Jedanaest minuta je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. On je poslednji prijavljeni govornik.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono što na početku treba da se kaže jeste da se ova rasprava o izboru jednog sudije Ustavnog suda Republike Srbije odvija suprotno Poslovniku Narodne skupštine, zato što u Narodnoj skupštini nije prisutan državni organ koji je predložio Narodnoj skupštini ova dva kandidata, a to je predsednik Republike Boris Tadić. I, da se u Narodnoj skupštini poštuje Poslovnik Narodne skupštine, ova rasprava ne bi ni mogla da se vodi bez prisustva onoga ko je ovu dvojicu kandidata predložio, a to je predsednik Republike.
Predsednik Republike je morao da dođe u Narodnu skupštinu, da pogleda narodne poslanike u oči i da kaže – ovo su razlozi zbog kojih ovu dvojicu građana Republike Srbije predlažem za najznačajniju instituciju u Republici Srbiji, koja treba da brani ustavnost, zakonitost i demokratiju. Umesto toga, on je poslao jedan smešno kratak dopis u kome postoji jedna jedina rečenica o tome zašto predlaže ovu dvojicu građana Republike Srbije za sudije Ustavnog suda, koja glasi: ''Smatram da predloženi kandidati poseduju stručne i lične kvalitete na osnovu kojih mogu obavljati funkciju na koju sam ih predložio''.
Pokušajte, gospodine Odaloviću, da zaposlite spremačicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Mislim da će vaši razlozi biti sveobuhvatniji i detaljniji nego što je razlog predsednika Republike zašto neko treba da bude sudija Ustavnog suda.
Šta možemo da vidimo iz ovih biografija? Gospođa Čomić nam je skrenula pažnju na to da bi bilo dobro da kažemo nešto o temi dnevnog reda, o kandidatima. Izvinite, šta da kažem o čoveku koji je svoju stručnu i radnu biografiju napisao u tri-četiri rečenice? Je l' to čovek koji treba da bude sudija Ustavnog suda? Je l' to neko ko treba da bude poslednji bastion odbrane ustavnosti i zakonitosti u ovoj državi, u kojoj, inače, od ustavnosti i zakonitosti već 10 godina nema ni traga ni glasa?
Morao je da dođe danas predsednik Republike Boris Tadić da ga, između ostalog, pitamo i kakva je ovo država u kojoj je moguće da jedan dnevni list napiše da je Vojislav Šešelj iz Haškog tribunala naručio ubistvo Tomislava Nikolića. Svako ko je bio u Haškom tribunalu zna da ni Vojislav Šešelj niti bilo koji drugi haški optuženik ne može u toalet da ode a da to tamo ne registruju kamere.
Kako je moguće da jedan dnevni list tako nešto objavi i pozove se na izvor iz MUP i BIA i mi, srpski radikali, danas postavljamo pitanje – ko je došao do tih podataka, ko je taj majčin sin koji je upozorio MUP i BIA da je Vojislav Šešelj naredio da se ubije Tomislav Nikolić i to, zamislite, gle čuda, preko jednog pripadnika zemunskog klana - Miloša Simovića?
Dakle, da je Boris Tadić ovde, mi bismo ga i to pitali. Pošto nije, evo, pitamo vas, vas dvoje iz poslaničke grupe SPS-JS, PUPS, nemam koga da pitam iz G17 plus, ima jedno petnaest poslanika ZES – šta je to što ove ljude preporučuje da budu sudija Ustavnog suda? Šta na osnovu ova četiri lista papira možemo da zaključimo o tome ko su ovi ljudi?
Mogu da izvučem samo jedan zaključak, ali vas molim da me ne shvatite pogrešno. Mogu da shvatim da su ovi ljudi diplomirani pravnici i mogu da shvatim da su muslimanske veroispovesti ili, rečeno ovim političkim novogovorom, da su Bošnjaci. Sad, kada bih hteo da budem maliciozan, mogao bih da pitam da li su to muftijini Bošnjaci, Rasimovi Bošnjaci ili Suljini Bošnjaci?
Po kojem ključu su ovi ljudi kandidovani da budu sudije Ustavnog suda? Neki ključ mora da postoji. Ne možete da nas ubedite da od dva kandidata baš obojica treba da budu iz jedne oblasti u Republici Srbiji koja se zove Raška oblast i da baš obojica kandidata treba budu muslimanske veroispovesti. Neki ključ postoji. Koji je ključ, da li je partijski, da li je verski, ko zna kakva kalkulacija je u pitanju, ali neki ključ mora da postoji.
