Mi danas govorimo o dva veoma važna zakona, i to je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Kao što su i poslanici pre mene govorili, tako i ja i poslanici DSS uglavnom i doživljavamo ova dva veoma važna sistemska zakona, da su to u principu dva tehnička zakona i da tu ima mnogo usklađivanja naše pravne regulative iz ove oblasti jer znamo da su zakoni koji regulišu vazdušni saobraćaj stari oko 15 godina, a tu je u Evropi i u svetu došlo do velikih promena, tako da i razumemo potrebu da se donesu ova dva nova zakona.
Kada je reč o Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju, ono što nije dobro jeste da ste vi nama poslali u Skupštinu jedan predlog, odmah posle toga ste uputili 41 amandman, dakle, Vlada šalje predlog, posle nekoliko dana Vlada šalje amandmane na sopstveni predlog, tako da mi u ovom trenutku praktično i ne znamo o kom predlogu zakona govorimo.
Možemo samo da pretpostavimo da će ti vaši amandmani, sada govorimo o amandmanima koji su stigli iz Vlade, biti prihvaćeni i izglasani u Skupštini, ali morate priznati da mi to ovog trenutka ne znamo i ne možete ni vi da garantujete, tako da mi danas vodimo raspravu o drugom jednom tekstu od onoga koji u stvari kroz vaše amandmane postoji. Bilo bi bolje da ste vi ovaj zakon povukli iz procedure, za jedan dan ubacili te novine i onda nam vratili, onda bismo imali čist tekst ispred sebe.
Kada je u pitanju zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, naravno, i tu je bilo potrebno izvršiti izmene i doneti jedan potpuno novi zakon. Na snazi su, čini mi se, i zakoni iz vremena kada je postojala zajednička država sa Crnom Gorom, dakle, definitivno i ti su zakoni u praksi van upotrebe.
Ono što se može zameriti u ovom zakonu, to je prenos nadležnosti na AP Vojvodinu kada su u pitanju neke reke u Vojvodini. Vi ste ljudi od struke i vi to bolje znate od mene, da saobraćaj ne trpi granice, da ne trpi tu vrstu seckanja, da je to praktično jedna celina.
Iz štampe smo saznali da je već krenuo i neki voz i formirano zajedničko preduzeće Srbija, Hrvatska i Slovenija. Dakle, posle 20 godina cepkanja, razdruživanja itd, seli su ljudi od struke i videli da se to ne isplati, pa su sada opet napravili zajedničko preduzeće.
Kako možemo ovo da shvatimo? Kao uplitanje politike u zakone, gde to ne treba da se radi ili je ovo prosto uvod koji će omogućiti predsedniku Vlade Vojvodine Bojanu Pajtiću da pored Tamiša, recimo, okači table na kojima će pisati: "Predao na upotrebu građanima Vojvodine reku Tamiš", predsednik Vlade Bojan Pajtić. Jedino tako možemo ovo da shvatimo. Poslanički klub DSS je podneo amandmane na neke članove, gde smo mi procenili da ima uplitanja politike, pa je na vama da vi to pročitate i odlučite da li ćete ih prihvatiti.
Sada bih rekla par reči i o drumskom saobraćaju i o tome šta se trenutno dešava na izgradnji Koridora 10, konkretno na obilaznici oko Dimitrovgrada i kakvi su problemi poslednjih mesec dana. Mogu da kažem da je došlo do blokade. Volela bih da me ministar Mrkonjić sluša, ali on trenutno razgovara telefonom. Dobro.
Pre nego što vas obavestim, recimo, šta se danas dogodilo i kako je 15 pripadnika MUP, odnosno policajaca ljude iznelo sa svojih imanja da bi mogli da se nastave radovi na silu, pročitaću stenografske beleške, ministar je bio poslanik dugo godina, bio je i potpredsednik Skupštine i on zna kako mi uredno u ovom domu vodimo stenografske beleške.
Pročitaću stenografske beleške od 30. oktobra 2009. godine, dakle, skoro pre godinu dana. Možda se ministar seća tog mog izlaganja, ali ja ću, da bih podsetila i njega i sve vas, pročitati delove iz tih stenografskih beležaka, gde sam ukazala pre godinu dana na taj problem eksproprijacije zemljišta u opštini Dimitrovgrad, a povod je bio da smo mi 30. oktobra vodili jedinstveni pretres o potvrđivanju sporazuma o zajmu, projekat autoput Koridor 10 između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Dakle, to je bilo tačno pre godinu dana.
Ministre, tada sam vas htela da obavestim o tom problemu, dakle, star je preko godinu dana. Hoću da vam skrenem pažnju na jedan problem koji već nekoliko meseci postoji u opštini Dimitrovgrad, a u pitanju je eksproprijacija zemljišta. To je onaj deo obaveze koji država mora da obavi kvalitetno, bez ikakvih problema i sporova sa vlasnicima, kako bi sam projekat ovog dela Koridora bio urađen kvalitetno.
