Da li se još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč da zatraži objašnjenje?
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slavica Đukić-Dejanović, Aleksandar Pejčić, Bojan Kostreš, Aleksandra Janković i Elvira Kovač.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnice predlagača, Diane Dragutinović, ministarke finansija, pozvala da sednici prisustvuju i Vuk Đoković, državni sekretar u Ministarstvu finansija i Nataša Kovačević, pomoćnica ministarke finansija.
Nastavljamo rad po dnevnom redu.
Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Zoran Krasić, Dragan Stevanović, Vladan Jeremić, Milorad Buha, Lidija Dimitrijević, Edip Šerifov, Slobodan Maraš i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, a pisanim putem grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo povukla je amandman na član 15.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre prelaska na pretres amandmana na član 1, podsećam narodne poslanike da su ovlašćeni predstavnici po ovoj tački dnevnog reda, kao i drugima u kojima su bili u zajedničkom načelnom pretresu, narodni poslanik Slobodan Maraš – poslanička grupa LDP, narodni poslanik Milan J. Nikolić – poslanička grupa SPS-JS, narodni poslanik Vladimir Ilić – poslanička grupa G 17 plus i narodni poslanik Milorad Buha – poslanička grupa SRS.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Maraš. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, obrazloženje za ovaj amandman koji sam podneo na član 3. bilo je isto kao i kod amandmana koji sam podneo na član 21, tako da ću iskoristiti vreme poslaničke grupe i govoriti i o jednom i o drugom.
Ovo što ste i kako ste naumili u ovom zakonu – ne može. Jednostavno – ne može. Nemate argumente to da odbranite, jer da ste imali napisali biste ih u obrazloženju kojim ste odbili ovaj amandman. Vi ste se u obrazloženju pozvali na Zakon o lokalnoj samoupravi koji za aspekt kritike ili osporavanja vaše namere meni nije bio polazna osnova.
U vašem obrazloženju vi ste napisali da se amandman ne prihvata iz razloga što, saglasno odredbi člana 6. Zakona o finansiranju lokalne samouprave, napravio sam lapsus malopre, jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, nezavisno od toga da li su naplaćeni u postupku redovne ili prinudne naplate, odnosno u kom obliku su naplaćeni.
Ali, mi to uopšte nismo osporili i naša ideja nije bila da osporimo pravo lokalnim samoupravama da na jedan ili drugi način ostvaruju svoje prihode. Čak smo to u svojim diskusijama pozdravljali i na tome insistirali.
Prihodi lokalne samouprave su bitni i bitniji su nego Vladi, koja je kasnila godinama sa izgradnjom mehanizama koji bi olakšali postupak ili proces naplate prihoda na lokalnom nivou. Ali, sad je Vlada došla u jednu situaciju da nema budžetskih sredstava, od lokalnog, pokrajinskog do državnog nivoa, pa ćemo se na različite načine dovijati da te budžetske rupe od lokalnog do državnog krpimo na način koji objektivno nije u skladu sa zakonom.
Vi možete sad da se pozovete na Ustav, jer je Ustav 2006. godine definisao oblik javne svojine, ali iz tog Ustava nisu proistekli zakoni kojima biste mogli da nađete uporište za sve ovo što pokušavate da uradite. Ne postoji svojina u vlasništvu lokalne samouprave, a vi ovde to predviđate. To ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet vas koji ste pisali ovaj zakon i primenjivost ovoga zakona.
Postoji zakon koji je donet 1995. ili 1996. godine i to je Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Status svojine i ko može da raspolaže svojinom, nažalost, u Srbiji i dan-danas reguliše taj zakon. Menjan je 1995, 1996, 1997. i 2005. godine.
Ako ste imali argumente da kažete zašto niste doneli do Ustava, od Ustava do danas proteklo je četiri ili pet godina i Vlada Republike Srbije nije našla za shodno da donese zakon koji bi regulisao status svojine. Sad ste vi dovedeni u nezgodnu poziciju. Jednu objektivno dobru i korektnu nameru, ostvarenja prihoda na lokalnom nivou, ne možete da ostvarite zato što nemate zakon koji reguliše do kraja svojinu.