Šta onda građani Republike Srbije mogu da očekuju od Ustavnog suda koji će biti biran na ovaj način, gde nema predsednika Republike da nam kaže ko su ti ljudi, gde niko iz vladajuće koalicije nema tri čiste da kaže – niste u pravu, vi iz SRS, oni su dobri pravnici i zaslužuju da budu sudija Ustavnog suda.
Kakav je to Ustavni sud? To je Ustavni sud koji može da kaže da odbornik u lokalnoj skupštini ima više prava nego poslanik. Poslaniku može da prestane mandat na osnovu blanko ostavke, odborniku ne može. U kojoj to državi na svetu postoji? Doduše, ne može ni u Narodnoj skupštini baš svima. Ako SRS podnese blanko ostavku, onda ne može. Vidimo sada da ne može ni kada DSS podnese ostavku, ali kada DS podnese blanko ostavku, kada ovi, što ih nema nijednog, iz G17 plus podnesu blanko ostavku, blanko ostavka se uvažava za minut.
Juče je trebalo da se održi sednica Administrativnog odbora na kojoj je trebalo da se raspravlja o blanko ostavci gospodina Dragana Šormaza. Kaže – ne može. Zašto ne može? Pa, kaže - članovi Administrativnog odbora nisu dovoljno pripremljeni da diskutuju o tako važnom pitanju, koje može da ima, zamislite, dalekosežne posledice po politički život u Srbiji. Kako to da nam samo kad SRS i DSS podnesu blanko ostavke treba godinu dana da se spremimo za diskusiju, a kada stigne blanko ostavka nekog iz DS, G17 plus ili iz SPS, za minut se stvar rešava, nema rasprave, hajde da glasamo?
Šta možemo da očekujemo? Kakav će biti politički život u Srbiji kada onaj ko treba da štiti demokratiju i prava građana donese odluku po kojoj ne važe članovi Zakona o lokalnim izborima, a pri tome je odluka doneta zato što je Demokratska stranka procenila da baš takva odluka Ustavnog suda njoj naviše odgovara i da će najviše štete od toga pretrpeti Srpska radikalna stranka?
Da je to tako, izvolite, gospodo, izvršite analizu kako se primenjuje odluka Ustavnog suda o tome da su članovi 43. i 47. Zakona o lokalnim izborima neustavni. Primenjuju se selektivno. U opštinama gde Demokratskoj stranci, odnosno njihovim političkim satelitima, odgovara da se vrate mandati koji su oduzeti na osnovu blanko ostavki, ti mandati se vraćaju. Tamo gde im ne odgovara, ti mandati se ne vraćaju. Ustavni sud ćuti. Mi ga pitamo zašto ćuti. Da li se odluka Ustavnog suda primenjuje na celoj teritoriji Republike Srbije ili se ne primenjuje? Ako se ne primenjuje, kažite nam u kojim delovima Republike Srbije se primenjuje, a u kojim delovima Republike Srbije se ne primenjuje.
Šta možemo da očekujemo od Ustavnog suda koji izgleda bukvalno kao Haški tribunal, na najbukvalniji mogući način, od načina odevanja sudija, od toga da su svi u sudu dužni da ustanu kada predsednik sudskog veća ulazi, pa do donošenja odluka. Kao što u Statutu Haškog tribunala, kao što u Pravilniku o postupku i dokazima Haškog tribunala ne postoji konstrukcija ''udruženi zločinački poduhvat'', ali postoji u nekim presudama, tako u Ustavu Srbije, dame i gospodo, nigde ne piše da odbornik ne može da potpiše blanko ostavku, ali zato postoji odluka Ustavnog suda koja kaže da je tako nešto neustavno.
Izvinite, u kom članu Ustava Republike Srbije piše da ja kao odbornik ili kao poslanik ne mogu da potpišem blanko ostavku? Valjda je Srbija demokratska država. Valjda uvažava neke evropske civilizacijske, pravne i političke tekovine. Valjda je u Republici Srbiji dozvoljeno sve ono što Ustavom nije zabranjeno. Da li postoji neki član Ustava koji zabranjuje da popišem blanko ostavku zato što time hoću, recimo, da potvrdim svoju lojalnost SRS-u i predsedniku SRS-a? Postoji li neka odredba? Ne, ali je Ustavni sud našao da je odluka neustavna.
