Reč ima ministarka dr Diana Dragutinović.

Dame i gospodo poštovani narodni poslanici, pažljivo sam slušala vaše primedbe i izlaganja, kao što sam pažljivo pročitala sve amandmane. Kao što je svima poznato bilo je 44 amandmana. Nismo prihvatili 32, a 12 jesmo, oko 30%. Pošto sam uvek iskrena u svojim odgovorima, moram da kažem da je bilo amandmana koje sam teška srca odbila.
Bile su dve grupe amandmana. Jedna grupa amandmana odnosila se na ono što neki poslanici zovu predavanjem, drugi insistiraju, a to su definicije transparentnosti i fleksibilnosti, i u suštini veći broj amandmana se odnosio na ono što predstavlja budžetski sistem.
Svakako važni amandmani su podneti iz oblasti fiskalne odgovornosti, ali u mnogo manjem broju nego što sam zaista to očekivala. Neću sada govoriti o amandmanima koji su prihvaćeni, niti objasniti zašto sam ih prihvatila. Prihvatila sam zato što zaista mislim da su poboljšali ovaj zakon, za koji smatram da je dobar i verujem da će se poštovati, makar u najvećem njegovom delu.
Osvrnuću se na one koji nisu prihvaćeni. Kada su definicije u pitanju zaista mislim da treba stvari nazvati pravim imenom i nikada nisam bežala od transparentnosti i zaista sam se uvek trudila da svaki naredni budžet bude transparentniji od onog prethodnog. Teško menjate naviku i dugogodišnju praksu.
Hoću da ponovim neke važne stvari koje su ovde danas ponovo istaknute. Zakon o budžetskom sistemu u Srbiji, kao i u svakoj drugoj zemlji, a to je lako proverljivo, zaista se odnosi samo na tzv. opštu državu, a opšta država je definisana ovim zakonom. Ne obuhvata i ne odnosi se na ceo javni sektor koji uključuje javna preduzeća, privredna društva i regulatorna tela. Zakon o budžetskom sistemu odnosi se samo na opštu državu.
Promenila sam, uslovno rečeno, definiciju budžeta zato što sam zaista smatrala da u našem slučaju, s obzirom da ukoliko nije baš precizno definisan budžet, moguće je da se sabiraju stvari koje se inače ne sabiraju i da se nakon sabiranja stvari koje se ne sabiraju izvlače vrlo pristrasni zaključci.
Ipak bih morala da kažem da između definicije koja je predložena da bude definicija budžeta prethodnim zakonom od strane jednog poslanika i sadašnje postoji značajna razlika. Ta razlika jeste da ne smemo sabirati realne finansijske transakcije, ništa ne izostavljamo, samo ih grupišemo u dva računa.
Kao što sam juče rekla, to vam je kao vaš lik i njegov odraz u ogledalu. Ne sabiraju se. Ako imate deficit, morate ga nekako finansirati. Šta se dešava sa drugačijom definicijom. Sabirate prihode i sva primanja, rashode i sve izdatke. U suštini dobijate sliku da se radi o računovodstvenoj ravnoteži, a daleko smo od računovodstvene ravnoteže. Ništa nisam htela da prikrijem.
Povrh svega toga često se budžet uzima kao mera za određivanje pojedinih rashoda. Znate da je i finansiranje političkih stranaka vezano za to što se zove budžet. Da ne bi bilo dileme ukoliko se procentualno u odnosu na budžet određuju neki rashodi, to može da bude samo u odnosu na račun realne transakcije.
Što se tiče definicije finansijskog uklanjanja, kontrole, interne revizije i kritike pojedinih narodnih poslanika kada su te definicije u pitanju, htela bih da podsetim sve vas zajedno, javnost u celini da se ovi termini zapravo odnose na upravljanje, superviziju, kontrolu i reviziju nacionalnih javnih fondova i fondova EU i da sam onda samo unela onu definiciju koja stoji u pogledu 32 finansijske kontrole i odnose se na ono što godišnje dobijemo od evropskih fondova, a to je otprilike između 250 i 300 miliona evra. Nisam mogla da menjam definiciju za nešto što je namenjeno i nacionalnim javnim fondovima i fondovima EU. Oni imaju poseban način revizije.
