Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad, ministar je u putu prema Skupštini, ali zbog saobraćajne gužve mislim da će biti ovde najviše za desetak-petnaest minuta, ali to će taman biti ono vreme kada ću pročitati ove uvodne napomene. Ako ne bude stigao do momenta kada počnemo da suštinski razgovaramo o zakonu, dogovorićemo se da li ću dati pauzu ili ćemo nastaviti rad.
Dakle, imam obaveštenje da će biti ovde do 16.15 časova, gužva je, pa taman možemo da krenemo.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 4. i 5. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU I PREDLOG ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRAŠNjIM VODAMA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog načelnog pretresa četvrte i pete tačke dnevnog reda, Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju i Predloga zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, pozvala da sednici prisustvuju i: prof. Slavoljub Vukićević, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Vanja Škobić, sekretar Agencije za kontrolu letenja i Nebojša Starčević, direktor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 4. i 5, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pošto ukupno vreme za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 Plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslanička grupa PUPS; narodni poslanik Jasmina Milošević, poslanička grupa SPS-JS; narodni poslanik Zoran Šami, poslanička grupa DSS-Vojislav Koštunica; narodni poslanik Miljan Ranđelović, poslanička grupa G17 plus; narodni poslanik Momir Marković, poslanička grupa SRS, narodni poslanik Ivan Jovanović, poslanička grupa Za evropsku Srbiju i narodni poslanik Kenan Hajdarević, poslanička grupa LDP.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju i Predlogu zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Da li prihvatate da počnemo rad ili da odredim pauzu? Hoćete pauzu? Najviše 10 minuta. Evo, dajem pauzu od 15 minuta.
(Posle pauze – 16,30)

Poštovane dame i gospodo, zahvaljujem na strpljenju. Ministar je zaista objektivno sprečen da stigne na vreme. Hvala vam na razumevanju. Iskoristićemo priliku da vrlo intenzivno učestvujemo u dijalogu s njim.
Dajem reč gospodinu Milutinu Mrkonjiću, ministru za infrastrukturu. Izvolite.

Izvinite, u Subotici ste me našli, prema tome, hvala vam što ste tolerisali.
Zapanjen sam stvarno, 190 amandmana na Zakon o vazdušnom saobraćaju. Poštovani poslanici, čast mi je, kao i uvek, da budem u ovom visokom domu, posebno kad se radi o ovako važnim zakonima kao što su ova dva zakona koje danas predlažemo u ime Ministarstva za infrastrukturu i Vlade Republike Srbije, dakle, Zakon o vazdušnom saobraćaju i Zakon o lukama. Ubeđen sam da ćete vašim doprinosom sigurno te zakone poboljšati. Ne plediramo da su oni najbolji, zato vas molim i kad kažem ima 190 amandmana, zato sam i ponosan, izvolite, samo predlažite i pretpostavljam da ćemo se dogovoriti.
Dakle, oblast vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji u ovom trenutku uređena je Zakonom o vazdušnom saobraćaju koji je donet još 1998. godine i do stupanja na snagu Ustavne povelje Državne zajednice Srbije i Crne Gore bio je u nadležnosti Savezne Republike Jugoslavije. Kako je od stupanja na snagu tog zakona do danas prošlo punih dvanaest godina, a s obzirom na brzinu promena u pravnoj regulativi vazdušnog saobraćaja u svetu i u našoj zemlji, jasno je da je važeći zakon kojim se uređuje oblast vazdušnog saobraćaja potpuno zastareo i da ograničava brži razvoj tog saobraćaja u Republici Srbiji.
Predlogom zakona o vazdušnom saobraćaju će se obezbediti uslovi za ostvarivanje ustavne nadležnosti Republike Srbije u oblasti vazduhoplovstva, kao i uslovi za obavljanje vazdušnog saobraćaja na teritoriji Republike Srbije koji važe u zemljama EU, što podrazumeva uvažavanje i primenu najširih standarda bezbednosti i obezbeđivanja života putnika.
U toku pripreme Predloga zakona konsultovane su institucije EU, čiji su eksperti za oblast vazdušnog saobraćaja davali primedbe, predloge i sugestije na radne verzije nacrta zakona. Velika većina tih predloga i sugestija su prihvaćene i unete u tekst Predloga zakona, čime je obezbeđena najšira moguća usklađenost u tekstu Predloga zakona sa regulativama EU.
