Nastavljamo rad.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETSKOM SISTEMU(pojedinosti)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam u vezi sa pretresom u pojedinostima 1. tačke dnevnog reda - Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, pored predstavnika predlagača dr Diane Dragutinović, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuje i Ružica Stojiljković, pomoćnik ministra finansija.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Vladan Jeremić, Vladan Batić, Nenad Popović, Arsen Đurić, Dragan Stevanović, Lidija Dimitrijević, Branka Ljiljak, Konstantin Samofalov, Milorad Buha, Zoran Krasić, Dejan Mirović, Aleksandar Martinović, Momo Čolaković, Milisav Petronijević, Radojko Obradović, Miroslav Petković, Miloš Radulović, Vitomir Mihajlović, Meho Omerović, Bajram Šehović, Munir Poturak i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Munira Poturka da povlači tri amandmana, koje je 30. septembra 2010. godine podneo na član 35.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Gospođa Tabaković želi reč. Izvolite.

Mi smo amandmanom na član 1. bukvalno izmenili osnovnu odredbu člana 1. i Predloga zakona i osnovnog time što smo u stavu 4. samo izbacili reči: Pojedine odredbe ovog zakona uređuju budžetske odnose i pravila koja se primenjuju na vanbudžetske fondove, privredne subjekte i druga pravna lica u kojima država, na svim nivoima vlasti, ima odlučujući uticaj.
Vlada je odbila taj amandman sa obrazloženjem da se ne prihvata jer to znači potpunu primenu zakona o budžetskom sistemu na poslovanju privrednih subjekata vanbudžetskih fondova i drugih pravnih lica, a što nije u saglasnosti sa posebnim zakonima koji uređuju njihovo poslovanje.
Vidite šta znači saopštavanje neistine delimičnim iskazivanjem nekog stava ili prećutkivanje ostatka. Zato sam namerno pročitala kako glasi član Zakona gde se pod privrednim subjektima na koje bi se odnosile sve odredbe koje tretiraju budžetske odnose, da to znači za privredne subjekte i druga pravna lica u kojima država na svim nivoima vlasti ima odlučujući uticaj na upravljanje kroz finansijske planove itd. Znači, ne na bilo koje privredne subjekte nego na one koji su i inače obavezni da primenjuju štednju.
Sada da kažemo šta su budžetski odnosi i zašto na ovome insistiram. Verujem da se gospođa ministar seća da sam insistirala u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS na članu 57. da se on primenjuje na sve budžetske korisnike, a to je dodela ugovora o javnoj nabavci i sada sam upravo pod tim pojedine odredbe upravo mislila na ovaj član. Zašto?
U vreme kada smo donosili osnovni Zakon o budžetskom sistemu, postojao je zvaničan podatak da je 54,7 milijardi dinara finansijskih gubitaka države zbog korupcije u javnim nabavkama i nenaplaćenih poreza i doprinosa, to je bilo na nivou ukupnog budžetskog deficita i mi smo, zato što smo imali gubitke u javnim nabavkama, morali da taj manjak u državnoj kasi pokrijemo oporezivanjem plata, poskupljenjem goriva i kreditom od MMF, jer je deo kredita od MMF išao i u budžet.
Ko mi može reći da je opravdano odbijanje amandmana kojim tražimo da se pod budžetsku kontrolu, u smislu poštovanja procedura i pravila koje propisuje, na primer, stavi Zakon o javnim nabavkama?
Kad kažete da bi se to kosilo sa drugim zakonima, zanima me koji bi to privredni subjekti, javne agencije ili akcionarska društva, gde država ima značajno učešće u upravljanju ili kapitalu, našli u nekoj neregularnoj situaciji ili podređenom položaju. I sada sva ta preduzeća potpadaju pod Zakon o javnim nabavkama jer moraju da vrše javne nabavke u skladu sa pravilima koje pominjem. Znači, koga ne želite da kontrolišete ili pod čijim pritiskom morate da popustite, a da ne kontrolišete tokove novca, za šta ste kao ministar nadležni.