Skoro od avgusta 2009. godine postoji ovaj problem između Javnog preduzeća "Putevi Srbije" i vlasnika zemljišta u Dimitrovgradu koje je predviđeno za eksproprijaciju.
Da skratim priču, predstavnici Javnog preduzeća "Putevi Srbije", govorim o nečemu što se desilo pre godinu dana, vlasnicima su za metar kvadratni nudili od 260 do 320 dinara, opet naglašavam, da su to njive i bašte. Dakle, nisu u pitanju neke gudure.
U Dimitrovgradu malo ko radi. Platu primaju oni koji rade u budžetskim ustanovama: škole, opština, lokalna samouprava itd. Preduzeća ne rade. Dakle, čini mi se da nijedan grad nije žrtva tranzicije kao što je to Dimitrovgrad. Ti građani i sebe i svoje porodice hrane zahvaljujući tome što imaju bašte, njive i tako nekako preživljavaju. Dakle, reč je o toj vrsti zemljišta i o tom kvalitetu.
Zatim, mi smo došli do informacije, a vi to bolje znate od mene, da se u nekim drugim opštinama mnogo više plaćalo za zemljište. Na primer, u opštini Preševo su vlasnici dobijali i do deset evra. Zatim, u opštini Pirot, to je susedna opština, reč je o istom kvalitetu zemljišta, vlasnici su dobijali 1.036 dinara, znači, skoro oko 10 evra.
Dakle, vlasnici zemljišta u Dimitrovgradu se zaista pitaju zbog čega je takav odnose prema njima i zašto su se u nekim drugim lokalnim samoupravama postizale mnogo bolje cene.
Zatim sam vas pre godinu dana obavestila o raznoraznim pritiscima koji su vršeni, što od ljudi, neću da pominjem imena, iz Javnog preduzeća "Putevi Srbije", što od ljudi iz lokalne samouprave. Dakle, ljudi su bukvalno privođeni i prećeno je otkazima, na raznorazne načine su ih ubeđivali da prihvate tu cenu od dve do tri marke, dok su u susednoj opštini u Pirotu vlasnici dobijali i po deset evra. Pardon, pomešala sam valute.
Mogu da vam kažem da postoji prilična medijska blokada. Vlasnici tih parcela su se meni kao narodnom poslaniku obratili i pre godinu dana sam vas zamolila da pogledate kakav je to problem i da se to reši, i na zadovoljstvo "Puteva Srbije" i tih građana, a uostalom iz cele Srbije, zato što je Koridor 10 jedna zaista važna saobraćajnica.
Sada ću pročitati i odgovor koji ste vi meni dali na to pitanje 30. oktobra. Čitam stenografske beleške. Vi ste meni rekli: "Odgovor gospođi Donki. U utorak sam u Dimitrovgradu. Znamo da su to tekući problemi. Ovo što ste rekli za pritiske, to ne dolazi u obzir. Niko ne sme da pritiska naše građane. Znate moj stav. Prema tome, to ćemo odmah sankcionisati, ali ćemo gledati da nijedan građanin, to je stav ove vlade, ne bude oštećen na realizaciji ovih značajnih projekata". Dakle, citirala sam vas iz oktobra 2009. godine.
U međuvremenu se taj problem nije rešio, ti su sporovi na sudu, a niko od vlasnika tih parcela nije pozvan ni na prvo ročište. Dakle, taj problem je ostao nerešen. Radovi su na toj obilaznici počeli, vi to takođe znate. Međutim, pre jedno 15 dana su mašine stigle do te prve sporne parcele. Vlasnici parcela su se organizovali i skoro 15 dana i noći su prosto napravili neku vrstu barikade, blokade i nisu dozvolili mašinama da uđu u tu prvu spornu parcelu.
Zna se da je stajanje tih mašina veliki gubitak za Republiku Srbiju. Tu je čak bilo i nekih obaveštenja koje su oni dobijali od ljudi iz "Alpine", da je to čak i 20.000 evra dnevno, ako mehanizacija stoji. Dakle, ako to pomnožimo sa 15 dana, onda je mnogo veća šteta nastala zato što nisu rešeni ti sporovi nego što bi bila da su ovi ljudi obeštećeni, kao što su uostalom i drugi građani u Srbiji. Dakle, tu se ne traži ništa mimo onoga kako je rešeno sa drugim ljudima.
Opet su svi pritisci bili na delu, pozivani su vlasnici, prećeno je otkazima, ne njima, jer su to sredovečni ljudi koji su već odavno ostali bez posla, oni su i bili na tim, da kažem blokadama, nego se sad ide dalje, preti se deci tih ljudi koji rade, da će oni dobiti otkaze.

