Gospođo Đukić Dejanović, moram vama da se obratim pre nego što se vratim na amandman koji ste rekli.
Vidite, SRS zaista jeste 90-tih godina bila u koalicionom odnosu sa SPS, i to svega dve godine. Mislim da se vi toga sećate. Mi smo politički izneli stav, u ime SRS gospodin Krasić je izneo naš stav da smo protiv restitucije. Protiv restitucije smo bili 90-tih, danas smo protiv restitucije. Dok postojimo i funkcionišemo politički, bićemo protiv toga. Malo kasnije ću, konkretno, vezano za zakon o kojem govorimo da objasnim zašto je to tako, odnosno koliko to mogu.
Vidite, mi smo 2000. godine vrlo principijelno i politički korektno bili ponosni na Vladu u kojoj smo sedeli s vama. Neki su vas tada pljuvali. Zbog te vlade s vama mi smo bili prokaženi i pljuvani, ali se nikada tih koalicionih odnosa nismo odrekli. Ti koji su vas 10 godina kidali, satanizovali i pljuvali danas se pozivaju na ponos, na vladu sa vama. To je zaista neukusno. Ne sporim nekome i da voli SPS i da vas ne voli, ali ne može to politički jeftino da eksploatiše. Znate, ako je neko bio balkanski kasapin pre osam ili 10 godina, on to mora da bude i danas.
Ono što smo mi o 5. oktobru mislili 4. oktobra, mislili smo i 6. oktobra i o tome mislimo i dan danas. Posledice 5. oktobra debelo svi osećamo na svojoj koži i sve što smo o njima govorili 4. i 6. oktobra danas život potvrđuje – ekonomski sunovrat, socijalna obespravljenost, nacionalno poniženje, politička diskreditacija, DOS.
Sada za dve godine vlasti SRS neko pita – zašto vi niste uradili restituciju? Zašto vi niste za 10 godina vlasti DOS, pa čak i da uzmemo u obzir da niste sve vreme bili na vlasti? Imali ste sedam godina prilike da to uradite, ali niste imali vremena od Januševića, Kolesara, Novakovića, Pitića, Udovički itd. To su bile teme interesantne za DS, koja je u to vreme ovih poslednjih 10, odnosno sedam godina eksploatisala.
Sada se restitucija stavlja na terete SRS, ne zato što oni istinski veruju da smo mi za to krivi, nego ne mogu da pljuju po vama jer ste im vi pomogli da usvoje sve evropske zakone. Onaj vaš predsednik stranke je u pravu – nema Evrope njihove bez vas. Ali, oni ne mogu vas da pljuju, nego su našli SRS. Sad, prihvatam, evo, za sve smo mi krivi, ništa nije sporno.
Ne želeći da nastavljam polemiku sa gospodinom Milivojevićem, niti sa bilo kim iz DS, ali mi, gospodine Milivojeviću, postavljamo jedno objektivno pitanje – koliko će da košta restitucija, za koju kažete da je trebalo da je sprovedemo, a vi se za nju zalažete?
(Predsednik: Samo sam htela da vas zamolim da se obraćate parlamentu i meni i da se vratite na temu.)
I rekao sam da ću se vama obratiti.
(Predsednik: Da, ali obraćate se sada poslaniku direktno, što nije dozvoljeno.)
Izvinjavam se još jednom gospodinu Milivojeviću.
Mene sada interesuje, za predstavnike skupštinske većine svaki zakon ili zakon koji možda zvuči moderno je temelj i put u EU.
Sad Zakon o budžetskom sistemu, u koji se ugrađuje jedan ili dva stava ili člana, a odnose se na restituciju, predstavljaju temeljni put u EU, a država nije usvojila zakon o restituciji. Postoji gomila preduslova, od normativnih pa do svih ostalih, koje ova država mora da reši da bi bila spremna za restituciju, tu vašu restituciju koju hoćete.
Mene sada interesuje dokle je država stigla sa primenom Zakona o planiranju i izgradnji? To je jedan od preduslova da se reši problem legalizacije. "Blic" kaže: "Opštine hoće da oderu građane". Gospodin Dulić proziva dve opštine u kojima je DS na vlasti zato što zloupotrebljavaju zakon, hoće da oderu građane, jer su legalizaciju shvatili kao sredstvo za pljačku, a ne kao nešto što će u administrativnom i u svakom drugom smislu urediti ovu državu. To kaže Oliver Dulić, on kuka na svoje, na DS, ne kuka na druge opštine.
