Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da su u sali 94 poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Pre prelaska na dalju raspravu Narodna skupština radi na osnovu člana 235. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, koji glasi da predsednik, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. člana 235. može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta, utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Da li neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 235? (Da.) Narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre izvesnog vremena, u momentu kada je ovde bilo nekoliko ministara iz Vlade Srbije, postavila sam jedno pitanje koje se odnosilo na gospodina Dulića, ministra ekologije i zaštite životne sredine, ali s obzirom da su se stvari od tada jako promenile, to pitanje ponovo ću da postavim i malo ću ga izmeniti.

Mislim da su svi upoznati s tim da je preduzeće za sakupljanje, preradu i uništavanje otpadaka "Kemis" Valjevo, koje je inače u 100% vlasništvu preduzeća "Gorenje" od 2004. godine i koje ima jednog jedinog zaposlenog, i to direktora, tražilo od Ministarstva zaštite životne sredine izdavanje integralne dozvole za skladištenje opasnog otpada na lokaciji HP 7022/40 Valjevo.

To je lokacija koju inače koristi preduzeće "Gorenje", koje u Valjevu ima fabriku bele tehnike. To je lokacija koja se nalazi, otprilike, kilometar i po od centra grada, nalazi se usred naselja, najvećeg gradskog naselja Kolubara, nalazi se na 50 m od vodotoka reke Kolubare, između četiri velika valjevska naselja, praktično u dvorištu jedne srednje škole i odmah pored obdaništa.

Na tom prostoru bi preduzeće "Kemis", prema onome što je tražilo, dakle ima jednog zaposlenog i predalo je finansijski izveštaj za 2007. i 2008. godinu, za 2009. godinu nema podataka, i to u hali veličine 120 kvadrata napravilo skladište opasnog otpada.

Otpad bi se sakupljao na celoj teritoriji Srbije, tamo bi se pakova u odgovarajuću ambalažu i transportovao do mesta prerade ili do skladišta kompanije u Valjevu. U ovom skladištu otpad bi bio siguran i odložen prema vrsti. Da li je to izvodljivo na kvadraturi od 120 kvadrata ili će se graditi još, a kada se sakupi veća količina prevozio bi se u posebno opremljenim kamionima. Tako objašnjava "Kemis".

''U skladištu bi se taj otpad dodatno proverio, prepakovao, pripremio za skladištenje i prevoz, tečni otpad bi se prebacio za transportnu ambalažu u veće rezervoare za skladištenje (i sve to na tih 120 kvadrata). To će se vršiti ručno ili odgovarajućim pumpama (zamislite kako je to dobra oprema), zavisno od vrste i svojstava otpada.''

Kakva oprema garantuje građanima Valjeva da će biti i te kako ekološki sigurni i bezbedni? To će biti metalni ili plastični rezervoari, zatim, kontejneri od metra kubnog, metalna ili plastična burad. Zašto vas ovo asocira na aferu zvanu "Helios", ne znam. Dakle, u Valjevu bi se istovremeno najviše čuvalo 50 tona otpada.

Prema Zakonu o upravljanju otpadom, član 20. stav 1. tačka 5, Ministarstvo bi, na osnovu mišljenja koje bi dobilo od lokalne zajednice, znači od vlasti grada Valjeva, dalo dalje svoje mišljenje i dalo ovu dozvolu. Znam, mišljenje lokalne zajednice je negativno. Ipak, danas u novinama vidim da će ministar Dulić dati ovu dozvolu.

Ono što je najinteresantnije, ne radi se o lokaciji o kojoj sam sada čitala i na koju se odnosio zahtev preduzeća "Kemis", radi se o nekoj drugoj tajnoj lokaciji. Ne znam zašto me ovo podseća na onu tajnu lokaciju kod Velike Plane.

Kada je ministar Dulić u pitanju, on je poznat ovih dana najviše po onome što je predao kao svoju imovinu i naslovu u jednim novinama, gde se kaje što je to tako predao i kaže "ispao sam glup, jer sam hteo da budem pošten". Inače je poznat kao najbogatiji ministar u Vladi Srbije. Bojim se da to njegovo bogatstvo može delimično da se dovede u vezu i sa ovakvom dozvolom.