Shvatila sam bojazan pojedinih poslanika da Republički statistički zavod ne treba da bude institucija koja određuje spisak entiteta. Ali, htela bih još jednom to da pojasnim. Znači, nisam ništa menjala, samo sam dodala.
Postoje dve liste. Jedna lista je spisak onih budžetskih korisnika koji ulaze u konsolidovani račun trezora, budžetskih, direktnih, indirektnih i različitih vanbudžetskih fondova koji ulaze u konsolidovani račun trezora i postoji drugi spisak koji služi da se odredi šta je to opšta država, javni ili državni sektor i za to je u svim zemljama zadužena statistika.
On nema nikakve veze sa uključivanjem budžetskih direktnih i indirektnih korisnika u jedinstven sistem konsolidovanog računa trezora. Samo ta mala promena i poslanica će se dobro setiti naše rasprave prilikom usvajanja novog zakona u julu. Znači, to što smo proširili listu budžetskih direktnih i indirektnih korisnika koje smo obuhvatili konsolidovanim računom trezora, učinilo je sledeću stvar – da svakoga dana imam u proseku 20 milijardi dinara više na računu, što veoma mnogo govori o tome kolike su uštede kad je zaduživanje države u pitanju.
Juče sam imala jedan interesantan sastanak sa predstavnicima jedne grčke banke i saznala nešto što do sada nisam znala. Od vas sam mnogo puta čula i nije mi baš lako kad to čujem, da postoje jaki i postoje slabi ministri finansija, da su slabi ministri finansija u stvari oni ministri finansija koje negde neko ne podržava.
Ako hoćemo zaista da budemo iskreni, možete o meni misliti da sam slaba ili da sam jaka, visinski sam slaba, težinski takođe, ali mislim da imam neko znanje koje nije malo. Generalno, većina evropskih modela jeste takva da ministri finansija u suštini kontrolišu izvršenje budžeta, a da je budžet koalicioni dogovor. Postoji ona grupa zemalja, jedan od poslanika je pomenuo Izrael, možda su još bolji primer Velika Britanija i Francuska, gde su zaista cele finansije u rukama ministra finansija i premijera.
Meni je možda žao što to nije tako ovde, u zemlji Srbiji, jer zaista mislim da su javne finansije divna oblast i da bi se mnogo toga moglo promeniti da je uloga ministra finansija i da odredi kolika je veličina države i da odredi ne samo nivo i limite javnih prihoda i javnih rashoda, nego i njegovu strukturu i održivost itd.
Ali, u zemlji Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, budžet jeste koalicioni dogovor i ministar finansija u suštini ima moć samo da kontroliše izvršenje budžeta. Naravno, obezbeđujući da budžet bude održiv. To je njegova druga uloga.
Dakle, juče sam čula da u Grčkoj ministar finansija uopšte nije odgovaran ni za izvršenje budžeta. Znači, usvoji se budžet, a ministri izvršavaju, bez obzira na ono što je usvojeno u parlamentu kao budžet.
Ipak, naš Zakon o budžetskom sistemu jasno kaže da ne može da se potroši više nego što je parlament odobrio, ni za druge namene za koje parlament nije dao odobrenje. U tom smislu, odgovorno tvrdim da Ministarstvo finansija nema nikakvih dugovanja prema drugim korisnicima.
Ono što može da se desi jeste da neki lokalni nivo ima dugovanja prema nekim korisnicima, prema građevinskim firmama itd, ima neka apoteka dugovanje prema proizvođačima lekova, ali mi smo hteli decentralizaciju i to je decentralizacija. Lokalni nivoi vlasti mogu, a ne moraju da odluče da li će sredstva koja su javne pare da drže na konsolidovanom računu trezora, to je sloboda koju smo i mi dali i vi odobrili.
Mislim da ne stoji primedba, i to bih još jednom istakla, da su promene ovog zakona korak nazad kada je u pitanju transparentnost. Dakle, privatizacioni prihodi jesu uključeni u ukupna primanja i u budžet. Radi se samo o finansijskoj transakciji. Dakle, uključeni su u primanja od prodaje finansijske imovine.