Reč ima poslanica Jelena Travar Miljević.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici predlagača, kolege i koleginice, pred nama su večeras još dva zakona iz evropske agende, a to je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama, svakako dva krovna sistemska zakona iz ove oblasti i sigurno da ova dva zakona predstavljaju nastavak procesa usklađivanja domaćih propisa sa propisima i standardima EU.
Pored pomenutog i Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlog zakona o plovidbi lukama na unutrašnjim vodama sadrže nova rešenja u skladu sa promenama nastalim u društvenim, ekonomskim i svojinsko-pravnim odnosima uspostavljenim Ustavom Republike Srbije i donetim sistemskim rešenjima.
Kada govorimo o ova dva zakona, prosto ne mogu da podsetim sve nas na značaj geostrateškog položaja Republike Srbije, kao i na činjenicu, s jedne strane, da je vodni transport najjeftiniji vid transporta a, s druge strane, da globalizacija tržišta i brz tempo života zahteva brži saobraćaj, a prvenstveno mislim na vazdušni saobraćaj. Svakako da ove dve oblasti zahtevaju njihovo sinhronizovanje sa međunarodnim propisima.
Više bih govorila o Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju, kojim će se po prvi put urediti oblast civilnog vazduhoplovstva. Stvarno ću se truditi da u svom izlaganju ne ponavljam ono što su moje kolege iz poslaničkog kluba već iznele.
Inače, Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju, koji se danas nalazi pred nama, predstavlja predlog kojim se ispunjavaju odgovornosti prema Međunarodnoj organizaciji civilnog vazduhoplovstva. Predloženim materijalnim rešenjima utvrdiće se i razgraničiti nadležnosti organa državne uprave i drugih organa koji deluju u vazduhoplovstvu, kao i njihove odgovornosti i ovlašćenja.
Predlog zakona uređuje uslove za obezbeđenje i bezbednost vazdušnog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije koji se odnosi na bezbednost u vazduhoplovstvu, zaštitu vazdušnog prostora, vazdušnu plovidbu, upravljanje vazdušnim saobraćajem, pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi, vazdušni saobraćaj, aerodrome, vazduhoplovne proizvode, delove, uređaje i opremu, vazduhoplovno osoblje, zaštitu od buke i emisije gasova, istraživanje uzroka udesa i nezgoda u vazduhoplovstvu, nadzor i prekršaje u vazduhoplovstvu.
Primenom ovog zakona omogućiće se uslovi za unapređenje nacionalne vazduhoplovne industrije i stvoriti nove pogodnosti za investiranje u tu industriju. Usvajanjem ovog predloga zakona i njegovom implementacijom stvoriće se pretpostavke za uspostavljanje višeg stepena efikasnosti u radu svih subjekata u vazduhoplovstvu i pospešiti konkurencija, s obzirom da se otvara tržište vazduhoplovnih usluga.
Ono što bih posebno istakla je otvaranje novih tržišnih mogućnosti za domaće avioprevoznike da pod jednakim uslovima pristupe zajedničkom evropskom vazduhoplovnom prostoru koji će u narednom periodu, po nekim procenama, obuhvatiti 35 zemalja sa potencijalnih 500 miliona korisnika.
Naravno, kada govorim o ovom zakonu, ne mogu da ga na neki način ne približim građanima iz one sredine iz koje dolazim, a to je opština Žitište i Srednjobanatski okrug, gde na sedam kilometara od Zrenjanina postoji Aerodrom "Ečka", gde je prva faza radova izvršena i dobijena je dozvola. Inače, koristi se samo za obuku i u sportske svrhe.
Međutim, svakako lokalne vlasti se trude da pronađu strateškog partnera da bi se završila i druga faza ovih radova. Smatram da je stvaranje zakonskog okvira u ovoj oblasti izuzetno bitno, jer bi samim završetkom faze radova na Aerodromu "Ečka" došlo do razvoja ne samo Zrenjanina i Srednjobanatskog okruga, već i celog regiona.

Reč ima poslanica Jorgovanka Tabaković.

Žao mi je što o ovako važnoj stvari raspravljamo kada je skupštinski prenos prekinut i da će u kasne sate biti nastavljen i siguran sam da ste i vi isto tako svesni, kao i ja, da to nije slučajno.
Zašto je ova rasprava ostavljena za ove ovako kasne sate i sa ovako malim brojem poslanika? Zato da bi se mantra evropskih direktiva ili prilagođavanje EU razgolitila na način kako ću ja pomoći mojim kolegama koji su govorili pre mene da se razotkrije i da tema o kojoj pričam mesecima unazad večeras dobija svoj epilog.