Pitam i ministra Dulića i predsednika Vlade Srbije gospodina Cvetkovića – da li je moguće da će Vlada Srbije, koja je građane Valjeva potpuno unesrećila, uzela im je region, upropastila grad, upropastila sve što je moglo da se upropasti i sada će da im upropasti i životnu sredinu, dakle, da li je moguće da će ova Vlada nastaviti posao koji je onako dobro započeo NATO? Valjevo je, moram vam reći, strašno postradalo za vreme bombardovanja. Uspelo je da se oporavi ekološki, sada taj posao nastavlja gospodin Dulić.

Ono što me, isto tako interesuje, to je izveštaj koji je Ministarstvo napravilo tokom posete lokaciji koju je preduzeće tražilo.

Treće pitanje, interesuje me da mi se dostavi koja je nova lokacija na kojoj će se graditi ova deponija i koju će građani Valjeva dalje morati da obilaze u luku od 500 km.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, moram da prekršim obećanje vezano da neću više postavljati pitanja kada su u pitanju "Novosti" i Luka "Beograd", ali preko ovoga ne može da se pređe.

Ovaj dokument govori o kakvom se kriminalu radi i o kakvim kriminalcima se radi kada je u pitanju privatizacija, odnosno pljačka imovine građana Srbije.

Ovde imam rešenje Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju od 29. februara 2000. godine, kojim je poništeno sve vezano za kompaniju "Novosti". Gospodin Novaković, između ostalog, pretpostavljam da to zna, pošto je imao prilike da zastupa male akcionare.

Posle ovog rešenja, pošto se nisu žalili Višem trgovinskom sudu, ovo rešenje je normalno postalo pravosnažno i kompanija "Novosti" je brisana iz Privremenog registra. Sve akcije koje su do tada podeljene postale su praktično ništave.

Iako je ovo rešenje doneto posle nekoliko godina, odnosno 2002. godine, posle raznoraznih falsifikata, ujdurmi i svega toga, kompanija "Novosti" se pojavljuje u Centralnom registru i sada se postavlja pitanje kako je moguće da se pojavi u Centralnom registru, a iz Privremenog registra je izbrisana? Znači, izvršen je falsifikat.

Godine 2006. počinje privatizacija. Ovde imam pismo direktoru berze, Gordani Dostanić, koje je upućeno 24. avgusta i upozorenje da akcije "Novosti" ne mogu biti iznete na berzu zato što postoji ovo rešenje kojim je sve poništeno. Sada vi vidite, odnosno građani Srbije u kakvoj mi to državi živimo. Ko upravlja ovom državom?

Ovakva pljačka, ovakav kriminal mislim da ne postoji u istoriji, da iako je potpuno sve jasno, sve čisto, mi dolazimo u situaciju da jedna određena grupa, bez obzira na sve, nemilosrdno pljačka imovinu građana Srbije. Zato imamo danas problem vezano za "Maksi", za "Luku Beograd", a sada vam obećavam da ćemo otvoriti aferu Pekabete ili bilo koju drugu privatizaciju da otvorimo, videćete da je u pitanju kriminal.

Očigledno je da se neke stvari menjaju, neki su već pokupili svoj kapital, pa su se preselili u neke druge zemlje, ali ja ih upozoravam i kažem im da to ništa neće vredeti. Sve što su opljačkali od građana Srbije, moraće da vrate građanima Srbije.

Između ostalog, postavio sam pitanje da li je izvršen deobni bilans kompanije "Borba", novinskog izdavačkog preduzeća kompanije "Borba"? Nisam dobio taj odgovor i ne treba ni da ga dobijem. Nije nikada izvršen deobni bilans.

Onda vam postavljam pitanje kako je uopšte moglo da dođe do privatizacije "Borbe", trgovinske mreže "Borbe", "Novosti" i svih preduzeća koja su bila u okviru Novinsko-izdavačkog preduzeća "Borba"? Moglo je zato što imate u Vladi kriminalce, ministre koji su čisti kriminalci, koji su to dozvolili, ali je problem što iako svi dokazi postoje, vi apsolutno ne reagujete.

