Dame i gospodo narodni poslanici, uz izvinjenje zbog osam minuta zakašnjenja od predviđenog početka u 15.30 časova, nastavljamo rad.

Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE (pojedinosti)

Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić, Miroslav Petković, Zlata Đerić, Aleksandar Martinović, Sreto Perić, Zoran Krasić, Jovan Palalić, Milica Radović, Mirko Munjić, Lidija Dimitrijević, Paja Momčilov i Vladan Batić.

Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima.

Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima, podsećam vas da su narodni poslanici Dragan Marković Palma, Petar Petrović i Jasmina Milošević povukli amandmane koje su zajedno podneli na članove 11. i 29, a narodni poslanik Dragan Šormaz amandman koji je podneo na član 29.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim se predlaže dodavanje novog člana 1.

Vlada nije prihvatila amandman.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Saši Maksimoviću, samo da podsetim poslanike da su ovlašćeni predstavnici za pretres u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda narodna poslanica Vesna Pešić - poslanička grupa LDP, narodni poslanik Dejan Radenković - poslanička grupa SPS-JS, narodna poslanica Milica Radović - poslanička grupa DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Saša Milenić - poslanička grupa G17 plus, narodni poslanik Aleksandar Martinović - poslanika grupa SRS.

Tehničko obaveštenje o trajanju direktnog televizijskog prenosa rasprave u pojedinostima koja je u toku, danas u direktnom prenosu do 18,00 časova.

Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, meni je žao što nemamo mišljenje Vlade ispred sebe. Ne znam, gospođo predsedavajuća, odakle vama mišljenje, mi ga kao poslanici nemamo. Ne znam koje bi argumente trebalo da upotrebim pred gospođom ministarkom s obzirom da ne znam šta je obrazloženje Vlade za odbijanje amandmana, ali dobro pokušaću i ovako, nadam se da će amandman biti prihvaćen.
Mi smo predložili da se u članu 1. Predloga zakona dodaju novi stavovi 2. i 3. koji glase:
"Odredbe ovog zakona ne primenjuje se na članove organa upravljanja javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač opština ili grad, ako za obavljanje funkcija ne primaju naknadu, osim odredbi o sukobu interesa, poklonima i nedozvoljenom uticaju na funkcionera.
Odredbe ovog zakona o zabrani obavljanja drugog posla ili delatnosti, prenosu upravljačkih prava i zabrani zapošljavanja ili poslovne saradnje po prestanku funkcije primenjuju se na funkcionere koji vrše funkciju koja zahteva zasnivanje radnog odnosa i za koje je to utvrđeno posebnim propisom".
Mi smo ovim amandmanom predložili dodavanje stavova 2. i 3. u članu 1. zakona. Novim stavom 2. se propisuje da se na članove organa upravljanja javnih preduzeća i ustanova čiji je osnivač grad ili opština primenjuju samo odredbe o sukobu interesa, poklonima i nedozvoljenom uticaju na funkcionera, a da se ostale odredbe zakona ne primenjuju, pod uslovom da za vršenje funkcije ne primaju naknadu. Ova kategorija funkcionera je već izuzeta od obaveze prijavljivanja imovine i to članom 45. stav 1. zakona.
Imajući u vidu neznatna ovlašćenja ovih funkcionera i činjenicu da ne primaju naknadu za vršenje funkcije, ne postoje razlozi da se na njih primenjuju ni druge odredbe zakona, osim predloženih. Takođe, treba imati u vidu i da funkcionera ove kategorija ima više desetine hiljada, od čega recimo samo članova školskih odbora osnovnih škola ima skoro 20.000. Evidentno je da primena mnogih odredbi zakona prevazilazi, naravno, i same mogućnosti Agencije.
Iz samih odredbi zakona moguće je utvrditi da nema potrebe ni mogućnosti za njihovu primenu u odnosu na ovu kategoriju funkcionera, ali razlozi pravne sigurnosti zahtevaju da se to na jasan način propiše.
Novim stavom 3. se propisuje da se odredbe o zabrani obavljanja delatnosti, prenosu upravljačkih prava i zabrani zapošljavanja po prestanku funkcije primenjuje samo na funkcionere koji su zasnovali radni odnos, jer njihova primena na druge funkcionere nije opravdana.
Članom 30. u stavu 1. to je i navedeno, ali i drugim odredbama se navodi samo opšti naziv – funkcioner, što upućuje da bi te odredbe trebalo primeniti i na sve druge funkcionere, iako to u stvari u principu i nije moguće.
Radi otklanjanja ovih nejasnoća i u cilju obezbeđenja pravne sigurnosti u primeni zakona je neophodno da se ovo pitanje na jasan način uredi predloženom odredbom.

Minut i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić.

Uvažena gospođo ministarka, uvaženo predsedništvo, htela sam prvo da kažem nešto o tome šta je suština problema ovog zakona i izmena i dopuna, ali bih ukazala i na neke konkretne, što smatram, neurednosti koje bi možda ministarka mogla da ima u vidu i u redakciji uzme u obzir, ako smatra da je to potrebno.
Prvo, kad smo donosili ovaj zakon, mi smo o njemu raspravljali kao o sistemskom zakonu, kao zakon koji smo dugo očekivali, da se on površno bavi korupcijom, jer je i još onda bilo rečeno da je on više jedno proširenje nekadašnjeg Odbora za sprečavanje sukoba interesa, nego što zaista tempira celokupnu problematiku korupcije u Srbiji, niti tempira glavne izvore korupcije, nego su uglavnom svodi manje-više na sukob interesa.