Kao prvo, imam jedno pitanje za one koji pričaju, ne očekujem odgovor, ali imam pitanje. Evropska direktiva postoji, postoji evropski standard i postoji cilj u životu, ali mehanizam kako se taj standard, cilj ili direktiva ostvaruje sprovodi, primenjuje i propisuje Vlada Republike Srbije.
To znači da bruka sa aferom "šećer" znači da smo izvoznu kvotu da stimulišemo proizvođače sirovina i šećera zloupotrebili jednu direktivu, jednu dobru nameru prepakujući i lažno predstavljajući poreklo šećera.
Ili, kako da građani razumeju, cilj je završiti fakultet i biti npr. diplomirani pravnik, ali do tog cilja možete doći makar na dva načina. Jedan je da vredno radite, polažete ispite i završite fakultet, a drugi je da kupite diplomu na nekom od fakulteta gde je to moguće ili da idete u one grupe od pet-šest studenata, navodno boljeg upoznavanja timskog rada, prepisujete seminarske radove i tako dođete do diplome pravnika i ostvarite cilj – završio sam fakultet i postao sam pravnik.
Znači, nemojte da uveravate građane da je ovo zahtev EU ovakav kakav je funkcionisao do danas i ovakav kakav se propisuje ovim zakonom sada, jer iskustvo, makar Slovenije, kao najbliže nama u mnogo čemu, govori da nije jedini način kontrole neba i postizanje evropskih standarda onaj koji smo mi primenjivali.
Zašto sam ovako energična, gotovo malo ljuta, ako mi dozvolite? Stvar je dobrog ukusa da neko noćas hvali rezultate Agencije za kontrolu leta d.o.o. društva i da hvali uspehe i upumpavanje para u budžet Republike Srbije. Ko ne zna, evo ja ću da podsetim, nije nebo nad Srbijom vlasništvo Agencije za kontrolu leta. Ne, nije, to je prirodno dobro i resurs o kojem država mora da vodi računa, a nije vodila.
Bojim se da ovako zdušna odbrana mojih kolega iz vlasti potvrđuje sumnje u koje nisam želela da poverujem, da u stvari ogroman novac koji se sliva u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva i Agencije za kontrolu leta služi u nekoj preraspodeli koja se ne može nazvati zakonitom, kontrolisanom i da o njoj vodi eventualno računa ministar finansija kroz budžet Republike Srbije.
Zašto to tvrdim? Zahtev da se dostavi na osnovu mojih izlaganja, a po zakonu o slobodnom pristupu informacijama, ugovor po kojem je formirano to d.o.o. društvo Agencije za kontrolu leta između Srbije i Crne Gore, kako se zove, a koji je navodno zaključen 31. oktobra 2003. godine, možda i zaključen, dostavili smo zahtev Vladi i nadležnim organima da nam dostave taj ugovor ili makar kažu u kojem je to glasilu, službenom listu, bilo kojoj vrsti nekog službenog glasila objavljen, da se uverimo i da vidimo na osnovu čega je osnovana ta Agencija.
Do danas nismo dobili ništa o tome, ali ste se smejali zajedno ovde sa mnom kada ste videli da je osnov za osnivanje tih organa bio u Zakonu o ministarstvima - član koji je tretirao Ministarstvo o dijaspori. To je poslužilo u jednom trenutku Direktoratu civilnog vazduhoplovstva kao osnov da samo o sebi propisuje pravila.
Zašto donosite ovaj zakon u ovom trenutku? Evo, ja ću da objasnim onima koji se prave da ne znaju, a možda i ne znaju. Dana 28. maja 2010. godine, saopštenje 21. redovne sednice Ustavnog suda, predsedavala dr Bosa Nenadić, u predmetima ocene ustavnosti i zakonitosti opštih pravnih akata Ustavni sud je pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke o vršenju osnivačkih prava u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva države Srbije i Crne Gore, "Službeni list" 53/06, koju je donela Vlada Republike Srbije, jer je ocenio da se osnovano postavlja pitanje saglasnosti navedene odluke sa odredbama 97, 123. i 137. Ustava, koji određuju da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje režim i bezbednost u svim vrstama saobraćaja.
Dalje, da se pojedina ovlašćenja zakonom mogu poveriti preduzećima, ustanovama, organizacijama i pojedincima, da Vlada izvršava zakone i druge opšte akte Narodne skupštine i donosi uredbe i druge opšte akte radi izvršavanja zakona, kao i ocenu ustavnosti i zakonitosti sa odredbama Zakona o državnoj upravi, koje propisuju da se samo zakonom pojedini poslovi državne uprave mogu poveriti imaocima javnih ovlašćenja, da ministarstva i posebne organizacije mogu donositi propise samo kad su za to izričito ovlašćeni zakonom ili propisom Vlade, a Direktorat civilnog vazduhoplovstva nije bio, a ja sam vam ovde pokazivala "Službeni glasnik" gde su objavljeni propisi koje je taj organ neovlašćeno objavljivao.
