Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno je da su u sali prisutna 84 narodna poslanika, odnosno da imamo uslova za rad.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Željko Tomić i Miloš Aligrudić.
Prelazimo na zajednički jedinstven pretres 6-8. tačke dnevnog reda: – PREDLOG ODLUKE O IZBORU PREDSEDNIKA I ČLANOVA REPUBLIČKE KOMISIJE ZA ZAŠTITU PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI, LISTA KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA KOMISIJE ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE I LISTA KANDIDATA ZA ČLANOVE SAVETA KOMISIJE ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstven pretres o 6, 7. i 8. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa podsećam vas da, prema članu 193, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
U skladu sa tim poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju pripada sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Arsen Đurić, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Vlajko Senić poslaničku grupu G17 plus, narodni poslanik Zoran Krasić poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstven pretres o Predlogu odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Listi kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i Listi kandidata za članove Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za finansije želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?

Gospođo Đukić-Dejanović, mene interesuje povodom ove tačke, gde se razmatra Predlog odluke o izboru predsednika i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, možda nisam dovoljno informisan, ali čini mi se da nemamo potrebnu dokumentaciju da bismo mogli da odlučujemo.
Gospođo Đukić, da li me čujete? Vama se obraćam, ako me niste dobro shvatili.
Stičem utisak da ne postoji prateća dokumentacija za predlog ove odluke. U kom smislu prateća dokumentacija? Pa, Vlada predlaže predsednika i ove članove, znači predsednika i četiri člana. Međutim, moramo da imamo na neki način dokaz o tome da su ispunjeni uslovi iz člana 102. Zakona o javnim nabavkama da predloženi kandidati ispunjavaju uslove kao za sudiju opštinskog suda i da imaju radno iskustvo od tri godine u oblasti javnih nabavki.
Mi za to ništa nismo dobili, dobili smo samo Predlog odluke sa nekim kratkim obrazloženjem odluke, ali nemamo nijedan dokaz da su ispunjeni uslovi.
Opet neka leteća izmena. Gospođo Đukić, vama sam se obratio, nisam se obratio gospodinu Novakoviću, nego vama. Vi ste zaduženi za zakonit rad Narodne skupštine. Pitam vas da li je povodom ove tačke došlo samo ovo ili ima još nešto?
Prošli put smo dobili obimnu dokumentaciju sa radnim biografijama predloženih kandidata. Tada ste povukli to sa dnevnog reda, ne vi nego predlagač. Interesuje me da li je samo ovaj papir koji nama treba da posluži da nas Vlada ubedi da su ova lica, sa ovim imenima i prezimenima, upravo ona koja su neophodna 6. oktobra 2010. godine, kako bi se zaveo neki red u javnim nabavkama.
Ako je samo ovo dostavljeno, onda danas ne možemo da pričamo o ovoj tački dnevnog reda. Ako neko tumači da Vlada samo predlaže, a da ona utvrđuje da li su ispunjeni uslovi, onda smo mi onemogućeni da kontrolišemo Vladu kako ona to radi, da li dobro radi, da li dobro primenjuje propise.
Kako Vlada primenjuje propise možemo svakog dana da se uverimo. Danas je Božidar Đelić napisao da mu je bolje za ovih deset godina. Ne sumnjam da je Đeliću bolje. Ako je to kriterijum, da nas jednostavno primorate da raspravljamo o ovoj temi na ovaj način, onda potrebna su neka dodatna objašnjenja.
Neću da ulazim u imena i prezimena ovih kandidata. Sećate se da je prošli put ovakav predlog odluke povučen, da je promenjen kandidat za predsednika, jer onaj tamo radi u DB, ništa nije radio, sve je blokirao. Sada mi kažite koja je garancija da će ovo da zaživi - Komisija pri Upravi za javni nabavke, Komisija kao nezavisan organ itd­? Ovo je površno. To je što se tiče ove komisije po Zakonu o javnim nabavkama.
Što se tiče ovih drugih tačaka, to su dve tačke, to je Lista kandidata za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije i Lista kandidata za članove Komisije za zaštitu konkurencije.
Tu ste dali biografije kandidata. Jedan kandidat je čak u biografiji napisao da je četiri dana predstavljao Srbiju u inostranstvu na nekom seminaru. Svašta tu ima.
