Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 84 narodna poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam Narodnu skupštinu da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, Narodna skupština radi na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine koji kaže da predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. člana 286. može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Pitam narodne poslanike, odnosno predsednike i ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa, da li neko želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286. Poslovnika Narodne skupštine? Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Imam pitanje za predsednicu Skupštine. Juče smo na televiziji videli da je predsednica Skupštine priznala nekakav fantomski dug koji navodno Skupština ima prema RTS-u. Ono što nas zanima je, prvo, kakva je to vrsta ugovorne obaveze koju Skupština ima prema RTS-u i u čije ime je Skupština taj ugovor potpisala, odnosno ko je u ime Skupštine potpisao takav ugovor? Molim vas da nam se kopija tog ugovora iz čega slede dugovanja dostavi, svim poslaničkim grupama, da bismo znali o čemu se radi.

S druge strane, niko nije bio upoznat od šefova poslaničkih grupa da postoji nekakav ugovorni dug prema RTS-u. Moram da kažem da je taj dug, pre svega, i ako postoji takva formalna obaveza, u šta sumnjam, da je on protivzakonit zato što je osnovna ideja Javnog servisa da se on finansira iz TV pretplate, da bi bio nezavisan od izvršne vlasti.

Ovo sada ogoljava stvari do kraja. Mi smo vas i prethodno upozoravali da će vašim nemarom ili željom, mi u to ne ulazimo, Aleksandar Tijanić po treći put biti imenovan na mesto direktora RTS-a, da bi zatim svojim poznatim manirom, koji ocenjujem kao bahat i preteći, ucenio Skupštinu, tj. Vladu i da traži novac za svoje više nego loše poslovanje u narednih šest godina. Mi moramo ovde stvari nazvati pravim imenom.

Pitamo vas – od koga ćete uzeti tri miliona i dati Aleksandru Tijaniću? Hoćete li uzeti od narodnih kuhinja, od nekih radnika u štrajku, od škola, od obdaništa? Od koga ćete uzeti tri miliona i dati Aleksandru Tijaniću? Ili, u drugoj opciji, koja je manje loša, to znači da će se ova država zadužiti? Znači, sada ćemo se još i zadužiti da bi mogli da pokrijemo gubitke Aleksandra Tijanića.

Ova Skupština nema nikakve veze sa činjenicom da u RTS-u postoji 700 ljudi koji primaju platu manju od 30 hiljada dinara. To jeste strašno i to jeste na ivici siromaštva, ali da li je krivac Skupština ili je krivac čovek koji vodi tu firmu u proteklih šest godina? Odakle obraz da se mi optužujemo kao neko ko je odgovoran za takav gubitak, a ne čovek koji ima sva moguća ovlašćenja u toj kući?

Dalje, ako su ministri bili podložni radu državnog revizora, mi od vas najozbiljnije tražimo da se državni revizor uputi u RTS i da ispita poslovanje RTS-a, da ispita da li postoji razlika u platama, da li i ko prima ispod 30 hiljada dinara, da li neko prima 400 hiljada, 500 hiljada, 800 hiljada dinara mesečno i zašto, na osnovu kog dogovora ili ugovora?

Moram da vam ukažem i na najozbiljniju posledicu koju ćete svi vi verovatno izignorisati, pošto vidim da nema nikakvih reakcija na to što se juče desilo. Vi sada prvi put posle dugo vremena finansirate RTS iz budžeta. Iz našeg ugla, i verujte da sam u pravu, vi plaćate da bi se prikrila vaša nesposobnost, plaćate da bi vesti na RTS-u opet bile šarene kao 90-ih godina. Osnovna ideja nezavisnosti, to je da Vlada ne plaća RTS, da ne bi mogla da ucenjuje RTS oko izveštavanja, ovim je poništena i to danas, na 10-godišnjicu 5. oktobra u koju se mnogi danas kunu.

