Gospođo Đukić-Dejanović, mene interesuje povodom ove tačke, gde se razmatra Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, možda nisam dovoljno informisan, ali čini mi se da nemamo potrebnu dokumentaciju da bismo mogli da odlučujemo.
Gospođo Đukić, da li me čujete? Vama se obraćam, ako me niste dobro shvatili.
Stičem utisak da ne postoji prateća dokumentacija za predlog ove odluke. U kom smislu prateća dokumentacija? Pa, Vlada predlaže predsednika i ove članove, znači predsednika i četiri člana. Međutim, moramo da imamo na neki način dokaz o tome da su ispunjeni uslovi iz člana 102. Zakona o javnim nabavkama da predloženi kandidati ispunjavaju uslove kao za sudiju opštinskog suda i da imaju radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki.
Mi za to ništa nismo dobili, dobili smo samo Predlog odluke sa nekim kratkim obrazloženjem odluke, ali nemamo nijedan dokaz da su ispunjeni uslovi.
Opet neka leteća izmena. Gospođo Đukić, vama sam se obratio, nisam se obratio gospodinu Novakoviću, nego vama. Vi ste zaduženi za zakonit rad Narodne skupštine. Pitam vas da li je povodom ove tačke došlo samo ovo ili ima još nešto?
Prošli put smo dobili obimnu dokumentaciju sa radnim biografijama predloženih kandidata. Tada ste povukli to sa dnevnog reda, ne vi nego predlagač. Interesuje me da li je samo ovaj papir koji nama treba da posluži da nas Vlada ubedi da su ova lica, sa ovim imenima i prezimenima, upravo ona koja su neophodna 6. oktobra 2010. godine, kako bi se zaveo neki red u javnim nabavkama.
Ako je samo ovo dostavljeno, onda danas ne možemo da pričamo o ovoj tački dnevnog reda. Ako neko tumači da Vlada samo predlaže, a da ona utvrđuje da li su ispunjeni uslovi, onda smo mi onemogućeni da kontrolišemo Vladu kako ona to radi, da li dobro radi, da li dobro primenjuje propise.
Kako Vlada primenjuje propise možemo svakog dana da se uverimo. Danas je Božidar Đelić napisao da mu je bolje za ovih deset godina. Ne sumnjam da je Đeliću bolje. Ako je to kriterijum, da nas jednostavno primorate da raspravljamo o ovoj temi na ovaj način, onda potrebna su neka dodatna objašnjenja.
Neću da ulazim u imena i prezimena ovih kandidata. Sećate se da je prošli put ovakav predlog odluke povučen, da je promenjen kandidat za predsednika, jer onaj tamo radi u DB, ništa nije radio, sve je blokirao. Sada mi kažite koja je garancija da će ovo da zaživi - Komisija pri Upravi za javni nabavke, Komisija kao nezavisan organ itd? Ovo je površno. To je što se tiče ove komisije po Zakonu o javnim nabavkama.
Što se tiče ovih drugih tačaka, to su dve tačke, to je Lista kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i Lista kandidata za članove Komisije za zaštitu konkurencije.
Tu ste dali biografije kandidata. Jedan kandidat je čak u biografiji napisao da je četiri dana predstavljao Srbiju u inostranstvu na nekom seminaru. Svašta tu ima.
Ne treba ništa da nas čudi. Danas je 6. oktobar. Peti oktobar je crnim slovima upisan u istoriji srpskog naroda kao dan zlih duhova, a 6. oktobar 2010. godine je 10 godina posle 5. oktobra 2000. godine. Nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a vi ste na priči o krivičnom gonjenju došli na vlast. Molim vas, nemojte više nikoga da prozivate u istoriji ko je bio na vlasti, jer ste imali 10 godina sve poluge da završite posao.
Apsolutna zastarelost, sada može svako da vas tuži za klevetu. Prvi sam koji će da vas tuži za klevetu. Deset godina sam vas čekao. Deset godina ste mogli da vršite progon, vršili ste, ništa niste završili. Sad ide lustracija lustratora. Imperija uzvraća udarac, 6. oktobar 2010. godine. Samo se vi smejte. Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.
Što se tiče ove Komisije za zaštitu konkurencije, ne bih vama pričao o novinskim tekstovima, da li je Beko robna marka za frižider i televizor ili je to onaj Beko, gospođo Đukić-Dejanović, koji je bio nekada ministar za privatizaciju bez portfelja itd.
Jeste on tema kada je u pitanju zaštita konkurencije, jer danima nas opterećuje jedna gospođa pričom da on stoji iza ovoga. Može neko da veruje, može neko da sumnja, može neko da se pravi Toša, može neko da kaže puj pike ne važi. Verovatno je grupa oligarha, molim vas, nemojte više termin tajkuni, pošto to ništa ne znači, mi imamo grupu oligarha – bogatih ljudi koji žele da budu na vlasti.
Ranije sam vas ukazivao da izuzetno bogati ljudi u Srbiji su nastali u periodu 1992-1993. godina, kada su uspešno probijali sankcije, jer je država bila pod blokadom, na granicama je bio OEBS. Nije mogao svako mimo onih spiskova da uvozi robu, tako da je nastala jedna grupa izuzetno bogatih ljudi.