Ne treba ništa da nas čudi. Danas je 6. oktobar. Peti oktobar je crnim slovima upisan u istoriji srpskog naroda kao dan zlih duhova, a 6. oktobar 2010. godine je 10 godina posle 5. oktobra 2000. godine. Nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, a vi ste na priči o krivičnom gonjenju došli na vlast. Molim vas, nemojte više nikoga da prozivate u istoriji ko je bio na vlasti, jer ste imali 10 godina sve poluge da završite posao.
Apsolutna zastarelost, sada može svako da vas tuži za klevetu. Prvi sam koji će da vas tuži za klevetu. Deset godina sam vas čekao. Deset godina ste mogli da vršite progon, vršili ste, ništa niste završili. Sad ide lustracija lustratora. Imperija uzvraća udarac, 6. oktobar 2010. godine. Samo se vi smejte. Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje.
Što se tiče ove Komisije za zaštitu konkurencije, ne bih vama pričao o novinskim tekstovima, da li je Beko robna marka za frižider i televizor ili je to onaj Beko, gospođo Đukić-Dejanović, koji je bio nekada ministar za privatizaciju bez portfelja itd.
Jeste on tema kada je u pitanju zaštita konkurencije, jer danima nas opterećuje jedna gospođa pričom da on stoji iza ovoga. Može neko da veruje, može neko da sumnja, može neko da se pravi Toša, može neko da kaže puj pike ne važi. Verovatno je grupa oligarha, molim vas, nemojte više termin tajkuni, pošto to ništa ne znači, mi imamo grupu oligarha – bogatih ljudi koji žele da budu na vlasti.
Ranije sam vas ukazivao da izuzetno bogati ljudi u Srbiji su nastali u periodu 1992-1993. godina, kada su uspešno probijali sankcije, jer je država bila pod blokadom, na granicama je bio OEBS. Nije mogao svako mimo onih spiskova da uvozi robu, tako da je nastala jedna grupa izuzetno bogatih ljudi.
Ovo je sedma garnitura, to moram da vam skrenem pažnju, jer su neki otpadali u međuvremenu, ovo je sedma garnitura koja je nominalni vlasnik onog zdravog kapitala u Republici Srbiji. Da bi zaštitili svoj kapital oni nisu ravnodušni na činjenicu ko će da vrši vlast.
Pošto ne veruju ljudima koji vrše vlast, oni infiltriraju svoje ljude u sve strukture vlasti, tako da u svakom ministarstvu možete da napravite jednu blic anketu i tačno ćete znati koji čovek koji je zaposlen u ministarstvu radi za nekog oligarha.
Mišković ima svoju službu, Beko verovatno ima svoju službu, verovatno i Drakulić, verovatno i Nicović, svi ovi Peconi, Ciconi, kako hoćete, pošto je Srbija zemlja nadimaka. Znači, svako ima svoju infrastrukturu, a vi glumite neku vlast kao nešto ozbiljno itd. Želim o tome da pričam.
Želim javnost da podsetim da za proteklih deset godina u tom sumanutom približavanju EU, po svaku cenu, i po cenu radnog mesta, i po cenu privrede, i po cenu socijalne zaštite i po cenu zdravstvene zaštite, vi ste fokusirali jedan cilj koji nema alternativu, to je EU. Želite po svaku cenu da promovišete navodno te vrednosti. To je vaša politika.
Rezultati te politike su katastrofalni, jer se zasnivaju na principu da se sve proda, da se to razdeli, da se država zaduži, kako bi građani bili stalno zavisni od nekoga ko bude na vlasti. Ovo je tema i kada je u pitanju Komisija za zaštitu konkurencije i kada je u pitanju ova komisija po Zakonu o javnim nabavkama.
Zašto? Zato što nije prvi put da imamo te komisije. To postoji odavno, kao nezavisni državni organi koji nešto regulišu, koji kontrolišu Vladu, koji sprečavaju na jedan objektivan, nepristrasan način da se utakmica na teritoriji RS odvija po unapred poznatim pravilima, da se podstiče konkurencija, da se sprečavaju monopolisti, da se sprečava monopol itd.
To je lepa priča koja u praksi ništa ne znači. Ona se medijski dobro obradi preko reklama i na drugi način da bude pitko ljudima, ali ona prava pozadina jeste stvaranje, zadržavanje pozicija onih koji su se već pozicionirali ili onih koji su uvek bili pozicionirani.
