Da li mogu da nastavim?

Možete nastaviti, naravno.

Gospođo Čomić, zaista vas najdobronamernije upućujem da pročitate ono što nam je Vlada svima dostavila, a to je izmenjeni član 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, gde se navodi šta se podrazumeva pod povezanim licima.

Narodni poslaniče, upozorila sam vas da obrazloženje koje dajete da je prekršen član 104. nije u skladu sa onim što su odredbe člana 104. Da li je neko izdao vašu stranku ili neku drugu stranku ne može da bude predmet povrede člana 104. Zahvaljujem.

Mogu li da nastavim?

Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, kad se pažljivo iščita Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije i izmene i dopune ovog zakona koje imaju 30 članova, dalo bi se zaključiti, istina grubo, da onome ko predstavlja ovaj zakon u ime Vlade Republike Srbije nedostaje ili lične sigurnosti ili možda i stručnih kapaciteta. Kad ste vi u pitanju, ne bi moglo da se primeni ni jedno ni drugo, ali ako vam ne bude teško, da bar za poslanike SRS, kad uzmete reč, objasnite zbog čega i u ime koga predstavljate jedan ovakav zakon koji zaista nema nikakvog smisla.
Gospođa Nada Kolundžija je rekla, zato što je bilo dosta kolega poslanika koji su govorili da su izmene zakona veoma česte, da se mi nalazimo u jednom trenutku tranzicije, rekao bih, da se naše društvo nalazi u krizi, ekonomskoj, socijalnoj, moralnoj i svakoj drugoj, i promene, gospođo Kolundžija, zakona ne bi bile sporne da one u onom predlogu teksta gde se radi o promenama obezbeđuju nešto bolje za one na koje se odnose, a pre svega to su građani Srbije.
Vrlo interesantno je pitanje zbog čega se donosi ovaj zakon. Da bi se pokrilo sve ono što nije realizovano osnovnim zakonom, pokušava se doneti jedan zakon i onda objasniti zbog čega se on nije primenjivao.
Danas smo od nekoliko narodnih poslanika, tačnije, da budem potpuno precizan, od dva narodna poslanika koja su govorila u prilog ovog zakona moglo čuti i na jedan banalan način pokušati da se objasni da predstavnici školskih odbora i odbornici, ako istovremeno vrše i jednu i drugu funkciju, nisu u sukobu interesa, a pri tome im je namera bila da omalovaže članove školskih odbora.
Nijedan odbor, nijedan nadzorni odbor, nijedna funkcija koju mi vršimo u ime građana Republike Srbije ne smeju da se potcenjuju, moraju da se shvate na najozbiljniji način.
Da nije bilo potrebe da se odbrani ovde nekoliko pojedinaca, verovatno izmene i dopune ovog zakona ne bi ni bile na dnevnom redu, a pre svega možda oni ljudi koji su istovremeno i narodni poslanici i gradonačelnici.
Vidite izjave koje su prethodnih dana bile objavljivane i u dnevnoj štampi, ne znam ko mi je predao amandman, možda je to visok, a mali, možda debeo, a mršav čovek, ne mogu sad da se setim, ali sigurno to nije naša poslanička grupa podnela i na kraju nismo mi to ni podneli, nismo imali razloga da branimo sebe, nismo čitali Predlog zakona, pa smo podneli takav amandman, a ovde se može reći za takvog čoveka da istovremeno može da vrši nekoliko funkcija veoma ozbiljno i odgovorno, pokazuje se da to nije tačno.
Ovde treba i mogli su predstavnici skupštinske većine da predlože drugu odluku, umesto što se danas razmatra predlog o izmenama i dopunama Zakona o borbi protiv korupcije, možda odluka o dodeli onim građanima Srbije koji nisu zaposleni po pet hiljada dinara, kao što je to urađeno za one koji rade u javnom sektoru.
Da li je neko u ime skupštinske većine razmišljao o tome da bi moglo i tim građanima da se izađe u susret. Vlada je zadužena za sprovođenje politike, ali da je skupštinska većina predložila takvu odluku, ona bi se mogla naći na dnevnom redu i onda bi Vlada Republike Srbije bila u obavezi da je sprovede. To da su uradili narodni poslanici SRS, zasigurno nikad ne bi moglo da dođe na dnevni red, kao što je bilo i nekih predloga o formiranju anketnog odbora, da se ispita situacija vezano za "Ušće".