Svojinom, nažalost, ili tako je kako jeste, raspolaže isključivo država Srbija, a eventualnim izmenama tog statusa može da se bavi samo Vlada Republike Srbije i može da se bavi Direkcija za imovinu. Ali, čak ni to nije nešto precizno definisano nego je otprilike, pa kako se kad, ili jednima ili drugima svidi, ili kako procene da postoji ili ne postoji politički interes, ta svojina može da promeni svoj status itd.
Ali, zakon kao zakon, koji će regulisati, predvideti i definisati mogućnost da neka nepokretnost postane vlasništvo lokalne samouprave ne postoji. Nažalost, u Srbiji to danas ne postoji. O svemu tome je gospoda koja čini deset godina postpetooktobarske vlasti je trebalo da misli na vreme.
Vi ste danas zbog situacije da nema novca došli u priliku da jedan dobar mehanizam predvidite i izgradite, ali je neodrživ zato što je suprotan nekim drugim zakonima. Ne znam da li ću se pravilno izraziti, nisam pravnik – lokalne samouprave nemaju status lica u pravu da stiču svojinu i dok im to ne obezbedite, ne možete ovo da primenjujete.
Sada pitam – šta će se desiti ako na kontu nekog poreskog prihoda nekome zapleni lokalna samouprava kuću? Ne može da je proda, prelazi u javno vlasništvo i taj se pozove na zakon koji je još uvek važeći i tuži državu, šta će se onda desiti? Država je na osnovu zakona dužna da mu to vrati, jer će objektivno da se pozove na nešto što je još uvek na snazi.
Mogli ste prvo da donesete zakon koji će derogirati Zakon iz 1996. godine, pa bi onda ova vaša ideja bila dobra i održiva u praksi. Nažalost, to niste uradili. S jedne strane, republički budžet je šupalj i bio bi dva puta šuplji kada biste u kapitalne troškove ušli ozbiljno.
Načini da obezbedite prihode su jalovi. Pre nekoliko dana, slušam priču, prodaju se zapisi, ako su na duži rok od tri meseca ne prodaju se, prihodi ne mogu da se obezbede da se krpe budžetski deficit, pa ste prinuđeni opet da ih oročite na tri meseca, pa tek onda uspete nešto da prodate.
Zbog činjenice da u budžetu nema sredstava, transferna sredstva lokalnim samoupravama su manja. Oni grcaju u finansijskim problemima, a tamo i gde mogu da obezbede i ostvare prihode troše ih na ludosti i na budalaštine. Umesto i to da koristite i da kontrolišete mehanizme države, i to, nažalost, i Vladi, i vašem ministarstvu i mnogima prolazi pored ruku i pored prstiju i sve se dalje i dalje, i dublje i dublje pletemo u mrežu iz koje ne možemo da izađemo.
Još jednom apelujem na vas – znači, mi nismo osporili vašu ideju da obezbedite mehanizme kojima ćete unaprediti i stabilizovati prihode lokalnoj samoupravi, ali ne možete na ovakav način to da obezbedite.
Zato smo vam dali mogućnost da za takve nepokretnosti, lokalna, odnosno Direkcija za imovinu Republike Srbije, to ćete videti u sledećem amandmanu, svojim rešenjem poveri ili ustupi na korišćenje jedinicama lokalne samouprave te nepokretnosti.
Ovako ovo i druga legislativa koja je na snazi, nažalost, u suprotnosti je i u koliziji i može da proizvede ozbiljne probleme kroz primenu ovakvog zakona.

Iskorišćeno je 5 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Narodni poslanik Milorad Buha i Dejan Mirović su prijavljeni. Narodni poslanik Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, nastaviću ovde gde je kolega Stevanović stao, vezano za javnu svojinu i svojinu lokalne samouprave.
Naime, u ovom parlamentu već godinama slušamo vapaje vlasti o tome kako će izvršiti decentralizaciju, regionalizaciju i na taj način omogućiti određene prihode lokalnoj samoupravi ili drugim zajednicama kroz određenu imovinu koja se trenutno nalazi u vlasništvu države.