Tim propisima ne mogu određivati svoje ili tuđe nadležnosti, niti fizičkim pravnim licima ustanovljavati prava i obaveze koje nisu već ustanovljene zakonom, te se odredbama Zakona o ministarstvima, koja određuju kao delokrug Ministarstva za infrastrukturu, vršenje poslova obezbeđenja saobraćajnog sistema, sud je odlučio da zastane sa postupkom ocene ustavnosti i zakonitosti pravilnika o načinu obračuna i visini naknade usluga koje ovaj direktorat pruža i koje je doneo Savet Direktorata civilnog vazduhoplovstva, dok se ne donese odluka o ustavnoj i zakonskoj zasnovanosti navedene odluke.
Treba li iko u ovoj skupštini reč više da kaže, pravnik, ekonomista, zainteresovan, brižan građanin iz vlasti ili opozicije, posle ovog što sam vam pročitala sa 21. redovne sednice Ustavnog suda održane 28. maja? Ne, ne treba onom ko svoj ustavni sud ceni, ko svoj ustavni sud želi da poštuje.
Zaista vas molim da mi se niko ovde ne poziva ni na pravila Eurokontrole, jer ovde stoji kako se ukupno naplaćena sredstva obračunavaju, zadržavaju itd. Da ponovim, preko 400 miliona evra je nezakonito ostalo van budžeta Republike Srbije i njima nisu raspolagali ni jedan od onih koji su bili ministri za infrastrukturu, sadašnji ili prošli, ministri finansija, već pojedinci koji su monopol nad upravljanjem nečim što je dobro svih nas zloupotrebljavali u privatne svrhe. Toliko o tome.
Zanima me da li je neko čitao Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Da otvorim raspravu u ove kasne sate za amandmane i da skrenem samo pažnju da je čitav zakon donet zbog članova 214, 217, 225. i 233, gde pokušavate samo nekim da dovedete u pitanje rezultate privatizacije, i to onima u lučkoj delatnosti gde mimo Ustava predviđate način kako da se oduzme ono što je kroz privatizaciju stečeno, uzimajući ključan datum, mi smo ga u šali nazvali dan mladosti 2003, gde pravite vododelnicu, sve što je urađeno do 25. maja ima jedan tretman, a sve što je urađeno posle 25. maja ima drugi tretman.
Pošto sam obećala predsednici da nećemo koristiti svo vreme od 25 minuta, završiću sada raspravu, ali sam kandidovala pitanja o kojima ćemo govoriti u raspravi o pojedinostima, a nadam se da sam kolege vaše, gospodine Mrkonjiću, makar zaintrigirala za ustavnost ovih postupaka koje preduzimate u ovom trenutku.

Reč dajem poslanici Branki Karavidić.

Poštovana predsednice, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege poslanici, za razliku od Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju, koji je na Odboru za saobraćaj i veze izazvao veliku polemiku u trajanju skoro od dva sata, vidim da ovde ta polemika traje, osvrnuću se na zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Mogu samo da primetim da je on na Odboru za saobraćaj i veze prošao bez ijedne jedine primedbe.
Što se tiče trenutne zakonske regulative koja je trenutno na snazi, to je Zakon o unutrašnjoj plovidbi i Zakon o pomorskoj unutrašnjoj plovidbi. Oni trenutno regulišu ovu izuzetno važnu oblast. Nakon raspada bivše država i preuzimanja nadležnosti iz oblasti vodnog saobraćaja od strane Republike Srbije, nastala je potreba da se materije u oblasti plovidbe usklade sa nastalom situacijom.
Naravno, i Ustavnim zakonom za sprovođenje Ustava Republike Srbije predviđena je obaveza usklađivanja zakona sa Ustavom Republike Srbije. Nedonošenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po vodni transport sa stanovišta bezbednosti plovidbe i zaštite opšteg interesa u lukama i pristaništima.
Naime, trenutnu situaciju u ovoj grani transporta karakteriše loše stanje u kome se nalazi inspekcija bezbednosti plovidbe, zastarelost plovila i zastarelost pravila vršenja inspekcijskog nadzora, neprilagođenost nacionalnih pravila plovidbe sa pravilima usvojenim na panevropskom nivou, te je potreba za hitnom zaštitom opšteg interesa u lukama u kojima je kao posledica nedostatka odgovarajuće regulative nastavak obavljanja lučke delatnosti doveden u pitanje.
Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je danas na dnevnom redu, uređuje režim i bezbednost plovidbe na unutrašnjim vodama Republike Srbije. Ovaj predlog zakona sadrži nova rešenja u skladu sa promenama nastalim u društvenom, ekonomskom i svojinsko-pravnim odnosima uspostavljenim Ustavom Republike Srbije.
Takođe su propisani uslovi koji moraju da ispunjavaju vodni putevi za bezbednu plovidbu. Uređuje se sposobnost plovila za plovidbu posada, traganje i spasavanje luke i pristaništa, nadzor i ostalo što se odnosi na plovidbu. Vrlo je bitno reći da ovaj predlog zakona jasno razgraničava nadležnosti u oblasti bezbednosti plovidbe, korišćenje, održavanje, obeležavanje i zaštite vodnih puteva, pristaništa, zimovnika, sidrišta, a takođe i vršenje inspekcijskih nadzora.
Jedan od najznačajnijih razloga za donošenje predloga ovog zakona je puna usklađenost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravom EU. Predlog zakona unosi u domaće zakonodavstvo osam direktiva, uredbi i saopštenja EU.
Osim međunarodnih konvencija, rezolucija i sporazuma, koji su uzeti u obzir prilikom izrade ovog predloga zakona, prihvaćena su i neka pozitivna rešenja susednih podunavskih zemalja, kao što su na primer: Austrija, Mađarska i Hrvatska.
Ovaj predlog zakona sadrži, takođe, i neke do sada važeće odredbe Zakona o pomorskoj unutrašnjoj plovidbi za koje nije bilo potrebe da se menjaju. Važno je reći da zakon ističe značaj razvoja vodnog saobraćaja kao i luka i pristaništa za Republiku Srbiju.
Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije uređuje se i dugoročni razvoj vodnog saobraćaja u zemlji i donosi se na deset godina. Inače, strategiju donosi Vlada Republike Srbije.
Predlog zakona će pozitivno uticati i na značajno povećanje nivoa poštovanja pravila bezbedne plovidbe jačanjem uloge inspekcije. Primenom predloga zakona podstaći će se dolazak na domaće tržište brodara, čija plota ispunjava danas važeće standarde u pogledu tehničkih uslova koje brodovi moraju da ispune, a podstaći će se i dolazak lučkih operatera na tržište novih lučkih usluga.
Važno je reći da su privredni subjekti koji učestvuju u unutrašnjem vodnom transportu preko svojih predstavnika udruženja imali priliku da se u okviru javne rasprave, koja je održana od 28. aprila do 25. maja ove godine, na nekoliko okruglih stolova, izjasni o predlogu zakona. Valja napomenuti da su isti podržali ovaj predlog zakona.
U danu za glasanje ću podržati ovaj predlog zakona kao i poslanička grupa ZES.

Narodni poslanik Nikola Savić ima reč.
       

Dame i gospodo narodni poslanici, posle Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, danas u objedinjenoj proceduri razmatramo još dva zakona iz ove oblasti, a to su zakon o vazdušnom saobraćaju i zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Moram da kažem da je dobro što se donose zakoni iz oblasti saobraćaja, što se uređuju i usaglašavaju ovi zakoni sa savremenim tokovima. Dobro je i to što se potpisuju sporazumi sa pojedinim državama iz ove oblasti, jer ovde na ovoj skupštini smo od mnogo kolega iz svih poslaničkih grupa čuli da je saobraćaj jedna od najvažnijih strana svake zemlje.
Naravno, dobra stvar što se donosi ovaj zakon je i to što se praktično stvaraju uslovi da Republika Srbija preuzme ustavnu nadležnost nad oblasti vazdušnog saobraćaja i oblasti unutrašnje plovidbe, jer dosadašnji zakoni su u ovoj oblasti doneti u vreme bivše SRJ, odnosno bivše zajednice Srbija i Crna Gora. Zbog toga se nadamo da će se u proceduri u najskorije vreme naći i još neki zakoni iz ove oblasti, ovde pre svega mislim na zakon iz oblasti železničkog saobraćaja.
Ovde je prisutan gospodin ministar i verujem da će i on to potvrditi kad bude uzeo reč i odgovarao narodnim poslanicima. Ovi zakoni, a mislim na ova dva zakona o plovidbi i vazdušnom saobraćaju, donose se u hitnoj proceduri. Međutim, vi ste ih stavili na dnevni red sednice koja je u terminu redovnog zasedanja, a za to ste imali ceo septembar i samo hoću da kažem, na taj način se vidi koliko poštujete ono za šta se zalažete.
Kao osnovni razlog za donošenje ovih razloga po hitnom postupku navodi se približavanje našeg zakonodavstva zakonodavstvu EU. Mogu čak donekle i da prihvatim ovaj razlog, jer saobraćaj i delatnost i oblast gde je naša zemlja najviše inkorporirana u samu EU uostalom i tri naša najveća suseda Bugarska, Rumunija i Mađarska su članice EU i kažem, to može biti razlog i opravdanje za hitan postupak.