To možete da vidite i u Zakonu o budžetu koji smo doneli za 2010. godinu. To što ove godine nije bilo prihoda od privatizacije pa zato tu nema broja, ne govori mnogo. Činjenica je da su ovim zakonom sigurno privatizacioni prihodi uključeni u budžet, ali kao primanja i kao finansijska transakcija, kao način da se finansira budžetski deficit.
Takođe, brisanje naknade za organizovanje igara na sreću, to bih još jednom ponovila, zaista nije bilo motivisano nikakvom željom da se nešto prikrije. Trenutno, u okviru koncesionih naknada, kao jedne grupe prihoda, postoji samo ta jedna, znači koncesiona naknada za organizovanje igara na sreću.
Ako niste tražili od mene da, recimo, kada navedemo vrste poreza, pa kada kažemo da postoji porez koji se zove porez na novododatu vrednost ili akcize, da posebno razdvajamo šta je, recimo, PDV koji se plaća po nižoj ili redukovanoj stopi, šta je onaj koji se plaća po višoj, kakve sve vrste akciza postoje itd, pa zar je zaista potrebno da samo kada su u pitanju koncesione naknade budemo tako detaljni?
Mislim da je ovde u pitanju nešto drugo. Možda način prikazivanja prihoda u Zakonu o budžetu i izvršenju budžeta, da li ćemo primeniti dvocifarsku ili trocifarsku ekonomsku klasifikaciju. Evo, mogu da probam da za budžet za 2011. godinu obezbedim detaljniju klasifikaciju prihoda, da prihodi budu prikazivani na isti način na koji su i rashodi, sa trocifarskom, dakle, detaljnijom ekonomskom klasifikacijom.
Vi veoma dobro znate da nisam neki veliki fan sopstvenih prihoda i pažljivo sam saslušala i pročitala sve one amandmane koji su kritikovali tzv. uštedu odnosno tražili da se uštede ti sopstveni prihodi. Ti sopstveni prihodi su formirani posebnim zakonima i nasleđeni su, nažalost. Ima ih toliko mnogo da je veoma teško promeniti i učiniti rez. Upravo mislim da sam ovim zakonom to učinila.
Prvo, na način da sam dala ministru, a to govori o ministru finansija kada je trezor u pitanju, pravo da raspoređuje sopstvene prihode i ovim zakonom oni su obavezni, ministarstva i svi korisnici koji ostvaruju sopstvene prihode da ih prikažu što realnije. Sav taj višak koji se ne potroši, on leži ionako na konsolidovanom računu trezora.
Znam da je u pojedinim slučajevima opravdano uvođenje sopstvenih prihoda, ali taj broj slučajeva je relativno mali. To je, recimo, cena za neku javnu uslugu, recimo, registracija, za korišćenje javne infrastrukture, recimo putarine, i to su eventualno neke participacije ili školarine.
Međutim, kod nas ima više od sto zakona koji to regulišu, koji su nastali u dugom vremenskom periodu. To je teško ukinuti preko noći, za sada i mislim da je to od mene dovoljno, ta činjenica da hoćemo da ih stavimo pod kontrolu i da zaustavimo njihovo dalje formiranje.
Kad je Trezor u pitanju, nisam htela Trezor da stavim u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale korisnike koji ostvaruju budžetske prihode.
Videla sam da nije bio prihvaćeno sa oduševljenjem brisanje člana koji definiše obaveze da se definišu srednjoročni prioriteti investicija. Znači, ovo sam izbrisala više iz praktičnih razloga zato što recimo u ovom periodu koji je pred nama, bar tako stalno izjavljujemo, jesu prioritet kapitalne investicije. Znači, više se zove fizički kapital.
Dakle, kad jednom izgradite taj Koridor 10, putni i železnički i te puteve ili autoceste koje vode do Jadrana, možda ćemo promeniti prioritete. I treba da ih promenimo. Neka tada prioriteti budu ulaganja u humani kapital. U tom smislu, pošto ovaj zakon u stvari obezbeđuje da planirate u periodu od tri godine, to već predstavlja srednjoročni okvir i već su na neki način prihodi određeni.