Mi vam kažemo – nesposobnost mora da bude kažnjena tamo gde postoji. U ovom slučaju je ona više nego jasna. Radi se o nesposobnosti generalnog direktora, koga ste vi kao vladajuća većina opet izabrali pre samo dva meseca, da bi od nas očekivali da poverujemo u igrokaz koji se juče desio.

Ceo grad je pričao da je njegov uslov da radi za vas to da dobije milion i po evra do kraja godine. Šta ste uradili? Vi ste odlučili da ponizite Skupštinu time što Skupština navodno duguje nešto. Zašto od 2006. godine? Da li je 2005. godine bila Skupština? Da li su prenošene sednice parlamenta ili je 2006. godine potpisan nekakav ugovor na osnovu koga mi treba da platimo naše obaveze? Da li treba sada svaki poslanik da izvadi iz džepa, shodno tome koliko će govoriti, i da odvoji novac pa da da Aleksandru Tijaniću da bi on plaćao ko zna šta?

Pogledajte program RTS-a. Svaki dan na prvom kanalu repriza u 11.00 časova, repriza u 12.35 časova, repriza u 13.30 časova, repriza u 16.00 časova. Od 11.00 časova do 17.00 časova su reprize. Na šta se taj novac troši? Na šta se novac svih koji plaćaju pretplatu troši u RTS-u?

Prošlo je pet minuta. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Slobodan Samardžić ovlašćeni je predstavnik poslaničke grupe DSS i ima reč.

Poštovani narodni poslanici, predsedavajući Skupštine, već danima iz medija srpskih saznajemo da se pripremaju razgovori Beograda i Prištine o razvoju dobrosusedskih odnosa Srbije i Kosova. Dakle, već od 9. oktobra imamo neku vrstu psihološke pripreme javnosti za takve razgovore, ali Skupština o tome ćuti.

Ti razgovori su zapravo predviđeni posle 9. septembra, kao što je poznato, kada je Generalna skupština usvojila Rezoluciju EU o situaciji na Kosovu, o odnosima Srbije i Kosova i otvorila tzv. proces dijaloga, dakle, kada je Srbija povukla svoj predlog rezolucije i dopustila da EU to učini.

Sada se stvari odvijaju dosta brzim tempom. Javnost nešto saznaje preko medija, pitanje je koliko je to sve tačno. U svakom slučaju neophodno je da Skupština bude obaveštena o tome šta se na tom frontu događa.

Kada su bili ranije otvarani razgovori, a bolje rečeno pregovori oko statusa Kosova ova skupština imala je veliki zadatak. Ona je u svakoj fazi tih pregovora bila obaveštavana u izveštajima kako oni teku i donosila je rezolucije sa vremena na vreme, pet ili šest rezolucija za dve godine o tome šta je učinjeno i kako treba dalje ići. Dakle, Skupština je bila u punom smislu reči uključena i angažovana u ovaj proces.

Bojim se da to danas nije slučaj. Stvar je utoliko važnija što otvaranje ovih razgovora jeste sa stanovišta EU uslov da bi krajem oktobra Savet ministara odobrio Komisiji da preuzme naš predlog kandidature za EU. Evidentno je da EU, pošto vidi da je Srbija vrlo podložna i uslovima i ucenjivanjima, na svakoj stepenici ovog procesa postavlja neke uslove. Očigledno je da je sadašnji uslov otvaranje razgovora o dobrosusedskoj saradnji Srbije i Kosova i oni će se vrlo verovatno dogoditi.

Mi vidimo da su neke nevladine organizacije, neki centri, pa i neke stranke predložile određene platforme za pregovore. Mi ne tražimo da nama Vlada sada podnese odmah platformu svoju za pregovore, mada to ne bi bilo loše. Tražimo da Skupština donese rezoluciju o tome.

