Srpska radikalna stranka bi prokomentarisala ovaj član. Istina, nemamo isto polazište kao kolege iz drugih stranaka opozicije. Lepo je bilo sve to što ste naveli, ali je potpuno anahrono. Sve to što ste pobrojali i pozvali se na EU imalo je rezona pre, hajde da ne budem do kraja rigorozan, deset godina. Imalo je pre sedam godina, pre pet godina.
Poveli ste nas u EU 2000. godine, obećali je 2006. godine. Države koje ste pobrojali, čak ste i spomenuli Zakon o planiranju i izgradnji iz države Austrije, hajde pogledajte koje godine je usvojen taj zakon. Godine 2000. Je li to neka novost?
Deset godina vam je trebalo da shvatite da postoji potreba ili značaj neke studije kojom će se, vi ovde pominjete, uravnotežiti regionalni razvoj. Je li tako? Jeste. Ali, suštinsko pitanje za nas jeste – šta se čekalo do sada? Čiji je interes ili neznanje bilo na snazi, pa se čekalo deset godina?
Mi ne delimo, kažem, mišljenje da sve treba da bude apsolutno slobodno, sva ta sloboda koja na jednom nivou nema limit pretvara se u svoju suprotnost, pretvara se u anarhiju, i nemamo ništa protiv toga, država zbog toga i služi.
Ali, jako nas interesuje – zašto to do sada niste tražili ili insistirali? Zato što ste se hvalili investicijama koje su po svojoj ekonomskoj suštini bile loše, investicije u trgovinu i usluge koje nam se danas na globalnom ekonomskom planu u državi obijaju o glavu, jer izvozni potencijal i sve ostalo nam je na nivou na kom jeste.
Imponovalo vam je da te tržne centre otvarate, i vi i vaše kolege, da se ne zamerate nepristojno bogatima, koji su svoje tržne centre sejali po Srbiji ne gde je potreba regionalnog razvoja, nego što je sasvim normalno i logično, gde njihov ekonomski interes prepoznaje i vidi sebe.
Vi ste kao država bili dužni i obavezni to da sprečite i da upodobite ili da uskladite sa našim i tržišnim i ekonomskim potrebama. Vi to niste uradili. Sada, deset godina posle toga, pozivamo se na evropsku uporednu pravnu praksu i tražimo opravdanje u njoj za ovako nešto. Vi ste trajne poremećaje na tržištu napravili zbog svog odnosa prema tržnim centrima koji su nicali na način na koji su nicali po Srbiji do sada.
To ovom studijom koju sada tražite ubuduće nećete moći da ispravite. Možda neće moći da se neki poremećaji, ako vam je namera dobra, prolongiraju i dešavaju ponovo ili razvijaju, doživljavaju svoju ekspanziju. Ono što ste do sad loše napravili, to nećete moći da promenite.
Moje pitanje, pošto se pozivate na planske dokumente, odnosno prostorno planiranje ste pomenuli tu, ako je neko ovde insistirao na značaju strateških i planskih dokumenata, to je bila SRS, ali vi se 10 godina posle dolaska na vlast tek sad hvalite da ste ušli u proceduru da radite planove za opštinu, razvojne i strateške dokumente, kako da verujemo u dobru nameru? To je jedna stvar.
Druga stvar, koju zaista imamo potrebu da pitamo, ne možete ovo izolovano da posmatrate. Ne možete u kontekstu strateških i planskih razvojnih projekata i dokumenata da posmatrate samo trgovinu. O tome je govorio i gospodin Krasić. Lepo je što se pozivate na plansko prostorno planiranje, jer ono sve obuhvata, i trgovinu i industriju, i demografiju i sve ostalo. To izolovano ne možete da posmatrate. Vrlo je nezahvalno da vi sebi, kao ministru, predvidite diskreciono pravo kao u zadnjem članu gde bliže propisujete sadržinu itd.
Nas interesuje na šta će se oslanjati ove studije? U odnosu na koje razvojne dokumente će se one upoređivati, pa da se proceni da li su dobre ili nisu? Da li imaju uporište i vezu sa strateškim i planskim dokumentima koji definišu razvoj i tržišta i ekonomije u celini ove države.
Da li će to biti prostorni planovi, planski dokumenti koji proističu iz njih, urbanistički i neki nižeg reda ili će, gospodine ministre, to biti razvojni dokumenti koji proističu iz Zakona o regionalnom razvoju, koji usput još uvek nije stupio na snagu ili se ne primenjuje. Možda je stupio na snagu, ali se ne primenjuje. Da ironija bude veća, nijedan razvojni dokument koji bi trebalo da obezbedi naš uravnoteženi razvoj na teritoriji cele Republike Srbije još uvek nije izrađen.
Kako mi da ozbiljno shvatimo vašu nameru kroz ovakav član. Zaista ne možemo i zaista je degutantno da ovo branite uporedno-pravnom praksom iz EU. Vi ste zaista imali kao proevropske vlade šansu, priliku i vreme da to ugradite i u ovaj stari zakon donet 2002. godine, idealna vam je šansa bila da predvidite studiju i tad, ali Mišković i ostala ekipa nisu dali blagoslov za tako nešto.
Sad pričamo kako je ovo evo evropska praksa pa ćemo mi sada da napravimo nešto lepo. SRS bi želela zaista da se ove studije pokažu kao korisne i kao efikasne, i da daju svoj efekat na terenu u kontekstu ekonomskog razvoja Republike Srbije. Bojimo se da će, kao i sve ostalo, ostati predmet, odnosno mrtvo slovo na papiru, a još, ne daj bože ono što kaže i kolega Ostojić, predmet korupcije, zloupotrebe i svega onog šta naše društvo i država nisu imali.