Da ironija bude veća, odluku Ustavnog suda danas brane isti oni, uključujući i ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu koji se 2007. godine iz petnih žila trudio da ubedi narodne poslanike kako je Zakon o lokalnim izborima ne samo ustavan, to se valjda podrazumevalo, nego je evropski, demokratski, sjajan zakon. Sada, nije prošlo tri godine od donošenja Zakona o lokalnim izborima - ne valja, neustavan je. Zašto je neustavan? Zato što je neko iz izvršne vlasti procenio, a taj neko se zove Boris Tadić, koji je trebalo da danas bude u Narodnoj skupštini i da nam kaže šta je to što ove ljude preporučuje za sudiju Ustavnog suda, zato što je ta prva glava izvršne vlasti u Srbiji smatrala da će time biti naneta politička šteta SRS-u. Zato je doneta odluka Ustavnog suda.
Pri tome je trebalo da prođe skoro mesec dana pa da odluka Ustavnog suda bude objavljena u "Službenom glasniku Republike Srbije". Sakrivali ste je kao zmija noge. Te je doneta, te nije doneta. Na internetu smo mogli na veb prezentaciji Ustavnog suda da pročitamo kratko saopštenje Ustavnog suda da je doneta neka odluka. Onda se mesec dana čekalo da se odluka objavi. I, kada je objavljena, selektivno se primenjuje. Sad od ćefa lokalnih lidera DS-a i vladajuće koalicije zavisi da li će odluka Ustavnog suda biti primenjena ili neće biti primenjena.
Izvršite analizu poslednjih mesec dana i videćete - čista selektivna primena odluke Ustavnog suda. A, kao, u Ustavu Republike Srbije piše da su odluke Ustavnog suda opšteobavezujuće. Jesu, ali samo ako to odgovara vladajućoj koaliciji. Ako im ne odgovara, ništa nije obavezujuće. Ako nam ne odgovara, šta nas briga šta kaže Zaštitnik građana. Ko je on? Ako nam ne odgovara, šta nas briga šta kaže Agencija za borbu protiv korupcije. Ako nam ne odgovara, šta nas briga šta kaže Ustavni sud. Tako se vi poigravate sa državnim institucijama i štitite njihov autoritet. Borite se za njih, ali samo do onog momenta kada vam to politički odgovara.
Čim taj Zaštitnik građana, čim taj Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, čim taj Ustavni sud, čim bilo koja druga državna institucija kaže nešto ili donese neku odluku koja vama ne odgovara, od tog momenta ta institucija nema više bilo kakav autoritet i njene odluke ne moraju da se poštuju. Eto, takav Ustavni sud imamo. A kakav Ustavni sud imamo, tako teče i postupak kandidovanja za sudije Ustavnog suda.
Sve ovo me podseća na jednu situaciju od pre Drugog svetskog rata. Bio je jedan ministar u jednoj vladi između dva svetska rata koji je završio osnovnu školu. Kako da napiše biografiju za ministra neko ko ima osnovnu školu, pa se genijalac dosetio da napiše kako se bavio političkim i ekonomskim pitanjima od najranijeg detinjstva.
Evo, to su vam kandidati koje vi danas ili sutra treba da birate za sudije Ustavnog suda. Šta da napiše čovek? Bio je referent u nekoj omladinskoj zadruzi, radio u SIZ-u od 1979. do 1990. godine. Šta da napiše čovek? Nema šta da napiše, nego stane biografija u četiri rečenice. I sad se mi ovde pravimo da je to pravi Ustavni sud koji treba da štiti ustavnost i zakonitost Republike Srbije. Teško nama ako nam takvi ljudi budu štitili Ustav, ako budu štitili prava građana. Kako ih štite, to vidimo već mesecima kako se sve odvija u Republici Srbiji.
A šta predsednik Republike misli o svojim kandidatima, to je pokazao time što se nije udostojio da dođe i makar pročita ovu jednu bednu rečenicu o tome šta je to što ove ljude kandiduje da budu sudija Ustavnog suda.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika. (Da.)
Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, treba diskutovati, treba reći, ali šta reći o kandidatima, šta reći o čoveku koji je napisao šest rečenica, u nekom vremenu koje je namenjeno za poslaničku grupu? Šta reći o njemu kad on sam nije imao šta da kaže o sebi? Šta reći o drugom kandidatu, koji je ovde nabrojao neke zadruge, poljoprivredna dobra, koga već, neku fabriku koja odavno je nestala, propala, izgorela, ne postoji? Na kraju, šta reći o kandidatima koji su negde nahvatani? Kako - ne znam sad, to bi predsednik mogao da nam objasni, ali, nažalost, ni on nije tu kao predlagač.
Ali, ja mislim da Boris Tadić, predsednik države, ne bi ovo ni predložio. Ovo mu je sigurno neko poturio. Ne verujem da ijedan ozbiljan predsednik države može da predloži ovakve kandidate. Mislim da je ovo neko u nekom političkom dogovoru poturio i da predsednik nema pojma o ovome. Zamolio bih ga da ovo pročita i da vidi jednu bruku o kojoj se danas ovde raspravlja i priča, bruku o kojoj treba možda samo ćutati. Ovde se trebalo javiti za reč i otćutati 20 minuta i to bi bilo pravo.
Šta reći o državi u kojoj je Ustavni sud svetinja? Koliko poštujemo Ustavni sud, tako i predlažemo i biramo sudije. Ovo je dokaz koliko poštujemo Ustavni sud i koliko smo ga poštovali kad smo donosili raznorazne odluke. Sećamo se Euleksa, sećamo se niza odluka, Statuta Vojvodine, gde smo prekršili Ustavni sud i čekamo odluke Ustavnog suda po žalbama koje su uložene.
Ko da nam odlučuje? Ovaj iz zemljoradničke zadruge? Ili ovaj što nam je dao mobilni telefon da možemo, ako nas nešto interesuje, da ga okrenemo, da se ispričamo malo. Ljudi, bre, vi iz vladajuće koalicije, da l' vas je sramota da ovo danas slušate? Da li ste uopšte videli biografiju ovog kandidata koji je napisao, a nije nas udostojio da napiše bar nešto, da je bio neki sportski radnik, da je nešto radio negde, da se nečim bavio?
Prema tome, ovo je bruka za sve nas. Bruka za Srbiju, bruka za pravosuđe, a posebno je ovo devalviranje sudijske prakse i uopšte ličnosti sudije u Srbiji. Ovo je totalna devalvacija pravnog fakulteta, svih pravnika koji su završili pravo u Srbiji. Ovo je nešto o čemu ne treba diskutovati i zato neću da vam oduzimam mnogo vremena.
Neću uopšte dalje da diskutujem. Ovo je bruka za sve nas. Ovo je bruka za Srbiju, ovo je bruka za predsednika države i njegov kabinet, ovo je bruka za Ustavni sud, ovo je bruka za ministarku pravosuđa, ovo je bruka nad svim brukama koje smo do sada imali. Prema tome, nema svrhe trošiti reči. Ovo je toliko devalviralo sve, da je svaka reč suvišna i ne treba uopšte razgovarati.
Ovo je bruka za naš Ustav. Pogledajte nadležnosti koje ovaj gospodin iz neke omladinske zadruge treba da ima, šta da radi i kakve krupne probleme da rešava. Zamislite sudije koji časno i pošteno rade 30 godina svoj posao i on treba da da neko svoje mišljenje na njihovu presudu, na njihovu odluku da da ustavnost. Molim vas, ovo je stvarno smešno i žalosno.
Prema tome, gospodo iz vladajuće koalicije, ne dozvolite da vas baš toliko ponižavaju. Može malo, ali stvarno ste preterali. Ovo su poniženja koja niko ne bi mogao da dozvoli, pa ni vi, bez obzira što ste za evropsku Srbiju. Ovo kada čuje Evropa, bogami, odmaći će vas još jedno tri stepenika dalje, pa neće biti ništa ni od one 2018. godine. Bogami, dok ne napusti i poslednji od vas ovaj parlament, mislim da od nas nema ništa. Prema tome, hvala što ste me saslušali i stidite se ovoga što ćete izglasati ili povucite ovo i ne brukajte se. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, opet imamo nekoliko tema. Svaki put kada treba Skupština da se izjasni o nekim kandidatima koje predlaže neki drugi ovlašćeni predlagač, mi se uvek suočavamo sa pitanjem da li su procedure dovoljno jasne i da li obezbeđuju najbolji kvalitet. I onda često napadamo rezultat tih procedura, ne postavljajući možda pravo pitanje – da li treba razmišljati o promenama procedura, koje će možda omogućiti da ovakve dileme nema ili da bar budu manje.