Od 700 hiljada zahteva obrađeno je tek dve hiljade. Pitam one koji se zalažu za restituciju – koliki je vremenski period koji treba da prođe da se samo ovaj segment preduslova reši, pa da Srbija u tom pravcu može da razmišlja? Drugo je pitanje katastra, treće je pitanje imovine. Sva ova pitanja o kojima govorim, direktno su vezana za budžet, jer struktura fiskalnih prihoda zavisi od imovine, od vlasništva, uknjiženja, legalizacije itd.
Na kraju krajeva, zbog ovih zloupotreba u postupku legalizacije, pitam vas, gospođo ministar, koliko će opština realno projektovati svoje budžete? Računaju na ovu pljačku, biće para, a nemate pojma kako ih troše. Nemate pojma na šta i kako troše pare koje kroz nerazumne cene uzimaju na konto legalizacije. Sad neko nas uverava da treba u ovaj zakon da ugradimo priču o restituciji.
Znači, i jedan i drugi amandman su išli u pravcu, ovaj o kome sad govorimo i onaj o kome je govorio Krasić, da se ta kategorija i posao restitucije izopšte iz ovog zakona. Mi smatramo da nije apsolutno vreme da se o tome govori, naročito ga dovoditi u kontekst naših dugova.
Što se tiče duga koji se predviđa – 45%, nije on naša svest i opredeljenje da štedimo, nega naša nužda. Kako je moguće da pet članova pre ovoga prihvatamo međunarodnu praksu, a sad međunarodnu praksu od 60% koja predstavlja Mastrihtski sporazum, nećemo da prihvatimo? Zato što smo ekonomski uništeni, zato što ne možemo toliki dug da trpimo.
Ne možemo mi da trpimo ni ovaj dug koji imamo, od 37 ili 38%. Sada vas pitam – kakav je ekvivalent u materijalnoj vrednosti za tih 37 ili 38%? Šta je ova država dobila na konto tolikih dugova? Da li smo dobili puteve, da li smo dobili neku drugu infrastrukturu, da li smo podigli administrativne kapacitete, da li smo uradili nešto na šta zbog tih 37 ili 38% državnog duga treba da budemo ponosni. Nismo uradili ništa, nego smo pare pojeli i popili, zato što smo pare povlačili za javnu potrošnju, oni koji vode državu poslednjih 10 godina – DS itd.
Sad u ovaj zakon ugrađujemo priču o restituciji. Pitam da li neko od predstavnika većine ili vas iz Vlade, gospođo Dragutinović, zna koliko sredstava će državi trebati za postupak restitucije? Ko može da nam garantuje, kad se tržište nekretnina, cena zemlje jednog dana u državi ustanovi i definiše, da taj iznos koji predviđate za restituciju neće da pređe tih 60% ili računate da više nijedan dinar kredita nećete povući na ovih 37 ili 38%, a već ste najavili novih 200 miliona za očuvanje budžetskog deficita?
Da postoje projekti, povukli biste 800 miliona dolara od Rusa. Evropska investiciona banka najavljuje da će vam u ovoj godini odobriti veći nivo kredita itd. Sada vas pitamo šta je istina, da li neko iz ove mreže može da se izvuče? Šta je, kako je, gde ćemo i kako ćemo sa privredom koju imamo, sa poreskom politikom koju imamo, koju biste vi da menjate, ali nemate podršku u Vladi, samo delom rasta koji biste da menjate, iako nas 10 godina uveravate da je to jedini evropski i najbolji model ove države?
Sada ćete da nam predstavljate novi model rasta, vi znate kako država treba da izlazi iz problema. Onda se ta priča o restituciji, o dugu države banalizuje na devedesete, vlast, ovo ili ono. I ovaj dom više zaslužuje, a bogami i građani.
Nisu vam za ovakvu Vladu dali poverenje, ali u njihovo ime rukovodite državom, a kako žive, vrlo dobro osećaju na svojoj koži. Vi nemate pravo na ovakve avanture, ali ste se na njih odlučili. Mi verujemo da ćete zbog toga na prvim narednim izborima platiti ceh, ali stvari se moraju nazvati imenom koje one zaslužuju i postaviti na mesto koje im pripada. Hvala.