Ovo je sedma garnitura, to moram da vam skrenem pažnju, jer su neki otpadali u međuvremenu, ovo je sedma garnitura koja je nominalni vlasnik onog zdravog kapitala u Republici Srbiji. Da bi zaštitili svoj kapital oni nisu ravnodušni na činjenicu ko će da vrši vlast.
Pošto ne veruju ljudima koji vrše vlast, oni infiltriraju svoje ljude u sve strukture vlasti, tako da u svakom ministarstvu možete da napravite jednu blic anketu i tačno ćete znati koji čovek koji je zaposlen u ministarstvu radi za nekog oligarha.
Mišković ima svoju službu, Beko verovatno ima svoju službu, verovatno i Drakulić, verovatno i Nicović, svi ovi Peconi, Ciconi, kako hoćete, pošto je Srbija zemlja nadimaka. Znači, svako ima svoju infrastrukturu, a vi glumite neku vlast kao nešto ozbiljno itd. Želim o tome da pričam.
Želim javnost da podsetim da za proteklih deset godina u tom sumanutom približavanju EU, po svaku cenu, i po cenu radnog mesta, i po cenu privrede, i po cenu socijalne zaštite i po cenu zdravstvene zaštite, vi ste fokusirali jedan cilj koji nema alternativu, to je EU. Želite po svaku cenu da promovišete navodno te vrednosti. To je vaša politika.
Rezultati te politike su katastrofalni, jer se zasnivaju na principu da se sve proda, da se to razdeli, da se država zaduži, kako bi građani bili stalno zavisni od nekoga ko bude na vlasti. Ovo je tema i kada je u pitanju Komisija za zaštitu konkurencije i kada je u pitanju ova komisija po Zakonu o javnim nabavkama.
Zašto? Zato što nije prvi put da imamo te komisije. To postoji odavno, kao nezavisni državni organi koji nešto regulišu, koji kontrolišu Vladu, koji sprečavaju na jedan objektivan, nepristrasan način da se utakmica na teritoriji RS odvija po unapred poznatim pravilima, da se podstiče konkurencija, da se sprečavaju monopolisti, da se sprečava monopol itd.
To je lepa priča koja u praksi ništa ne znači. Ona se medijski dobro obradi preko reklama i na drugi način da bude pitko ljudima, ali ona prava pozadina jeste stvaranje, zadržavanje pozicija onih koji su se već pozicionirali ili onih koji su uvek bili pozicionirani.
S obzirom da je šesti oktobar, da je vreme zimnice, vreme priprema za zimu, kako dece, tako i porodica, svi očekuju da ove dve komisije naprave nešto epohalno, a nešto epohalno što bi one mogle da naprave jeste da bude sve jeftinije građanima i potrošačima. Tu je jedan veliki problem što je to nemoguća misija. Zašto je nemoguća misija? Zato što nije tako zamišljeno. Kreatori ove operacije to nisu tako zamislili.
Samo da vas podsetim, pre nekoliko godina se mahalo sa nečim – to su besplatne akcije od hiljadu evra, sećate se? Lepo zvuči. Prosto je neverovatno da čovek to ne uzme. Prosto je neverovatno da čovek to ne prihvati.
Posle nekoliko godina videli smo da je evro u stvari devalvirao i hiljadu evra besplatnih akcija su 1.700 dinara. Zašto vam ovo pričam? Zato što novac, i papirni i metalni, jeste nešto što ima samo svoju papirnu i metalnu vrednost. Koliko košta legura, koliko košta taj papir.
Ona vrednost koju mi dajemo tom papirnom novcu zasniva se na nekom dogovoru i na nečemu što mi verujemo. Tako su građani s pravom verovali da besplatne akcije od hiljadu evra vrede hiljadu evra, ali one vrede 1.700 dinara. Znači, opasno je kada se veruje DOS-u, DOS u bilo kakvom agregatnom stanju.
Kaže se sada skočiće cene energenata, pričam sa gledišta Komisije za zaštitu konkurencije. Ako će da skoče cene energenata i građani ne mogu da plaćaju, Vlada ima izuzetno dobro sredstvo – treba da porazi evro, da obori evro.
Ako je Vlada kod besplatnih akcija evro svela na 1,7 dinara, skinite vrednost evra danas na pet dinara i onda će grejanje da bude jeftinije, mleko će da bude jeftinije, sve će da bude jeftinije. Nećete podizati novčanu masu. Čovek će sa 25.000 dinara da bude izuzetno bogat.
Penzionerima uopšte neće biti potrebno onih 5.000 dinara, jer će za 20.000 dinara biti u mogućnosti da kupe dve hiljade evra. Tako ćete da porazite Evropu, da dokažete građanima sve blagodeti tekovina EU koje želite da instalirate ovde.
Taj posao možete da uradite. Ako ste devalvirali evro kadu su u pitanju besplatne akcije, zašto to ne uradite i sa realnim životom? Samo treba da stisnete malo guvernera NBS, da ponudi strašno veliku količinu i da završi posao. Ako ste mogli jedne godine da napravite suficit, sledeće godine deficit, znači da je to sve ostvarljivo. Sve je to moguće. To je tekovina EU.