Ne znam šta je potrebno da vi pokrenete ova pitanja? Šta čekate? Da pokupe imovinu i da pobegnu iz države? Šta je još potrebno da vam se kaže da bi Republičko javno tužilaštvo nešto uradilo?

Sada postavljam pitanje da Republičko javno tužilaštvo da odgovor dokle je stiglo u pretkrivičnom postupku, da li su posle svega ovoga našli elemente da se pokrene krivični postupak? Interesuje me, ako jesu, protiv koga je taj krivični postupak pokrenut?

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da su u Srbiji ključne reči: pljačka, kriminal i korupcija. Pomenuću jednu veliku firmu jednoga giganta u Srbiji, koji praktično životari svoje poslednje dane. Reč je o privatizaciji holdinga "Komgrap" o kojoj ste mogli ovih dana da čitate i u štampi. Taj holding koji je nekad zapošljavao oko 15.000 radnika danas ima svega 750 radnika. Plate ne prima od početka 2009. godine, od 1. januara 2010. godine radnici nemaju ni zdravstveno osiguranje.

Obećanja su bila drugačija kada je 2007. godine u julu ova kompanija privatizovana. Kompanija "Integral inženjering" iz Laktaša kod Banjaluke, čiji je vlasnik Slobodan Stanković, kupila je 50,3% firme za 4,3 miliona evra. U to vreme procena vrednosti koju je uvaženi ekonomista Branko Dragaš izvršio govorila je o vrednosti firme od 130 miliona evra.

U sastavu holdinga "Komgrap" bilo je 11 preduzeća. U Makišu je bila proizvodnja stolarije godišnjeg kapaciteta stolarije za 11.000 stanova, ciglana u Obrenovcu, fabrika kioska u naselju Kijevo i još mnogo drugih firmi.

U Sokobanji je bio hotel od 1.834 kvadrata, u Obrenovcu 18 hektara zemljišta, u Makišu 8,7, u Kijevu 3,9, tri proizvodne hale u Železniku, Kijevu i Rakovici, ukupne površine 7.200 kvadrata, šest fabrika betona, dva restorana, 635 ležaja za radnike.

U prospektu za tendersku prodaju "Komgrapa" prikazana je manja kvadratura najskupljih lokacija. Evo, recimo, na Terazijama, Terazije 4. "Komgrap" je imao 3.243 kvadrata poslovnog prostora, a prikazano je samo 1.439. U Kosovskoj ulici, ovde kod nas u blizini, prikazano je 182 kvadrata, a sakriveno 1.257 kvadrata. U Sokobanji ovaj hotel od 1.834 kvadrata sakriveno je 1.734. kvadrata, a prikazano samo 100 kvadrata.

Vlasnik "Integral inženjeringa" Slobodan Stanković i ujedno vlasnik "Komgrapa" preuzeo je poslovni prostor u Kosovskoj ulici za 3,2 miliona, kompenzacijom, bez ikakve uplate, zbog navedenog duga "Komgrapa".

Prilikom kupoprodaje većinskog dela "Integral" se obavezao da će za 16 meseci investirati u "Komgrap" 4,3 miliona evra i zaposliti 2.000 radnika. Investicioni plan, međutim, nikada nije realizovan.

Godine 2009. 23. oktobra specijalnom tužiocu podneta je krivična prijava broj 468/09 protiv devet odgovornih osoba. Do današnjeg dana po tom pitanju ništa nije učinjeno.

Interesantno je da su ključni igrači u ovoj prljavoj raboti većinski vlasnik Slobodan Stanković, generalni direktor "Komgrapa" Darko Pašić i predsednik upravnog odbora Darko Matijašević, inače bivši ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srpske.

Inače, kaže se da je Stanković samo fiktivni vlasnik ove firme, a da je pravi vlasnik gospodin Dodik. Bez obzira da li je ovo tačno ili ne, Vlada bi ipak trebalo da odgovori na jedno kratko pitanje – da li je državni interes da se Srbija pljačka na ovakav način?