Primenom ovog zakona stvoriće se pretpostavke za potpunu harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU. On je dobra osnova za uspešno uključivanje u evropske i svetske integracione procese u oblasti vazduhoplovstva, kao i za uvođenje i primenu međunarodnih vazduhoplovnih standarda, propisa i tehničkih pravila i prihvatanje međunarodne vazduhoplovne prakse, kao garancije dostizanja najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja u oblasti vazduhoplovstva u Republici Srbiji.
Predlogom zakona uređeni su svi aspekti vazdušnog saobraćaja, što uključuje propisivanje pravila u vazdušnoj plovidbi i prevozu u vazdušnom saobraćaju: odredbe koje se odnose na aerodrome i aerodromske usluge, odredbe u vezi vazduhoplova i vazduhoplovnih proizvoda, pravila vezana za vazduhoplovno osoblje, zaštitu od buke i emisije izduvnih gasova, postupak u slučaju udesa i ozbiljnijih nezgoda u vazduhoplovstvu, kao i odredbe koje regulišu obezbeđivanje u vazdušnom saobraćaju.
Pored iznetog, propisaće se nadležnosti organa Republike Srbije koji deluju u vazduhoplovstvu i precizno utvrditi njihova ovlašćenja, a posebno nadležnosti za donošenje podzakonskih i drugih akata kojima će se u potpunosti urediti oblast vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji. Dosledna primena zakona obezbeđena je propisivanjem obimnih kaznenih odredbi koje omogućavaju kažnjavanje svih subjekata koji obavljaju delatnosti u vazdušnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije za povredu materijalnih odredaba ovog zakona.
Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama; razlog za donošenje ovog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama je unošenje odgovarajućih izvora prava EU u domaće zakonodavstvo, čime se postiže puna usaglašenost zakonodavnog sistema Republike Srbije sa pravnom regulativom EU u oblasti unutrašnjeg vodnog saobraćaja.
Zakonom se u domaće zakonodavstvo implementira osam direktiva, uredbi i saopštenja EU, a u obzir su uzete rezolucije, sporazumi, odluke i preporuke donete od strane Dunavske komisije, Ekonomske komisije UN za Evropu i Savske komisije.
Zakon se, u načelu, može podeliti na dva dela. U prvom delu se uređuje materija koja se odnosi na bezbednost plovidbe, i to: vodni putevi i njihovo tehničko održavanje, plovila i njihova sposobnost za plovidbu, posada lučke kapetanije, te pitanja novih tehnologija koje utiču na bezbednost plovidbe, poput rečnih irigacionih sistema, RIS, i servisa za upravljanje brodskim saobraćajem, VTS.
Važno je istaći da se zakonom unosi u domaće zakonodavstvo i uredba EU kojom se ukida kabotaža za plovila koja viju zastavu jedne od država EU, s tim da je u prelaznim i završnim odredbama odložena primena ove odredbe do prijema Republike Srbije u punopravno članstvo EU.
Pored ovih pitanja, uređuju se i statusna pitanja institucija čija delatnost je usko vezana za bezbednost plovidbe, i to: Direkcija za vodne puteve, koja zadržava status posebne organizacije za tehničko održavanje vodnih puteva, kao sadašnje savezne i javne ustanove, jugoslovenski registar brodova unutrašnje plovidbe, Jugoregistar, koja se zakonom osniva kao uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, kao organ u sastavu Ministarstva za infrastrukturu.
U drugom delu zakona uređuje se pitanje luka i pristaništa. Pravni status luka i pristaništa u Republici Srbiji uređen je u skladu sa savremenim pristupom upravljanju lukama koji je danas u svetu opšte prihvaćen i definisan u saopštenju o evropskoj lučkoj politici iz 2007. godine.
Zakon se bazira na temeljnom principu da su luke i pristaništa dobra od opšteg interesa i da se, kao takva, njihova lučka područja i zemljište nalaze u javnoj svojini. Iz ovoga proizilazi razlikovanje upravljanja na javno-pravno, odnosno administrativno upravljanje lukama koje se vrši preko Agencije za upravljanje lukama i pristaništima koja će osnovati Vlada i upravljanje komercijalnom lučkom delatnošću, koje se prepušta lučkim operaterima u privatnom sektoru kao subjektima koji su nosioci privrednih aktivnosti u luci.