Tamo gde proširuje određene nadležnosti, recimo kontrola finansiranja političkih stranaka, još onda smo ukazali da nema u stvari nikakvih metodoloških uputstava kako uopšte se Agencija bavi tim poslom. Kao što vidimo, nije dosad ni zasukala rukave da se time bavi.
Pošto je tek počela rad, možemo naravno dozvoliti da će te metode usavršiti u budućnosti. Onda smo ocenjivali taj zakon nedovoljno temeljnim da bi mogao da bude glavni oslonac u borbi protiv korupcije.
Sad ovim izmenama koje smo dobili, videli smo da su te izmene koje su došle da su bile praćene nekom vrstom "afera", tako da kažem. Šta smatram aferama? Prvo, imali ste Ustavni sud koji je obustavio onaj čuveni član 82., da funkcioneri po stupanju zakona 1. januara 2010. godine na snagu, koji se nalaze na dvostrukim funkcijama, moraju do 1. aprila da se opredele za jednu funkciju. To je već bilo stavljeno i nije se primenjivalo na predlog Ustavnog suda.
Vi ste davali određena mišljenja koja jeste u sukobu interesa, a ko nije. Preuzeli ste ulogu Agencije. Na kraju ste imali konsultacije sa Agencijom za borbu protiv korupcije i dostavili ste jednu verziju ovog zakona, pa onda na njihovo insistiranje, prosto njima da učinite, onda ste sa njima zajednički dali ovu verziju, a ovu prethodnu ste povukli. Samo kažem da je bilo jako mnogo trzavica i kod samog ovoga što smo sada dobili kao izmene i dopune zakona.
Htela bih da kažem još nešto, da je u međuvremenu otkako smo doneli ovaj zakon, da je svaka posebna, namenska institucija koja se bavi korupcijom, ona nikad nije sama u stanju da se izbori sa ovim fenomenom, nego mora imati i okruženje drugo institucionalno i sve te institucije moraju da funkcionišu da bi jedna ovakva institucija mogla dati svoj puni kapacitet.
Od onog vremena kada smo doneli taj zakon, to okruženje institucionalno se odronilo, da tako kažem. Pogledajte, ako čitate bilo kakvu literaturu, najobičniju o borbi protiv korupcije, a pogotovo u jednom društvu gde nemate ništa nigde da pipnete a da nema korupcije, jer je o partijskoj državi bilo govora ovde.
Bez istraživačkog novinarstva nema borbe protiv korupcije. Pogledajte u kakvoj situaciji je pokušaj istraživačkog novinarstva ovde, recimo, Brankica Stanković je sada pod policijskom zaštitom. Ne može više time da se bavi, jer nije mogla da dobije društvenu podršku da se time bavi, a bez tog bavljenja i takvog novinarstva ovakva jedna institucija ili druga koja bi se bavila specifičnom borbom protiv korupcije nema nekakvog velikog značaja.
Pored toga, moram da ukažem i na zakon koji smo doneli, mislim 2005. ili 2006. godine, izvinite ako grešim, mislim da je bio juli. To je Zakon o državnim službenicima u državnoj administraciji. Velike smo nade polagali da će Srbija da dobije preko tog zakona neutralnu administraciju, profesionalizovanu i stabilizovanu administraciju.
Videli smo da smo to menjali od decembra do decembra i, ono što bi se reklo, taj zakon je načisto pukao, zato što je ispunjavan isključivo partijskim, kronističkim sistemom prijatelja i drugova iz partijskih krugova, tako da nismo uspeli da dobijemo relevantnu administraciju, koja bi bila temelj, takođe, kada je reč o ovom zakonu.
Onda da ne kažem i da je sama državna institucija revizorska imala ogromne probleme, bez koje ne može da se govori o ovom problemu, koja kontroliše svo trošenje sredstava koje ide iz budžeta, pre svega iz prihoda građana, tako da je i tu bilo mnogo problema, pa čak i ona institucija o zaštiti konkurencije, i ona se nije pokazala, i ona je imala teškoće.
Drugim rečima, sve te regulatorne institucije zaista se nisu pokazale kao efikasne, pa onda kao kruna svega imamo jednu vrlo dubioznu reformu sudstva. Izvinite, ne mislim da otvaram tu temu, ali ima vrlo značajnih primedbi.
Prema tome, ako nam ni sudstvo ne funkcioniše, celo to okruženje jedne ovako specifične institucije, onda je u međuvremenu smanjilo njen uticaj i značaj, zato što su se te institucije u međuvremenu u priličnoj meri urušile, ono što zovemo nezavisne regulatorne institucije, pa čak i uključujući Narodnu banku, o čemu smo ovde govorili veoma skoro.
Ako je situacija takva, onda možemo da vidimo da se ovo urušavanje, i zbog toga sam i tražila da vam na to skrenem pažnju, da ovo urušavanje institucija ovakvog tipa, sistemskog, koje treba da budu nezavisne i koje treba da se hvataju u problem, pre svega sa pravnom državom, jer korupcija je druga strana nepostojanja vladavine prava, vidimo da i ovaj zakon praktično se donosi, ove izmene i dopune, zbog ogromnog pritiska koji su funkcioneri izvršili da mogu da zadrže veći broj funkcija i da je to suština ovih izmena koje ste ovde nama predložili.
Vidite, ovde se vrlo često vodila rasprava o sukobu interesa i o mogućnosti da se vrši veći broj funkcija. Volela bih da razdvojimo ta dva pitanja, zato što gomilanje javnih funkcija ima potpuno drugo značenje od sukoba interesa, zato što neke funkcije koje su javne funkcije, Agencija ne mora da ustanovi sukob interesa, recimo, između toga da je neko direktor preduzeća, javnog preduzeća npr. i da bude pri tom poslanik u Narodnoj skupštini. To su dve javne funkcije. Možda ne biste mogli izvesti nekakav direktan sukob interesa.