Svaki put kad smo birali u Skupštini neke kandidate, mi smo se suočavali sa istim kvalifikacijama. Dakle, ako bismo sad bili pošteni pa uzeli stenograme, kada smo birali državnog revizora, birali Poverenika za informacije, kad smo birali Zaštitnika građana, iste su kvalifikacije bile – oni su nekvalifikovani, njihove biografije ne potvrđuju da će oni raditi dobro taj svoj posao, oni su politički kompromis, oni su popuštanje pred nečijim zahtevima, oni su ustupak itd.
Na sreću, u većini tih institucija i u većini tih izbora, ispostavilo se da oni koji su tako tvrdili nisu u pravu. Dakle, da su ti ljudi, maksimalno angažujući sav potencijal i podršku koju im daje i Skupština i druge državne institucije, gradili institucije na čije čelo smo ih mi birali, da su vrlo često dobijali pohvale u trenucima kada je bilo vrlo osetljivo pitanje i osetljiv trenutak i kada su oni dokazivali da su, pre svega, samostalni u obavljanju svojih dužnosti, s jedne strane, i s druge strane, da su posvećeni obavljanju poslova za koje su ovde izabrani.
Napadati predlagača uvek je najjednostavnije. Dakle, najjednostavnije je napadati onoga ko predlaže i na taj način diskvalifikovati ovlašćenog predlagača. Ali, onda se zaista postavlja pitanje da li predsednik Republike, koji je izabran neposredno, voljom građana Republike Srbije, i zaista predstavlja legitimnu volju građana, jeste neko čije pravo da kandiduje sudije Ustavnog suda treba dovoditi u pitanje na način na koji je to ovde činjeno. Zaista mislim da ne.
Ako su narodni poslanici predstavnici građana izabrani sa svojih partijskih lista, onda verujem da veći legitimitet što se tiče neposrednog izbora ima predsednik Republike, koji je zaista neposredno biran od strane građana na izborima. U tom smislu, zaista mislim da je neuputno kritikovati legitimitet predlagača.
Ono što možemo da postavimo kao pitanje jeste – da li postoji kandidat u ovoj zemlji koji bi zadovoljio sve? Sigurna sam da ne postoji. Dakle, apsolutno ne postoji. Ne znam nikoga ko bi mogao da dođe pred ovaj dom i da se ova skupština opet ne podeli na one koji su vladajuća većina i one koji su opozicija. Opozicija bi osporila svakog kandidata, kao što je osporavala do sada svakog kandidata, iako sada nama prigovarate da mi ne poštujemo one koje smo izabrali, a tobože ih poštuju više oni koji su ih tada diskvalifikovali na osnovu nesposobnosti, na osnovu nekompetentnosti, na osnovu toga da nemaju znanje i da nemaju kvalifikacije.
Želim samo da kažem da ćemo izborom jednog od predloženih kandidata, verujem, osim što ćemo upotpuniti instituciju Ustavnog suda i na taj način omogućiti da on radi u punom sastavu i ispuniti time i ustavnu obavezu, da ćemo zaista graditi instituciju. Možda će ona pokazivati slabosti, ali verujem da nijedna institucija ni u jednoj razvijenoj demokratskoj zemlji nije izgrađena ni za pet, ni za deset, ni za 20 godina. Ako imamo dobru volju da gradimo te institucije i ako imamo kontinuitet u tome, dakle ako promena vlasti ne podrazumeva stvaranje diskontinuiteta u tim naporima, onda verujem da ćemo izgraditi kredibilne demokratske institucije. Hvala.

Zaključujem pretres. Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o izboru sudije Ustavnog suda.
Poštovani narodni poslanici, s obzirom na to da nas Poslovnik obavezuje da prođe najmanje 24 časa između okončanja rasprave u načelu, u ovom slučaju o prvoj tački dnevnog reda, o kojoj smo raspravu završili sinoć oko 18.15 časova, za danas završavamo rad i nastavljamo sutra u 10.00 časova, raspravom u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda. Hvala vam.