Sad ćemo morati da izračunamo ovo, pa ću vam javiti. Samo želim da se izvinim gospodinu Ostojiću, posebno gospodinu Ivanu Andriću, jer smo stvarno videli dosledno ponavljanje greške u njegovom prezimenu, koje je potpuno neobjašnjivo, pa ćemo sledeći put zamoliti Vladu, kad joj vratimo materijal da ispravi greške i da nam tako dostavi. Nadam se da će to biti u redu. Hvala.
Reč ima gospodin Ostojić.

Gospodine ministre, upoređujete neuporedivo, Srbiju zemlju koja ima ogromnu stopu nezaposlenosti, u kojoj društveni proizvod i rast privrede zavisi od stranih investicija, sa jednom Švajcarskom. Na kraju krajeva, Švajcarska je neutralna zemlja, a mi nismo, iako je ovde izglasana takva jedna rečenica.
Mi ovim zakonom nećemo privući, nego ćemo destimulisati strane investicije. To je suština. Oni će se odraziti dvostruko na standard građana Srbije. Neće biti kapitala koji je potreban za razvoj, ne kažem da je potreban samo kapital u trgovini, daleko bilo, potreban je bilo koji. S druge strane, građani će i dalje plaćati skuplje robu u trgovinama.
Da vam dokažem kako niste na neki način dosledni u tom konceptu. U članu 15. koji govori o formatima, koji zauzimaju veći prostor i da se nalaze na obodima velikih gradova, o obrazloženju govorim, i to je u redu, treba formatirati.
Ali, u ovom članu 45. onako grubo pravite jednu drugu podelu, potpuno drugu, na preko 2000 i ispod 2000, a složićete se da 2000 ne mora da bude ni market ni supermarket, može da bude i neka specijalizovana prodavnica malo veća, salon nameštaja sa magacinskom prostornom prodajom i prodajom ože da bude veća. To nije dosledno.
Pustite vi tu priču da ćete vi sprečiti da jedan kupi sve lokacije na jednoj opštini jer ima monopol. Postoji u ovoj zemlji Zakon o zaštiti konkurencije. Ne možete ovim zakonom da probate sad da uđete u tu oblast. Daj da dosledno sprovodimo taj zakon, pa to što vi kažete da želite da sprečite članom 45. neće biti moguće.
Za početak, hajde da izaberemo Svet Komisije za zaštitu konkurencije, koji već šest meseci je spao na dva člana, istekao im mandat, bio konkurs još u januaru ili decembru. Taj zakon se ne primenjuje, a vi kažete, ovim zakonom o trgovini hoćete da štite konkurenciju, a ni to nije dosledno, kao i ovo što sam rekao. U tome je spor. Neću više da se javljam, svako ostaje na svojim pozicijama i vreme će pokazati ko je u pravu.