Da li naša Komisija za zaštitu konkurencije nešto može da uradi? Ne može i to svi znamo. Zašto? Sva nezavisna regulatorna tela ili nezavisni paradržavni organi, kojima ste prebacili nešto iz nadležnosti države da rade na objektivan i nepristrasan način, imali su prvo problem da se organ konstituiše, da se nađe prostor, da im se obezbede telefoni, da se obezbedi služba, da krenu da rade i onda u novinama da krene napad na te institucije ukoliko se ne povinuju vrhovnoj vlasti.
Ove organe koristite selektivno. Ako treba da se stisne Luka, oni će tako da pišu, i da procenjuju i da odlučuju. Ako ne treba da se stisne Luka, onda Luka ima da se veliča. Slična je situacija i sa gradskim građevinskim zemljištem. Slična je situacija i sa javnim nabavkama.
Otkad su uvedene javne nabavke kao pojam u RS, praksa kaže da se neuporedivo više zarađuje od strane ponuđača. Zašto? Zato što se simulira ceo proces javnih nabavki, pa dođu Pera, Đoka, Mika i Laza, koji su navodno konkurencija, a oni su u suštini sa tašnom, mobilnim telefonom, kravatom i izvodom iz Privrednog registra i posao se zatvara.
To da spreči ova komisija, pogotovo ovaj ekspert koji je državu predstavljao na nekom seminaru četiri dana i to nalazi kao glavni kriterijum za ubeđivanje – zašto treba da ga izaberemo, izvinite, molim vas, to možete da pričate nekome u obdaništu, ali mislim da i ta deca ne bi vam poverovala.
Danas je šesti oktobar. Treba da sa završi. Šta da se završi? Da lustriramo lustratore. Zašto? Kažite, podvucite crtu za 10 godina šta se to desilo.
Sinoć ste slušali, priznaju da su donosili pare za puč. Priznaju ljudi. Priznaju svi koji su učesnici. Zašto? Možda proradila savest ili žele da uplaše građane još više. Ne znam, neka građani procenjuju.
Nepogrešivo tačno mogu da ne samo procenim, nego i da donesem zaključak. Kada nešto dolazi iz DOS-a, bez obzira na agregatno stanje, to je loše. To nije u funkciji poboljšanja života u Srbiji. To nije u funkciji konstituisanja i osvežavanja državnih institucija da što bolje rade po zakonu, to je samo nešto kontra. To je nešto loše.
Ako je ovde koncept da osnovu ili kičmu privrednog, ekonomskog, socijalnog i uopšte društvenog razvoja Republike Srbije treba da nose 10 imena, 10 familija, 10 oligarha, onda to jasno kažite.
A ne da imamo ove marifetluke. Imamo oligarhe koji finansiraju i ono što je na vlasti i ono što je u opoziciji, da bi oni bili uvek zaštićeni. Deo, naravno, deo opozicije. Od nas beže svi, jer znaju da imperija uzvraća udarac. Kreće udarac od 6. oktobra.
Istrošio vam se rok od 10 godina, i za frižider je rok trajanja 10 godina. Bela tehnika, znate? Proizvođač bele tehnike kaže – mi vam garantujemo da to može biti upotrebljivo 10 godina. Iako su vam dali garanciju samo godinu dana, ali taj proizvod 10 godina ćete sigurno da upotrebljavate i mi vam obezbeđujemo i servis. Kada prođe 10 godina, možda proizvod traje još malo, ali proizvođač ne garantuje. Kako vidim, vaš proizvođač iz inostranstva ne garantuje za vas.
Ne postoji veća uvreda i ne postoji bolje prikazivanje EU javnosti Srbije od ovoga što ste vi uradili za 10 godina. Tekovina EU jeste organizovani kriminal. To cveta u Srbiji. Tekovina EU je gubitak radnog mesta. To cveta u Srbiji. Tekovina EU je smanjivanje socijalnih nadležnosti države. I to je tekovina EU. To ste vi rekli.
Kako je u državama Zapadne Evrope? Sa 60 na 62 godine se podiže granica za odlazak u penziju, Evropa štrajkuje, demonstrira, Srbija ćuti. U nekim državama su rekli da se zamrzavaju plate u javnom sektoru. Skače Španija, dižu se, demonstriraju, poštuju sebe. Srbija ćuti. Srbija mora da ćuti, zato što ima takvu vlast. Vlast je dobila zadatak i ona ga završava.
Ovo stanje mora da se promeni ako želimo da živimo, ako želimo da budemo dostojanstveni, ako želimo razvoj. Deset godina je 10 godina propadanja srpskog naroda po svim šavovima. Zašto? Zato što je fokusirani cilj EU. Rečeno je bilo 2001, pa 2004, pa 2010, pa 2015. godine, ko zna koji datum ćete još da licitirate, a građani greše kada vam verujem. Zahvaljujem, gospođo Čomić, što ste imali strpljenja da me čujete.