Zahvaljujem. Zakon o podsticanju građevinske industrije, kao zakon koji prvi put ulazi u skupštinsku proceduru, a tretira materiju subvencija, mekih kredita i nekih kamata koje znače podsticaje određenim granama industrije, ne samo radi svoje doslednosti, nego radi ljudskog poštenja, moram da pozdravim kao nameru da se država ne vodi uredbama nego zakonima.
To što drugi propuštaju da to pomenu, govori o slabosti da drugome priznate jedan dobar početni korak. U seči propisa treba govoriti ne samo o onim zakonima koji se apsolutno ne primenjuju, jer su iz 1975. godine, nego treba govoriti o podzakonskim aktima koji regulišu materiju koja je inače u nadležnosti ovog zakonodavnog doma.
Znači, zakon kojim se podstiče građevinska industrija Srbije, kao mera da se to uradi na zakonit način a ne uredbama, jeste nešto što treba pozdraviti, i ja to činim otvoreno i nedvosmisleno. Ono što jeste problem je opravdanje da ovakav zakon ima samo osam članova i da mnogo toga ostaje da se uredi kasnije, kao što su kriterijumi ko će ova subvencionisana sredstva koristiti, i ne mogu da se koriste izgovorom da je reč gotovo o prirodnoj katastrofi, kao situaciji u privredi, a posledici ukupne svetske finansijske krize.
Jeste moguće Zakon o javnim nabavkama tumačiti i ovako i onako, i moguće je, pošto ja dolazim iz privrede i znam kako se taj zakon primenjuje od prvih dana 2002. godine, često koristiti mogućnosti za neposrednu pogodbu i pregovarački postupak, ali čak i kada vam zakon daje tu mogućnost, vi ste dužni da zatražite mišljenje od nadležnog organa, odnosno te komisije koja treba da vam odobri da vi u skladu sa zakonom sami inače stojite iza argumenata kojima tražite taj neki skraćeni postupak, tu neku prečicu.
Ali, kada Vlada sama za sebe traži tu prečicu da zaobiđe Zakon o javnim nabavkama, u smislu javnosti i u smislu pristupa svih ovim subvencionisanim sredstvima, postavlja se pitanje da li smo dovoljno ozbiljni i odgovorni ako kažemo da je ovo slično prirodnoj nepogodi. Kao ekonomista i kao žena koja ume da skuva ajvar i da spremi ručak, ali joj to ne smeta da bude i dobar ekonomista, i u tom smislu branim sve one žene koje su inženjeri, ministri, poslanici ili rade bilo koji posao, moram da kažem onima koji to ne znaju – u ekonomiji nijedna od pojava ne nastupa kao prirodna nepogoda.
Nijedna od pojava u ekonomiji u trenutku ne daje ni dobar ni loš rezultat, jer je to skup mera u kojima mnogi predvidivi i nepredvidivi činioci jesu u sadejstvu, ali nikada ne nastupaju ni kao dobri ni kao loši efekti, kao provala oblaka, kao letnja kiša ili kao poplava. Nemojmo previđanje krize i svest da smo zatvoreni kao ekonomija sada ovde upotrebljavati kao izgovor da reagujemo baš sada i ovako kratkim zakonom, u kojem mnogo toga ostaje Vladi, kao izvršnom organu, da propiše, zato što je ovo, bože, nastalo kao neka prirodna nepogoda.
Pre nego što konkretno postavim pitanje zašto niste usvojili amandman na član 3, pitam da li je u stimulisanju građevinske industrije, kao dobroj meri u smislu kreditiranja proizvodnje a ne potrošnje, jer kada kreditirate proizvodnju, tu će raditi neki radnici, pa će primiti platu, pa će njihova plata poslužiti za podsticaj potrošnje, što je najzdraviji način, što je jedini pravi put, znači ako to podržavam, pitam – da li ste ovim zakonom, koji u preteranoj meri dovodi u pitanje samu zakonitost, razmišljali o tome ili nam makar dali izveštaj da li je on suprotstavljen sa Zakonom o kontroli državne pomoći i onim zakonom koji smo usvojili, gde kažemo da svaki podsticaj mora da bude tako odmeren da ne narušava konkurentnost?