Međutim, od 2000. godine mi nemamo adekvatan sistemski zakon koji bi regulisao sistem imovine, i države, i pokrajine, i lokalne samouprave i javno-komunalnog sistema. Usmeriću svoju diskusiju upravo na lokalnu samoupravu i neophodnost ozbiljnog pristupa ovome problemu u smislu obezbeđenja određenih normativno-pravnih uslova za sticanje imovine, korišćenje imovine od strane lokalne samouprave, a time i kroz naplatu određenih prihoda od imovine lokalna samouprava će moći ostvariti daleko veće programske aktivnosti nego što trenutno ima.
Šta je zadatak vlasti, ono što niste učinili do danas? Pod hitno regulisati imovinu jednim generalnim zakonom, koji obećavate već desetak godina. Ako je to akutno, evo, sad ću vam reći, nisam čitao vaše programe stranaka, ali sam ubeđen da je u svakom programu svake stranke koja je na vlasti među prvim prioritetnim zadacima te stranke decentralizacija, regionalizacija i mogućnost pretvaranja državne svojine u neke druge oblike svojine, mislim na prenošenje dela zajedničke imovine i svojine na Pokrajinu i na lokalnu samoupravu.
Druga stvar, koja je vrlo bitna i mora se napomenuti, to je da mi ovoga trenutka nemao adekvatan zakon, jer Zakon o privatizaciji nije regulisao privatizaciju javnog sektora, javno-komunalnog sektora. Mi u praksi imamo situacije da se državna imovina otuđuje, prelazi u privatnu svojinu u javno-komunalnom sistemu. Znam nekoliko preduzeća koja su izvršila prodaju dela ili prenošenje određenog dela imovine, koja je državna imovina, u privatnu svojinu u komunalnom sistemu.
Znači, ovaj vlast koja to obećava deset godina nije učinila, niti izmene i dopune zakona o svojini, niti adekvatan generalni zakon o svojini, niti je donela zakon o privatizaciji javno-komunalnog sistema.
Onda u praksi imamo činjenice da javno-komunalna preduzeća, u nemogućnosti da obezbede određena sredstva i određene uslove za obavljanje pojedinih delatnosti, to ustupaju, te delatnosti ustupaju privatnim preduzećima, koji te poslove preuzimaju i vrše naplatu.
S druge strane, ta preduzeća ustupaju deo svojine, prenose taj deo svojine bez prodaje, bez naknade itd. Imamo jedno šarenilo. Aktuelna vlast je kriva za takvo stanje.
Govorite stalno o tome, a samo treba jedan mali napor. Gospođo Dragutinović, to je nadležnosti i vašeg ministarstva, vi morate, ako iskreno želite da radite ovaj posao, onda da što pre formirate radnu grupu, ona je verovatno i formirana na nivou Ministarstva, ali interresorski verovatno ćete imati mnogo problema sa drugim ministarstvima i posebno će to biti izraženo na nivou Vlade koju ćete imovinu ubaciti u lokalnu samoupravu, koju u pokrajinu itd. Ali, što pre tim bolje. Bolje nek se tu vode sukobi, ali će se naći neko rešenje.
Sada imamo šarenilo u praksi, imamo štetu u praksi i mnogobrojne zloupotrebe od strane lokalne samouprave, a ne mora da bude tako.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Vlada formirale su jednu resorsku komisiju za izradu zakona o privatizaciji javnog komunalnog sistema, koja radi već više od godinu dana, a postoji jedan nacrt o privatizaciji komunalnog sistema. Međutim, nemamo dovoljno sagledanu problematiku u ovoj oblasti. Predloženi nacrt je neadekvatan. Sigurno će imati mnogo problema u praksi, ali je problem što se čeka.
Privatizaciju provodimo 20 godina i još je nismo doveli do kraja. To je najsporija i najlošija privatizacija. To je model bez modela.