S obzirom da je šesti oktobar, da je vreme zimnice, vreme priprema za zimu, kako dece, tako i porodica, svi očekuju da ove dve komisije naprave nešto epohalno, a nešto epohalno što bi one mogle da naprave jeste da bude sve jeftinije građanima i potrošačima. Tu je jedan veliki problem što je to nemoguća misija. Zašto je nemoguća misija? Zato što nije tako zamišljeno. Kreatori ove operacije to nisu tako zamislili.
Samo da vas podsetim, pre nekoliko godina se mahalo sa nečim – to su besplatne akcije od hiljadu evra, sećate se? Lepo zvuči. Prosto je neverovatno da čovek to ne uzme. Prosto je neverovatno da čovek to ne prihvati.
Posle nekoliko godina videli smo da je evro u stvari devalvirao i hiljadu evra besplatnih akcija su 1.700 dinara. Zašto vam ovo pričam? Zato što novac, i papirni i metalni, jeste nešto što ima samo svoju papirnu i metalnu vrednost. Koliko košta legura, koliko košta taj papir.
Ona vrednost koju mi dajemo tom papirnom novcu zasniva se na nekom dogovoru i na nečemu što mi verujemo. Tako su građani s pravom verovali da besplatne akcije od hiljadu evra vrede hiljadu evra, ali one vrede 1.700 dinara. Znači, opasno je kada se veruje DOS-u, DOS u bilo kakvom agregatnom stanju.
Kaže se sada skočiće cene energenata, pričam sa gledišta Komisije za zaštitu konkurencije. Ako će da skoče cene energenata i građani ne mogu da plaćaju, Vlada ima izuzetno dobro sredstvo – treba da porazi evro, da obori evro.
Ako je Vlada kod besplatnih akcija evro svela na 1,7 dinara, skinite vrednost evra danas na pet dinara i onda će grejanje da bude jeftinije, mleko će da bude jeftinije, sve će da bude jeftinije. Nećete podizati novčanu masu. Čovek će sa 25.000 dinara da bude izuzetno bogat.
Penzionerima uopšte neće biti potrebno onih 5.000 dinara, jer će za 20.000 dinara biti u mogućnosti da kupe dve hiljade evra. Tako ćete da porazite Evropu, da dokažete građanima sve blagodeti tekovina EU koje želite da instalirate ovde.
Taj posao možete da uradite. Ako ste devalvirali evro kadu su u pitanju besplatne akcije, zašto to ne uradite i sa realnim životom? Samo treba da stisnete malo guvernera NBS, da ponudi strašno veliku količinu i da završi posao. Ako ste mogli jedne godine da napravite suficit, sledeće godine deficit, znači da je to sve ostvarljivo. Sve je to moguće. To je tekovina EU.
Da li naša Komisija za zaštitu konkurencije nešto može da uradi? Ne može i to svi znamo. Zašto? Sva nezavisna regulatorna tela ili nezavisni paradržavni organi, kojima ste prebacili nešto iz nadležnosti države da rade na objektivan i nepristrasan način, imali su prvo problem da se organ konstituiše, da se nađe prostor, da im se obezbede telefoni, da se obezbedi služba, da krenu da rade i onda u novinama da krene napad na te institucije ukoliko se ne povinuju vrhovnoj vlasti.
Ove organe koristite selektivno. Ako treba da se stisne Luka, oni će tako da pišu, i da procenjuju i da odlučuju. Ako ne treba da se stisne Luka, onda Luka ima da se veliča. Slična je situacija i sa gradskim građevinskim zemljištem. Slična je situacija i sa javnim nabavkama.
Otkad su uvedene javne nabavke kao pojam u RS, praksa kaže da se neuporedivo više zarađuje od strane ponuđača. Zašto? Zato što se simulira ceo proces javnih nabavki, pa dođu Pera, Đoka, Mika i Laza, koji su navodno konkurencija, a oni su u suštini sa tašnom, mobilnim telefonom, kravatom i izvodom iz Privrednog registra i posao se zatvara.