Takođe, ovo što je bilo problematično, što se pozivalo na Ustav, da gradonačelnici jesu izvršna vlast, pa onda kao razlog stvaranje razmaka između izvršne vlasti, zakonodavne i sudske, da onda ne može da neko ko je i u izvršnoj vlasti ima istovremeno funkciju u zakonodavnoj vlasti, pa i ti gradonačelnici, možemo samo neformalno da govorimo o tome, da oni mogu time što se približavaju centru vlasti da na neformalan način dovlače sredstva u svoju opštinu, jer su tu veoma blizu, pa da se popločavaju putevi, kao što znamo, videli smo to na lokalnim izborima ili da druge usluge čine i da preko toga dobijaju popularnost i da se preko tog prelivanja sredstava iz centra određenim izabranim feudalcima u pojedinim delovima Srbije, da se njima preliju sredstva i da se oni utemeljuju u tim delovima Srbije, kako bi se pripremili za izbore.
Ako pogledamo načelno, ne mora da bude nikakav sukob interesa, zato što ovde ne reprezentujemo opštine, niti nekakve gradove, nego, takav nije naš izborni sistem, tako da načelno tu ne bi mogao da bude sukob interesa, bez obzira ako bi stajala ta zakonska zabrana, ustavna zabrana, ako se bude protumačilo da to ne može da se spoji.
Kada je reč o gomilanju funkcija, čini mi se da se ovde nije razumelo o čemu je tu reč i zbog čega su promenili zakon da bi mogle da ostanu nagomilane funkcije. Problem je u tome što ne mogu da se gomilaju funkcije i zakon je počeo ispravno, da jedna ličnost može da ima jednu funkciju, a samo iznimno može da ima dve funkcije, i to tako što će Agencija da dozvoli tu drugu funkciju ili pak u onim slučajevima kada je zakonom omogućeno da funkcioner ima dve funkcije.
Naravno, to je takođe ostavljeno veoma široko, kada je to sve dozvoljeno, jer ste sami bili u toj situaciji, kad niste kršili zakon, kada ste kao ministar pravde mogli da budete članica RIK, niste kršili zakon, ali naravno da tako nešto ne bi bilo dozvoljeno da ministar pravde ili sudija ide da tezgari u nekim drugim državnim organima. Onda ste ispravno postupili što ste to vratili.
I tu je moglo da se napravi mnogo više restrikcija, zato što naši ministri imaju suviše velika diskreciona ovlašćenja, recimo, da dele novac gde god stignu. Ode Dinkić, npr, na Palić i kaže – ovde ću da dam 150 miliona. Ovaj ode tamo, kaže – daću ovde ovoliko.
Drugim rečima, mogućnosti da učestvuju u drugim nekim stečenim institucijama, zatim da učestvuju u dodeli, recimo, fonda za razvoj. To su sve dvostruke funkcije koje su po zakonu omogućene, ali njima daju veliku količinu moći.
Hoću da kažem da se u teoriji zabrane gomilanja i kumulacije funkcija praktično sprečava akumulacija društvene moći. Pitajte one koji hoće da zadrže te dve funkcije da li ih motiviše to što dobijaju novac, recimo, Bajatović verovatno ne dobija. Da li ih motiviše to što dobijaju, recimo Bajatović ne dobija kao čovek koji ima veliku platu, na dva mesta, u dva naftna preduzeća? Nije njemu do neke plate u Narodnoj skupštini. Verovatno i ne dobija nikakvu naknadu ovde, ali hoće da ima više funkcija, zato što hoće da ima više moći. Kada imate više moći, imate više uticaja i zbog toga ovakvi zakoni brane gomilanje funkcija.
Naravno, pošto oni neće da se odreknu svoje moći, oni hoće da zadrže te funkcije i onda izmene koje ste doneli, praktično ste učinili njima da mogu i dalje da gomilaju količinu moći koje u stvari u demokratskim društvima nisu dozvoljene.
To je glavni problem koji ovde nije bio dovoljno jasan.
Sada ću da navedem primere. Recimo, imate ljude koji su na vrlo visokim funkcijama, koje niko živi ne pominje, nego se pominje vojvođanski slučaj, oni koji su u opštini ili, recimo, poslanici u parlamentu Vojvodine, da bi to mogao biti nekakav sukob interesa, ili da je to gomilanje funkcija.
Šta ćemo da radimo sa ljudima, visokim funkcionerima, gde Agencija, niti bilo ko, nije reagovao niti će reagovati? Uzmimo, recimo, ministra Ljajića. On ima kancelariju preko puta Save, u staroj zgradi, u zgradi Saveznog veća ili zgrada Palata Srbija, gde ima kancelariju. On je predsednik Nacionalnog veća za saradnju sa Haškim tribunalom ili je dao ostavku u međuvremenu, ali je šef Koordinacionog tela za jug Srbije.
Sada ću da navedem, da mi vi objasnite – da li ako se pogleda, možda se on odrekao, ali uzeću primer gde se sigurno nije odrekao, možda se u međuvremenu odrekao svih tih funkcija, ne znam, to Gordana Čomić sad kaže, mogu da poverujem ili ne poverujem, možemo da proverimo tako nešto, ali da li je negde kada pogledate nadležnosti predsednika Republike, da li su dvostruke funkcije kada je on na primer predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost, kada je, recimo, predsednik Saveta za infrastrukturu? Da li su to funkcije ili nisu? Da li je to kumulacija većeg broja funkcija ili nije?