Gospođo Dragutinović, problemi koje ima lokalna samouprava danas proizilaze iz toga što vaše ministarstvo, evo za dve godine, nije ovde ništa napravilo, pratim vaše sajtove i nijednom niste na svome sajtu izneli ijedan problem o tome. Niste učinili napor da formirate komisiju, da stvorite preduslove, zajedno sa opštinama, da napravite jedan nacrt koji će proći javnu raspravu, koji će doći ovde u parlament i Skupština će ga u svakom slučaju usvojiti.
Trpi društvo, trpi ta imovina koja se obezvređuje, koja se devastira i uništava, a trpi lokalna samouprava na čijoj teritoriji se nalaze nekretnine ili pokretne stvari, koje mogu biti u upotrebi, koje se mogu unovčiti, koje mogu dati prihod, prinos i taj prihod i prinos će se uneti u lokalne budžete i koristiće se u namene za šta se finansira lokalna samouprava.

Šest minuta i 30 sekundi iskorišćeno vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo, naša namera pre podnošenja ovog amandmana nije bila da se otežava rad lokalne samouprave, naprotiv. Međutim, s pravne tačke gledišta uvek smo i u drugim zakonima i u ovom takođe zahtevali jednu vrstu preciznosti, usaglašenosti sa drugim zakonima.
U tom smislu polazimo od tog principa koji je, kao što smo pričali već u raspravi o načelu, zapisan i u udžbenicima na Ekonomskom fakultetu, na kome ste predavali i predajete, i u knjizi javne finansije, gde se kaže da fiskalna decentralizacija ima vrlo važne implikacije na funkcionisanje javnog sektora, i same usluge tog javnog sektora na lokalnom nivou zavise od toga kako funkcioniše lokalna samouprava i samim tim i poreska administracija na tom nivou.
Međutim, kao što smo i izneli, i to ima direktne veze sa ovim amandmanom, u načelnoj raspravi, naravno, ne sporimo da ste imali dobru nameru s ovim zakonom, ali ograničavajući faktor je upravo ta, kako da kažem, senka MMF-a koja vam određuje faktički, i to se priznaje u Pismu o namerama, jednu vrstu tzv. reforme poreske administracije. To je taj eksterni faktor koji se pominje u pismu o namerama.
Kada pod pritiskom MMF-a ste prinuđeni, Vlada Republike Srbije da za 160 miliona evra smanji prihode lokalne administracije, onda je jasno da je ovaj zakon nedovoljan i da neće poboljšati položaj lokalne administracije, a samim tim i poreske administracije.
U tom smislu se i u Pismu o namerama zahteva, i u ovom iz decembra i u ovom iz juna, smanjivanje lokalne administracije, kao i administracije na republičkom nivou.
Zato smatramo da treba vrlo jasno i precizno odrediti sve članove ovog zakona i u tom smislu je podnet ovaj amandman.

Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?       
Ako ne, na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo može da se kaže da je jedan tehnički amandman, uopšte i ono što se menja u članu 24, odnosno članu 6. Predloga zakona.
Dobio sam neko obrazloženje da su te obaveze, što se tiče jedinica lokalne samouprave, već regulisane članom 2a, odnosno novododatim članom 2b Predloga zakona, pa da jednostavno nije potrebno da se u članu 24. nastavi sa obavezama koje imaju jedinice lokalne samouprave.
Međutim, gospođo ministre, moram da vam kažem da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji može da tumači Ministarstvo finansija kada je Poreska uprava u pitanju, može da tumači Poreska uprava, a mogu i poreske uprave i jedinice lokalne samouprave.
Pa smo imali u nekoj našoj prošlosti iskustvo da jedno mišljenje da Ministarstvo finansija da prihodi po izdavanju prostora koji je u vlasništvu Republike Srbije ne podleže porezu na promet roba i usluga, a poreska uprava je sprovodila da podleže i naplaćivala jedinicama lokalnih samouprava i porez i kamatu.