Prosto, mi smo se u zadnje dve, dve i po godine odvikli od toga da Skupština igra bilo kakvu ulogu u ovom procesu. O tome govore činjenice. Od leta prošle godine do dana današnjeg, Skupština je održala na predlog Vlade samo jednu sednicu o tom pitanju, a to je bilo krajem jula ove godine, kada je trebalo da se usvoji mišljenje Međunarodnog suda pravde o našem pitanju i kada je trebalo pripremiti se za nastavak tog procesa na Generalnoj skupštini. Dakle, posle dve i po godine, a bojim se i poslednji put, raspravljala o tome. Zato ovo pitanje i ovaj zahtev da se da obaveštenje ide najpre iz takvog jednog lošeg iskustva i potrebe da se Skupština zaista uključi u ovaj proces.

Rekao sam da je stvar utoliko ozbiljnija što evropske integracije uveliko zavise od toga, kao što vam je poznato. Dakle, nije pisani uslov da počnu pregovori ili razgovori o dobrosusedskim odnosima Beograda i Prištine, kako bi Srbija nastavila taj proces, ali jeste nepisani uslov. Srbija ima najveći problem u evropskim integracijama ne sa pisanim, deklarisanim uslovima koji su nam svima poznati i svi smatramo da moramo da ih ispunimo, nego sa nepisanim i nedeklarisanim uslovima ili ucenjivanjima. Krajnje je vreme da se Skupština u to uključi.

Rekao sam da je možda nemoguće u ovom momentu zahtevati platformu Vlade, jer ona se priprema u jednoj legitimnoj diskreciji, na jedan način na koji ne mora baš javnost da zna kako se to odvija u prvim koracima. Neophodno je da Skupština donese rezoluciju o tome.

Dakle, pitanje je da li neko u Vladi, a za to je zaduženo Ministarstvo spoljnih poslova, razmišlja o tome da pred ovu skupštinu da predlog rezolucije i da se i ovde otvori pitanje o tako jednoj važnoj stvari i da ona teče na jedan legalan i legitiman način. To je pitanje na koji tražimo odgovor u najskorije vreme, a vreme brzo teče.

Reč ima poslanik Velimir Ilić.

Želeo bi da postavim jedno pitanje koje je nedavno pokrenuto. Dobio sam uredan poziv Svetog sinoda Srpske pravoslavne crkve da posetim Pećku patrijaršiju u momentu ustoličenja patrijarha Irineja. Na to sam se redovno odazvao i pošao u Peć. Na granici administrativnoj, kako je zovete, Euleks je pregledao dokumentaciju i pustio i rekao da je sve u redu i da mogu da idem u Peć.

Prošao sam južnu Mitrovicu i krenuo prema Peći. Na magistralnom putu prema Peći zaustavljena je kolona i napravljena barikada, pregledali su sva vozila i tražili me i izvukli me iz kolone sa dva prijatelja, oduzeli sva dokumenta i uhapsili me, priveli nas. Umesto da nas skrenu nazad, da nas vrate ako nije u redu, poveli su nas ka Prištini.

Doveli su nas u policiju, a mislim da je bio direktor policije neki visoki funkcioner policije koji je naložio da se mi proteramo i vratimo na prelaz Merdare, a ne možemo nazad na Leposavić. Međutim, Euleks koji je došao, nije bio za to, jer ovde postoje uslovi zbog kojih će neki građanin biti deportovan sa određene teritorije države.

Nijedan od tih uslova nije ispunjen, jer mi smo imali sve što su tražili, a Euleks nije hteo da potpiše zapisnik i njihov predstavnik nam je odobrio da idemo u Peć i rekao je daće nam vozilo da nas lično odveze i odbio je potpis da uradi.

Međutim, policija Kosova i taj visoki funkcioner policije saopštili su mi da oni imaju odlične veze sa Beogradom, da su svakodnevno u kontaktu sa rukovodstvom i rekli su, evo vam telefon kabineta predsednika države, zovite, ako oni povuku zabranu, možete ići bez problema.