To da spreči ova komisija, pogotovo ovaj ekspert koji je državu predstavljao na nekom seminaru četiri dana i to nalazi kao glavni kriterijum za ubeđivanje – zašto treba da ga izaberemo, izvinite, molim vas, to možete da pričate nekome u obdaništu, ali mislim da i ta deca ne bi vam poverovala.
Danas je šesti oktobar. Treba da sa završi. Šta da se završi? Da lustriramo lustratore. Zašto? Kažite, podvucite crtu za 10 godina šta se to desilo.
Sinoć ste slušali, priznaju da su donosili pare za puč. Priznaju ljudi. Priznaju svi koji su učesnici. Zašto? Možda proradila savest ili žele da uplaše građane još više. Ne znam, neka građani procenjuju.
Nepogrešivo tačno mogu da ne samo procenim, nego i da donesem zaključak. Kada nešto dolazi iz DOS-a, bez obzira na agregatno stanje, to je loše. To nije u funkciji poboljšanja života u Srbiji. To nije u funkciji konstituisanja i osvežavanja državnih institucija da što bolje rade po zakonu, to je samo nešto kontra. To je nešto loše.
Ako je ovde koncept da osnovu ili kičmu privrednog, ekonomskog, socijalnog i uopšte društvenog razvoja Republike Srbije treba da nose 10 imena, 10 familija, 10 oligarha, onda to jasno kažite.
A ne da imamo ove marifetluke. Imamo oligarhe koji finansiraju i ono što je na vlasti i ono što je u opoziciji, da bi oni bili uvek zaštićeni. Deo, naravno, deo opozicije. Od nas beže svi, jer znaju da imperija uzvraća udarac. Kreće udarac od 6. oktobra.
Istrošio vam se rok od 10 godina, i za frižider je rok trajanja 10 godina. Bela tehnika, znate? Proizvođač bele tehnike kaže – mi vam garantujemo da to može biti upotrebljivo 10 godina. Iako su vam dali garanciju samo godinu dana, ali taj proizvod 10 godina ćete sigurno da upotrebljavate i mi vam obezbeđujemo i servis. Kada prođe 10 godina, možda proizvod traje još malo, ali proizvođač ne garantuje. Kako vidim, vaš proizvođač iz inostranstva ne garantuje za vas.
Ne postoji veća uvreda i ne postoji bolje prikazivanje EU javnosti Srbije od ovoga što ste vi uradili za 10 godina. Tekovina EU jeste organizovani kriminal. To cveta u Srbiji. Tekovina EU je gubitak radnog mesta. To cveta u Srbiji. Tekovina EU je smanjivanje socijalnih nadležnosti države. I to je tekovina EU. To ste vi rekli.
Kako je u državama Zapadne Evrope? Sa 60 na 62 godine se podiže granica za odlazak u penziju, Evropa štrajkuje, demonstrira, Srbija ćuti. U nekim državama su rekli da se zamrzavaju plate u javnom sektoru. Skače Španija, dižu se, demonstriraju, poštuju sebe. Srbija ćuti. Srbija mora da ćuti, zato što ima takvu vlast. Vlast je dobila zadatak i ona ga završava.
Ovo stanje mora da se promeni ako želimo da živimo, ako želimo da budemo dostojanstveni, ako želimo razvoj. Deset godina je 10 godina propadanja srpskog naroda po svim šavovima. Zašto? Zato što je fokusirani cilj EU. Rečeno je bilo 2001, pa 2004, pa 2010, pa 2015. godine, ko zna koji datum ćete još da licitirate, a građani greše kada vam verujem. Zahvaljujem, gospođo Čomić, što ste imali strpljenja da me čujete.

Pravo na repliku, narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović. Dva minuta.

Gospodo narodni poslanici, koristim vreme koje je predviđeno za repliku, s obzirom da je apsolutno, mimo Poslovnika, gospodin Krasić, koji je inače vrlo obrazovan poslanik i čovek koji zaista poznaje i proceduru, i tendenciozno ponekada zloupotrebljava ono što dobro poznaje, to učinio i ovom prilikom.
Postavio mi je pitanje, utorak i četvrtak na početku sednice su vremenski termini kada je moguće postaviti pitanje i predsedniku Skupštine na način kako je on to danas uradio. On to nije učinio u vreme koje je predviđeno za postavljanje pitanja.