Naš šef poslaničke grupe je predložio takav anketni odbor i, naravno, nikad nije došao na dnevni red, a i zašto bi, kada je vaš cilj da zaštitite, a zbog očuvanja skupštinske većine da zaštitite one male predstavnike političkih stranaka koji bi možda zbog nepoštovanja njihove želje, što se može nazvati samo njihova želja, doveo u pitanje i postojanje ovakve koalicije.
Moj predlog je mogao da bude, doduše, on je sada zakasnio, kada ste donosili zakon o izmenama i dopunama Zakona o Vladi i Zakona o ministarstvima, mogli ste da navedete, ako ste želeli da ostanete četiri godine na vlasti, u prelaznim i završnim odredbama takvog zakona – ova vlada će svoju funkciju obavljati, pa do isteka četvorogodišnjeg perioda. To vam je nekako bio možda moralniji, možda kvalitetniji predlog da to rešite, nego što ste pristupili izmenama i dopunama ovakvog zakona koje zaista nemaju nikakvog smisla.
Kada se neko dosetio danas da govori, pravila igre se uspostavljaju pre održavanja utakmice i ona moraju da se poštuju do završetka utakmice, poslanici SRS u potpunosti su saglasni sa takvim predlogom, ali vi ne radite tako.
Postojala su jedna pravila, potpuno i jasno izgrađena, i to zakonom utvrđena, o lokalnim izborima i kada skupštinskoj većini ili nekom drugom nije odgovaralo, onda se nagovorio Ustavni sud, pokrenula se inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba Zakona o lokalnim izborima i odgovorno vam tvrdim da su određeni ljudi u Srbiji pričali da će Ustavni sud u aprilu doneti takvu odluku po kojoj će odbornički mandati pripadati odbornicima, a ne političkim strankama koje su kao takve izašle na izbore i koje su odlukom svojih organa donele odluku konkretno kom kandidatu sa liste će pripasti taj odbornički mandat.
Takva situacija nije odgovarala ovoj dvojici predstavnika skupštinske većine koji su se trudili da objasne da neku reč kažu u prilog ovog zakona, nego su onda ćutali, a danas kada je sporno jer su njihovi predstavnici ili predsednici tih političkih stranaka izjavljivali da ono što bude donela Agencija da će oni tobože poštovati.
Kasnije su dobili potvrdu da ne moraju da poštuju, da će u nekom narednom periodu biti donet zakon o izmenama i dopunama tog zakona i da će to zapravo biti legalizovano. To apsolutno nije u redu.
Ako neki poreski obveznik za jedan dan ne plati porez na promet, odnosno PDV, ili 10. januara u toku godine ne podnese poresku prijavu na koji način će plaćati porez, on će biti sankcionisan, a ovde navodno najveći predstavnici državnih organa ne moraju da poštuju zakon.
Pored toga što kao skupštinska većina vrlo često i isključivo glasate za zakone koji se predlažu u ovom parlamentu dužni ste, kao što i mi činimo, da pratite njihovu dalju sudbinu, da li se oni sprovode na takav način na kakav treba, u duhu slova tog zakona ili se uopšte ne primenjuju, a očigledan primer jeste da se ovaj zakon nije primenjivao.
Korupcija svakodnevno raste, ali mi imamo predstavnike u Vladi i potpredsednika koji istovremeno i prima platu i prima penziju, i nije jedan, takvih je više. Ovde se ne daje dobar primer građanima Srbije da treba da imaju poverenje u narodne predstavnike.
Sve ovo poslanici SRS, bez ikakve dileme i bez ikakvog ubeđivanja, imaju pravo da iznesu iz jednog prostog razloga. Posle parlamentarnih izbora 2007. godine mi smo direktno promenjivali odredbu člana 102. stav 3. Ustava Republike Srbije, gde je rečeno da narodni poslanici ne mogu biti predstavnici nekih drugih organa vlasti, pa nijedan izabrani gradonačelnik ili predsednik opštine u to vreme, izabran 2004. godine, nije istovremeno bio i narodni poslanik.
Mi smo još tada hteli da se te odredbe Ustava primenjuju, a kasnije kada je donet ovaj zakon, iako smo mi imali konkretne primedbe na njegovo sprovođenje i na njegovo donošenje, hteli smo da damo maksimalnu podršku da se on provodi i primenjuje, ali vi nemate takvu volju. Zapravo, vi ne donosite zakone da bi se oni primenjivali, nego ih donosite da bi vas učvrstili, zadržali ili možda na bilo kakav način ostavili na vlasti.
