Ne ulazeći u sve manjkavosti zakona suštinski, gde faktički neko ko je direktor perionice u Vranju ne može da bude u upravnom odboru "Studija B" jer je jedno s drugim nespojivo. Ne ulazeći u sastav Agencije koji je, čini mi se, sastavljen od profesionalnih boraca protiv korupcije, a koliko su uspešni pokazuje i stepen korupcije u Srbiji, govorim zato što se provlače kroz antikorupciona tela već godinama, a većina njih obavlja više funkcija. To na stranu, ovde pričamo o kumulaciji javnih funkcija i sukobu interesa i sve se pomešalo.
Još je Milošević deakumulirao Čovića negde 93. godine. Tada smo prvi put saznali, gospođo Kolundžija, za tu deakumulaciju. Možda ste tada bili član te partije. Kada ima puno funkcija javnih može da se obavlja jedna besplatno, ali uticaj i moć, to se na zapadu zove trgovinom uticaja, to je izvor korupcije.
Sukob interesa je nešto sasvim drugo, ne između dve javne funkcije, nego javne i privatne. Mogli ste da nađete bliži primer, nego tog britanskog ministra čiji je sin narkoman i koji predlaže zakon protiv narkomanije.
Gospodin Vlahović, on je član upravnog odbora, ako ne i predsednik, jedne privatne banke, a ovde je odlučivao o davanju garancija za kredit koji ta banka daje. Privatna i javna, nije dve javne, a u suštini može da bude sukob interesa, čak veći nego gospodina Bajatovića, koji obavlja dve javne funkcije. Gospodin Bajatović akumulira veliku moć i može da trguje uticajem jer je na čelu ozbiljne, bogate firme, ovde je privatno.
U Americi se to rešava četvrtim dugmetom za glasanje. Ima mnogo primera takvih kao što je gospodin Vlahović i to se ne smatra ni nemoralnim, ni nepoštenim, ali kada dođe takav zakon u kome on, koristeći funkciju na koju ga je izabrao narod glasa, odnosno treba da glasa, četvrto dugme pritiska, a na njemu piše – ne glasaj jer je u sukobu interesa.
Ne daj bože u Americi u nekim državama da takav čovek pritisne za ili protiv, nego mora da pritisne – uzdržan i sam objavljuje da je u sukobu interesa i da neće o tome da glasa. Ako glasa, onda ima i krivične sankcije.
Javio sam se samo zbog jedne stvari. Ponovili ste nešto što je gospođa Čomić danas oko Zakona o bezbednosti saobraćaj pokušala da predstavi kao svoje mišljenje, u stvari kao svoje mišljenje izrekla, vi ste to ponovili. Mi poslanici, kažete, nemamo pravo da podnosimo amandmane na druge članove osim onih koje je Vlada izmenama i dopunama želela da promeni.
Apsolutno, gospođo Kolundžija. Drago mi je što ste tu, ponoviću samo deo onog što sam rekao. Molim vas, učinite sve da takvo nakaradno tumačenje naših prava nikad više u ovoj skupštini ne čujemo. Nas je narod birao. Svako od nas ima pravo da predloži ceo zakon. Svako od nas ima pravo da predloži izmene i dopune zakona.
Narodna skupština je suverena u donošenju zakona. Ne možete nas ograničavati u tome, da Vlada kaže želela bi da izmeni ovaj zakon i samo te članove, i kad dođe na dnevni red da nas ograničavate da mi moramo da se držimo toga. Vlada želi te, mi želimo neke druge. Glasanjem će uvek većina da odluči šta će se izmeniti, ali ne davanje prilike da se glasa o amandmanima koji nisu vezani za članove izmena zakona, to ste rekli gospođo Kolundžija.
Zamislite situaciju da izmenama i dopunama zakona mi se zakačimo za neki član koji Vlada želi da promeni i oni kažu super, prihvatićemo taj amandman. Ali zbog prihvatanja tog amandmana mora da se promeni neki drugi član koji Vlada nije želela. Šta ćete onda reći? Pa ne može, ili ćete reći e tada može. Ne, svaki član zakona mi možemo da menjamo.
Nije na dnevnom redu zakon o cepljenju pasa, pa da mi predlažemo amandman na borbu protiv korupcije. Na dnevnom redu je izmena i dopuna Zakona o Agenciji. Pre podne je bila izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja. Sve može da se menja. Dopuna znači da može da se doda u zakon nešto što ne postoji.
Znači možemo amandmanima da menjamo ceo zakon koji je na dnevnom redu i takvi amandmani ne mogu biti pravno nemogući. Oni su pravno mogući. Uskraćujete to. Pazite, to je odnos Vlade i parlamenta.
Koliko ste se vi puta ljutili zato što mediji, koji su pod kontrolom vaše stranke, vladajuće većine, degradiraju i ponižavaju ovaj parlament.
Da vas podsetim nedavno kad su dohvatili doajena vaše poslaničke grupe gospodina Mićunovića za neke troškove putovanja itd, ljutito ste držali konferenciju za štampu. Ovim odnosom prema Vladi, klečećim odnosom prema Vladi vi u suštini pomažete njima da degradiraju parlament, a onda se bunite kad vas razvlače za putovanja, šampite, krempite i ne znam šta.
Nemojte da ponavljate tu rečenicu, mi ne možemo da podnesemo amandmane na druge članove zakona osim Vlade. Vi zaista u podanički odnos nas poslanike stavljate. Neće Vlada propasti. Odbićete amandmane, ali dajte da o njima pričamo, dajte poslanicima mogućnost da poprave zakon i van okvira koje je Vlada utvrdila. To je naše pravo.
Mi ako možemo da predlažemo zakone, možemo i to. Naprosto, ne mogu da verujem da vi ponavljate formulacije iz ovog obrazloženja. Tako je bilo i na Zakon o saobraćaju – odbija se amandman iz formalnih razloga, jer Vlada nije taj član htela da menja. To je apsolutno nedopustivo. Dajete doprinos degradiranju ovog parlamenta.
Ako je neki dugoročni cilj vaše koalicije da se uvede predsednički sistem, pa da ovo bude zaista protočni bojler, onda u redu. Ali apelujem na vas da nam dopustite da koristimo naše pravo koje nam je dato Ustavom i svim drugim zakonima, i naprosto ako vi hoćete da budete ta voda koja prolazi, a nas doživljavate iz opozicije kao kamenac koji smanjuje protok te vode, izvinjavam se, to je loše za vas prvenstveno, a i za Vladu, a onda i za celu državu.