Kritikovana je, naravno, fleksibilnost u izvršenju budžeta. Opet kažem – mojoj prirodi više odgovara da imam budžet i da se striktno držim njega i to je mnogo jednostavan posao za ministra finansija. Parlament je to odobrio, može da se izvrši samo do tog iznosa, samo za te namene.
Ali, zaista je veoma teško, u uslovima tržišne ekonomije, kada je sve neizvesno, da baš toliko precizno planirate. Zaista postoji velika literatura koja govori o tome šta pojedine države odnosno vlade rade da bi povećale svoju fleksibilnost. Zaista se ne može sve raditi po pravilima. Morate imati određeni stepen diskrecije, kako u monetarnoj, tako i u fiskalnoj politici i sve je pitanje mere. Mislim da ovim promenama mi prosto nismo preterali.
Sada bih možda prešla na ove amandmane koji su se ticali, uostalom, fiskalne odgovornosti i fiskalnih pravila, dakle, praktično, povoda za izmene ovog zakona.
Bilo je dosta kritika i amandmana upućeno na ulogu fiskalnog saveta. Savet nema kontrolnu funkciju i nigde je nema, to nije njegova funkcija. Postoje zaista različiti saveti u različitim zemljama, ali su se oni uglavnom iskristalisale tri njegove uloge.
Znači, možete te fiskalne savete prema funkciji koje obavljaju da podelite na tri kategorije. Jedna, koja daje samo analize, znači, objektivne analize kretanja u fiskalnoj politici i objektivne analize koliko koštaju neke budžetske ili troškovne inicijative.
Druga grupa saveta bavi se samo pretpostavkama na kojima se bazira budžet, znači, pretpostavkama i projekcijama budžetskih varijabli i makroekonomskih varijabli. Treća, ona koja ima u suštini najviše moći, ali ne moći u smislu kažnjavanja, nego moći u smislu kreiranja javnog mnjenja, uticanja na javno mnjenje, na dobijanje ili gubljenje reputacionog rizika ili kredibiliteta.
To jeste ona grupa fiskalnih saveta koja, u stvari, daje kredibilno mišljenje o tome da li Vlada sprovodi fiskalnu politiku u skladu sa pravilima. To je ona uloga koju sam poželela da ima ovaj fiskalni savet.
Postoji samo jedna zemlja, i to je Holandija, koja je svom fiskalnom savetu dala veću ulogu i u suštini, fiskalni savet je novi partner u koalicionoj vladi. Znači, ukoliko, recimo, imate vladu koja ima tri koaliciona partnera, kada se govori o budžetu, uključen je četvrti i to je fiskalni savet. Ali, kao što sam rekla, to je samo jedna zemlja u svetu.
Predloženi su takođe amandmani kojima je trebalo da se obrišu fiskalna pravila za lokalnu vlast. Mislim da pravila treba da važe za sve nivoe vlasti, pa kada se podnosi teret fiskalnog prilagođavanja, onda treba da ga podnesu svi, i Vojvodina, i lokalni nivoi, i opštine, i budžet Republike Srbije, naravno, i fondovi socijalnog osiguranja. Kada je nešto kao pravo dato centralnom nivou vlasti, a to je zlatno pravilo, znači da može da ima deficit kolike su mu investicije, onda to isto pravo treba dati i lokalnim nivoima vlasti.
Jedan poslanik mi je uputio pitanje koje je u vezi sa transferima od strane republičkog budžeta lokalnim nivoima vlasti - da li smo prekršili zakon? Mogu da kažem istinu i samo istinu. Vidite, istina je u vezi sa onim što sam rekla malopre. Znači, svi nivoi vlasti, pa i lokalni nivoi vlasti, moraju da podnesu teret prilagođavanja. Ne mogu teret fiskalnog prilagođavanja da podnesu samo penzioneri, samo zaposleni u javnoj upravi, moraju i lokalni nivoi vlasti.