Uverena sam da vama ne bi bilo teško i da ste u stanju da pratite i da se to ne tiče ni računovodstvenih pravila ni bilo koje druge procedure nego upravo kontrole tokova novca i zaista vas molim da razmislite da li bi ovu odredbu "pojedine" trebalo izbrisati, kako je to poslanička grupa Napred Srbijo predložila. Hvala.

Gospodin Radojko Obradović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, član 1. zakona definiše materiju samog zakona. To smo vam rekli u načelnoj raspravi i to vam kažemo još jednom. Ne znam zašto ste odustali od ideje da se donese poseban zakon, jer mislim da je bilo neuporedivo, u potpunosti se slažem s vama, bilo je mnogo bolje da smo imali poseban zakon koji bi definisao fiskalna pravila i odgovornost, a da zakon o budžetskom sistemu bude zakon koji definiše materiju vezanu za budžetski sistem. Imate našu punu podršku i nije mi jasno zašto ste odustali od te ideje.
Druga stvar, znate da smo o mnogim pitanjima različite stavove imali. O mnogim pitanjima smo imali podudarne stavove. Mislim da tako treba da bude, jer jedino tako ćemo naći pravi put. Ono što se nama ne dopada je što u trenucima kada Srbija ima ozbiljne probleme, kada imamo veliki fiskalni deficit, kada ćemo imati probleme narednih godina, ovaj zakon ne ojačava funkciju ministra finansija.
Zemlje koje su imale jakog ministra finansija su rešavale probleme. Nije dopustivo da ministar finansija izađe sa jednim predlogom mera, da neki drugi ministar istog dana utrkuje se da kaže kako to neće opstati, jer ima podršku određenog broja poslanika, a ministar finansija to nema.
Druga stvar, žalosno je što je ovaj zakon donet pod pritiskom MMF, jer ispada da o nama mnogo više treba da brine neko sa strane nego što ćemo mi sami rešavati problem. Sa jedne strane dok ne budemo bili svesni svojih problema i ne budemo spremni da ih rešavamo, ti problemi će se nagomilavati i uvek će se naći nekakav razlog da se ti problemi ne reše.
Treba napomenuti da ovakvi zakoni o fiskalnoj odgovornosti postoje u velikom broju zemalja. Prvo su ih uvele najrazvijenije zemlje sveta. Još 90-tih godina imale su ih i Nemačka i Japan i još neke zemlje. U ovom trenutku postoje u 80 zemalja u svetu. U tih 80 zemalja u svetu spadaju najrazvijenije zemlje, zemlje u razvoju i neke od najnerazvijenih zemalja. Prema tome, pokazalo se da taj zakon treba da postoji. Ovaj zakon je dao rezultate samo tamo gde su bile vrlo jasno definisane mere i odgovornosti, gde su postojale jasne odgovornosti za sprovođenje mera.
Video sam vaš odgovor od pre nekoliko dana. Ne znam da li ste propustili, ali interesantna su pravila koja postoje u Izraelu, jer u Izraelu ministar finansija je lično odgovoran za sprovođenje utvrđenih pravila ekonomske politike. U slučaju da se te mere ne sprovedu, on ima ogromna ovlašćenja i podnosi ostavku u slučaju da te mere nisu poštovane. Izrael ima vrlo malo problema u toj stvari. Brazil je imao ovakav zakon, ali tek kada su uveli određene mere koje sankcionišu određena ponašanja zakon je počeo da daje određene rezultate.
Ono što nas brine je da fiskalni savet ima pre svega savetodavnu ulogu, da mnoge od ovih mera je moguće relativizovati od određene odluke. Ono što nas posebno brine, ne zato što ste vi danas ovde, zato što ste vi ministar finansija, ali mislimo da je ministar finansija morao da ima mnogo jaču i mnogo veću ulogu i veću odgovornost, i onda bismo imali nekoga ko je odgovoran za sprovođenje određenih mera ekonomske politike.
Koristiću vreme poslaničke grupe.

Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. st. 2. i 3. našeg Poslovnika radićemo nakon 18.00 časova i danas radi efikasnosti rada parlamenta.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Gospodin Jeremić. Vlada je prihvatila amandman.