Postavlja se pitanje, zbog čega ste čekali dosad. Tamo u jednom delu zakona o vazdušnom saobraćaju govorite o tome da ovaj zakon treba da do kraja 2010. godine Srbija pristupi zajedničkom vazdušnom prostoru koje čine 35 zemalja i više od 500 miliona stanovnika, ali već vidimo da to sigurno neće biti doneto do kraja ove godine.
Međutim, ovde sam rekao nešto šta je dobro kod ovih zakona, kao i kod svih vaših zakona, kod ovih zakona, kao i posebno kod Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, primetni su odgovarajući propusti i očigledno je da predlagač nije vodio dovoljno računa o svim aspektima ovog zakona.
U čemu se ogledaju ti propusti? Pre svega u tome što su zakoni u nekim svojim segmentima nedovoljno jasni, a dobrim delom su i neprimenljivi, videćete kasnije o čemu se radi, a videli smo prilike da to vidimo i na nekim drugim zakonima.
Međutim, ovo i nije najveća mana ovog zakona. Ovi zakoni obiluju mnogim stvarima koje su u potpunoj suprotnosti sa proklamovanom politikom Srbije i zakonima i sa proklamovanim interesima Republike Srbije.
Naime, evo ja ću to ilustrovati samo sa dva primera, jednim primerom iz oblasti vazdušnog saobraćaja i jednim primerom iz oblasti vodnog saobraćaja.
Recimo, kod zakona o vazdušnom saobraćaju u pojedinim slučajevima se predviđa da se pod određenim uslovima stranom vazduhoplovu može dozvoliti da nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje ili kad je u pitanju zakon o unutrašnjoj plovidbi, odnosno vodni saobraćaj, tamo opet se pod određenim uslovima predviđa da strano nuklearno plovilo može da se nađe u našim unutrašnjim vodama, našim lukama i našim pristaništima.
Koliko znam Srbija je vojno neutralna, Srbija nije članica nijednog vojnog saveza i ova Vlada upravo i zastupa tezu da nam članstvo u NATO-u nije sada prioritet i zaista mi nije jasno zbog čega su se ovakve stvari našle u zakonu.
Možda će u perspektivi ova ili neka buduća vlada u prioritete svoje staviti pristupanje NATO-u, naravno protiv čega smo mi u SRS, ali dok se to ne desi zaista mislim da ovim stvarima ne treba da se bavimo.
Što se tiče zakona o vazdušnom saobraćaju, na jednom mestu u tom zakonu se kaže da se uslovi za pružanje usluga za potrebe Vojske Srbije potvrđuju ugovorima i da na te ugovore prethodnu saglasnost daje Vlade. To je u redu, slažemo se s tim.
Međutim, SRS smatra da se ovde, pored toga što saglasnost daje Vlada, moraju pozvati i nadležni skupštinski odbori. Zbog čega? Pa, svi znate da smo imali jednu veliku aferu, aferu Davinić, i da se ne bi tako nešto ponovilo, ipak mislim da ovde treba da nadležni skupštinski da imaju uticaja.
U ovom zakonu, recimo, spominje se reč "avioprevozilac", a svi znamo da je srpska reč "avioprevoznik" i to je jedna tehnička stvar. U ovom smislu je SRS i podnela amandmane i mislim da bi tako nešto trebalo da se ispravi.
Što se tiče ovog zakona, govori se o Upravnom odboru Direktorata civilnog vazduhoplovstva. Tamo se kaže da taj upravni odbor treba da broji pet članova, koji čine ministri saobraćaja, unutrašnjih poslova, zaštite životne sredine, odbrane i finansija. Smatram da je ovde na najklasičniji primer prisutan sukob interesa, a i ne samo to.
Šta će se desiti, recimo, ako neka buduća vlada bude formirana tako da se neka od ovih pet ovde pobrojanih ministarstava spoje u jedno, recimo, Ministarstvo saobraćaja i MUP čine jedno ministarstvo i onda u tom slučaju ovako predviđen upravni odbor ne bi brojao pet nego četiri člana i onda bi morali da ponovo menjamo zakon samo zbog toga.
Što se tiče Zakona o lukama, zaista radi se o jako važnim i jako obimnim zakonima. Mislim da nije dobro što ste ih spojili u jednu raspravu, ali moram nešto da kažem i ovom zakonu o lukama i plovidbi na unutrašnjim vodama.
Smatram da bi ovaj zakon trebalo da obezbedi da se iskoristi plovidbeni potencijal Srbije, plovidbeni potencijal naših reka, međutim, u njemu o tako nečemu nema ni reči.