Znači, kada čovek uzme može da tumači kad čita član 2a, 2b i 24. može da ga tumači kako god poželi, zato što u članu 2a obaveze koje ima i prava koja ima poreska uprava, bez obzira da li jedinice lokalne samouprave ili Republičke poreske uprave, znači, tiču se utvrđivanja naplate poreza. Član 2b, isto tako, i naravno podnošenje prekršajnih prijava.
Znači, to su ta prava i obaveze šta je predviđeno i šta moraju da urade i jedna i druga poreska uprava.
U članu 24. su prava građanina, odnosno poreskog obveznika koja može da primeni u odnosu na poreske uprave da li jedinica lokalnih samouprava ili Republike, pa kaže ovako: poreski obveznik u skladu sa ovim zakonom ima pravo da od poreske uprave besplatno dobije informaciju o poreskim propisima iz kojih proizilazi njegova poreska obaveza, onda ima pravo da u pismenom obliku dobije odgovor na pitanje koje u takvom obliku postavi u poreskoj upravi a tiče se njegove poreske situacije, pa ima pravo da zahteva da se poreska uprava i njihovi službenici ophode prema njemu sa poštovanjem i uvažavanjem.
Kažete da je to već sve regulisano članom 2a koji kaže: "Ovaj zakon primenjuje se i na porez i sporedna davanja koja na osnovu zakona utvrđuje jedinica lokalne samouprave. Kod utvrđivanja naplate i kontrole poreza i sporednih poreskih davanja iz stava 1. ovog člana, kao i podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za poreske prekršaje, nadležni organ jedinice lokalne samouprave ima pravo i obaveze koje po ovom zakonu ima poreska uprava". Znači, ne iz člana 24.
Vi možete da tumačite, možete da kažete da se to odnosi na član 24, ali jedinica lokalne samouprave kaže – šta nas briga za to, ima da mu naplatimo kada traži neko obaveštenje od nas. Hoće li da pokreće upravni spor? Hoće li da pokreće tužbu?
Nije baš to tako jednostavno. Čak i jedan zakon se tumači, jedinice lokalnih samouprava tumače ga svaka na svoj način. Sprovodi ga svaka na svoj način. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu ne može da izađe na kraj sa raznim načinima zaobilaženja i tumačenja zakona.
Vi niste nadležni da tumačite ovo u ime jedinica lokalnih samouprava. Tumačiće oni kako hoće. Zato je potrebno da zakonom bude sasvim jasno definisano i precizno koje su ne samo obaveze, već i prava poreskih obveznika, čak i kada su jedinice lokalnih samouprava u pitanju.
Ako ostane kako ste to predložili ovim izmenama i dopunama poreski obveznik kada je u pitanju, jedinica lokalne samouprave biće u nemilosti ili milosti lokalnih samouprava kako se kome svidi.

Iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanik Slobodan Maraš podneo je amandman kojim predlaže dodavanje novog člana 10a. Da li neko želi reč? (Da) Narodni poslanik Kenan Hajdarević:

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je s pažnjom dočekala Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i na predlog ovog zakona podnijeli smo dva amandmana.
Prvi amandman se odnosio na član 2. Tim amandmanom želeli smo da stvorimo pravni osnov kako bi u okviru jedinica lokalne samouprave mogle da se rešavaju žalbe na rešenja o utvrđivanju lokalnih javnih prihoda.
Drugi amandman se odnosi na dodavanje člana 10a, kojim smo želeli da postupak donošenja rešenja u slučajevima kada se utvrđuje obaveza vrši na osnovu podataka o činjenicama koje su relevantne za odlučivanje, bez prisustva lica koje je poreski obveznik.
Takođe, LDP izražava zadovoljstvo većinom odredaba ovog zakona, kao što su odredbe člana 12. kojim se menja član 70. osnovnog zakona, a tiče se redosleda uplaćenog iznosa, tj. da se to odnosi na iznos glavne poreske obaveze, zatim kamate, pa tek onda troškove naplate.