To je amandman koji je u ime poslaničke grupe SRS podnet na Predlog zakona i to na sam prvi član tj. na predmet uređivanja, gde smo u trećem stavu, gde se inače ustanovljava fiskalni savet, koji nezavisno ocenjuje kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja utvrđenog fiskalnog pravila i na taj način podržava, kako je bio predlog predlagača, a mi smo smatrali da je znatno smislenije i prilagođenije da se obezbedi javnost i odgovornost u njenom vođenju.
Interesantno je da ovaj član, odnosno stav prvog člana zakona koji se odnosi na formiranje fiskalnog saveta, ono na šta smo i u raspravi u načelu imali najviše zamerki, odnosno najviše nejasnoća baš u pogledu nezavisnosti rada jednog od ovakvog tela, samo ću iskoristiti priliku da ponovim da i dalje stoji ta bojazan, odnosno zaista sumnjamo u mogućnost da će shodno tome ko predlaže članove saveta biti u potpunosti obezbeđena i nezavisnost u radu.
Ono što bih takođe ovom prilikom želeo da istaknem je sama činjenica koja je kasnije definisana o tome da neka prava odgovornost, odnosno odgovornost za fiskalni savet praktično je na Vladi, iako nije definisano ono što je bila neka od zamerki – konkretna odgovornost za članove saveta, mislio sam tu na materijalnu i krivičnu odgovornost članova tog saveta pre svega.

Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? Gospođa Tabaković.

Na član 2. smo podneli amandman koji je u stvari ponovljen amandman iz jula prošle godine, gde govorimo o definiciji budžeta. Ovo nije likovanje, ali prosto moram da ilustrujem, mi smo naveli da bi amandmanom trebalo drugačije definisati budžet kao sveobuhvatan plan primanja, prihoda i rashoda i u obrazloženju Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što odredba sadržana u Predlogu zakona na adekvatniji način definiše budžet, i osim toga, sada čitam, preskačem jednu rečenicu da ne gubim vreme, predložena definicija obuhvata sve elemente koji su navedeni u amandmanu, odnosno prihode i primanja ostvarena po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashode i izdatke itd.
Pitam – da li je nama trebalo godinu dana da shvatimo da smo amandmanom tada podnetim samo skupili na jednom mestu da to bude vidljivo i očigledno vaše definicije toga šta su primanja države, gde pod tim zaista podrazumevamo prodaju nefinansijske imovine i onoga što dođe zaduživanjem, da su izdaci države izdaci za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i za otplatu kredita?
Baš zbog toga insistiramo na takvoj definiciji i šta u stvari znači ukupni fiskalni suficit i deficit, gde ono što mi nazivamo rashodima još tada vi to u definiciji potvrđujete?
Da ne bude da se ne razumemo, dvadeset peta odredba tog istog člana kaže – ukupni fiskalni suficit, odnosno višak i fiskalni deficit je budžetski deficit, odnosno suficit korigovan za transakciju u imovini ili obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika, pa u zagradi piše (subvencije date u formi budžetskih kredita ili nabavke nefinansijske imovine smatraju se rashodima).
Znači, mi se uopšte ne razlikujemo u tome šta smatramo rashodima, a šta smatramo prihodima. Pokušavamo da nekako metodološki razvodnimo očiglednost onoga što je prihod budžeta, način na koji ga ostvarujemo i šta su u stvari zaduživanja, krediti i rashodi. Na isti takav način pokušavamo da koncesionom naknadom nazovemo prihode od igara na sreću time što ih više nećemo nazvati prihodima od igara na sreću, jer su oni obuhvaćeni širim pojmom.
Da li nam je cilj da sve bude jasno, uporedivo, vidljivo, da nam ne trebaju uputstva za upotrebu kada čitamo budžet, da nam ne trebaju tumači stavki kada ocenjujemo koliko ste dobro radili ili koliko se budžet dobro nepuni?