Unutar luke jasno je definisana razlika između lučke infrastrukture (operativne obale, kejski zidovi, saobraćajnice, pruge i slično), koja je u javnoj svojini, i lučke suprastrukture, kranovi, dizalice, ukrcavanje, iskrcavanje putnika u upravnoj zgradi i slično, koje može biti u privatnoj svojini.
Takođe, treba istaći da će se u svakom konkretnom slučaju utvrđivati šta je bilo predmet svojinske transformacije u odnosu na lučku infrastrukturu i ako je nešto bilo obuhvaćeno dokumentacijom na osnovu koje je izvršena svojinska transformacija, stečena svojinska prava će se poštovati.
Dalje, učinjen je napor da se svojinski odnosi vezani za luke i lučka područja urede uzimajući u obzir odredbe Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, Zakona o koncesijama, Zakona o planiranju i izgradnji, Nacrta zakona o javnoj svojini i drugim imovinsko-pravnim pravima Republike Srbije, Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestilac i predsednik Odbora za saobraćaj i veze, gospodin Velimir Ilić, želi reč? (Da.) Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo na Odboru imali jedan izuzetno dobar sastanak. Nama je jako žao što je ministar bio sprečen da dođe, bili su njegovi državni sekretari i zamenici, pomoćnici. Imali smo jedan problem, jer znam svojevremeno mi smo taj zakon napisali o vazdušnom saobraćaju i on je bio odličan zakon i spreman je bio za parlament.
Međutim, kontrola leta je želela da se menjaju neke stavke u zakonu i taj je zakon posle izmenjen izašao iz okvira EU, tako da smo došli u jednu vrlo nezgodnu i tešku situaciju da na zakon, u načelu, koji danas ministar brani ovde pred poslanicima, ima 41 amandman Vlade, koja je kroz te amandmane pokušala da ga usaglasi sa zakonodavstvom EU.
To je prvi put u istoriji parlamentarizma, mislim da se u ovom visokom domu nikad nije desilo da se na jedan zakon pojave amandmani Vlade u tolikom broju. To je signal da u vazdušnom saobraćaju preduzeća i institucije koje figuriraju nemaju saradnju, da su međuljudski odnosi i da je njihova međusobna saradnja izuzetno loša jer su svi tražili da u zakon ugrade određene pogodnosti za sebe, a posebno kontrola leta.
Svaka čast njima, oni rade dobro svoj posao, ali oni žele da budu kapa i posle dobijanja jednog velikog kredita od 70 miliona evra oni su zauzeli jednu poziciju, želeli su da jedan zakon, koji je bio usaglašen sa EU, potpuno izvedu iz okvira, a mi znamo da je kontrola leta jedinstven sistem u Evropi i da je uopšte vazduhoplovstvo jedinstven sistem koji funkcioniše na evropskom nebu i da sad stupa zakon o otvorenom nebu nad Evropom i tako dalje.
Zato sam tada i dao jedan predlog koji je bio vrlo dobar, da Vlada povuče ovaj zakon, ugradi sve te amandmane u zakon, vrati nazad i dostavi ovom parlamentu, gde bi bio jedan ozbiljan zakon, gde ne bi imali nikakvih promena i izmena, kao što je ovaj zakon o plovidbi.
Zakon o lukama je usaglašen sa EU i to je sad jedan ozbiljan zakon, i stvarno o tom zakonu ne možemo ništa posebno. Biće amandmana, biće nekih predloga, ali je zakon usaglašen i u principu jedan zakon koji ćemo sigurno imati razloga da podržimo jer je usaglašen sa EU.
Ovako sad mi ministra dovodimo u jednu tešku situaciju. On sad brani zakon u načelu, na koji će posle da predloži 41 tačku da se maltene promeni kroz amandmane. Prema tome, ovo je vrlo nezgodna pozicija i za ministra, i za Vladu i za sve nas.