Naravno, nisam hteo da zovem i oni su me onda deportovali uz obrazloženje, odluku kosovske policije koja donosi da se udaljim sa teritorije republike Kosova, zbog toga što mi Beograd nije dao zeleno svetlo da uđem. Prema tome, oni su rekli isto da nemaju ništa protiv, a sličnu situaciju doživeo je gospodin Nikolić, ali on na graničnom prelazu. Imam dokument i priložiću vam ga.

Molim vas da mi date odgovor na pitanje, da li je Kabinet predsednika Republike Srbije pravio spisak nepoželjnih? Da li je dao nalog kosovskoj policiji, a što ovde piše? Ako je Euleks prihvatio i rekao da neće da potpiše i da je sve ispravno i dozvolio mi ulazak, zašto su me iz kosovske policije zbog dobrih odnosa sa Beogradom, a kažu da imaju dugogodišnje, vratili? Da li će Vlada Republike Srbije preduzeti nešto da zaštiti svoje građane?

Da li je priznata republika Kosovo ispod žita od aktuelnog rukovodstva Srbije, što se krije od građana Srbije ili nije? Da li se poštuje Ustav Republike Srbije? Da li može jedan narodni poslanik i jedan građanin koji je pošao na svoj verski obred, kao građanin Republike Srbije, uz urednu pozivnicu Svetog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, da se slobodno kreće na teritoriji Republike Srbije? Šta je istina u ovome i ko je odgovoran? Dokumenta postoje, čak štaviše dali su mi i rok za žalbu osam dana, policija Kosova.

Da li, kao građanin, mogu da doživim da čitavo pre podne me voze po Kosovu, da me vode u Prištinu, da me vode u Podujevo, da me ostavljaju na ulici među 500 Šiptara tamo i da mi oni dobacuju tamo, zvižde itd, da me ostave namerno na ulici, a oni se povuku da se konsultuju. Kakvi su odnosi Beograda i Prištine sada? Ko je svemu ovom kumovao? Da li neko, jer ako je Euleks sve uredno potpisao…

Pet minuta. Zahvaljujem. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta, ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je veoma zabrinuta za zdravlje i za život našeg predsednika u Haškom tribunalu zbog učestalih aritmija, tahikardija i povišenog krvnog pritiska, koje su, očigledno je, prema našim dosadašnjim saznanjima, posledica pogrešnog lečenja u Haškom tribunalu.

Vojislav Šešelj je upravo zbog tih tahikardija, aritmija i povišenog krvnog pritiska, po nalogu zatvorskih lekara u Hagu, 17. septembra ove godine odveden u bolnicu, gde mu je u cilju lečenja primenjena elektrokonverzija, odnosno metoda kojom se u opštoj anesteziji kroz grudni koš pacijenta daje strujni udar kako bi se srce vratilo u normalu, odnosno u normalan ritam. Međutim, ova elektrokonverzija nije bila uspešna i, prema mišljenju lekara, pacijent u takvom stanju je u opasnosti da doživi moždani ili srčani udar.

Normalno, kada smo u Komitetu za odbranu Vojislava Šešelja dobili ovu informaciju stupili smo u kontakt sa izuzetnim stručnjakom kardiologom dr Zdravkom Mijailovićem sa VMA. Sa njim smo personalno razgovarali zato što smo znali da je on ranije od strane Tribunala boravio u Hagu i da je obavio pregled Vojislava Šešelja i o tome 16. oktobra 2009. godine sastavio stručni medicinski izveštaj, tzv. kardiološku evaluaciju.

Nažalost, gospodin Mijailović nije mogao da nam pomogne, a želeo je, jer mu je za to bila potrebna saglasnost njegovog načelnika VMA, Miodraga Jevtića. Taj gospodin Jevtić je postupio krajnje neprofesionalno, nehumano i kršeći sve propise i medicinsku etiku, odbio je da pomogne Vojislavu Šešelju odnosno da reaguje na zahtev nas iz Komiteta i iz tog razloga pokušali smo da Ministarstvu odbrane podnesemo zahtev za njegovo razrešenje.