Prosto govorimo o tome da nema potrebe da mi ukazujemo na različitost pristupa time što ćemo teže moći da sagledamo koliko to teško država funkcioniše u ovom trenutku, zato što neće, tvrdim, ponavljam i ponavljaću, da stavi pod kontrolu sve tokove novca, za šta je u stvari dobila mandat. Praktično je ovaj amandman koji smo podneli u julu, a sada ponovljen, usvojen, ali normalno Vlada ima pravo i njen je zadatak da obavlja izvršnu funkciju i da radi, a naš je da retorički, znači kritikom, pomažemo da taj rad bude još bolji. Ali, zaista nije obrazloženje za odbijanje reći – adekvatnije, a u stvari govorimo o istim rashodima, samo vi govorite o dva računa prikazivanja prihoda i rashoda.
Cilj je da budemo što jasniji i da ne budemo u ovoj neprilici koju imamo sa gospodinom Dinkićem i menjanjem Zakona o Vladi. Ministarstva, njihove nadležnosti, svake godine, gde imate ono premeštanje stolica i premeštanje nameštaja, da se nikada ne bi mogao utvrditi popis, ne neuspeha kao nekih opisnih imenica, nego da se ne bi mogla proveriti adekvatnost upotrebe sredstava.
Znači, neuporedivost stavki. Kad mi sada uzmemo one izveštaje o kontroli završnog računa pa ja vama kažem – prihodi od igara na sreću su manji u ovoj godini nego što su bili u 2007, a vi meni kažete – e, nije to tako, mi sad stavili tu sve koncesione naknade. Upravo zato to i radite. Ne mogu reći da je to makijavelistički podlo, ali vešto je. To je prosto zamagljivanje poslanicima i javnosti da ne mogu da uporede da li se i koliko vrši naplata budžetskih prihoda po pojedinim stavkama zato što ćete ih drugačije prikazivati.
Gospodin Dinkić gasi jedan fond za podsticanje izvoza, formira drugi, pa onda Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća utapa u regionalnu agenciju, pa onda u Fond za razvoj utapa jedan deo podsticajnih sredstava iz nekih drugih namena, prosto kao kod šibicarenja na autobuskoj stanici – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.
Ne možeš ni da kažeš da je neuspešan upravo taj ministar i da ta sredstva uložena u te namene nisu dala adekvatne rezultate. Znači, to je i suviše vidljivo i za jednu ozbiljnu državu nije primereno da se bavimo tom vrstom premeštanja nameštaja, stolica, ministarstava i namena, da ne bi građani mogli da vide koliko u stvari slabi naplata poreskih prihoda ili čak kako se naplata poreskih prihoda drugačijim prikazivanjem usmerava tamo gde ne možemo da vas kontrolišemo ni mi poslanici, ni fiskalni savet koji ustanovljavate, a bogami teško i DRI sa ovim kapacitetima.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić, koji ima reč.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Nenad Popović i ja smo u ime poslaničke grupe DSS podneli amandman na član 2. U tački 25. reči "da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti" zamenjuju se rečima "da uspostavi sistem kontrole kreatora fiskalne politike s ciljem uvođenja principa fiskalne odgovornosti".
Mi smo ovaj amandman podneli jer smatramo da fiskalni savet treba da predstavlja jedno nezavisno apolitičko telo koje će vršiti kontrolu sprovođenja fiskalne politike, s ciljem uvođenja fiskalne odgovornosti, a ne da ima samo nekakav savetodavni tretman. Mislimo da uloga fiskalnog saveta treba da bude daleko naglašenija nego što je to u Predlogu zakona napisano.
Fiskalna odgovornost u Republici Srbiji još uvek nije ni uvedena, tako da je formulacija "da unapredi kulturu fiskalne odgovornosti" po nama nelogična, jer nešto što nije uvedeno ili što se nije baš poštovalo onako kako treba ne može se ni unaprediti, kao što se kaže, kultura te fiskalne odgovornosti, nego se mora uspostaviti i uvesti. Mislim da bi uloga ovog fiskalnog saveta trebala da bude naglašenija nego u nekim državama koje imaju dugogodišnju praksu te fiskalne odgovornosti.
Iz tog razloga smo i predložili ovaj amandman kojim bismo fiskalnom savetu dali znatno veća i šira ovlašćenja nego što je to predloženo u tekstu zakona. Zato vas pozivam da još jednom razmotrite ovaj amandman i da ga prihvatite.