Pomenuto je danas ovde da odbornik i član školskog odbora i ne izazivaju takvu pažnju i da ne mogu negativno da utiču na razvoj korupcije kao što mogu direktori javnih preduzeća. Da li se sećate ko je prvi digao glas upravo protiv direktora javnih preduzeća, ali ne što časno, čestito i na osnovu zakona obavljaju svoju funkciju, nego zbog toga što su enormno dizali svoje bonuse, imali izuzetno visoke plate, a samo jedan od takvih primera personalno je bio i Bojan Krišto.
I mi smo ukazivali na vreme i još mnogi drugi koji su bili sa drugačijim imenima, ali su se ponašali isto kao Bojan Krišto, a da ne govorimo o izuzetno visokim, enormno visokim i kako bi predsednik DS Boris Tadić rekao – bezobrazno visokim zaradama.
Hajde jednom uradite nešto u interesu građana Srbije. Pokažite vi na svom primeru, vi koje su oni birali, da može i mora drugačije da se uradi, a ne štiteći i braneći interes samo nekoliko onih, u stvari barata se da ih je oko 1.800, možda do 1.900, koji vrše više funkcija nespojivih za sada po zakonu.
Sada se neko brine i kaže moraće novih 1.800 ili 1.900 plata da se da onima koji bi bili na njihovom mesto imenovani. Plata u skladu sa zakonom ne može da osiromaše građane Srbije, ali oni koji u njihovo ime odlučuju i donose neke odluke dužni su da stvaraju takav poslovni i drugi ambijent gde će građani Srbije osetiti da zaista njihovi izabrani predstavnici i rade za njih.
Oni izlaze na izbore da bi izabrali predstavnike koji moraju da intervenišu u onim situacijama kada oni kao pojedinci, kao individue ne mogu da sprovedu određena prava i da zaštite svoj interes.
Vrlo interesantan je i član 21. Predloga zakona, gde kaže da Agencija ima zamenika direktora koji se bira na javnom konkursu, a direktor bira zamenika direktora između tri predložena kandidata sa liste koju utvrdi Odbor agencije.
Zašto ga ne bira Odbor? Uvek imamo više poverenja, bez obzira kakvi ste vi predstavnici vlasti, građani Srbije imaju više poverenja kada to radi kolektivni organ nego kada radi pojedinac. Evo ovde se pokazuje da skupštinska većina je spremna, a da vama nije jasno zbog čega, zar zarad nekoliko funkcionera koji sede i ovde i na nekim drugim mestima, jer ovo sigurno ne bi bilo urađeno zbog odbornika u lokalnoj samoupravi i članova školskog odbora nego je urađeno zbog nekoliko poslanika koji su istovremeno i gradonačelnici.
Ali, mi se sećamo da su u ovoj Skupštini sedeli narodni poslanici koji su bili istovremeno i ministri. Vama ni to nije bilo strašno, ni to vam nije smetalo i vi zapravo ni od čega ne prezate kako bi ono što ste dobili, poverenje građana, unovčili na najbolji mogući način i kako bi obezbedili neku korist za vas ili za povezana lica s vama.
Gospođo ministar, pošto ste ministar pravde, bilo bi zanimljivo da kada budete odgovarali na naše primedbe kažete ujedno zbog čega se ne objavi javno spisak lica koja su svojevremeno živeli u Hrvatskoj na svojim imanjima, a proterani, protiv kojih se vodi krivični ili neki drugi postupak u Hrvatskoj, a ne da oni dođu da se raspituju, nego jednostavno da to bude objavljeno javno da oni vide o kojim licima se tu radi. I ako bi mogli, nisam siguran da nam možete dati pravi odgovor, otkud i za koji novac su kupljene onolike šahovnice i istaknute ovde u Beogradu, kojim povodom se to radi, zašto se od poreskih obveznika…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, podsećam vas na član 107. i obavezu da govorite o dnevnom redu.)
Govorim isključivo o dnevnom redu, ako to nije poklon, ako gospodin koji danas dolazi u posetu Srbiji nije doneo lično, onda je to u redu, ali ako ih je doneo, onda nema pravo da istakne gde to on hoće…

Narodni poslaniče, upućujem vas sekretara Skupštine, koji će vam dati sva potrebna obaveštenja o tome kako predstavnici države razmenjuju poklone i na koji način se uspostavlja obaveza države da dočeka strane državnike, predsednike država, šefove vlada ili parlamenata.