Drugo pitanje koje mi je postavio, moram reći da za razliku od njega koji očigledno poznaje sve oblasti i nesumnjivo ima u sebe najviše poverenja, smatram da stručne službe Skupštine i Vlada rade krajnje korektno svoj posao, i da u vezi sa njegovim konkretnim pitanjem, to učinile i ovog puta.
Moj odgovor je da zaista nema razloga da sumnjate da smo sednicu pripremili u skladu sa Poslovnikom, Zakonom o Skupštini i potrebom da budete valjano informisani. Funkciju portparola Vlade ne bih mogla da prihvatim, s obzirom da sam predsednik Skupštine.

Narodni poslanik Zoran Krasić je prijavljen u elektronskom sistemu. Želite li da govorite o povredi Poslovnika? Povreda Poslovnika, izvolite.

Gospođo Čomić, neću da koristim sve vreme, samo da to prekratimo. Samo sam postavio pitanje – da li je ovaj papir, to je A4 na dve strane, sve što smo dobili povodom ove tačke dnevnog reda? Tvrdim da to nije u skladu sa Poslovnikom i ništa više. Čuli ste i sami kakav je odgovor.

Podsećam narodnog poslanika da ste dužni da navedete koji je član Poslovnika povređen, ako dobijate pravo da na osnovu prvog stava dobijate reč da govorite o povredi Poslovnika. Ujedno podsećam i vas i sve druge narodne poslanike da  članom 107. stav 2. nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugim narodnim poslanicima i da je to osnov za izricanje kaznenih mera, pa vas molim da se pridržavamo odredbi Poslovnika.
Narodni poslanik Dejan Nikolić, predsednik Odbora za trgovinu i turizam, predlagač akta.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na samom početku, ali ni sada nije kasno.
Na osnovu Zakona o zaštiti konkurencije, predsednica je raspisala konkurs za predsednika i članove Komisije za zaštitu konkurencije. I predsednika i članove Komisije za zaštitu konkurencije, na osnovu člana 23. ovog zakona, bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije na predlog resornog odbora. U ovom slučaju je to Odbor za trgovinu i turizam.
Na sam konkurs se javilo ukupno 20 kandidata. Naša obaveza je po Poslovniku bila da obavimo direktne razgovore sa svim kandidatima. Ovom prilikom moram da izrazim i zadovoljstvo što intervjui, odnosno direktni razgovori sa kandidatima postaju parlamentarna praksa.
U petak, pre nekoliko dana, 1. oktobra, Odbor je održao dve sednice. Prvu, na kojoj smo razgovarali sa 19 od 20 kandidata. Jedan kandidat nije došao na razgovor. Drugu, gde smo, većinom glasova, utvrdili liste kandidata i poslali Skupštini po hitnom postupku, jer smatramo da Komisija treba da počne da radi što pre.
Moram da napomenem da nijedan poslanik, ni iz opozicije, ni iz vladajuće koalicije, nije ukazao na povredu procedure prilikom izbora kandidata. Takođe, moram da napomenem da je i ova sednica Odbora, kao i sve do sada, bila apsolutno otvorena za javnost.
Na kraju, moram da se zahvalim svim članovima ovog odbora na vrednom radu, a ostale poslanike pozivam da glasovima podrže predlog skupštinskog odbora. Zahvaljujem.

Pre nego što pitam da li žele reč drugi predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, obaveštavamo Narodnu skupštinu, da je ovlašćeni predstavnik za ovaj jedinstveni pretres po tačkama dnevnog reda o kojima trenutno raspravljamo, za poslaničku grupu LDP, narodni poslanik Zoran Ostojić.
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.) Narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Hvala, potpredsednice. Koleginice i kolege, govoriću samo o izboru novih članova Komisije za zaštitu konkurencije, jer sam kao član Odbora za trgovinu i turizam u tome učestvovao.
Jasno je da smo doneli novi zakon prošle godine. Jasno je da je Vlada sve učinila da blokira rad dosadašnje komisije. Na kraju krajeva, setite se, gospodo, da je konkurs za izbor članova raspisan još u novembru, pa je zatim dopunjavan u januaru. Mi smo tek prošle nedelje odlučivali o predsedniku komisije i četiri člana.