Mi ćemo sad voditi raspravu o nečemu, a znamo da ćemo sve to promeniti posle u raspravi o pojedinostima i potpuno izmeniti određene članove. Moglo je to u jednoj telefonskoj sednici samo da se prihvate amandmani, da se vrati nazad i da bude jedan ozbiljan zakon, koji bismo mi ovde veoma ozbiljno prihvatili.
Zato ima 190 amandmana i zato ima svih ovih problema, i zato smo i ministra doveli u jednu neugodnu poziciju, i zato je Odbor i predložio da posle ove sednice održimo sastanak Odbora sa direktorima ovih ustanova i javnim preduzećima koja figuriraju.
Ne može svaka vaška da bude obaška. Vazdušni prostor Srbije je jedinstven. Direktorat je kapa vazduhoplovstva i vazdušnog saobraćaja i Direktorat daje određene dozvole, saglasnosti i vrši kontrolu i sve ostalo.
Kontrola leta obalja svoj deo posla, ali ne može ona biti iznad Direktorata, ne može preuzimati ingerencije drugih ustanova i sve ovo vodi da u JAT-u na Aerodromu, u kontroli leta, u Direktoratu, u JAT tehnici nisu neki dobri odnosi, usaglašeni odnosi, jer svako je želeo da u ovaj zakon ultimativno ugradi svoja neka rešenja koja njemu odgovaraju.
Zakon mora biti jedinstven i dovesti ovo sve u jednu jedinstvenu dobru poziciju. Zato bi bio moj predlog da se ovaj prvi deo zakona o vazdušnom saobraćaju povuče, da se samo ugrade amandmani, da se vrati u parlament i da ga mi odmah usvojimo po jednoj ozbiljnoj proceduri. Ovako je to neozbiljno.

Da li izvestioci Odbora za evropske integracije i Zakonodavnog odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč i ko želi molim prijavite se? Narodni poslanik Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, gospodo saradnici, Narodna skupština Republike Srbije, kao što i reče ministar danas, raspravlja o dva izuzetno važna tehnička zakona.
Prvi je Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju, a drugi je Predlog zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Donošenjem zakona o vazdušnom saobraćaju konačno se stvaraju sve pretpostavke za potpunu harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva i propisa EU, kao i svetskih propisa kojima se bezuslovno reguliše pitanje vazdušnog saobraćaja preko teritorije Republike Srbije, uz uvažavanje i primenu najviših standarda bezbednosti i obezbeđivanja, pre svega ljudi, tehničkih sredstava i roba u vazdušnom saobraćaju. Ovim zakonom se konačno uređuje pitanje pravnog položaja, odgovornosti i nadležnosti Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Direktorat postaje agencija sa jasnim propisanim delokrugom nadležnosti i ovlašćenjima. Mislimo da je to dobro rešenje. Ocena poslaničke grupe PUPS je da se sva predložena rešenja u ovom predlogu zakona nastala kao pravilan izraz usklađenosti našeg pravnog poretka sa opšteprihvaćenim međunarodnim obavezama koje su nametnute Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu i iz međunarodne Konvencije o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe, tzv. Eurokontrol, od decembra 1960. godine, kao i svih drugih međunarodnih akata koji su do današnjih dana usvojeni.
Po prvi put se formalizuje funkcionalno razdvajanje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi od zakonskih regulatora, što je vrlo važno, plovidbe uspostavljanjem nacionalnog nadzornog tela Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi. Mislimo da se stvaraju uslovi da se konačno izvrši reorganizacija vazdušnog prostora Republike Srbije, definisanjem u sve tzv. funkcionalne blokove.
Zakon će u svojim rešenjima sigurno stvoriti uslove da se poboljša kvalitet usluga, da se poveća broj uslužnih operacija na našim aerodromima, da se poveća boj preleta u vazdušnom prostoru Srbije, a sve uz jačanje celokupnog sistema upravljanja vazdušnim saobraćajem.
Srbija sigurno ulazi u red zemalja u kojima se kapacitet usluga i broja putnika svake godine povećava za 6 do 10%. Takvu stopu porasta maksimalno mora da podrži država, imajući u vidu, pre svega, sve mere kako bi se naši stručni potencijali i tehnički sistemi unapredili, smanjili rizici i poboljšala usluga.