Ono što LDP nije zadovoljna ovim predlogom zakona odnosi se na to što smo očekivali dublju i sveobuhvatniju izmjenu same poreske politike. Dvije godine LDP pokušava i sve čini da pomogne Vladi Republike Srbije kako bi riješila ekonomske probleme koji su samo dijelom posledica krize finansijskih tržišta u svijetu, a većim dijelom su posledica nedovršenih ili nezapočetih reformi u svim sektorima u kojima se nalazimo.
Krajem 2008. godine predložili smo ekonomski program – dogovor za budućnost, gdje smo jasno definisali šta je potrebno da se uradi kako bi Srbija što lakše prebrodila ekonomsku krizu. Neke od tih mjera Vlada Republike Srbije je prihvatila, doduše sa zakašnjenjem, a neke nije.
Takođe, mi smo u maju kao poslanička grupa uputili zahtev Vladi Republike Srbije da se održi vanredna sednica Skupštine sa temom: dogovor oko prevazilaženja teške ekonomske i socijalne situacije. Ostali smo bez adekvatnog odgovora, odnosno Vlada Republike Srbije nije želela da o toj temi razgovara ovde u Skupštini Republike Srbije, mada smo mi za taj dogovor kandidovali neka rešenja, između ostalog, i smanjenje poreza na zarade za 20%, omogućavanje poslodavcima da tu uštedu usmjere u proizvodnju, promjene sistema naplate PDV-a, odnosno da se naplata PDV-a vrši tek kada se plate sve obaveze.
Kao što sam rekao, Vlada Republike Srbije nije želela da izađe u susret zahtjevu LDP. Mislimo da je to pogrešan korak.
Ono što smo očekivali od vas, gospođo ministarko, kada je bila rasprava u načelu, a nismo dobili odgovore na pitanja, to su sva pitanja koje je gospodin Slobodan Maraš postavio vama, a ta pitanja, ponoviću, tiču se: šta je sa izmenom poreza na dodatu vrednost, odnosno da se naplata PDV vrši nakon naplate potraživanja; šta je sa vašim predlogom da dođe do smanjenja poreza na primanja, odnosno doprinosa; koje je vaše mišljenje o Dulićevom zakonu o pomoći u građevinskoj industriji, kako će to da utiče na budžet Republike Srbije, odnosno da li će to uopšte da utiče na deficit u budžetu Republike Srbije; kada će početi pripreme budžeta za sledeću godinu.
Takođe, svjedoci smo da ekonomisti kod nas predlažu novi model privrednog rasta, a to podrazumijeva smanjenje opterećenja na rad i povećanje poreza na potrošnju, što je donekle u skladu sa izjavama koje ste i vi davali. Koja je intencija Vlade Republike Srbije, da li će da prihvati te predloge ekonomista ili će da prihvati ono što je potpredsednik Vlade, gospodin Dinkić, rekao.
Za nas u LDP-u donekle je razumljiv član 14. ovog predloga zakona, koji se odnosi na mogućnost da se onim poreskim obveznicima kod kojih se sprovodi reorganizacija, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečaj, odobri odlaganje plaćanje poreskog duga u jednakim ratama do 60 meseci. Međutim, ono što želim da kažem, da na ovaj način rešavate problem samo jednog dijela preduzeća.
Ovdje imam zahtjev preko 200 vlasnika samostalnih trgovinskih radnji sa teritorije opštine Priboj, a slična situacija je sigurno i u drugim opštinama u Republici Srbiji, koje imaju relativno veliki dug što se tiče poreza i koji traže mogućnost da se taj dug koji imaju plate na odložene rate ili da se učini nešto što je učinjeno sa zdravstvenim osiguranjem, a to je da se krene redovno plaćanje do određenog roka, a posle tog roka ili da im se otpišu kamate ili da se nađe mogućnost nekog kreditiranja.
Sve ovo su neki problemi koji moraju da se riješe sistemski i, gospođo ministarko, vi ćete od LDP uvijek imati podršku za sve one mjere koje omogućavaju suštinsku promjenu ekonomskog modela u kojem je Srbija funkcionisala u prethodnim godinama i za tu vašu politiku i za te vaše stavove od nas uvijek ćete imati podršku.