Na član 2. smo podneli amandman koji je u stvari ponovljen amandman iz jula prošle godine, gde govorimo o definiciji budžeta. Ovo nije likovanje, ali prosto moram da ilustrujem, mi smo naveli da bi amandmanom trebalo drugačije definisati budžet kao sveobuhvatan plan primanja, prihoda i rashoda i u obrazloženju Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što odredba sadržana u Predlogu zakona na adekvatniji način definiše budžet, i osim toga, sada čitam, preskačem jednu rečenicu da ne gubim vreme, predložena definicija obuhvata sve elemente koji su navedeni u amandmanu, odnosno prihode i primanja ostvarena po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashode i izdatke itd.
Pitam – da li je nama trebalo godinu dana da shvatimo da smo amandmanom tada podnetim samo skupili na jednom mestu da to bude vidljivo i očigledno vaše definicije toga šta su primanja države, gde pod tim zaista podrazumevamo prodaju nefinansijske imovine i onoga što dođe zaduživanjem, da su izdaci države izdaci za nabavku nefinansijske i finansijske imovine i za otplatu kredita?
Baš zbog toga insistiramo na takvoj definiciji i šta u stvari znači ukupni fiskalni suficit i deficit, gde ono što mi nazivamo rashodima još tada vi to u definiciji potvrđujete?
Da ne bude da se ne razumemo, dvadeset peta odredba tog istog člana kaže – ukupni fiskalni suficit, odnosno višak i fiskalni deficit je budžetski deficit, odnosno suficit korigovan za transakciju u imovini ili obavezama koje su izvršene u cilju sprovođenja javnih politika, pa u zagradi piše (subvencije date u formi budžetskih kredita ili nabavke nefinansijske imovine smatraju se rashodima).
Znači, mi se uopšte ne razlikujemo u tome šta smatramo rashodima, a šta smatramo prihodima. Pokušavamo da nekako metodološki razvodnimo očiglednost onoga što je prihod budžeta, način na koji ga ostvarujemo i šta su u stvari zaduživanja, krediti i rashodi. Na isti takav način pokušavamo da koncesionom naknadom nazovemo prihode od igara na sreću time što ih više nećemo nazvati prihodima od igara na sreću, jer su oni obuhvaćeni širim pojmom.
Da li nam je cilj da sve bude jasno, uporedivo, vidljivo, da nam ne trebaju uputstva za upotrebu kada čitamo budžet, da nam ne trebaju tumači stavki kada ocenjujemo koliko ste dobro radili ili koliko se budžet dobro nepuni?
Prosto govorimo o tome da nema potrebe da mi ukazujemo na različitost pristupa time što ćemo teže moći da sagledamo koliko to teško država funkcioniše u ovom trenutku, zato što neće, tvrdim, ponavljam i ponavljaću, da stavi pod kontrolu sve tokove novca, za šta je u stvari dobila mandat. Praktično je ovaj amandman koji smo podneli u julu, a sada ponovljen, usvojen, ali normalno Vlada ima pravo i njen je zadatak da obavlja izvršnu funkciju i da radi, a naš je da retorički, znači kritikom, pomažemo da taj rad bude još bolji. Ali, zaista nije obrazloženje za odbijanje reći – adekvatnije, a u stvari govorimo o istim rashodima, samo vi govorite o dva računa prikazivanja prihoda i rashoda.
Cilj je da budemo što jasniji i da ne budemo u ovoj neprilici koju imamo sa gospodinom Dinkićem i menjanjem Zakona o Vladi. Ministarstva, njihove nadležnosti, svake godine, gde imate ono premeštanje stolica i premeštanje nameštaja, da se nikada ne bi mogao utvrditi popis, ne neuspeha kao nekih opisnih imenica, nego da se ne bi mogla proveriti adekvatnost upotrebe sredstava.
Znači, neuporedivost stavki. Kad mi sada uzmemo one izveštaje o kontroli završnog računa pa ja vama kažem – prihodi od igara na sreću su manji u ovoj godini nego što su bili u 2007, a vi meni kažete – e, nije to tako, mi sad stavili tu sve koncesione naknade. Upravo zato to i radite. Ne mogu reći da je to makijavelistički podlo, ali vešto je. To je prosto zamagljivanje poslanicima i javnosti da ne mogu da uporede da li se i koliko vrši naplata budžetskih prihoda po pojedinim stavkama zato što ćete ih drugačije prikazivati.
Gospodin Dinkić gasi jedan fond za podsticanje izvoza, formira drugi, pa onda Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća utapa u regionalnu agenciju, pa onda u Fond za razvoj utapa jedan deo podsticajnih sredstava iz nekih drugih namena, prosto kao kod šibicarenja na autobuskoj stanici – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.
Ne možeš ni da kažeš da je neuspešan upravo taj ministar i da ta sredstva uložena u te namene nisu dala adekvatne rezultate. Znači, to je i suviše vidljivo i za jednu ozbiljnu državu nije primereno da se bavimo tom vrstom premeštanja nameštaja, stolica, ministarstava i namena, da ne bi građani mogli da vide koliko u stvari slabi naplata poreskih prihoda ili čak kako se naplata poreskih prihoda drugačijim prikazivanjem usmerava tamo gde ne možemo da vas kontrolišemo ni mi poslanici, ni fiskalni savet koji ustanovljavate, a bogami teško i DRI sa ovim kapacitetima.