Na član 46. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 46. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Vlada je prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 47. i član 47. amandman je podneo narodni poslanik Milan Škrbić. Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SRS, konkretno kolega Milan Škrbić, na član 47. podneo je ovaj amandman, ali su amandmani koji se odnose na istu stvar podneti i na član 48., 49, 53. stav 2. i član 77. To su amandmani kojima je predviđeno brisanje odredbi koje se odnose na osnivanje centra za razvoj trgovine.
Naravno, mi nemamo ništa protiv unapređenja trgovine, naprotiv. Međutim, naš je stav da centar za razvoj trgovine ne treba osnivati. On će poslove koji mu se dodeljuju obavljati kao poverene.
U svakoj raspravi kada se osniva tako neko novo telo, poput agencija, direkcija i sličnih, mi uvek kažemo da su to novi državni organi koji nisu Ustavom definisani, koji su nelegitimni i paralelni državnim organima. Međutim, praksa je ove vlade da neprekidno osniva ovakva tela.
Sada ću pročitati podatke koje je u 2009. godini dao Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić. On je rekao da je uspeo da evidentira 140 različitih tela, počevši od ministarstava, uprava, zavoda, fondova i drugih organizacija.
Međutim, nakon toga napravljen je katalog i na sajtu je objavljen katalog organa vlasti i svih mogućih subjekta koji vrše neku vlast, troše nekakve javne pare i, verovali ili ne, tako kaže Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja u Republici Srbiji, ima ih preko 11 hiljada u Srbiji. Znači, na 11.000 mesta se svakodnevno vrši nekakva vlast, troši nekakav javni novac. To su subjekti i na najvišem nivou državne strukture.
Poverenik dalje kaže da su to brojne, komplikovane i bez sumnje skupe strukture, da tu ima tela čija se nadležnost međusobno ili u odnosu na neka ministarstva poklapa i koje zaista izazivaju dilemu u pogledu potrebe njihovog postojanja.
Sada ću pokušati da pročitam samo jedan deo kojih sve to agencija ima u Srbiji. Počeću najpre od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, jer ih tu ima baš prilično. Agencija za promociju stranih ulaganja, nekada je bila Agencija za mala i srednja preduzeća koja je sada preimenovana u Agenciju za regionalni razvoj, zatim Agencija za privatizaciju, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, Agencija za privredne registre, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza i još četiri fonda. To je što se tiče Ministarstva ekonomije.
Pročitaću kojih još agencija ima. Naravno to nije sve, to je samo jedan deo. Agencija za zaštitu životne sredine, Antidamping agencija, Agencija za reciklažu, Agencija za energetsku efikasnost, Agencija za borbu protiv korupcije, Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Agencija za rudarstvo, Agencija za prostorno planiranje, Agencija za lekove i medicinska sredstva, Direkcija za mere i dragocene metale. To je samo jedan deo koji sam sada pročitala.
Sva ta tela koja se osnivaju su jako skupa i svi poslove koje obavljaju mogu se jednostavno obavljati i u okviru određenih sektora ministarstava. Ono što smatramo da se želi osnivanjem centra za razvoj trgovine, jeste da se ispravi ono što je učinjeno nakon donošenja Zakona o smanjenju broja zaposlenih u državnoj administraciji.
Znači, mi smo prilikom donošenja zakona kojima se osnivaju sva ova tela govorili da ih ne treba osnivati. Ona su osnovana, napravljeni su paralelni organi. Znači, isti poslovi obavljaju se na više mesta i onda prekobrojna administracija, a to je trebalo smanjiti. Mnogi su ostali bez posla i sada ih treba negde zbrinuti.
Prokomentarisaću kratko član 77. ovog predloga zakona. Mi smo naravno predložili njegovo brisanje, zajedno sa članom 47, 48, 49. i 53. stav 2. Član 47. kaže – do početka rada centra za razvoj trgovine poslove centra obavlja ministarstvo.
Žao mi je što je gospodin ministar izašao, ali ako se bude vratio možda će mu saradnici preneti pa će možda odgovoriti. U čemu je problem da poslove unapređenja trgovine obavlja ubuduće Ministarstvo trgovine? Znači, da li je u pitanju nedostatak prostora, tehničkih uslova, kadrova ili je možda problem to što bi onda imali samo jednog rukovodioca sektora? Ne bi bilo direktora, zamenika direktora, upravnog odbora, članova upravnog odbora, a to su sve plaćene funkcije. Znači ne bi postojao jedan tako veliki i prilično skup organ upravljanja.
Govorila sam više puta o tome kolike su zarade u agencijama, ovog puta neću, ali uglavnom najveća je bila 355.000, a najmanja je bila jedan deo, znači trećina, 40 i nešto hiljada. Činjenica je da su to visoke plate i da su to jako, jako skupi organi upravljanja.
Mislim da je to ono zbog čega se sva ovakva tela osnivaju i zbog toga je poslanički klub SRS predložio da se iz ovog zakona brišu sve odredbe koje se odnose na osnivanje ovog centra, ne zato što ne podržavamo napore za unapređenje trgovine, već zato što smatramo da je to nepotreban i skup aparat.