Drugim rečima, uzela sam i te primere, a uzeću i ove druge gde se ne odriču ni ovih drugih, zbog toga što im kumulacija tih funkcija omogućava veći društveni uticaj i veću društvenu moć. Inače, zašto bi tražili da sede u Skupštini? Što se ne bi vratili u svoju opštinu? U čemu je problem? Novac? Ne.
Upravo ovaj zakon treba to da spreči. Šta ste vi uradili? Vi ste u ovom članu 82, čini mi se da je to poslednji član, kada se to pogleda, vidi se tačno šta se tu dogodilo, praktično ste tim članom dezavuisali osnovnu ideju da jedna osoba ima jednu funkciju, zato što ste posle toga omogućili da svi funkcioneri mogu da prijave da imaju te dve funkcije i da sada posle toga Agencija omogućava, dozvoljava im ili ne dozvoljava, možda po sili zakona nekom će zabraniti, ali ste praktično omogućili da se svi oni, čak i ovi drugi opredele.
Na primer, sada imate datum ovde da ovi koji su sveži, novi, dvostruke funkcije po stupanju na dejstvo samog zakona, znači od 1. januara, ovi funkcioneri koji su do 1. aprila trebalo da prijave svoje dvostruke funkcije, tu se pre svega misli na vojvođanske poslanike i one koje su gradonačelnici u opštinama i na druge slučajeve.
Kada se to pogleda, zašto ovaj datum nisu ispoštovali da se opredele za jednu funkciju do 1. aprila, a sada im dajete mogućnost da su dužni da najkasnije do 1. septembra, zašto ne u roku od sedam dana, zašto ne odmah, obaveste Agencije koje sve funkcije, poslove ili delatnosti obavljaju. Valjda se zna koje, oni su to prijavili. Zašto oni sad to ponovo prijavljuju, to mi nije jasno i ne vidi se zašto odlažete do septembra? Da prođu godišnji odmori?
Zašto se daje tako veliki rok kada je već taj rok od 1. aprila prekršen i oni se nisu, neki su se i opredelili, ali mnogi se nisu opredelili da li će uzeti jednu ili drugu funkciju nego su to ignorisali. Ustavni sud je to stavio ad akta, da se to ne primenjuje i vi ste predložili da bude 10. septembar.
Koji je to razlog da produžite do 10. septembra i da ponovo prijavljujete iste funkcije koje su prijavili pa su morali da dobiju funkciju, jer moraju da se prijave i da daju Agenciji onaj list koji smo ranije popunjavali?
Posle toga ona odlučuje da li su oni u sukobu interesa ili nisu u sukobu interesa. Problem je u tome što ne mogu da imaju dve funkcije. To je moja poenta ovoga što vama objašnjavam. Samo izuzetno, i to nema u kojim slučajevima je to izuzetno, može da se to dogodi, ali ovako dajete ponovo Agenciji da bez ikakvog načina da odredi kada, niti se daju objašnjenja kada oni mogu da vrše veći broj funkcija, nema nikakvog objašnjenja kada i pod kojim uslovima mogu to da rade, tako da ste ponovo spaseni, da oni mogu i dalje da vrše veći broj funkcija.
Ne zna se zašto je to omogućeno iako je zakon od početka bio tanak, ali ste ga vi sada još stanjili zato što su izvršili pritisak da hoće da vrše veliki broj funkcija i da hoće da zadržavaju količinu moći koju su do sada svojima karijerama stekli.
Mislim da je to razlog zašto su donete ove izmene i zašto ste ovo radili, tako da ste i ovu instituciju, kakva god da je bila, da li je zakon bio sasvim dobar ili manje dobar, vi ste ga ovim mnogo olabavili i čitavu tu ideju te deakumulacije funkcija i zabranu većeg broja funkcija praktično ste ovim dozvolili. Ne znam koji vas je motiv, izuzev političkog pritiska, na to motivisao?

Iskorišćeno je vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe i minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarka, ovaj amandman iako bi po sadržini mogao da bude amandman o kome bi moglo da se razgovara i da se eventualno razmotri mogućnost da se prihvati, mi imamo jednu suštinsku prepreku dakle, nemoguće je amandmanom intervenisati na članove zakona koji izmenama zakona nisu obuhvaćeni.
Dakle, to je zaista suštinski problem i uobičajeno je bilo da Zakonodavni odbor takve amandmane odbacuje, jer oni zadiru u onaj deo zakona koji ovim izmenama nije obuhvaćen.
Inače, apsolutno se ne slažem sa onima koji misle da je zakon labav, da je zakon ovim izmenama još više olabavljen i da mi na taj način zapravo napor koji država i društvo ulaže u borbu protiv korupcije potpuno slabimo.
Naprotiv, moje duboko uverenje da je ovaj zakon previše rigidan, dakle, da je ovaj zakon previše strog, da je on stroži od onoga što jesu demokratski evropski standardi.
Dakle, borba protiv korupcije jeste namera društva da se izbori sa pojavama do kojih dolazi i kada neko vršeći javnu funkciju, zloupotrebljavajući tu javnu funkciju, stiče neosnovano on ili omogućuje nekom drugom da stiče nekakvu korist, ne mora uvek biti imovinska korist, i na taj način nanosi štetu građanima u čije ime treba da obavlja te funkcije.
Društvo se bori, između ostalog, i tako što definiše posebnim zakonima šta jeste situacija koju ne prihvata kako bi onemogućila poziciju u kojoj može da dođe do korupcije. Jedan od načina je da stvara takođe nezavisno državno telo, koje će biti nezavisno od Vlade i samim tim imati punu samostalnost da sprovodeći zakon ozbiljnije se bori protiv ove zaista ozbiljne društvene bolesti.