Zašto vas to pitam? Kad neko kaže da imamo u skupštinskoj proceduri raspravu o zakonu, ili kad se zalažemo za vladavinu prava ili zakona, pitam sve nas, a pitam vas koji ste vlasni da sa 126 glasova odlučite – da li vam ne zaparaju malo svest reči da neko radi po zakonu ako mi ovde donosimo neustavne zakone ili donosimo zakone koji su leks specijalis pa dovode u pitanje neke druge zakone kojima u stvari omogućavamo konkurentnost ili borbu protiv monopola ili sprečavamo koruptivne puteve ili sprečavamo, što ne reći, u građevinskoj industriji pranje novca?
Da li smo zakon koji ovde danas raspravljamo i amandmane na njega dovoljno uokvirili u zakon koji mora da sadrži dva osnovna pravila – da bude pravedan i da ima neku logiku? Kad kažem da bude pravedan, to znači da ima vezu sa ljudima, i kad pomažemo, moramo da pomažemo najširem krugu ljudi, a ne da nekome kroz formu zakona u stvari dajemo podsticaje, pa se sutra pitamo ko je to nepristojno bogat i na koji način je to postao. I zašto da ne priznamo otvoreno da je najveći broj ljudi u ovoj zemlji postao neobično bogat upravo po zakonima koji su u sebi sadržali tu klicu razdvajanja ili osvete srednje klase, koja je bila ponižena u onih 10 godina, ili gde su nam poreski propisi namerno regresivni, gde mi ne oporezujemo one koji imaju najviše, nego naprotiv – one druge.
Sad ćete se vi pitati da li ima veze ovo što ja govorim s amandmanom na član 3, a ja ću vam reći direktno da ima. Ako kažete da će posao dobiti, u članu 3, u stavu čije brisanje mi tražimo, ona preduzeća koja imaju značajan broj radnika ili imaju tehnološke kapacitete pa mogu da zaposle značajan broj radnika… Pravni sistem, vladavina prava, Zakon o registraciji, Agencija za privredne registre, za građane koji se ne bave ovim poslom, za one koji to znaju, neće biti iznenađenje, a za one druge biće rubrika Riplijeva – verovali ili ne.
Neko može da prijavi da ima nenovčani ulog, znači građevinske mašine i ogromne tehnološke kapacitete, a da to apsolutno ničim ne dokumentuje i da se prijavi ovde na ovom konkursu, koji nije javni, nego u pregovaračkom postupku sa Vladom direktno, i da kaže – ja mogu da zaposlim na bazi tehnoloških kapaciteta, jer imam ogromne mašine. Njemu će u elektronskoj formi, savremenoj, civilizovanoj, koja skraćuje vreme za registraciju firme (može se firma registrovati dve nedelje unazad), možda i biti dodeljen posao.
To preduzeće, koje je registrovano na ovaj lak i brz način, a protiv čega smo se borili amandmanima koje takođe niste usvojili kao ni ovaj, kada vi zatražite, ili neko drugi sa strane, kome ovde i ne dajete pravo da se žali, kaže – čekajte da ja vidim da li on stvarno ima to, vi kažete – po članu 35. Zakona o registraciji privrednih subjekata, podnosi se samo sporazum o vrednosti nenovčanog uloga i uopšte ne mora niko da dokaže da ima te mašine.
Po članu 14. Zakona o privrednim društvima, sada dodajem, nenovčanim ulozima se smatraju (da neko ima mašine, da ima ugled, da ima reference) ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim društvima, znači sve ono što navede onaj ko elektronski unese to u prijavu za registar. Znate šta stvarno mora da ima? Mora da ima 250, odnosno 500 evra novčanog uloga za registraciju firme.