Iskorišćeno je sedam minuta i 15 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, postojanje centra za razvoj trgovine nije naš izum i nije izum Republike Srbije i ove Vlade, takvi centri za razvoj trgovine postoje u mnogim evropskim zemljama koje su članice EU, ali postoje i u onim evropskim zemljama koje nisu članice EU. Ovakav centar za razvoj trgovine imaju i neke druge države u Evropi.
Cilj mog javljanja je sledeći. Pošto u ovom ovde članu zakona 47. ne stoji tačna odredba gde će se nalaziti centar za razvoj trgovine, pošto nije napisano gde će biti sedište, nisam hteo da intervenišem amandmanom, ali bih zamolio gospodina ministra, kada već govorimo o centru za razvoj trgovine, koji će svakako biti formiran, i na osnivanje i rad centra primenjivaće se propisi kojima se uređuju javne agencije, dajem predlog da centar za razvoj trgovine bude u gradu Kruševcu i da sedište centra za razvoj trgovine bude u Kruševcu.
Dobro je da neke od republičkih institucija izmeštamo iz Beograda, kao što je predviđeno da sedište Ustavnog suda bude u Sremskim Karlovcima. Grad Kruševac je spreman da centru za razvoj trgovine da odgovarajući prostor, besplatno na korišćenje Ministarstvu trgovine, a istovremeno to ne bi prouzrokovalo troškove o kojima neki govore.
Ne bih ovde da ulazim u to koliki su troškovi. Ovde nije predviđen budžet uopšte centra za razvoj trgovine, tako da ne bih da budem vidovit i da govorim o materijalnim troškovima, ali želim da dam predlog i smatram da je to dobro da se mnoge agencije, mnogi centri i ovakve institucije koje se formiraju, sa ciljem unapređenja, ne samo trgovine, nego i drugih sektora i drugih privrednih delatnosti, izmeštaju iz Beograda u Srbiju.
Mislim da je grad Kruševac, kao nekadašnji trgovački centar, dobro mesto u kome ovakav centar može da nađe svoje mesto i da ima odgovarajuću zgradu, da ima odgovarajuće ljude kvalitetne koji bi u njemu radili i istovremeno bi to bilo dobro i za ovu Vladu, da se pokaže da se mi zaista suštinski zalažemo za decentralizaciju Srbije.

Gospodine Stevanoviću, imate reč.

Ne bih voleo da se stekne utisak da SRS ne podržava koncept decentralizacije, ali zaista ne možemo da shvatimo da se pod konceptom decentralizacije smatra to da se, ne bih sada rekao ni državne, nego paralelne državne institucije, kakav će biti ovaj centar, odnosno agencija, jer će se njegovo funkcionisanje regulisati Zakonom o javnim agencijama, izmeštaju. Ako je to vid decentralizacije, mi smo zaista onda svi zajedno poraženi.
Vi biste mogli da pokažete spremnost na decentralizaciju da decentralizujete, pre svega, finansije, da se pozabavite legislativom koja će regulisati status lokalne samouprave i njenom imovinom, kako bi joj dali potencijal da ona bude jaka, pa da kroz neke druge poduhvate zaista pričamo o decentralizaciji.
Suština naše zamerke i zato predlažemo da se ovde brišu svi članovi koji se tiču unapređenja trgovine, ali na način na koji predviđate. To što je praksa i evropskih i nekih drugih zemalja da imaju ovakve centre, ne znači da će kod nas uroditi plodom.
Srbija, kao što je moja koleginica Dimitrijević rekla malopre, ima preko 120 ili 130 agencija, a verujem da 10 ili 20 agencija jesu za sve ove godine opravdale smisao i svrhu svog postojanja. Sve ostale su koristile za političku trgovinu, za izborno, predizborno ili postizborno potkusurivanje, nadmetanje i trgovinu ili zbrinjavanje kadrova koji, nažalost, nisu imali gde u državnim organima, pa ćemo praviti paralelne državne organe i uhlebljivati ih tamo.
Nažalost, to je naša surova stvarnost i to jeste tako. Nemamo ništa protiv toga da unapređujete trgovinu, ali to možete, kao i do osnivanja ovog centra, da radite sa resursima i tehničkim i materijalnim i ljudskim koje imate u ministarstvu, pretpostavljam.
Jer da nemate višak po ministarstvima, MMF sa kojim ulazite u aranžman ne bi vam udarao ćuške da morate tu javnu administraciju da smanjujete i da otpuštate, pa se obavežete na to, pa i to niste u stanju da sprovedete onako kako ste se obavezali prema njima.
A ne zato što shvatate vi kao svoju i našu srpsku potrebu da sređujemo javnu administraciju, pa ćemo narodu da prodajemo maglu kako ćemo sad da otpuštamo da bi javnu potrošnju smanjili, ali ćemo u svakom novom zakonu koji pošaljemo u ovu skupštinu predvideti neku novu agenciju, direktorat, komisiju ili nešto što će funkcionisati na principima koje reguliše Zakon o javnim agencijama.
To je nažalost tako. Vi to da priznate nećete. Od vas to i ne očekujemo, ali ono što znamo jeste da će sve to da nas košta i ovaj začarani krug siromaštva tako nećemo moći da prevaziđemo, odnosno da iz njega izađemo.

Tri minuta i 10 sekundi.
Reč ima gospodin Srđan Milivojević, narodni poslanik.