Moram da kažem da se potkrala greška kod ovog amandmana, ali to nije razlog da ne objasnim ovo što je u nadležnosti Saveta NBS, a odnosi se na utvrđivanje režima kursa dinara.
Ovih dana je bilo nekih nejasnoća šta je veće, šta je šire, šta je sveobuhvatnije. Naravno, politika kursa dinara je nešto operativno, što je u nadležnosti Narodne banke, a u definisanju režima treba da učestvuje i Vlada Republike Srbije, zato što je ona odgovorna za ekonomsku politiku, i da se opredeli kakav će režim biti. Četiri-pet sistema postoje, pa da se opredele, a onda će Narodna banka operativno da završava i da taj cilj ostvari, pošto je to drugi cilj, pored onog prvog, stabilnosti cena.
Da ne ulazim sada u ove detalje, pogrešili smo kada smo pisali ovaj amandman, zato što smo obrnuli red reči, ali dobro, to ste vi shvatili, pa nije neki veliki problem.
Vidite, kod ove tačke se vidi koliko NBS ne sme biti nezavisna. Otkada je veka, režim kursa dinara, režim neke valute, bio je, ne mogu reći u podeljenoj nadležnosti, nego se do odluke dolazilo kao što se dolazi kod složenog upravnog akta. Međutim, ova vaša formulacija je malo nedorečena. Zašto? Zato što podrazumeva da predlog mora da da Izvršni odbor i taj predlog mora biti takav, nepromenljiv. Na to mora Vlada da da saglasnost, bez mogućnosti nekog uticaja, da bi Savet to izglasao. Između ne postoji nijedno rešenje.
Ne znam kako je Lalić dozvolio da u predlog zakona uđe jedna od prethodnih odredbi, kod glasanja u Izvršnom odboru. Osnovni princip je jedan čovek – jedan glas. Osnovni princip je da svaki glas ima istu vrednost. Vi ste zadržali odredbu da, u slučaju nerešenog, dva glasa dobija guverner. Kako je to moguće? Da li možete da zamislite na šta bi ličili izbori, recimo, sada u Srbiji, kada bi se reklo – guverner kada bude glasao, njegov glas se računa duplo? Kako je to moguće, ljudi? Gde je to moguće?
Samo što još niste napravili telefonske sednice Izvršnog odbora. To smo nekako prošli, bilo je nekih drugih amandmana pa nije bilo o tome govora, ali računamo da, u završnici ovog prenosa, treba i to reći. Šteta što smo istrošili vreme za ove vrlo važne stvari, oko imovine i nekih drugih stvari.
Radi javnosti, režim kursa dinara jeste, ako mogu tako da kažem, u nadležnosti i Saveta i Izvršnog odbora, bez obzira kako ga budemo zvali, i mora da se pita Vlada. Znači, saglasno da se dođe do njega. Zašto? Zato što od tog kursa dinara zavisi deo politike u nečijoj odgovornosti. Kako je moguće da nekoga prozivate da je odgovoran za ekonomsku politiku države, a da nema nikakvog uticaja na kurs dinara? To je nemoguće. Zato postoji ta, ako mogu da kažem, saglasna nadležnost.
E, sad, ovde nije baš do kraja rečeno da li se to daje kao odobrenje, prethodna saglasnost, naknadna saglasnost, šta se dešava u peritornim situacijama, šta u slučaju neslaganja, šta će da se primenjuje, šta će da važi... I, tu se sada ogleda dejstvo politike, koja ne može da se izbegne.
Gospodine Jelašiću, oni koji su vam rekli da je Narodna banka ili centralna banka samostalna, nezavisna, stručna itd., lažu vas. Između reči "ekonomija" i "politika" 250 godina postoji samo znak jednakosti, nema druge. To što neko priča – ekonomska politika, politička ekonomija itd., pustite to što su pričali. Politika sve pokriva, samo je pitanje koliko možemo da sprečimo da se politika zloupotrebi za neke interese. To je problem. A da se isključi? To je nemoguće. Pa, da nije politike, kad biste vi bili guverner?