Naravno da je sredstvo društvu u toj borbi i zakoni i kazne. Dakle, radi se o tome da su mnoga od tih dela u kojima se nađe nosilac javne funkcije krivično delo i da on za to snosi posledice na osnovu zakona po kome se kažnjavaju takva krivična dela.
Činjenica je, takođe, da smo mi doneli još jedan zakon koji je izuzetno bitan, a to je Zakon o oduzimanju imovine stečene kriminalom.
Mi imamo već konkretan primer da je bivšem direktoru "Beogradskih elektrana" oduzeta imovina stečena zloupotrebom, zapravo u obavljanju funkcija koje je obavljao i na taj način stekao bogatstvo. Dakle, ovo nije jedini način na koji se društvo bori i ono što moram da kažem jeste da je Srbija do sada pokazala da je spremna da gradi sistem i institucije iz zakonskih rešenja koje će stvoriti uslove da se društvo bori protiv korupcije.
Dolazimo do toga šta ovaj zakon u stvari jeste i šta Agencije jeste? Agencija jeste, dakle, Agencija se bavi, na osnovu zakona kojim mi to definišemo, onim slučajevima u kojima društvo kaže: da bih se obezbedio od moguće korupcije ja ću da stvorim nekakve instrumente kojima ću onemogućiti nosioce javne funkcije da on dođe u situaciju uopšte da uđe u koruptivan odnos, i onda sredstvo u toj borbi, između ostalog, jeste i pozicija funkcionera koja se zove sukob interesa.
Dakle, kada se funkcioner može naći u sukobu interesa, to je ovim zakonom definisano. Sukob interesa jeste sukob između javnog i privatnog interesa, dakle, kada neko obavljajući javnu funkciju stvori mogućnost sebi ili nekom drugom da ostvari nekakav interes.
Pozicija sukoba interesa može biti vrlo specifična i različita i ona se zaista uvek ne odnosi na sticanje bogatstva. Navešću samo jedan primer. U Engleskoj je bila široka debata o tome da li je jedan ministar koji treba da donese zakon o drogama, o tome da li neke droge treba da budu slobodne na tržištu ili ne, u sukobu interesa zbog činjenice da je njegovo dete narkoman.
Dakle, da li će on, zbog činjenice da ima ličnu situaciju u kojoj neće biti objektivan, učestvovati u donošenju zakona koji može da bude pristrasan na jednu ili na drugu stranu.
Ono što ovde nas zanima kada je korupcija u pitanju jeste da li se nosilac javne funkcije ili funkcioner, kako se to ovde zove, nalazi u poziciji u kojoj će, obavljajući jednu javnu funkciju i obavljajući drugu javnu funkciju, naći se u sukobu javnog i privatnog interesa, a ne javnog i javnog interesa.
Mislim da je jako važno razumeti da, ako govorimo o dva javna interesa, obavljanja funkcije za dva javna interesa, onda ne može da se govori o sukobu interesa.
Sada dolazimo do drugog instrumenta koji društvo može da primeni kako bi omogućilo sebi da se bori protiv korupcije, a to je razdvajanje funkcija.
Ovim zakonom su definisane nespojive funkcije. Dakle, šta ne može da se radi istovremeno kao dve funkcije, kako ne bi dolazilo, kao što je ovde istaknuto, do koncentracije vlasti koja, naravno, za posledicu može da ima zloupotrebu i istovremeno može da onemogući vršenje funkcija organa koji će kontrolisati organ koji mu je podređen?
Ne slažem se s tim da smo mi ovim izmenama zakona na bilo koji način Agenciji, koju smo formirali da obavlja posao sprovođenja ovog zakona, uzeli bilo kakvo sredstvo u toj borbi ili bilo kakvu alatku koja joj je data. Naprotiv, mislim da je ovaj zakon malo precizirao neke situacije u kojima se ispostavilo da zbog toga što zakon nije bio dovoljno precizan i jasan, postojao je problem u njegovoj primeni, da smo čak u nekim stvarima dali veće nadležnosti Agenciji i na neki način ojačali samu poziciju Agencije.
Da li je najveći problem to što se ovim zakonom definiše prostor u kome neko može da obavlja više od jedne funkcije? Po mom dubokom uverenju, ukoliko obavljanje te dve funkcije ne spada u onaj korpus nespojivih funkcija, gde mora da se sledi strogo podela vlasti, mislim da naš problem nije suštinski u tome da li neko obavlja još jednu javnu funkciju ili još dve javne funkcije.
Ono sa čim ću se saglasiti, to je i prošli put bilo navedeno, jeste gde je mogući prostor korupcije. Naša javna preduzeća, u ovakvoj poziciji u kakvoj sada jesu, zaista jesu prostor u kome može da se dešava nešto što je na štetu građana, odnosno nešto što može da nanosi štetu građanima. To jeste sada posebno pitanje, jeste pitanje koje treba otvoriti i za koje treba tražiti sistemska rešenja.
Ovim zakonom jeste definisana i nespojivost funkcija upravljanja javnim preduzećima i nekih drugih funkcija. Možda to nije dovoljno definisano, ali dogod država jeste vlasnik preduzeća i ima obavezu da u njih šalje svoje predstavnike da upravljaju tim preduzećima, dotle mi možemo da govorimo o prostoru u kome nema možda dovoljno kontrole i u kom može da dolazi do zloupotreba.
Mislim da je ovaj zakon to, sa stanovišta sadašnje pozicije javnih preduzeća, dovoljno dobro definisao, ali da je istina da poziciju javnih preduzeća treba sistemski rešiti. Hvala.

Devet minuta i 30 sekundi iskorišćeno je vremena predsednice poslaničke grupe.

Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, pa narodni poslanik Zoran Ostojić, zatim narodna poslanica Vesna Pešić i narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Meni je posebno drago da smo otvorili suštinsko pitanje, da li i šta ovaj zakon reguliše, a iz tog suštinskog pitanja proizišlo je i ovo formalno, da mi imamo potrebu da intervenišemo na one članove zakona koji nisu predmet izmena. Šta je to suštinsko?
Kao što vidite, u javnosti se priča o Agenciji za borbu protiv korupcije u stvari svela na kumulaciju funkcija. Upravo iz onog što ste maločas rekli možemo da zaključimo, s pravom, da je to tek jedan mali deo gde se pojavljuje korupcija kao zlo protiv kojeg se moramo boriti i ovakvim zakonima.
Znači, mi smo jednom malom segmentu, koji se zove mogućnost zloupotrebe javnog interesa u privatne svrhe, kumulacijom funkcija pridali toliki značaj da su sve novine brujale samo o tome da li se ono što je Ustavom definisano kao nespojivost funkcija može nekako sada kroz zakon provući kao i dalje vršenje tih nespojivih funkcija, i to zato što je zakon navodno stupio na snagu posle prihvatanja da se obavljaju jedna i druga funkcija koje su, u stvari, nespojive.
Hajte prvo da se složimo, a morate da se složite sa mnom, da ono što u Ustavu piše kao nespojivost izvršne, zakonodavne i sudske vlasti ne može uopšte da bude predmet tretiranja nižim podzakonskim aktima. Ne možemo mi time što ćemo umilostiviti Boga prinošenjem žrtve dobiti pravo da radimo ono što je nezakonito. Nije ovo prejaka reč, prinošenjem žrtve umilostiviti Boga.
Mi direktoru Agencije dajemo tako visoku poziciju i tako velika ovlašćenja da ne odbor Agencije, nego sam direktor odlučuje da li se neko nalazi u sukobu interesa u kumulaciji dve funkcije koje su inače nespojive. Kako? Time što dajemo drugačiji kriterijum da ima platu višu od ostalih, da se na takav način ne formira plata zamenika, da on bira svog zamenika direktora, gde u stvari prihvatamo da upravo ovakvim zakonom radimo ono što teorija zove korupcija interesa i moći.
Znači, od tri pojavna oblika korupcije koju tretira teorija prvi je korupcija ugleda i običaja. To je ono na šta smo svi mi navikli, ono darivanje kada vam neko učini uslugu, pa je prosto sramota da mu ne uzvratite. To krene od 200 grama kafe i čokolade, do toga da vi uz svaku veliku medicinsku ustanovu imate prvo prodavnicu u kojoj se može kupiti slatkiš, pa onda i viski, pa onda i prodavnicu nekih ekskluzivnih i vrlo skupih poklona, gde se upravo dešava ono što teorija tretira korupcijom ugleda i običaja.
Ali, ovo što mi radimo ovim zakonom, kada kažem mi, mislim na državu, kad kažem vi radite, a mi se protivimo, mislim na to da vi u samom zakonu promovišete korupciju interesa i moći. To znači da je u ovoj vrsti korupcije obostrani interes, jer će onaj ko bude davao mišljenje i stavove da li se neko nalazi u sukobu interesa upravo ovim podmićivanjem, koje se zove moć koju ne može da ima istovremeno jedan čovek, koji je dužan da tretira povrede zakona, a onda on donosi i stavove i mišljenja o tome, a onda on potpisuje i to da li se neko nalazi u sukobu interesa, mi u stvari dozvoljavamo međusobnu razmenu sredstava, znači, plate 20% veće nego do sada, govorićemo o tome konkretno, i time da trgujemo, s druge strane, nekim pravima i interesima.
Imam samo jednu dilemu – da li to što sada radimo sa ovim delom zakona podvodimo teorijski pod korupciju jedan na jedan ili korupciju klike i jednog s druge strane? To bi oni teoretičari koji se bave ovom materijom mogli preciznije da utvrde. Ono što tvrdim i što ćete mi, gospođo Kolundžija, sigurno dati za pravo je sledeće – sve konvencije na višim nivoima iz tog sveta, koji je od nas daleko odmakao, koji nema otomansku tradiciju koju smo mi nasledili da nije sramota nagraditi za neku uslugu, taj svet ovaj deo kumulacije funkcija najmanje tretira.
Ono što mi ne tretiramo ovim zakonom je zaista u jednom delu javnih preduzeća, ali manje u javnim preduzećima nego što je u javnim agencijama. Javna preduzeća u jednom delu i objavljuju konkurse za zapošljavanje, a javne agencije, neka mi se neko pohvali da je mogao konkursom da dođe do posla u nekoj od javnih agencija, gde uživa svu moguću i nemoguću zaštitu i vrlo visoku platu.
Čak i ova agencija, o kojoj danas govorimo, koja se bori protiv korupcije, 19. februara je raspisala konkurs, one koji su prijavljeni na taj konkurs niti je obavestila o rezultatima konkursa, niti ih je pozvala na razgovor i malobrojni kandidati tvrde da su, kad su odnosili da predaju dokumenta, radna mesta za koja je konkurs raspisan već pisala na vratima gde Agencija radi, na kojima su takođe bila i imena onih koji tu već rade.
Vrlo sam strpljiva, sa životnim iskustvom da sačekam svaku dobru nameru aktuelne vlasti da ono što radi pokaže dobre rezultate, ali kako mogu da verujem u borbu protiv korupcije ako mi u jednom zakonu tretiramo i borbu protiv korupcije i istovremeno neka formalna pitanja osnivačkog akta te agencije, plate direktora, statusa zaposlenih i direktora, a da se u stvari baziramo samo na jednom malom deliću koji u ovom društvu jeste problem kao korupcija uopšte.