To zaista nije bilo po Zakonu o finansiranju lokalnih samouprava, mislim da to svi dobro znamo. Znači, lokalni transferi se određuju kao 1,7% BDP u prethodnoj godini, ali i Zakon o budžetu je takođe zakon, kao neki zakon leks specijalis koji važi samo jednu ili više godina, znači, to je bilo zakonito.
Pošto je rebalans budžeta u toku, vi znate da je odobreno da jedna milijarda dinara ide opštinama po nekom ključu koji će favorizovati one opštine koje su siromašnije. Dakle, rebalans je u toku, odnosno izrada rebalansa je u toku. To će biti sprovedeno i one siromašnije opštine će dobiti nešto više.
Šta će biti sledeće godine? To je još uvek stvar pregovora. Lično bih volela da se Zakon o finansiranju lokalne samouprave poštuje, međutim, pošto se planiraju i neke druge promene koje će ići u prilog lokalnim samoupravama, kao što je Zakon o porezu na imovinu, dakle, mislim da je u ovom trenutku o tome još rano govoriti.
Bio je interesantan amandman, moram da priznam, onaj koji u suštini kritikuje pristrasnost fiskalnog saveta određenog na predloženi način, znači kada članove predlažu predsednik Republike, guverner i ministar finansija i kaže da je to pristrasno i predlaže drugo rešenje za koje ne kaže da je pristrasno, ali da taj predlog potiče od stranaka iz opozicije.
Dakle, ako je pristrasnost, pristrasnost je i na jednoj i na drugoj strani. Uvek lično mislim da su stručni, visoki stručni zahtevi najbolja garancija da će nešto što je lako proverljivo za običnog poslanika, a kamoli za nekog ko ima takva stručna znanja, da će to biti najbolji garant objektivnosti analize.
Takođe, bilo je predloga da se poveća broj godina radnog iskustva, o tome sam govorila. Nekad je potrebno iskustvo, nekad veoma specifična znanja, nekad ta specifična znanja nemaju ljudi ovde, bez obzira koliko mi mislili da imamo kvalifikovane ljude. Čak ni jedna takva zemlja kao Švajcarska u svom istraživačkom centru u centralnoj banci 50% ljudi je zaposlila stranaca zapravo.
Neće naše plate biti takve da će privući strance, toga se ne bojim, to je samo ostavljena mogućnost da ako baš neko bude hteo da pomogne i ima ona znanja koja su potrebna, a koja lokalni ljudi nemaju, da je dobrodošao u našu otvorenu zemlju, nadam se.
Moram priznati da mi se veoma svideo amandman ili predlog, pravilo 0,75, odnosno da se svake godine smanjuje, odnosno prilagođavamo se za 0,75%. To je, znači, bilo pravilo koje sam ugradila u zakon. Jednostavno je, lako proverljivo i može se objasniti time da je nama potrebno fiskalno prilagođavanje, bez obzira na fazu ekonomskog ciklusa u kome se nalazimo.
Ovo je negde bio izričit zahtev MMF u vezi sa tim da ipak morate imati fleksibilnost. Recimo, kada je normalni ekonomski rast i kada se nalazite u fazi nekog normalnog ekonomskog rasta, prilagodićete se prema tom pravilu u periodu od tri godine. Ukoliko kriza duže traje, ukoliko su stope rasta relativno sporije dva ili tri posto, prilagođavanje će trajati nešto duže. Smatra se da se pravilom koje nije tako jednostavno, malo je komplikovanije, ali ne previše, omogućava bolje reagovanje na eventualne šokove.
Bilo je amandmana koji su, s jedne strane, smatrali da granica koja je postavljena za nivo javnog duga od 45% treba da uključi i dug od restitucije, sa obrazloženjem da je 45% izuzetno veliki dug. S druge strane, bilo je amandmana da se prilikom regulisanja duga po osnovu restitucije ne vidi računa o fiskalnoj odgovornosti. Mislim da je ovo drugo zaista neprihvatljivo jer se sve nepravde ne mogu ispraviti, mogu se ublažiti, a naročito ih ne treba ispravljati činjenjem novih nepravdi.