Formalno-pravno, svih 19, osim jednog, ispunjavaju uslove konkursa. Da li ispunjavaju zakonske uslove? To je pitanje. Međutim, sa takvom saglasnošću gde je na toj sednici Odbora, osim mene iz opozicije, svi ostali su bili iz vladajuće većine, digli ste devet ruku za novu predsednicu i četiri člana. Jasno je da ste se dogovorili da to bude vaš izbor.
Možete da kažete da je dosadašnji rad Komisije bio neuspešan iz dva razloga. Zato što nijedna odluka nije dobila potvrdu na sudu. Možete da kažete i da je neuspešan zbog toga što unazad nekoliko godina, dok je dosadašnja Komisija radila, položaj Srbije, odnosno rang Srbije, kada je u pitanju korupcija, pogoršao se.
Ali, vi ne možete da izbegnete odgovornost za tu situaciju. Naprosto, Komisija već duže vreme radi sa tri člana i jednostavno, iako je donosila neka rešenja – ko je sada tu stariji odnosno ko je bio u pravu - Komisija ili sudovi, ne bih ulazio u to.
U svakom slučaju, preuzeli ste odgovornost, ali kada se pogledaju biografije i kada se pogleda, uslovno rečeno, nešto što je bitno za člana Komisije, a to je znanje, to znači da ima teoretsko znanje o oblasti zaštite konkurencije i monopola, i iskustvo, pa ipak da je nekad nešto radio u praksi, a ne samo da je bio profesor koji to predaje, onda po tim kriterijumima, jer ja drugi kriterijum nisam imao, vi ste verovatno imali dogovor u vladajućoj koaliciji da izaberete ove ljude, morao sam da pročitam biografije i da se na osnovu toga opredeljujem, zato što ne poznajem nikoga od ovih ljudi.
Kada pogledamo ta dva kriterijuma - znanje i iskustvo, rekao bih da niste doneli najbolju odluku, posebno kada je u pitanju predsednica Komisije. Ali, opet govorim samo na osnovu toga, možda vi znate nešto što ja ne znam. U svakom slučaju, kada je u pitanju nova predsednica Komisije, ima dve nejasnoće.
Gospodin Nikolić kaže – niko se nije žalio na proceduru. To je tačno, ali kada pogledate one inicijalne papire, koji se meni po rukama vuku već skoro godinu dana, jer toliko traje ova agonija izbora novih članova Komisije za zaštitu konkurencije, videćete da je predsednica koju ste vi izabrali izvorno konkurisala samo za člana Komisije, a ne i za predsednicu Komisije. Naknadno, činjenica, postoji papir u kome se ona oglašava da bi želela da bude i predsednica Komisije.
Ono što vam zameram i što mislim da je, sa moje tačke gledišta, pogrešno je što su svih pet članova Komisije pravnici. Zaista mislim da kada je u pitanju ova oblast konkurencija, zaštita, monopoli, od tih pet članova bar dvoje moraju biti ekonomisti sa iskustvom. Ne kažem da ne treba da postoje pravnici u Komisiji, ali ne mislim da svih pet treba da budu pravnici, a posebno da predsednik Komisije bude sudija koja nije izabrana, a koja nikakvog iskustva nema, ni znanja o oblasti kojom će se baviti.
Treći problem koji se javlja i koji smo mi, članovi Odbora, imali prilike tokom kratkog razgovora sa svim kandidatima da utvrdimo je da tri člana koja ste su izabrali su profesori univerziteta, koji su u razgovoru sa članovima Odbora jasno rekli da se ne žele odreći svoje univerzitetske karijere, što je i logično.
Ali, ako vidimo da Srbija sve više i sve gore stoji na rang listi zemalja kada je u pitanju konkurencija, onda rad u ovakvom telu, ovako značajnoj Komisiji, kao tezga, svakako ne obećava da će se nešto u Srbiji popraviti.
Razumem da neko ne želi da se odrekne univerzitetske karijere, ali zaista mislim da posao u ovakvom telu mora i traži punog čoveka. To su načelne moje zamerke na ovaj postupak i izbor. Ne želim nikoga da uvredim, imam svoju rang listu. Dvoje najboljih sa moje rang liste, a ocenjivao sam znanje i iskustvo, vi niste izabrali ni za članove. Dobro, vaša je volja, vi ste većina.