Šta je najveći problem ovakvog zapošljavanja koji se nigde i ničim ne tretira, u kojem ne možete da opovrgnete tvrdnju da su državni sekretari, mimo konkursa, zakonom propisanih procedura, i dalje na mestima na kojima ne bi trebalo da budu na takav način imenovani, znate o čemu govorim, ovde smo više puta govorili o tom zakonu.
Postavlja se pitanje – kada nekoga zaposlite, a svi smo mi ljudi, i ako taj neko ne dolazi na posao konkursom i kvalitetom koji dokazuje, završenom školom, stručnošću, za koga će taj tako zaposlen da radi: za državu, za građane koji se obraćaju preko šaltera, zamolnica, molbi, zahteva itd., ili će da radi upravo za onog ko ih je zaposlio, za onog ko ih unapređuje, za onog ko ih ocenjuje i stimuliše njihovu platu i od koga mu zavisi sve ostalo?
Molim vas, ljudi, dajte da razgovaramo razumljivim rečnikom. Niti se držimo kriterijuma koji poštuje svet, niti smo ih obuhvatili ovim zakonom. Naprotiv, ovim zakonom mi promovišemo poslušnost, da zavisite od boga, ko god da je. Zna se ko u ovom domu, u ovoj Skupštini unapređuje zaposlene.
Zna se ko kod vas daje predlog za unapređenje. Da li se će oni truditi da se dopadnu ministru Snežani Malović ili će se truditi da odgovore onima koji se vašem ministarstvu obraćaju sa molbom da im se reši neki privatni problem. To su ljudi koji lepo procenjuju od koga zavisi njihova plata, njihova ambicija i zadovoljenje te ambicije postavljenjem na neki viši položaj. To su osnovni izvori korupcije – načini zapošljavanja.
Zašto su najkorumptivniji ti načini zapošljavanja u javnim agencijama? Jedino tu trudnica može da ode na trudničko bolovanje, a da ne izgubi posao. Kod privatnika se to pita pre nego se zaposli u banku – da li imate nameru da zasnujete porodicu itd? Doduše, ima izuzetaka. U Agenciji za privatizaciju je 13 trudnica ostalo bez posla, iako se svi javno jasno i glasno zalažemo za natalitet, ali recimo da je to izuzetak.
Znači, želim da pričamo o eliminaciji korupcije iz ovog društva, ali moramo da pričamo i o Zakonu o javnim nabavkama, koji se pojavljuje kao ono što maločas koleginica Pešić reče – gde god pipnete, meko je. To su ta prva mesta i borba protiv korupcije javnim interesom koja se zove zloupotreba prava i moći.
Jer nije svim ljudima jednaka osnova da imaju tu vrstu moći, npr. materijalni interes ili novac. Imate vi ljude koji svoj koruptivni interes iskazuju i tako što su korumpirani od nekog drugog, moć da odlučuju o sudbinama drugih ljudi. Razne su vrste patologije i nauka to istražuje, ali mi ne koristimo dostignuća te nauke, onemogućavajući tu vrstu vlastoljublja već, naprotiv, podstičući je neodmerenim ovlašćenjima koja dajemo pojedinim ljudima, ne kontrolišući ih, makar ovde, razmatrajući izveštaje, ne dopuštajući da onaj ko samo prijavi porez, što smo imali u poreskoj administraciji, kad prijavi korupciju da ne nastrada.
Gde su najbolji inspektori iz SUP koji su prijavili najveće korupcije? Smenjeni su. Gde su ljudi iz uprava, UBPOK-a, koji su otkrivali, bili po novinama, završe sa novinskim tekstom od kojeg sutra neko napravi molersku kapa ili domaćica baci ljuske krompira? Da li je to borba protiv korupcije gde se afere otvaraju i zatvaraju u novinama, gde se u novinama presuđuje i osuđuje, gde ne postoji ni prezumpcija nevinosti?
Molim vas, dobru volju svih nas, svi se u tome slažemo, da se borimo protiv korupcije. Donošenjem zakona niste realizovali, koji je ovde odredio kriterijume za ono što svi vidimo i za ono protiv čega smo svi, ali nismo svi sa jednakom željom da se protiv toga borimo. Ovaj zakon više tretira osnivačka prava i unutrašnje uređenje Agencije, koja nije opravdala svoje poverenje, jer za ovoliko vremena koliko postoji, čak ni imovinske karte nisu izašle ispravne na sajtu.
Ko je to već procenio toliku složenost i odgovornost direktora Agencije da tako visoko procenjuje platu tog direktora Agencije, a da mi u stvari imamo mnogo problema u vezi s tim šta su zakonom nespojive funkcije, a šta jesu funkcije za koje se može dati saglasnost.
Da li vi našu nameru da vam pomognemo da se borite protiv korupcije dokazujete time što nam dostavljate izveštaj o amandmanima, gde piše da Vlada nije prihvatila ni jedan jedini amandman? Vi sami to znate najbolje. Osnivali ste jedno, drugo, treće telo, niste im davali uslove da rade, mnogi od njih su bili diskreditovani u javnosti i za neke se s pravom može reći da su iz nezadovoljstva sopstvenom pozicijom upirali prst u neke druge.
Ali, ne može da se kaže da svi mi upiremo prstom u one koji su se nezakonito obogatili zloupotrebljavajući javni interes u privatne svrhe, imamo zlu nameru ili nemamo znanja ili ne želimo da pomognemo vlasti.