Dakle, ovaj zakon treba da obezbedi ravnomernu raspodelu poreskog opterećenja i plaćanja na sadašnje i buduće generacije. Kada govorimo o tome koliko nekome treba vratiti, uvek treba da imao na umu da to treba da vraćaju naša deca.
Takođe, bilo je dosta priča o tome koliko se zadužujemo itd, da li je to mnogo ili malo. Opet uvek se pričalo na jednoj strani o tome da se država zadužuje, uvek svi zaborave onu drugu stranu, da se država zadužuje, ali i razdužuje u toku iste godine, da se planira i zaduživanje, ali se planiraju i otplate i o stepenu zaduženja, bili su tu različiti indikatori pomenuti od različitih poslanika, ipak najbolje govori učešće izdataka na kamate u društvenom proizvodu.
U Srbiji učešće izdataka na kamate je oko 1% društvenog proizvoda, najčešći raspon je između 2 i 4%, 4% je mnogo, ali 2% je nešto što je, da kažem neponderisana aritmetička sredina, dakle naši troškovi zaduživanja. Servisiranje duga u vidu plaćanja kamata najbolje govori o tome koliko smo stvarno dužni.
Osvrnula bih se još na neka pitanja – da li će biti isplaćene penzije, odnosno 5.000 dinara za one penzionere koji imaju primanja ispod 30.000? Naravno da će biti isplaćene. Upravo je to jedan od povoda zašto se pravi rebalans budžeta. Znači, nije tačno da para u budžetu nema, budžet je likvidan. Ono što jeste tačno, da to parlament nije odobrio, da prosto nema aproprijacije iz koje može biti isplaćeno.
Mi jesmo isplatili jednokratne isplate zaposlenima u javnom sektoru, ali je novac koji je za te namene bio potreban mogao da se nađe u okviru odobrenih aproprijacija. Ovo je ipak suma od sedam milijardi dinara i ministar finansija nema toliku fleksibilnost, srećom, u izvršenju, da može da izvrši bez odobrenja parlamenta takvu isplatu.
Pretpostavljam da je jedan poslanik više od mene informisan kada se radi o budžetskoj inspekciji i njenim nalazima ali, koliko je meni poznato, a mislim da znam da je tek pre nedelju dana počela budžetska inspekcija svoju kontrolu grada Niša, da je jedan naš budžetski inspektor bio sedam dana, da se vratio i da namerava ponovo da ide u grad Niš. Dakle, budžetska inspekcija jeste u toku.
Čula sam mnogo interesantnih, da kažem uporednih iskustava, recimo, primer Mađarske i kako bih ja trebalo da kopiram ministra finansija Mađarske. Ne bih volela da ga kopiram, ne bih volela da kopiram ni mađarski fiskalni savet, jer to je savet koji ima 70 zaposlenih, iako je predsednik tog saveta čovek koji je napisao možda najveći broj radova iz oblasti fiskalne odgovornosti, gospodin Kopik.
Oni, pod jedan, imaju aranžman sa MMF; pod dva, ne samo što su uveli porez na finansijske transakcije, ako je to ono što ste hteli da mi kažete, oni su povećali mnoge poreske stope, pa tako, recimo, stopa PDV u Mađarskoj iznosi 25%, pa su povećali sve akcize i porez na imovinu. I pored toga što su uveli porez na finansijske transakcije i pored toga što su povećali sve ove poreske stope, još uvek imaju deficit koji je oko 5% društvenog proizvoda.
Lako je kritikovati prognoze. Jedan od poslanika je kritikovao prognoze kursa, verovatno koje su danas bile na jednom okruglom stolu, lako je kritikovati, ali to ne znači da ne treba praviti prognoze.
Samo hoću da podsetim da, ukoliko zaista želite da kritikujete, treba da se podsetimo činjenica, a činjenice jesu da jeste nominalno i dinar depresirao za 30-ak %, da je kao rezultat toga došlo do prilagođavanja platnog bilansa sa 18% društvenog proizvoda na oko 5% društvenog proizvoda.
Znači, izvršeno je ogromno prilagođavanje, 13% društvenog proizvoda, uz cenu koja se zove depresijacija. Između 5% društvenog proizvoda do ravnoteže je mnogo manje nego što je između 18 do 5, tako da u tom svetlu treba da gledamo i kritikujemo eventualne prognoze.