Svesni smo činjenica da je ovaj zakon izazvao polemične tonove u stručnoj i društvenoj javnosti, o čemu je predsednik odbora govorio, a sve zbog pojedinih rešenja na koja su reagovali podjednako sindikati aviosaobraćaja, kao i većina udruženja stručnog i pomoćnog osoblja koje radi u vazdušnom saobraćaju.
Podnet je jedan broj amandmana kojima se bliže uređuje veliki broj tehnički pitanja, koja ćemo mi u daljoj raspravi podržati. Delovi uređaja i opreme su tehnički izrazi koji bliže definišu određene tehničke uslove koji sadrži vazduhoplov i oni moraju biti primenjeni u svim evropskim i svetskim standardima. Tu dileme nema.
Zakonom se bliže usklađuju određeni aneksi iz Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu sa direktivama evropskih parlamenata i Saveta Evrope iz 2003. godine. Naš zadatak je da ove usklađene tehničke uslove ugradimo u zakon o vazdušnom saobraćaju, a potom da preko Direktorata stvorimo sve uslove da oni budu zaista i primenjeni i ispoštovani.
Poslanička grupa PUPS smatra da nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, koji treba da se uradi, saglasno Konvenciji o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, mora da se usvoji i potpuno uskladi sa evropskim i svetskim standardima radi dostizanja unapređenja prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu Srbije.
Takođe smo saglasni da se obaveza o uspostavljanju sistema upravljanja bezbednosti, čiji je obavezni deo priručnik o upravljanju, mora ispoštovati uz saglasnost Direktorata vazdušnog saobraćaja. Saglasni smo da se podrži nastojanje da se definiše funkcionalni blok vazdušnog saobraćaja kao prostor zasnovan na operativnim zahtevima, koji se uspostavljaju bez obzira na državne granice, a u kome se pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i sve funkcije u vezi sa tim optimalno integrišu u jedinstvena rešenja.
Teritorija bivše Jugoslavije, a time i teritorija Srbije, obavezno se usklađuju kao deo okvira za formiranje jedinstvenog evropskog neba, na šta se Srbija obavezala potvrđivanjem ECCA sporazuma. Podržavamo nastojanje ministra da se sa stanovišta bezbednosti vazduhoplovstva zabranjene zone, uslovno zabranjene zone i opasne zone, određuju rešenjem ministra, a ne rešenjem Vlade, kao dosad.
Poslanička grupa PUPS smatra da bi kod utvrđivanja nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda i njegovog svojstva kao posebne organizacije istog trebalo da odredimo kao organ državne uprave nadležan za prognozne i vazduhoplovne meteorološke uslove i da se uspostave dodatne mere opreza, time što bi istu trebalo doopremiti tehnički i posebnim aktom obavezati na strogu saradnju sa Svetskom hidrometeorološkom organizacijom.
Sertifikat za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških uslova Republički hidrometeorološki zavod može dobiti samo ako ispuni propisane tehničke i organizacione uslove, a koje mora potvrditi međunarodna zajednica.
Poslanička grupa PUPS je u postupku javne rasprave za donošenje zakona o vazdušnom saobraćaju obavila niz konsultacija sa udruženjima i strukovnim savezima, kao i stručnim i tehničkim licima odgovornim za bezbednost vazdušnog saobraćaja, a na njihov zahtev.
Posebnu pažnju posvetili smo najvažnijem pitanju vazdušnog saobraćaja, a to je bezbednost putnika i osoblja. Dilemu vezanu za status letačkog i neletačkog osoblja pokušali smo da rešimo sa više amandmana, i to kao što vidimo iz raznih političkih opcija.
Zalažemo se da se pomoćnom osoblju prizna status letačkog osoblja i da se posebno prizna njihova odgovornost i učešće u bezbednosti putnika, posade i vazduhoplova.
Napominjemo da su dužnosti kabinskog osoblja podjednako vezane, kako za uslugu, tako i za bezbednost u vazdušnom saobraćaju. Kabinsko osoblje u pretpripremi leta na platformi, pre ulaska putnika vrši, proveru spremnosti posade, opreme, protivpožarne opreme, kiseoničke opreme i takođe evakuacione opreme, kao i izlaza iz vazduhoplova i tehničku ispravnost putničke kabine.
