Trideset sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.

Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, rasprava u pojedinostima.
Nova Srbija je podnela nekoliko amandmana, ali s obzirom da su se i mnogi predstavnici drugih političkih stranaka uključili na samom početku, praktično idu član za članom i prinuđeni su da tako tumače. Mnogo je kontradiktornosti i čekati jednostavno amandman po amandman, suština ne bi baš mogla građanima Srbije da bude jasna.
Siguran sam da smo, moram da kažem figurativno, mi umetnici da jednu dobru ideju svi zajedno, jedan dobar zakon, koji smo u principu, uz neke sitne izmene 2008. godine amandmanima pokušali da popravimo, praktično upropastimo na startu. Agencija za borbu protiv korupcije ovakvim predlogom izmena zakona praktično devalvirana je u samom startu.
Postaviću pitanje jedno koje nisam čuo da je neko od kolega postavio. Da li će bilo ko od javnih funkcionera biti sankcionisan ukoliko nije na vreme priložio svoju imovinsku kartu? Zašto bi, gospođo ministre, zašto bi neko bio sankcionisan ukoliko ovi ljudi koji su imali rok do 1. aprila da se izjasne za neku od funkcija neće biti sankcionisani, kako je gospodin Martinović rekao, period od dva tri meseca je prošao i mi donosimo zakon.
Bio bih dovoljno mudar da sam na suprotnoj strani da ovakvu izmenu i dopunu zakona uradim 21. marta. Cela prošla godina je prošla u priči Agencija se sprema, Agencija počinje da radi, Agencija će biti rigorozna.
S obzirom da Agencija ima pravo, praktično čak i vrlo oštre sankcije prema nekom ko nije podneo imovinsku kartu, čak i zabrana bavljenja politikom u nekim drugim javnim funkcijama u nekom periodu, postavljam pitanje: do ove izmene zakona da li će neko biti sankcionisan? Šta ćemo sa periodom april, maj, jun i ovih 20 dana jula? To je osnovno pitanje.
Kozmetika je sada da li će oni da se izjasne ili neće, kao što su i moje kolege rekli, oni će morati sada do septembra samo prijave sve te svoje da podnesu, pa će taj rok naravno biti jako dug, da se Agencija izjasni i verovatno će tu doći do nekih izbora. Prema tome, smisao Agencije je obesmišljen.
Nije ovo dobro, pogotovo nije dobro ako se jedan predstavnik Agencije, koga je Skupština praktično izabrala, danima upustio u polemiku, mislim osnovano, da javni funkcioneri u Vojvodini i neki koji se nalaze u Srbiji nisu po Ustavu u mogućnosti da od 1. aprila obavljaju dve javne funkcije i da moraju da se izjasne.
Ako smo mi tog čoveka ovde izabrali, mi treba da poštujemo njegovo mišljenje, a upravo ovakve izmene zakona praktično njemu stavljaju flaster na usta, da jednostavno mora da ćuti u budućnosti, inače će brzo, ako se suprotstavi nekoj vladajućoj koaliciji ili nekoj političkoj stranci, nekom političkom interesu, doći do promene zakona, zato bolje da ćuti.
Moje osnovno pitanje jeste, javna funkcija je javna funkcija, da li je neko izabran po proporcionalnom sistemu ili po većinskom sistemu to je potpuno irelevantno za samu situaciju ili činjenicu javne funkcije. Zašto bi neko, recimo sutra, recimo i ti gradonačelnici oko kojih je bilo sporno, zašto bi oni sada morali da se odreknu neke funkcije samo zbog toga što su birani po proporcionalnom sistemu, a neko ko je biran po većinskom sistemu moći će da zadrži svoje pravo?
Kakva je razlika u takvim javnim funkcijama? Javna funkcija je javna funkcija. Postavljam pitanje, da li bi neko od građana Vojvodine glasao za te ljude po većinskom sistemu da je znao da će bi ljudi biti tako beskrupulozni i da će moći da imaju dve-tri funkcije? Da li bi oni bili izabrani? Da li bi bili izabrani da toliko imaju funkcija, a da toliko ne mogu da se posvete možda svom gradu ako su u parlamentu Vojvodine ili obrnuto? Verovatno da ne bi bili izabrani.
Prema tome, mi moramo pre svega da poštujemo i građane Srbije koji na ovaj ili onaj način biraju. Mi smo imali i većinski sistem za izbor gradonačelnika, i kada se to nekom učinilo da nije dobro, jer u mnogim gradovima pobeđuju možda neke stranke, konkretno u Kraljevu predsednik, pokojni dr Miloš Babić je pobedio sa 75% glasova građana Kraljeva, a mi smo tada kao Nova Srbija imali samo tri odbornika.
