Poštovane dame i gospodo, evo kako jedan čovek koji je lekar po profesiji, a ima izražen osećaj za pravdu i pravičnost, može da učini jednu pravnu normu, odnosno jedan član vrlo prihvatljivim.
Da biste razumeli o čemu se radi, moram da pročitam tekst Predloga zakona o izmenama i dopunama, a kasnije amandman. Nije mi jasno zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Član 82. glasi: ''Funkcioner koji je vršio više javnih funkcija, odnosno uz javnu funkciju obavljao drugi posao ili delatnost na dan 1. januara 2010. godine, a nije se do 1. aprila 2010. godine opredelio koju će javnu funkciju nastaviti da obavlja, dužan je najkasnije do 1. septembra 2010. godine obavestiti Agenciju koje sve funkcije, poslove ili delatnosti obavlja.
Agencija, po prijemu obaveštenja, utvrđuje da li se vršenjem više javnih funkcija, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da li to predstavlja sukob interesa.
Ako utvrdi da se vršenjem više javnih funkcija, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti iz stava 1. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno predstavlja sukob interesa, Agencija donosi odluku kojom određuje rok, koji ne može biti duži od 30 dana, u kojim je funkcioner dužan da prestane sa vršenjem nespojive funkcije, odnosno obavljanjem posla ili delatnosti.
Ukoliko funkcioner ne postupi u roku iz stava 1. i 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede ovog zakona.''
Evo, ovaj zadnji stav, koliko je nesavršen, kaže – ukoliko funkcioner ne postupi u roku iz stava 1. i 3. ovog člana, Agencija sprovodi postupak za utvrđivanje povrede ovog zakona; sprovodi i započeće, može da započne, ali ne mora da ga okonča. Do kada ne mora da ga okonča? Ne mora do 2012. godine, ukoliko nazor ili na neki način izgura ova vlada.
Šta je dr Paja Momčilov predložio izmenama člana 29. odnosno člana 82? Funkcioner koji obavlja više javnih funkcija na dan stupanja na snagu ovog zakona dužan je da se izjasni koju će javnu funkciju vršiti dalje u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Znači, vrlo pojednostavljeno, praktično i potpuno jasno. Ukoliko se nije izjasnio do 1. aprila 2010. godine, u roku od sedam dana od dana stupanja na snagu zakona o izmenama i dopunama ovog zakona, dužan je da se opredeli koju funkciju će da obavlja.
Ovde smo mogli da čujemo da određene odredbe ovog zakona ne mogu da se primenjuju retroaktivno.
Složićete se sa mnom, drage kolege, da funkcija narodnog poslanika je veoma ozbiljna i odgovorna, ali one zbog kojih se menja ovaj zakon, koji svojim kapacitetom žele da pojačaju ili sačuvaju ovu Vladu, retko kad ih viđamo. Nije ovo zasigurno, kao što sam rekao zbog 1.800 ili 1.900 ljudi, građani Srbije kod kojih se možda prepliću neki sukobi interesa, nego je zbog malog broja ali veoma uticajnog i oni koji direktno imaju uticaja i imaju mogućnost da utiču na dalji opstanak ove Vlade.
Znamo dobro da oni koji istovremeno jesu narodni poslanici i gradonačelnici vrlo retko, odnosno samo u izuzetnim situacijama, a to je kada treba utvrditi kvorum ili kada treba glasati, oni su samo tada prisutni na sednicama Narodne skupštine, što ukazuje ipak na ono o čemu je kolega Martinović govorio, jedan čovek može da obavlja više funkcija, ali ovo o čemu je reč ovde, zasigurno ne može.
Nešto mora da trpi, pa da li izbor za gradonačelnika koji nije neposredan, koji je izvršen na osnovu volje odbornika u određenim lokalnim samoupravama, ili ono gde su građani rekli i na neposredan način izabrali narodne poslanike.
Mislim da ovaj zakon, pored toga što nije pravičan i pošten, on je i sraman sa ovakvim odredbama koje postoje i ni u kom slučaju u danu za glasanje ne može se očekivati ne samo podrška od poslanika SRS, nego mislim od svih onih koji imaju izražen osećaj za pravičnost, kao što je to gospodin Paja Momčilov, i koji ne bi trebalo da daju podršku ovom zakonu.
Treba da se borimo za doslednu primenu zakona, a ne da nalazimo modalitete kako i na koji način možemo da ih izigravamo i da ih ne primenjujemo. Kada jednog dana, uz puno strpljenja, mi to imamo, SRS dominantno bude vršila vlast, onda će određene Evropske zemlje, po uzoru na zakone iz Srbije, donositi takve zakone, a ne danas da zadovoljavamo neke standarde, neke evropske zakone koji nemaju smisla, odnosno skupštinska većina ih donosi samo da bi zavarala one od kojih u ovom momentu zavisi.

Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Radović i Miroslav Petković. Niko se ne javlja za reč?
Na član 29. amandman, sa ispravkom, podnela je grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li se neko javlja za reč? Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Koliko vremena imamo, gospodine predsedavajući, kao poslanička grupa?

Tri minuta.

Hvala. Član 82, onako kako ga je poslanička grupa Napred Srbijo SNS predložila imao je smisla da su prihvaćena ograničenja kojima smo mi zaista poverovali, ne naivno, nego hteli da poverujemo u nameru predlagača da raščisti sa problemom kumulacije funkcija.
Pošto smo imali izričit, ustavom ograničen i vrlo rigidan stav o preuzimanju više funkcija u liku jednog čoveka, koji mnoge funkcije ne bi mogao da obavlja časno, pošteno ili kvalitetno, član 82. je predlagao precizno način kako se određeni izuzeci, koji bi bili bukvalno dovedeni u nepravičan položaj u odnosu na ono gde zaista postoji mogućnost zloupotrebe, korupcije i sukoba interesa, ne bi podveli pod to, znači, pominjemo one uvažene profesore, povezane funkcije i odbornike sa članovima školskih odbora, ali da sačekam da završite konsultaciju sa sekretarom, ili da se u trenutku razrešenja i odustajanja od funkcije u preciznim rokovima i načinima imenuju druga lica.
On je malo duži, vrlo je precizan i, kažem, imao je smisla da podvede sve izuzetke koji bi bili nepravda u odnosu na situacije koje život režira.
Međutim, jedna rečenica zbog koje smo mi dali ispravku je u javnosti proizvela vrlo interesantnu zbrku gotovo, gde se ta reč da se ovo odnosi i na one funkcionere koji su neposredno izabrani, u sumnji onih koji jedva čekaju da u nekoj rečenici, nastupu ili posmatranju zakona vide neku novu koaliciju ili neko dodvoravanje nekome, vraćanje duga nekome, pomislili su da bi to možda moglo da zameni amandman koji je podneo deo vladajuće koalicije, sa mogućnošću da se zadrže nespojive funkcije. Zato smo tu ispravku morali da uradimo.
Mene zabrinjava praksa da, prosto, kad postoji jedan zakon koji ostavlja neki deo nejasnim, tog istog trenutka se poseže za tumačenjem koje u stvari traži mogućnost da taj zakon bude prekršen i da kršenje Ustava bude legalizovano.
Doslovno i najjasnije kažem, član 82. ovako kako ste ga formulisali, sa odloženim rokom izjašnjavanja, jeste u stvari miniranje sopstvenog projekta, da, kupovina vremena do sledećih izbora. Jer, ako se neko brani složenošću posla, odgovornošću, gde treba da ima platu veću nego vašu, kao ministar, da li opis posla koji vi radite kao ministar može da se podvede pod deo posla koji radi direktor ove agencije? Ne razgovaramo o ličnostima, govorimo o funkcijama.
Šta treba da rade? Da naprave registar funkcionera, da prate međunarodne propise i da vrše operaterske poslove unosa tih podataka. Za to već imaju 65 ljudi, traže po pravilniku da im odobrite prijem još 35, traže da imaju ovakva primanja, da bi mogli da vam učine ovaj ustupak, da Vlada na staklenim nogama, formirana na nedostajućem novcu za povećanje penzija, koje nije bilo u tom trenutku i koja je istopljena, ponavljam, penzionerskom inflacijom i inflacijom na kojoj smo izgubili svi, evo, ovo je isti takav ustupak, u kojem će oni koji traže da ostanu na duplim funkcijama moći da ostanu na tim funkcijama dok Vlada ne odluči da raspiše izbore.
Da li je to dovoljno vredno ovako tretirati Ustav i ovako doprinositi pravnosti sistema, iako smo svesni da smo mlade generacije uništili time što smo dozvolili da žive u bespravlju i da zauzimanjem dvostrukih funkcija ti mladi kažu – šta da tražim u ovoj zemlji?
Gde su one nekad časne funkcije, da budete član nekog organa, RIK-a na primer? Bila je čast biti član RIK-a i primati naknadu za ad hok posao. Sada su to stalni organi, zato što imamo stalne izbore. Jedno po jedno mesto, jedan po jedan grad, malo Kosova, malo Srbije.
Od svega smo napravili posao, od ljudi smo napravili robu i od ovog zakona ste napravili trgovinu. Nadam se da će to neko znati da kazni.

Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Batić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Sad smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, pa pitam - da li predstavnica predlagača želi završnu reč? Izvolite, gospođo Malović.

Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su učestvovali u raspravi i mislim da će ovakva rasprava omogućiti da se u javnosti najzad raščiste ili određene nedoumice koje su bile vezane za sam ovaj predlog zakona, a i određeni instituti koji postoje u ovom predlogu zakona ili su postojali i u sadašnjem zakonu su prosto predstavljeni na jedan način koji nije bio u njegovom smislu.
Ovaj predlog zakona, kao i sam zakon prati ono što je bila naša intencija, a to je da zakon bude u skladu sa međunarodnim standardima, pri tome mislim prvenstveno na preporuke grupe zemalja za borbu protiv korupcije ili GREK-a, i ja ću vam reći da je prema poslednjem izveštaju GREK-a Srbija imala najveći napredak u odnosu na sve tranzicione zemlje, jer od 25 obaveznih preporuka GREK-a Srbija ima ispunjeno 20 preporuka u potpunosti, a pet preporuka delimično, tako da smo ušli u jedan novi krug evaluacije.
Ovaj predlog zakona, kao što sam rekla i u raspravi koja se vodila u načelu, izazvan je prvenstveno odlukom Ustavnog suda i, kao neko ko je odgovoran za ovu temu ili za ovaj predlog zakona, nisam želela da dozvolim da Ustavni sud odluči kao što je to učinio u pogledu Zakona o lokalnoj samoupravi, gde Vlada jednostavno nije imala dovoljno sluha i nije reagovala i predupredila određeno kasiranje odredbi, i sami znate mnogo bolje od mene kakve posledice je taj zakon izazvao i da još uvek postoje nedoumice u primeni ovog rešenja Ustavnog suda.
Tvrdim da ovaj zakon ne predstavlja akumulaciju funkcija i ne favorizuje nijednu grupu funkcionera, i to mislim i na ovde pomenute predsednike opština i gradonačelnike ili većinske poslanike. Jedina mogućnost gde je moguće da se bez saglasnosti Agencije obavlja više funkcija su upravo oni funkcioneri koji su izabrani na neposrednim izborima. Ovde je više puta citiran Ustav o tome i upravo to i jeste smisao, jer to predstavlja izraz volje građana Srbije i naravno da je jasno zašto tu nije potrebna saglasnost Agencije.
Takođe, želim da istaknem da ne može ovim zakonom da se dosledno sprovede načelo, koje je ovde takođe postavljeno i izjednačavano sa međunarodnim standardima, da jedan čovek obavlja jednu funkciju, jer sam Ustav na takav način ne tretira funkcionere. Znači, sam Ustav je propisao da određeni funkcioneri obavljaju drugu funkciju.
Imali smo ovde dosta puta citirano to da je predsednik Odbora za pravosuđe ujedno i član Visokog saveta sudstva i to je, u stvari, ustavna odredba i, prema tome, ona se kao takva mora poštovati.
Što se tiče ovlašćenja Agencije, Agencija je jedno nezavisno i samostalno telo, i slažem se da jesu tada velika ovlašćenja Agenciji, velika ovlašćenja direktoru Agencije, ali duboko sam uverena da će se ovaj zakon pravilno primenjivati u praksi i da će imati punu odgovornost direktor Agencije ko god da jeste. Ali, ukoliko do toga ne dođe, sam zakon u svom članu 3. propisuje da Agencija račune polaže Narodnoj skupštini, tako da sam uverena da će Narodna skupština iskoristiti svoje ovlašćenje i kontrolisati dalji rad Agencije.
Zahvaljujem se još jednom svima na raspravi. Kao što sam rekla, duboko sam uverena da će ova rasprava upravo pomoći da se određene odredbe u Predlogu zakona koje su postavljene preciziraju, ali i da se razjasne određene nejasnoće u javnosti.

Hvala gospođi Snežani Malović, ministru pravde.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Kako smo obavili pretres u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.