Letačko osoblje vrši bezbednosnu kontrolu pre i posle ulaska putnika u putničku kabinu. Ono ih po ulasku u putnički avion priprema za let i upoznaje sa izlazima za slučaj opasnosti i bezbednosnom procedurom. Po zatvaranju pilotske kabine za vreme leta kabinsko osoblje preuzima svu odgovornost za bezbednost putnika i putničke kabine u svim fazama leta.
Kada se imaju u vidu sve obaveze i odgovornost za učešće u bezbednosti putnika, posade vazduhoplova i roba, logično je da se i letačkom osoblju prizna status koji ima kabinsko osoblje, odnosno obrnuto, a što se zahtevima EU reguliše i izričito traži.
U raspravi u pojedinostima, koja će uslediti posle ove rasprave u načelu, mi ćemo uz amandmane koje su podnele druge političke opcije izvesti nesumnjiv dokaz da se status letačkog i kabinskog osoblja u celini mora izjednačiti i da se stručno, a pogotovo ako se ima u vidu da u Srbiji radi, odnosno iz Srbije radi preko hiljadu ljudi u drugim aviokompanijama, onda se mora stvoriti preduslov da oni budu izjednačeni sa ostalim osobljem koje učestvuje u letu.
Kada se u raspravi u pojedinostima prihvate određeni amandmani, mi ćemo podržati ovaj stav, kao i ovaj zakon o vazdušnom saobraćaju u celini.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama je takođe zakon koji je po raspadu bivše Jugoslavije sada potpuno prestao da važi. Praktično ovaj novi zakon bi tek sad preuzeo nadležnosti i odgovornosti svih oblasti vodnog saobraćaja na unutrašnjim i međunarodnim rečnim putevima koji prolaze kroz Srbiju. Plovidbeno pravo i dosadašnja pravna tehnika u oblasti plovidbe zamenjuje se novom nomotehnikom koja podrazumeva javno-pravni i privatno-pravni deo.
Predlogom ovog zakona mi konačno usvajamo odredbe međunarodnih konvencija donetih pod okriljem UNCE, a koje moramo poštovati jednako kao i Austrija, Mađarska, Bugarska i Hrvatska i ostale podunavske zemlje.
Predlogom zakona definitivno se određuju vodni putevi Srbije, kao i primena običaja u unutrašnjoj plovidbi na tim putevima.
Poslanička grupa PUPS je takođe razgovarala sa određenim strukovnim savezima, profesionalnim ljudima koji se bave plovidbom i smatra da su odredbe o bezbednosti plovidbe obuhvatile sve uslove, sva opšta i tehnička pravila i merila koja se moraju ispunjavati od strane plovila i posade u toku plovidbe. Tu primedbi ne može biti, niti naknadnih dogovora.
Ovim odredbama dobro su definisani i vodeni putevi, luke, pristaništa i pristani, kao i drugi uslovi kojima se ostvaruje bezbedna plovidba.
Smatramo da su dobro definisani organi nadležni za poslove bezbednosti plovidbe, u smislu odgovornosti i u smislu nadležnosti.
Kratkoročni, srednjoročni i dugoročni planovi razvoja puteva, luka i pristaništa, kao i obuhvat planiranja troškova za te svrhe pristojno obrađuju osnovni uslov za razvoj vodnog saobraćaja koji se uklapa u najnoviju dunavsku inicijativu.
Kategorizacija vodnih puteva, sa stanovišta međunarodnog, međudržavnog i državnog režima plovidbe, te organa koji to određuju, uz objekte bezbednosti plovidbe, dobra su tehnička rešenja za opštu i pojedinačnu bezbednost u plovidbi.
Plovidba i pilotaža, kao i utvrđivanja prava plovidbe za domaća i strana plovila, te režim za sve naše plovne reke uredili su sva pitanja u skladu sa opštim standardima. Zakon po prvi put sprečava zagađenje sa plovila po međunarodnim standardima i bliže uređuje pitanja traganja, spasavanja i vađenja potopljenih stvari i objekata.