Ali, i ovaj primer pokazuje vaš odnos prema regulatornim telima i prema nezavisnim agencijama. Zaista mislim da i ovde, kao i mnogo puta do sada, i kada smo usvajali ove zakone, vi na neki način formalno radite nešto što mi zovemo evropski poslovi, ali u suštini rušite te institucije. Kao što rušite parlament, rušite i ugled tih institucija na ovakav način ako se biraju, bez podrške u javnosti, to je samo forma.
Pogledajte primer, smešan primer juče, kada smo raspravljali o zakonu o vazdušnom saobraćaju i lukama. Hajde sada pričamo o vazdušnom saobraćaju. Dođe vaš ministar nadležni, predloži zakon koji ovi u Briselu, koji gledaju usklađivanje zakona sa evropskim direktivama, iskasape.
Onda Vlada predloži 40 i nešto amandmana da ga popravi. Onda vaš ministar dođe i u raspravi u načelu, na koji je Vlada podnela 40 amandmana, kaže kako je zakon dobar. Čekajte, ako je zakon dobar, što je Vlada podnela 40 amandmana? On će možda biti dobar sa tih 40 amandmana, ali u načelu može samo da kaže – zakon je loš, iščupali su nam uši u Briselu, mi ćemo ga popraviti.
Vidite, to je neozbiljno i mnogo je primera gde se vi odnosite prema nečemu što su institucije koje treba da nas približe Evropi, i nećemo, samo na rečima da smo za Evropu, ili donosimo evropske zakone koji često i nisu evropski, kao na primer Zakon o trgovini, Zakon o zaštiti potrošača, daleko stići. To je glavna zamerka.
U suštini, ne bih se bavio, i ovo mi je prilika da pričam o ovome, ovom Komisijom. Vi ste odlučili kako ste odlučili, niko vas u tome ne može sprečiti. Vi ćete snositi odgovornost. Šta posle, ako za godinu dana Srbija još niže padne na toj lestvici gde ne štiti konkurenciju, odnosno na lestvici koja pokazuje koliko su jaki monopoli u zemlji.
Verovatno ćete reći – sada su oni krivi koji su u komisiji. Ali, vi ste ih birali, i to tako jednoglasno. Molio sam gospodina Nikolića, pa hajde bar kažite što su ti koje ste glasali, a ne drugi koji su takođe ispunili uslove konkursa ili ovi dosadašnji članovi. Ali ne, očigledno je samo forma – hajde da završimo.
Na kraju krajeva, dobro je što ste završili, ovo stvarno traje od novembra prošle godine. Komisija spala na dva člana, na tri člana, provlači se po novinama predsednica Komisije. Ko tu može da utvrdi šta je tačno, ne želim da ulazim.
Ali, odnos prema tim institucijama od nekoga ko sebe zove proevropskom Vladom, ko zaista želi i mi bismo voleli i želeli da verujemo da vi to stvarno hoćete, nije korektan. Nije to jedan jedini primer.
Ima primera drugih gde vi, kako da kažem, umesto da probate da te institucije dignete, pa makar one bile povremeno i protiv Vlade ili vam pravile probleme, ali na dugi rok, to je jedini put u Evropu, inače ćemo svi mi pričati kako, evo, Evropa nas uslovljava, ponovo traže nešto, te Mladića, te Kosovo, a u suštini sve je do nas. Sve je do nas u Srbiji.
Mi ćemo ići prema evroatlantskim integracijama sposobnošću kojom smo u stanju da idemo. Ali, vi kada ovako radite, vi pokazujete da nismo sposobni brzo da idemo. Posledica toga može samo da bude kompromitacija evropske ideje, dalje razočarenje u nešto što se zove bolji život i pripadnost evropskoj zajednici naroda.
Od onih koji su protiv Evrope, to se da i očekivati, ali od onih koji u principu dobijaju glasove na proevropskoj politici, ako tako rade, rade i protiv sebe, i protiv budućnosti i rade na kraju krajeva u korist onih koji iskreno jesu protiv Evrope, pa sada to smeju da kažu ili ne smeju da kažu.
Ja se iskreno nadam da ste vi u pravu, a da sam ja pogrešio kada je u pitanju izbor ove komisije, to će pokazati vreme. Nažalost, ako sam ja u pravu, a vi pogrešili, platićemo cenu svi. Hvala vam na pažnji.