Dotle sada drugo upozorenje, da vas podsetim na član 107. i na obavezu da govorite o dnevnom redu.

Hvala. Mislim da je generalni sekretar i što je juče negde padala kiša odgovoran, izvinjavam se, nećemo sada o tome, nego član 28. Predloga zakona kaže – funkcioner izabran na javnu funkciju neposredno od građana može bez saglasnost Agencije da vrši više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom. Ranije je stajalo uz saglasnost Agencije, a sada čak ne mora da traži ni saglasnost od Agencije.
Evo to ukazuje na koji način skupštinska većina, a i vi gospođo ministar, zato se i vraćam sad na one dve kvalifikacije koje su bile izrečene na početku i ako vam nije problem da nam objasnite otkud i u ime čega stajete iza ovakvog zakona koji ne znači ništa.
On zapravo pokazuje nemoć države, kad kažem "država" mislim na sve njene institucije, nemoć države da se suprotstavi pred određenim brojem tajkuna ili onih ljudi koji smatraju da je Srbija u njihovom vlasništvu. Jedno SRS i građani Srbije nemaju alternative, a vi koji zloupotrebljavate njihovo poverenje, položićete im računa na sledećim izborima.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, izvinjavam se na i nadam se ne baš tako velikom kašnjenju.
Dakle, kao što ste informisani, na dnevnom redu se nalazi sedam finansijskih zakona. Možda su najvažnije promene u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskoj administraciji.
Nakon toga slede tri zakona o potvrđivanju praktično zaduživanja države. Sva tri ugovora o zajmu ili o kreditu ili o finansijskom ugovoru predviđena su Zakonom o budžetu za 2010. godinu.
Konačno, na dnevnom redu je lista tri zakona kojim se u suštini potvrđuje ugovor između Republike Srbije, Austrije, Azerbejdžana i Pakistana o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Rekla bih nekoliko rečenica o izmenama i dopuna Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Usredsrediću se samo na promene. Broj promena nije bio veliki.
Kao što sam već jednom napomenula, čeka nas potpuno novi zakon iz ove oblasti. Međutim, smatrali smo da je neophodno da se on izmeni u nekoliko pravaca i ja ću vam sada izložiti šta je to konkretno izmenjeno.
Prva grupa promena odnosi se na usaglašavanje Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o uređenju sudova.
Dakle, poreska uprava više nema nadležnosti za vođenje poreskog prekršajnog postupka u prvom stepenu. Za to je sada nadležan Prekršajni sud, a u drugom stepenu za to je sad nadležan Viši prekršajni sud.
Takođe, usaglašene su i minimalne novčane kazne za pravna lica, za odgovorna lica u pravnom licu, za preduzetnike i za fizička lica. Dakle, usaglašena je minimalna novčana kazna sa Zakonom o prekršajima.
Druga grupa promena je preciziranje nadležnosti jedinica lokalne samouprave u poreskom postupku koji se odnose samo na njihove osnovne, izvorne prihode.
Pre svega, lokalne samouprave sada imaju prava da pružaju pravnu pomoć, to je prva velika promena, a druga da odlučuju o odlaganju poreskog duga, ali po osnovu izvornih prihoda.
Takođe, jedinice lokalne samouprave sada imaju prava da traže, bez naknade, sve informacije koje mogu biti od koristi za obavljanje svog posla. Te informacije mogu da traže od Poreske uprave – centrale i svih nadležnih državnih organa i organizacija.
Treća grupa promena ovog zakona odnosi se na sprovođenje tzv. giljotine propisa. Ukazaću vam samo na najznačajnije promene koje će značajno smanjiti vreme i samim tim smanjujući vreme smanjiće i troškove pravnih lica.
Dakle, ukinuta je administrativna procedura obaveštavanja poreske uprave o promenama koje se registruju u registrima koje vodi Agencija za privredne registre. Propisan je samo jedan rok za zastarelost prava na utvrđivanje poreza i taj rok je sada pet godina.
Propisan je institut samoprijavljivanja i u tom slučaju nema pokretanja prekršajnog poreskog postupka. Konačno, propisano je da za subjekte kojima se taj poreski identifikacioni broj dodeljuje preko Agencije za privredne registre poreska uprava opet preko te agencije izda potvrdu.