Hajde brže-bolje, ne kažem da je to zbog Kraljeva, nego zbog nekih verovatno drugih stranaka koje su shvatile da je to vrlo opasno, hajde brže-bolje da vratimo proporcionalni sistem, možda ćemo imati više šansi. Na okruglom stolu sa Milanom Markovićem, ministrom, prošle godine u Sava centru smo imali žustru polemiku oko toga. Lično smatram da gradonačelnici treba da se biraju po većinskom sistemu, jer oni predstavljaju gradove.
Da li svi predsednici opština treba tako da se biraju, to možemo da polemišemo, to su neke manje sredine itd., ali gradonačelnici apsolutno moraju da budu po većinskom sistemu jer su to veliki gradovi i treba narod da se izjasni za autentičnog predstavnika koji će da predstavlja taj veliki grad.
Dakle, mislim da je od oktobra 2008. do sada jula 2010. godine prošlo puno vremena i da sigurno neke amandmane koje NS podnela, kao što sam rekao u raspravi u načelu, da su bili prihvaćeni, mi danas ne bi imali ove izmene i dopune ovog zakona. Mislim da se u tom trenutku olako držalo, da 1. april 2010. godine nikad neće doći. Eto, vidite kako vreme brzo prođe, a onda zbog ovakvih nelogičnosti moramo da opterećujemo i nas i građane Srbije da menjamo nešto u principu za šta smo svi tad rekli da je to dobro, da Srbija dobije jedan ovakav zakon, da je dobro da se praktično obavlja jedna javna funkcija i da ne može biti više javnih funkcija.
Naravno, kao što su kolege rekle, ima tu nekih nelogičnosti, da li je neko u školskom odboru ili na nekoj drugoj funkciji, da li je to sukob interesa. Vidite, gospođo ministar, smatram da je jedan veliki sukob interesa, ništa lično, kad ste vi, ne vi, nego kad je neki od predstavnika poslanika, predsednik Odbora za pravosuđe, pa je predstavnik, a to smo govorili kad smo govorili o Visokom savetu sudstva, kad obavlja posao advokature, kad direktno utiče na izbor sudija ili tužilaca u ovoj zemlji.
Za mene je to sukob interesa, a elegantan način da se izađe iz toga je da se u periodu, ako želite da obavljate toliki broj funkcija i da direktno birate sudije u voj zemlji, da u tom periodu zamrznete svoj status. Ako ćemo mi uskoro doneti neki zakon o advokaturi ili bilo šta, da sudija koji je u svom gradu bio sudija, neće moći tri godine ili pet godina da obavlja svoju dužnost, uporedite mi težinu tog sukoba interesa i ovog o kome pričam.
Ne kažem da tu ima bilo kakve zloupotrebe itd., ne želim da kažem, ali smatram da bi to bilo prirodno, jer ne vidim nikakvu razliku između vas i gospodina Boška Ristića, da vi ne možete u ovom trenutku da se bavite advokaturom. To je po istom osnovu, možete i vi da budete ministar, ako ste potpuno od autoriteta, ako ste nepristrasni i možete da radite taj posao, da budete ministar, jer i vi, i on ste članovi Visokog saveta sudstva. Naravno, vi niste u tome ali dajem jedno poređenje i sigurno da je ovo za neko razmišljanje u budućem periodu.
Naravno, kada govorimo o direktorima Agencije, potpuno mi je zasmetalo, moram da vam priznam, ova mogućnost da sada odbor bira tri člana, odnosno neka tri kandidata za izbor direktora, da direktor posle iz tog bira svog glavnog saradnika.
Znate šta, niste izmislili toplu vodu. Takva stvar je već viđena u Vladi, kod ovih koji oglašavaju konkurse, kadrovska služba ili već kako se zove, nebitno. Oni isto tako sprovode konkurs u Vladi, predlažu tri kandidata i onda Vlada postavlja direktora ili neko postavljeno lice. To nije nikakva novina.
Jedino ne vidim razlog, a i tada sam kada smo donosili ovaj zakon, dao jedan predlog amandmanom, da bi potpuno bilo logično da zamenik direktora, baš se sećam, taj amandman je bio da treba da bude iz redova opozicije. Da opozicija predlaže, ne da bude stranačka pripadnost, nego da opozicija predloži tog zamenika direktora, jer bi uzajamno bila kontrolna funkcija i direktora i zamenika Agencije. To bi bilo smisleno i takav jedan zakon bi svi podržali.
Kada prođe određeni period vremena, vidi se da neki možda takvi predlozi ubuduće treba da budu prihvaćeni, jer ta agencija je u interesu svih, u interesu građana Srbije i normalno je da direktora ima sutra na predlog Odbora, da isto na predlog opozicije tom odboru bude zamenik. To je jedna uzajamno kontrolna funkcija. Ne vidim ništa loše u tome. Naravno, morao bi zakon da se menja, da se uslovi menjaju, ali…

Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem. Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Nikola Lazić i Miroslav Petković. Da li neko želi reč? Reč ima Milica Vojić Marković.