Naš fiskalni savet zaista nije veliki, ali nije pravedno upoređivati ga samo sa sektorom budžeta u okviru Ministarstva finansija. Sektor budžeta stvarno ima mali broj ljudi, ali on samo priprema budžet, pri čemu svako ministarstvo i svaki direktni budžetski korisnik ima svoju finansijsku službu koja priprema i šalje sektor u budžetu.
Takođe, u okviru Trezora postoje ljudi koji se bave izvršenjem budžeta, pa postoji sektor koji se bavi makroekonomskim analizama i fiskalnim projekcijama, znači priprema sve projekcije i prognoze. Dakle, to je ipak veliki broj ljudi. Sam fiskalni savet ne traži neke nove podatke, on traži one podatke koje ima svaki poslanik da bi radio analize. Stoga, mislim da naš fiskalni savet i broj ljudi jeste prava mera, jesu ljudi koji će, u suštini, vršiti ciljane analize na osnovu inače raspoloživih podataka.
Neko je kritikovao mnogo više opštu ekonomsku situaciju u zemlji nego što je kritikovao sam zakon. Možda bih samo par rečenica rekla, da ne postoji sigurno tržište, da ne postoji ta država koja svima može garantovati sve i da se zapitamo uvek, kada to tražimo od države, da li mi možemo našoj deci da obećamo sve, zdravlje i dug život, sreću i posao, a to su nam oni koje najviše volimo.
Ne postoji ekonomska politika koja je definisana za tzv. određene regione. Konkurencija je ta koja vodi napretku. Ne treba se ograditi kineskim zidom, treba se setiti Kine davno, davno, kada je bila velika, bogata i moćna, kada je bila otvorena. Treba se setiti Kine i sada kada je ponovo počinje da bude moćna kao otvorena.
Na kraju, da završim, htela bih da kažem da, na osnovu svega što sam čula, postoje faktor za i faktor protiv fiskalnih pravila. Oni koji jesu za fiskalna pravila, na toj strani sam i ja, to jesu iz dva razloga. Jedan razlog jeste kratkovidost Vlade, ali ne samo ove i ne samo u Srbiji, svih vlada, zato što sve vlade misle na buduće izbore i nešto što se zove problem zajedničkih resursa.
Znači, ukoliko imate koalicione vlade, sve one praktično ciljaju iste resurse i, u želji da ostvare maksimalne rezultate, na kraju dovedu do loše situacije. Da bi se sprečila ta dva problema, znači kratkovidost sa jedne strane i problem zajedničkih resursa, ja jesam za ova pravila.
Naravno, ima onih koji su protiv zato što sumnjaju u političku volju Vlade, zato što smatraju da pravila mogu lako da se krše, da ta pravila ne utiču na strukturu rashoda itd.
Ovim predlogom sam zaista želela da minimiziram sve rizike, dakle naročito tim što su pravila ugrađena u zakon, naročito tim što su uključeni svi nivoi vlasti, naročito tim što postoji fiskalni savet koji ima funkciju da da mišljenje o tome da li Vlada poštuje ili ne poštuje pravila. Mnogo jače od sankcija ili novčanih kazni, mislim, jeste gubitak poverenja.
Naglašavajući da će ovaj zakon važiti u 2011. godini, dakle i za ovu i za buduće vlade, verujem da ćete ipak dobro razmisliti i ipak glasati za ovaj zakon u danu za glasanje.

Dozvolite da se, u vaše i svoje ime, gospođi ministar zahvalim zaista na jednom obrazloženju koje je, mislim, bilo korisno i građanima i svima nama, s obzirom da se radi o struci koja je na delu na način kako je ministarka obrazložila, pojednostavila i približila i običnom građaninu temu našeg rada.
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Nastavićemo rad sutra pretresom u pojedinostima Predloga zakona o akreditaciji i Zakona o zaštiti potrošača. Zahvaljujem na aktivnom učešću u radu i vidimo sutra se u 10.00 sati.