Da li to baš Vlada zna sve najbolje? Ako zna sve najbolje, ne mogu ništa drugo da vam poželim već da se izbori na kojima će to vaše visoko znanje i borba protiv korupcije biti visoko ocenjeni od građana.

Iskorišćeno je 14.05 minuta vremena zamenice predsednika poslaničke grupe. Reč ima poslanica Vesna Pešić.

Evo, izašla je gospođa Nada Kolundžija, koja je rekla da je Agencija ovim izmenama i dopunama ojačana. Htela sam samo da pročitam, da bi bilo potpuno jasno ono o čemu sam govorila, član 82. i da pročitam sadašnji član 82. i da se onda potpuno jasno vidi razlika o kojoj sam govorila.
Član 82. glasi: "Funkcioner koji obavlja više javnih funkcija na dan početka primene ovog zakona, dužan je da se u roku od 90 dana od dana početka primene ovog zakona izjasni koju će javnu funkciju vršiti i dalje. Izjašnjenje iz stava 1. ovog člana funkcioner dostavlja Agenciji". To je potpuno jasno.
Umesto člana 82, reći ću vam kako taj član zvuči u izmenjenom izdanju. Funkcioner koji je vršio više javnih funkcija, odnosno uz javnu funkciju obavljao drugi posao ili delatnost na dan 1. januara 2010. godine, a nije se do 1. aprila 2010. godine opredelio koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja, dužan je najkasnije do 1. septembra 2010. godine, ne da se opredeli koju će da vrši, nego da obavesti Agenciju koje sve funkcije, poslove ili delatnosti obavlja, a onda će, kao što vidimo, Agencija, po prijemu obaveštenja, da utvrđuje da li se vršenjem ovih javnih funkcija, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti "ugrožava nepristrasno vršenje".
Znači, jasno je bilo u čemu ste promenili ovaj zakon. Dok je član 82. u izvornom zakona kako je bio donet kao sistemski zakon jasno stavio na znanje da funkcioneri ne mogu vršiti dve funkcije, nego da se do 1. aprila moraju izjasniti, sada do 10. septembra prijavljuju ponovo funkcije, niti se izjašnjavaju koju zadržavaju, dakle, mogu da zadrže sve, a Agencija će onda da vidi da li su one u saglasnosti, nisu, da li nepristrasno vrše ili ne vrše. To je ogromna promena, gospođo Kolundžija. Nema veze jedno s drugim.
Nije da nije tačno, objasnila sam vam da ste zaista to pogrešno shvatili, niste namerno, pretpostavljam, ali ako pročitate ova dva člana onda ćete videti ovo što je govorila gospođo Tabaković. Da li ste onda kada ste ovde uspeli da ih ubedite da odustanu od ovog strog kriterijuma da nema kumulacije funkcija, nego da sad ne moraju, sada do 10. septembra praktično samo obaveštavaju koje funkcije imaju, a onda će Agencija, ne zna se na osnovu kojih kriterijuma, da to sve ustanovljava, umesto ovoga kako je bilo na početku. U istom zakonu kažete da povećavate plate, da ima zamenika, da sama bira zamenika i to pri tom ne navedete uopšte koji su uslovi za tog zamenika. Nemate uslove za zamenika.
Znate, ne mogu sada time da se bavim, imate jako mnogo neurednosti u samom zakonu. Recimo, imate zamenika direktora za kojeg ne kažete koji su uslovi da se neko izabere za zamenika direktora. Ne kažete - isti uslovi kao za direktora ili nešto slično, nego nema toga, nego da će ova sama može od troje da izabere koga hoće, a nema uslova za zamenika direktora.
Onda imate i 10%, 20% povećanje plate. Znate šta, stvarno onda čoveku pada napamet da je to neka vrsta trgovine bila i da ste onda na osnovu toga uspeli da dođete do ovakvog predloga. Ne kažem to samo zato što znam gospođu koja jeste, imam poverenja u nju, ne verujem da je to bilo tako, ali je ovo neukusno kako je ovde ispalo.
Možemo da imamo sumnju i da tu sumnju izrazimo, iako lično imam još uvek poverenja u tu osobu koja je direktora da nije takva osoba, da se nije tome izložila, čemu je mogla biti izložena. Ali, sada ste vi zaista to uradili sa članom 82, sada ste izbrisali tu mogućnost da jedan funkcioner ima jednu funkciju, sada ste to raširili i omogućili da se ponovo vrši veći broj funkcija, Agencija će odlučivati da li može ili ne može.
Drugo, nije reč o nesaglasnosti, niti o nepristrasnosti, kako ovde stoji, zato što neko ko vrši dve funkcije, na mnogo mesta niste odlučili koja funkcija traži celo radno vreme, puno radno vreme ili stalni radni odnos. Da li, recimo, poslanik traži puno radno vreme ili ne traži puno radno vreme? To uopšte, recimo, nemate precizirano u zakonu.
Ali, reč je o tome da vi ne možete fizički, tako narušavate javni interes kod kumulacije funkcija, zato što ne možete vredno u interesu građana da obavljate toliki broja funkcija. Kako može neko ko je direktora na tri mesta obavlja silne te poslove, da bude još negde funkcioner i da u interesu građana to vrši?
Nije reč samo o nepristrasnosti, nego i o tome da štetite građane. Drugo, zašto da vrši jedan član tolike funkcije? Šta je on, nekakav genije pa vrši tolike funkcije? Kad stiže, kad spava noću uopšte?
Znači, reč je koncentraciji moći koju ste pod pritiskom prihvatili, od toga ne mogu da odustanem, žao mi je što Nada ne može ovo da shvati, nego, evo, pokušava da se ovde na neki način opravdava.