Gospođo ministar, dakle, na član 3, odnosno član 7. podneli smo amandman. Predlagač je napisao: "Odbor Agencije bira i razrešava direktora Agencije, odlučuje o uvećanju plate direktora". Smatrali smo da ovo "odlučuje o uvećanju plate direktora" mora da se briše.
Obrazložiću zašto smo to smatrali. Predlagač zakona, odnosno Vlada Srbije u ovom slučaju, nekako je smetnula sa uma, zaboravila kakvo je stanje u Srbiji i političko stanje, a naročito ekonomsko i socijalno, koje zaista može da se sažme u tri reči – siromaštvo, siromaštvo, siromaštvo. I s druge strane, rasipanje gde god to može. To vređa građane Srbije i treba da se kaže nešto o tome.
Skoro milion ljudi je u ovoj zemlji nezaposleno. U mandatu ove vlade je 158 hiljada ljudi ostalo bez posla. Stopa nezaposlenosti je 40%. Plate i penzije, neprekidno pada njihova vrednost i one ne mogu da pokriju ni osnovne troškove građana Srbije. Privrede nemamo. Svaki deseti građanin Srbije je ekstremno siromašan, gospođo ministar.
Predlog zakona, dalje, sadrži odrednicu koja jasno govori o tome kolika treba da bude visina plate direktora Agencije i to se kaže da je visina plate sudije Vrhovnog kasacionog suda. To je prilično visoka plata i zaista nema smisla ostaviti mogućnost da se ta plata još i uvećava zato što ste ostavili mogućnost da se uvećava još naknadno 20%.
Ovo je jedna priča i jedna pozicija s koje možete da gledate, ali s druge strane ako pogledate stvari, one postaju još mnogo zamršenije. Način na koji smanjujete nadležnosti, uticaj i poslove Agenciji i direktoru Agencije, toliko pada i toliko je u odnosu koliko mu povećavate platu. Što manji uticaj, što manja moć, što manja mogućnost da povrede nešto što Vlada želi, to mu raste plata i to neprekidno radite.
Vlada očigledno ne bira sredstva da nezavisna i regulatorna tela drži pod svojom kontrolom. Ovo je jedan od načina, jako visoka plata, velika mogućnost da odlučuje o svojim saradnicima, date su im sve druge mogućnosti, osim one zbog koje je Agencija napravljena.
Ovo je jedan od mamaca na koji će se neko možda i upecati. Da sam u pravu, evo vam deo intervjua gospođe Zorane Marković, direktora Agencije, koja kaže: Bez obzira na nesporazume – a to su oni nesporazumi koje je objasnio državni sekretar Homen koji sve objašnjava mnogo bolje od gospođe ministar, koja zna ili ne zna, ali on to voli da objasni – do kojih je došlo, direktorka Agencije Zorana Marković decidirana je da vlast ne sabotira ovu instituciju, i to kaže vrlo suptilno, namerno kažem suptilno. Država može već sutra da donese zakon koji ukida Agenciju, ali za sada, naglasak je na "za sada", pokazuje spremnost za saradnju.

Iskorišćeno je minut i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 3. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš amandman, odnosno amandman poslaničke grupe SNS se takođe odnosi na član 3. Predloga zakona, kojim predlažemo da se on izmeni i da glasi: ''U članu 7. posle reči "Odbor Agencije" dodaju se reči "daje mišljenje i uputstva za sprovođenje ovog zakona".
Član 3. Predloga zakona, koji propisuje da odbor Agencije odlučuje o plati direktora Agencije, u svari je u koliziji sa članom 22. važećeg zakona, jer je u tom članu stavom 1. određena visina plate direktora Agencije.
Postavlja se pitanje – da li je pravno moguće, a tvrdim da nije, da se plata određuje zakonom, a da se istovremeno ovlasti upravni odbor da određuje tu istu platu? Da li je uopšte postojala svrha da se bilo čija plata uređuje zakonom, a da se zatim ovlasti upravni odbor ili bilo koji drugi organ da tom istom direktoru menja platu koja je već određena zakonom?
Amandmanom se istovremeno predlaže da Odbor Agencije daje mišljenja i uputstvo za sprovođenje ovog zakona, jer važećim tekstom zakona ova nadležnost Agencije nije izričito postojala u delokrugu nijednog organa Agencije.
Članom 3. Predloga zakona je predloženo da ovo ovlašćenje vrši direktor Agencije, ali to nije prihvatljivo zbog sukoba interesa, pošto direktor donosi odluke o povredi zakona i izriče mere, pa ne može istovremeno da daje mišljenje i uputstvo za primenu tog istog zakona, jer bi tako sam sebi davao mišljenje i uputstva koja bi njemu služila kao osnov za odlučivanje.
Kako Odbor vrši izbor direktora i obavlja nadzor nad njegovim radom, smatramo da Odbor treba da daje direktoru uputstva za rad. U suprotnom bi Odbor pri odlučivanju o pitanjima iz svoje nadležnosti morao da postupa po mišljenjima i praktično po uputstvima direktora.

Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima poslanik Zoran Antić.

Dame i gospodo, SNS podnela je niz amandmana kojima pokušava da ingerencije koje ovim zakonom dobija direktor Agencije budu uvedene u neki red.
Moj amandman je logični nastavak na ono što je moj kolega malopre rekao. Odnosi se na pravo direktora da daje mišljenje i uputstva za sprovođenje ovog zakona.
U situaciji smo da neko ko donosi odluke o povredi zakona i izriče mere odlučuje o tome i da li je neki zakon prekršen ili nije, odnosno da li ima sukoba interesa ili nema. Jedna potpuno nelogična norma i SNS se u tom kontekstu zalagala da mišljenje i uputstva za sprovođenje zakona budu posao koji će raditi Odbor Agencije.
S obzirom da Odbor Agencije faktički vodi politiku same Agencije, stara se o tome da budu ispoštovane zakonske norme, pa ima ingerencije u smislu razrešenja direktora, normalno je da politiku, potpunu, pa i to o načinu na koji će da se neki zakon sprovodi, daje svoje mišljenje Odbor, a ne direktor Agencije. Na ovaj način bi direktor Agencije faktički bio u jednom specifičnom sukobu interesa, jer na osnovu tog mišljenja izriče i sankcije.

Da li još neko želi reč?

Ako ne, na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Miroslav Petković, Nikola Lazić i Donka Banović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Dakle, podneli smo amandman na član 15. starog zakona, ovo je član 6. u ovom vašem Predlogu izmene i dopuna.
Vi kažete ovako: "Direktor predstavlja Agenciju, rukovodi radom, organizuje i obezbeđuje zakonito i efikasno obavljanje poslova Agencije, donosi odluke o povredi ovog zakona, izriče mere", a zatim kažete i to menjate, "daje mišljenje i uputstva za sprovođenje ovog zakona".
To je ono što po mišljenju Demokratske stranke Srbije ne treba da stoji u ovom članu, u ovom zakonu i mi smo smatrali da ovo treba izbrisati. U tom smislu ide naš amandman.
Dakle, zašto smo mi smatrali da to treba brisati? Ako je zakon jasan, ako je precizan, ako su jasne definicije, onda nema potrebe za takvom vrstom tumačenja. Zašto bi ste tumačili nešto što je potpuno jasno?
Ovim što ste napisali upravo ste potvrdili ono što vam opozicija govori i tokom načelne rasprave, a i danas, da vam je zakon pun finih literarnih reči, sastav takoreći, a ne zakon, neprecizan, nedefinisan, potpuno rasplinut. Zašto je takav? Pa, upravo zato što dajete mogućnost da se tumači, a tumačiće se onako kao vi tražite da Agencije uradi. To je suština.
Ne mogu da verujem da neko ne može da napiše jedan jasan zakon. Znate, nisam po zanimanju pravnik i meni potpuno mnoge pravne stvari sada nekako na prvo čitanje su mi nejasne, a zatim pokušavam da ih prevedem u normalan život pa vidim o čemu se radi.
Ako vi kao ne stručnjak, kao laik, možete da pratite zakon, zašto bi onda direktor Agencije trebalo da tumači nešto ako je zakon jasan? Dakle, suština cele priče jeste u tome da vi namerno radite taj zakon da bude nejasan.
Volela bih da mi protumačite samo jednu stvar, od vas da dobijem odgovor, pošto mi nekoliko puta stiže na telefon poruka koja kaže da molim ministra da protumači samo jednu stvar - da li je korupcija to ako roditelj ima jednog ministra, u vrlo kratkom roku se sagradi kuća, ograda, okućnica, urede se staze i prilazni putevi, a zatim radnici "Beograd puta" neprekidno rade na uređenju travnjaka? Prosto eto, iskoristila sam možda svoje pravo kao narodnog poslanika, kažu da ne mogu da dođu do vas i mole da im pomognete.