To Ministarstvo odbrane, koje slobodno možemo da nazovemo ministarstvo laži, istrčalo je sa nekim saopštenjem za javnost, gde je rečeno da se Vojislav Šešelj u julu 2009. godine, odnosno njegov tim obratio Ministarstvu i da je na osnovu tog zahteva određen gospodin Mijailović da obiđe i pregleda Vojislava Šešelja.

To je naravno apsolutna laž. Ono što je interesantno, u tom ministarstvu laži odbili su da prime zahtev koji je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Rekli su da oni imaju neki interni akt na osnovu kojeg ne mogu da primaju podneske za ministra i za ministarstvo.

Obratili smo se i predsedniku državu koji je vrhovni komandant ovom načelniku VMA. U Predsedništvu su primili naš zahtev i pošto u Ministarstvu nismo uspeli, obratili smo se zahtevom predsedniku Vlade.

Ono što sada želimo da pitamo jeste kada će reagovati i predsednik države i predsednik Vlade, odnosno Vlada, a i to nadležno ministarstvo, jer u Hagu se sprema ubistvo Vojislava Šešelja? Ako imamo u vidu činjenicu da je u Haškom tribunalu posredno ili neposredno ubijeno 16 Srba, onda je naš strah zaista opravdan, pogotovo zbog činjenice i očigledne činjenice da je Vojislav Šešelj pobedio pravno svojim briljantnim pravnim znanjem i visprenim umom Haški tribunal i sada verovatno ne znaju kako da završe taj postupak i njima u Hagu je najjednostavnije da Vojislava Šešelja ubiju.

Nećemo dozvoliti da se to desi i podići ćemo na noge i podigli smo već i stručnu javnost, medicinsku, ne samo u Srbiji, nego i u svetu, a pogotovo u nama bratskoj Rusiji, gde se zaista pokazala, i njeni stručnjaci, i predstavnici dume i svi koji su bili prisutni na našem skupu u Sava Centru 19. septembra, pokazali su spremnost da pomognu Vojislavu Šešelju, a mi pitamo da li se ovaj režim priprema da bude saučesnik u ubistvu Vojislava Šešelja?

Narodni poslanik Čedomir Jovanović je prijavljen u elektronskom sistemu. Narodni poslanik Ivan Andrić je iskoristio pravo poslaničke grupe za traženje obaveštenja.

(Čedomir Jovanović, sa mesta: Tražim reč po Poslovniku.)

Povreda Poslovnika nije predviđena za deo sednice kada postavljamo pitanje.

(Čedomir Jovanović, sa mesta: Dobro, prijavio sam se. Daćete mi reč kada počne sednica.)

Narodni poslanik Srđan Milivojević, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe ZES. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je većina mojih prethodnika kazala, danas je 5. oktobar i želim da postavim jedno pitanje Vladi Republike Srbije. Koliko se još protiv ljudi koji su učestvovali na građanskim protestima tokom 90-tih godina vodi prekršaja ili krivičnih postupaka? Da li postoji mogućnost da se u skladu sa zakonom ti postupci jednom zasvagda okončaju, da više nikada nemamo situaciju kao što je bilo sa gospodinom Bogoljubom Arsenijevićem-Makijem, da bude uhapšen zbog nečega što je većina nas radila? Da li postoji evidencija tih ljudi i da li zaista ima potrebe da se 10 godina posle "5. oktobra" protiv bilo koga vodi taj prekršajni postupak.

Jutros sam obećao svom kolegi Velimiru Iliću da ću tako postaviti jedno pitanje – šta je sa predmetom o napadu na gospodina Velimira Ilića ispred njegove zgrade u Beogradu i da li zaista, kao što on tvrdi, postoji policijski zapisnik o tom predmetu i da li možemo kao narodni poslanici da dobijemo odgovor, jer se zaista zalažem da danas, 10 godina posle "5. oktobra" niko u Srbiji ne strada zbog bavljenja politikom ili zbog svog izrečenog stava? Smatram da je dobro da znamo punu istinu o svakom događaju, pa i o tom nemilom događaju.