Ovim zakonom otvoren je put za vađenje preko 175 potonulih brodova potopljenih u Dunavu između dva naša najvažnija hidroenergetska i plovidbena objekta, od tromeđe Srbije, Rumunije i Bugarske, pored Prahova, Radojevca, Brze Palanke, Negotina do Kladova.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama predlaže uređenje svih pitanja vezanih za sam brod i za samu posadu, kao i za objekte koji se moraju izvaditi. Predlogom zakona utvrđuje se pravilo sposobnosti broda za plovidbu i tehnički nadzor nad njim. Smatramo da je dobro što se uvodi uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu ili, kako ste ga ranije zvali, "Jugoregistar".
Zakonom se pravilno reguliše status posade brodova unutrašnje plovidbe i definiše da su to lica ukrcana za izvršenje poslova na brodu i upisana u popis članova posade.
Posebno se reguliše način za utvrđivanje minimalnog broja članova posade koji je potreban za bezbednu plovidbu, kao i obaveze posedovanja odgovarajućeg ovlašćenja za vršenje poslova na brodu i posebno kako se stiče zvanje polaganjem odgovarajućih stručnih obaveza i ispita i pravo na sticanje brodarske knjižice bez koje se plovidba ne može obaviti, kao neka vrsta pasoša.
Takođe su regulisana prava na troškove repatrijacije članova posade prilikom iskrcaja, prilikom povreda dužnosti na brodu itd. Smatramo da zakon dobro definiše status, nadležnosti i odgovornosti lučkih kapetanija, kao i sigurnosnu zaštitu brodova, objekata, bezbednost plovidbe, zatim luka, pristaništa i brodnih servisa.
Poslanička grupa PUPS smatra da će rešenje u Predlogu zakona imati pozitivan uticaj na sve privredne subjekte koji se bave unutrašnjim i vodnim transportom, odnosno pružaju lučke usluge u smislu stabilnog povećanja pružanja lučkih usluga i optimalnog korišćenja postojećih kapaciteta.
Pozitivan uticaj će se posebno odraziti na poslovanje dela privrede koja isključivo koristi usluge prevoza tereta putem unutrašnjeg vodnog transporta.
Svesni smo da će zakon postepeno, zbog podizanja tehničkih zahteva za ispravnost brodova, izazvati povlačenje iz upotrebe plovila koja usled svog nižeg tehničkog stanja predstavljaju opasnost po bezbednost plovidbe i životnu sredinu.
Moramo da dodamo da je 100% otežavajuća okolnost da se ovaj zakon donosi u periodu kada se Republika Srbija nalazi u postupku usaglašavanja nacrta ugovora o uspostavljanju transportne zajednice između EU, s jedne strane, i zemalja Jugoistočne Evrope, s druge strane. Imate potpunu podršku, gospodine ministre, da se u tome uspe.
Naša želja da bez ograničenja koristimo unutrašnje vodne puteve na panevropskom nivou ostvariće se ispunjavanjem tehničkih zahteva za plovila unutrašnje plovidbe, a saglasno uslovima iz statusa Konvencije o plovidbi Rajnom, Majnom i Dunavom.
Na osnovu svega iznetog, sugestija i mišljenja i mišljenja drugih političkih grupa, te uz prihvatanje određenog broja tehničkih amandmana namenjenih za popravku teksta ovog zakona, odnosno za njegovu strukturu, PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Narodni poslanik Kenan Hajdarević ima reč.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, dve godine od konstituisanja Vlade Republike Srbije bilo je potrebno da nadležno ministarstvo uradi i dostavi nam Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju.
Nažalost, ni toliko kašnjenje nije omogućilo da imamo zakon koji će da bude usaglašen sa evropskim normama i propisima, već smo morali da uz ovaj zakon dobijemo i 41 amandman od Vlade Republike Srbije.
Zaista me čudi kada neke kolege hvale ovaj zakon u načelu. Mi treba otvoreno ovde da kažemo da imamo zakon koji je loš u načelu i kojeg tek sa amandmanima koje je podnela Vlada Republike Srbije treba da usaglasimo sa formom i sa onim predlozima koje je dostavila EU. To je, između ostalog, i posledica neorganizovanosti, površnog bavljenja evropskim pravilima i standardima.