Znači, ako imamo zakone gde neko uopšte ne mora da garantuje, da pokaže državi dokument o nekoj mašini, fotografiju, plac, listu zaposlenih onima kojima plaća poreze, doprinose i plate, a može da dođe do ovih povlašćenih poslova, neće to biti krivica onog ko dobije posao, biće krivica Vlade, koja donosi zakone koji omogućavaju prevarne radnje. Biće krivica Vlade, koja omogućava da neko koristi sredstva pod povlašćenim uslovima.
To želim da ispravim kada u ime svoje Srpske napredne stranke tražim da se taj stav briše i kada u ovom istom članu 3. tražim da u stavu 4, gde kažete da Vlada bliže propisuje uslove i način finansiranja za svaki pojedinačni projekat, gde posebno utvrđuje najnižu i najvišu cenu, po fazama realizacije, tražim da dodate reči "u skladu sa praksom finansiranja i kontrole", onako kako se to radi kada uzimamo međunarodne zajmove. Vi to odbijete.
Mi kao opozicija ne da vam ne sporimo, nego vas podržavamo da finansirate proizvodnju, građevinsku industriju koja je multiplikator, ali tražimo da postoji kontrola namenske upotrebe tih sredstava, samo onoliko koliko pristajete vi kao Vlada kada u ime svoje, nas i budućih generacija uzimamo kredite. Da li je to neodmeren zahtev? Da li je to neuobičajen zahtev? Da li to opozicija stavlja klip u točkove vlasti ili pomaže da vas neko ne vara sutra i da vi imate manje posla u nadzoru ili u zloupotrebi sredstava?
To što vi odbijate da se doda ovaj deo reči, da kroz neku jedinicu koja će pratiti implementaciju projekta, kako to često čitamo u međunarodnim sporazumima, govori o vašoj želji da ne pratite put novca, koji tako lako zna, kako reče uvaženi ministar, onim perifernim krvnim sudovima, a ne onom glavnom aortom koju biste vi kontrolisali, da oteknu negde gde im nije mesto. Odbijanje amandmana shvatam kao nedostatak želje za kontrolom sredstava za čije pravo na trošenje se ovde obraćate poslanicima.
Završavam stavom 1. člana 3, gde sam, evo sada ću da probudim vašu pažnju na jedan trenutak, zapanjena obrazloženjem. Mi izmenama tražimo da lokalna samouprava učestvuje u odlučivanju koji će se projekti finansirati, a vi nama u obrazloženju kažete – lokalna samouprava predlaže i samim tim i učestvuje u ovim projektima.
Draga moja gospodo, ne sporim ja pravo Vlade da donosi zakone, da uređuje naš život tako da jedno priča a drugo radi, da se za jedne zakone zalaže a da ih u praksi ne primenjuje, ali nemate prava da zamenjujete značaj reči. To da neko predloži projekat, ne znači da odlučuje o tome koji će projekat biti finansiran.
Da li u ovoj državi zaista sve jeste predmet rasprave, i šta je parlament, i šta je rasprava, šta je pobeda, šta je poraz, šta je laž, šta je istina do toga da elementarno značenje reči dovodite u pitanje? I, ovo nije jezička formulacija. Ovo je ustavno pravo lokalne samouprave da za projekat koji se finansira iz njenih sredstava, delimično ili u celosti, odluku o tome donosi lokalna samouprava.
Znači, priča o decentralizaciji, priča o regionalizaciji i ujednačenom razvoju na ovim terminima, da to pravo ne date lokalnoj samoupravi, pada u vodu. Odbijanjem amandmana na član 3, gde komentarišete jedan jedini stav, a druga dva previđate, kontrolu i to da se mora odrediti šta je to značajan broj zaposlenih ili značajna sredstva kao mehanizacija koja mogu omogućiti da se zaposle neki ljudi koji bi učestvovali u ovim projektima, govori da vaša namera da zakonom uredite ono što neke druge vaše kolege, na primer ministar Dinkić, rade uredbama, nije dovoljno zrela, nije dovoljno iskrena. Odbijanje ovog amandmana tako i razumem, a sama suština ovog zakona je upravo u članu 3. i u članu 5, o kojem će govoriti moje kolege. Hvala vam na pažnji.