Plovidba na unutrašnjim rekama ima izuzetan značaj po celokupnu privredu naše zemlje i ulaganje u ovu oblast bi u svakom slučaju mogao da pokrene zamajac naše posrnule privrede i celokupnu zemlju da izvuče iz krize.
Svi znaju ko je su to plovne reke – Dunav, Tisa, Sava, jednim delom i neke druge reke, međutim, one se ni približno ne koriste u dovoljnoj meri jer su plovni putevi u takvom stanju da se ne održavaju na adekvatan način.
Spomenuo sam reke, ali moram da spomenem i kanal Dunav-Tisa-Dunav. Kanal Dunav-Tisa-Dunav je u očajnom stanju. To svi znaju. Ne čisti se redovno, a na nekim mestima potpuno je zatrpan.
Svi znamo da su prethodne generacije mnogo truda, znoja i novca uložili da se uradi ovaj kanal, pa sam negde pročitao podatak da su neki delovi ovog kanala počeli da se rade još u vreme Marije Terezije. To kolege iz Vojvodine možda znaju bolje od mene.
Ovaj kanal pored navodnjavanja, što mu je primarna uloga, određenim ulaganjem i modernizacijom, održavanjem, mogao bi da se pretvori u jedan plovni kanal i te kako bi se na taj način smanjili troškovi transporta. Znamo da troškovi transporta u velikoj meri utiču na cenu svih proizvoda.
Ovde imamo još jednu nelogičnost kada je u pitanju ovaj zakon o unutrašnjoj plovidbi i lukama. O tome je govorio neko od mojih kolega. Naime, kada su u pitanju održavanje i inspekcijski poslovi na državnim vodnim putevima postoje određene nedorečenosti. Kada se to dešava? Pa recimo u onim slučajevima kada taj vodni put predstavlja granicu između autonomne pokrajine i ostatka Republike.
Ako je vodni put kompletan na teritoriji autonomne pokrajine tu ništa nije sporno, međutim imamo puno takvih situacija gde plovni putevi predstavljaju granicu između autonomne pokrajine Vojvodine u ovom slučaju i ostatka Srbije.
Recimo, šta će se desiti ako se na sredini reke Save, tamo negde između Šapca i Rume, nađe neka prepreka koja ometa plovidbu, koja mora da se ukloni i ta prepreka se nalazi i sa jedne i sa druge strane zamišljene granične linije? Ko će biti onda nadležan, da li pokrajinski ili republički organi?
Dalje, u ovom zakonu o vodama i lukama postoje neki pojmovi koji se uopšte ne definišu, manje poznati pojmovi kao što su pojmovi neperi, devolucije i slično, ali zato postoje neki opštepoznati pojmovi koji se definišu, pa tamo se definiše pojam putnik, pojam premor itd, a to su pojmovi koji su svakome poznati.
Poseban slučaj ovog zakona su luke. Imam utisak da se ovaj zakon donosi upravo zbog luka, kako bi se dao legitimitet svim nepravilnostima vezanim za Luku Beograd. Neću se zadržavati na tome, moje će kolege nešto više govoriti o ovoj stvari.
Opet se javlja jedna stvar vezana za uslove pod kojima mogu da plove strana plovila. Naime, plovila EU su privilegovana u odnosu na plovila drugih zemalja. Mi još uvek nismo član EU i SRS smatra da plovila svih zemalja, bez obzira da li su ona iz EU ili drugih zemalja, trebaju da imaju isti tretman, a ne da jedna imaju privilegiju u odnose na druge.
Na kraju, da kažem još nešto. U jednom članu govori se o štetnim predmetima i materijama, odnosno o njihovom ispuštanju. Naime, ovaj član je apsolutno neprecizan i SRS je podnela amandmane jer vi ovde u zakonu u istu ravan stavljate pojmove – ispuštanje, izbacivanje i izlivanje. Naravno, misli se na štetne predmete i materije. Ovde treba da se pravi razlika. Izlivanje je proces koji se odvija mimo nečije volje, u ovom slučaju mimo volje zapovednika broda.
Samim tim ne može se nekom zabraniti da vrši nešto na šta nema uticaj, dok recimo sa ispuštanjem i izbacivanjem je nešto drugačija stvar. Ispuštanje i izbacivanje su pojmovi koji podrazumevaju da to neko namerno radi. Onda u tom slučaju bi ljudi trebalo da snose sankcije. Opet kažete – ukoliko neko izbaci ili ispusti, a očigledno je da to može da uradi samo sa namerom, dužan je da o tome obavesti najbližu lučku kapetaniju. Ne očekujete valjda da neko ko je to uradio, ko je naneo štetu sam sebe prijavi nekom za načinjenu štetu?

Narodni poslanik Srboljub Živanović.