Ne postoji, gospodine Mrkonjiću, prečica u putu Srbije ka EU, niti ta prečica predstavlja donošenje zakona koji nisu u saglasnosti sa EU, niti su to zakoni koji treba donekle da prevare EU. Jednostavno, mi treba samo da se držimo procedura koje već postoje. Ovde je, gospodine Mrkonjiću, trebalo prvo da nam kažete ko je odgovoran za to što je došao uopšte u proceduru zakon koji nije usaglašen sa standardima EU.
Takođe, dosadašnji Zakon o vazdušnom saobraćaju bio je velika prepreka razvoju Srbije i njene ekonomije. Tumačenjem institucija koje je trebalo da primenjuju taj zakon štitili su se monopoli JAT-a na štetu i države i građana.
Pogledajte samo primer onih država koje su kroz konkurenciju modernizovale svoju infrastrukturu, koje su privukle kapitalne investicije kad govorimo o aviosaobraćaju, koje su, između ostalog, omogućile jeftinija putovanja svojim građanima. Sve je to omogućila konkurencija i u aviosaobraćaju.
Međutim, mi smo imali zakon, imali smo institucije koje je trebalo da sprovode taj zakon o vazdušnom saobraćaju, a koji su omogućavali monopol jednog javnog preduzeća, u ovom slučaju JAT-a.
Ovaj zakon o vazdušnom saobraćaju i amandmani koje je Vlada podnela treba samo da budu uvod, po nama iz LDP-a, u puno značajniji zakon o kome ćemo govoriti u narednom periodu, a to je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije za kredit JAT Ervejza. Taj zakon govori da Republika Srbija treba da da garanciju na 51 milion evra za kredit JAT-u, a 90% tih sredstava treba da pokriju gubitke koje JAT napravio u dosadašnjem periodu.
Mi treba, građani Srbije, da kroz budžet platimo nesposobnost upravljanja ovim javnim preduzećem.
Čini mi se da nijedan bolji primer ne pokazuje na koji način funkcioniše to partijsko rukovođenje javnim preduzećima i šta znači u pravom smislu departizacija javnih preduzeća, s jedne strane, odnosno privatizacija javnih preduzeća, s druge strane, na kojima Liberalno-demokratska partija insistira.
Gospodine ministre, trebalo je da vi možda u vašem uvodnom izlaganju, između ostalog, i o tome nešto da kažete. Dokle je došlo i dokle ima razgovora sa strateškim partnerom za JAT? Koji je to strateški partner, a ne da o tome saznajemo iz novinskih članaka.
Takođe, vi ste pre dva-tri dana rekli da je politika Vlade, između ostalog, da imamo nacionalnu aviokompaniju. U redu, slažem se, to zvuči patriotski, ali treba i da nam kažete koliko to košta građane Srbije.
Šta ćemo mi za te novce koje ćemo da izdvojimo za to da imamo? Da li ćemo imati bolji transport, kvalitetniji ili ćemo i dalje samo da imamo jednog gubitaša koje građani Srbije plaćaju, s jedne strane, kroz avionsku kartu kada je kupuju, a drugi način je kroz budžet, davanjem garancije na kredite?
Očigledno je da se ponavlja primer RTS-a, o kome smo govorili ova dva-tri dana. RTS građani Srbije finansiraju preko pretplate, a sada između ostalog treba da finansiramo i RTS preko rebalansa budžeta, da bi plaćali ono što gledaju na RTS-u.
Takođe, mi treba da jasno kažemo koja je strategija Republike Srbije kada govorimo o tom vazdušnom saobraćaju. O tome, gospodine ministre, ništa niste rekli u uvodnom izlaganju i čini mi se da moramo u ovu raspravu o vazdušnom saobraćaju da unesemo malo više života, kako bi i građani mogli jasno da dobiju one odgovore na ona pitanja koja njih interesuju, a ti odgovori su da li će imati bolju kompaniju, da li će se voziti boljim avionima i da li će se voziti jeftinije.
Očigledno je da u poslednjih nekoliko meseci kada su se pojavile i kod nas aviokompanije strane, koje za manje para voze građane Republike Srbije, pokazalo se kako je moguće za manju cenu karte da se vozi boljim avionima, a ne da se vozimo onim avionima koji su iz godinu u godinu samo stariji, a gubici tog našeg JP iz godine u godinu su samo veći.

Reč ima poslanica Jasmina Milošević.