Nažalost, još dve krupne stvari ostale su da se sprovedu u okviru giljotine propisa kada se radi o poreskoj administraciji, dakle, elektronsko dostavljanje poreskih prijava, obračun poreza i doprinosa od strane svih poreskih obveznika elektronskim putem neće moći da bude završeno pre juna 2011. godine i takođe, omogućavanje uvida u poreske obaveze elektronskim putem takođe neće moći da bude završeno pre juna 2011. godine.
Četvrta grupa promena, to je jedna promena koja praktično deluje u pravcu pooštravanja finansijske discipline. Dakle, s jedne strane, kao što znate, povećane su novčane kazne, odnosno podignuta je minimalna novčana kazna u skladu sa Zakonom o prekršajima. S druge strane, uvedena je mogućnost zabrane vršenja određene delatnosti u periodu od šest meseci do tri godine, ukoliko se poreskom obvezniku desi da u periodu od dve godine učini isti poreski prekršaj.
Na kraju, ostale promene mislim da će se dopasti poreskim obveznicima. Prva promena, da se kod uplate poreskog duga menja redosled uplata, dakle, prvo se uplaćuje osnovni dug, pa onda kamata, pa onda ostali troškovi, a u sadašnjem zakonu redosled je bio upravo obrnuti i konačno visina kamatne stope na poreski dug ipak je usklađena sa realnim životom. Dakle, visina te kamatne stope biće jednaka referentnoj kamatnoj stopi centralne banke, uvećana za 10 procentnih poena, a do sada je to bilo za 15 procentnih poena.
Sledeća grupa zakona, kao što sam rekla, odnosi se na zaduživanje države, dakle, radi se o tri kredita. Sva tri kredita, takođe sam to pomenula, predviđena su Zakonom o budžetu za 2010. godinu. Prvi pred nama je zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o odobravanju državnog kredita Republici Srbiji. Taj sporazum je zaključen 7. aprila 2010. godine. Uslovi kredita su, mislim, dobro poznati, ali ipak bih iskoristila ovu priliku i obavestila vas.
Prvo, kredit je namenjen za finansiranje budžetskog deficita. Njegov iznos je 200 miliona dolara. Rok trajanja je 12 godina, period mirovanja dve godine, znači, u periodu od 10 godina otplaćuju se obaveze u 40 jednakih rata. Kamatna stopa je šestomesečni libor. On trenutno iznosi 0,73% i uvećan je za fiksnu maržu koja iznosi 2,95% godišnje.
Dakle, u sadašnjem trenutku kamatna stopa na kredit od 200 miliona dolara, koji smo dobili od Ruske države, iznosi 3,68%.
Republika Srbija će moći da povuče ova sredstva u roku od sedam dana nakon stupanja na snagu sporazuma o kreditu. Ukoliko se stvore uslovi da Republika Srbija može da pre vremena otplati ovaj kredit, to će se uraditi bez plaćanja posebne naknade.
Sledeći kredit je, u suštini, sporazum o zajmu između Vlade Republike i Vlade Republike Francuske, odnosno Vlade Republike Srbije i "Natiksisa" koji postupa u ime i za račun Vlade Republike Francuske. Radi se o zajmu koji iznosi 11 miliona i 185.000 evra. Namena ovog zajma jeste praktično pravljenje integrisanog sistema geopodataka, odnosno upravljanje nacionalnim geoinformacijama, što će omogućiti tehnološku prednost Srbije u odnosu na druge balkanske zemlje.
Želela bih samo da napomenem da u Zakonu o budžetu za 2010. godine predviđen je nešto veći iznos kredita za ove namene, 13,6 miliona evra, hoću da naglasim još jednom da će stvarno zaduženje po ovom osnovu biti nešto niže.
Uslovi ovog kredita su krajnje povoljni, zato što se radi o kreditu koji Republika Srbija uzima na 40 godina. Rok otplate je 20 godina. Period mirovanja je 20 godina, a kamatna stopa samo 0,20% godišnje. Radi se o nekoj vrsti pilot projekta, a njegova uspešna realizacija ili od njegove uspešne realizacije zavisi da li ćemo i u budućnosti moći da dobijemo ovakva povoljna sredstva od Francuske.
Sada je na dnevnom redu sledeće zaduživanje države, o čemu će više govoriti moj kolega.