Narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 23. doda novi član 23a. Da li neko želi reč? (Ne.)

Član 24. predloga, u stvari, govori o članu 65. koji tretira budžetski fond. Da bih građanima približili materiju i potrebu da se reaguje, moram da kažem da je taj budžetski fond, u stvari, poseban račun u okviru glavne knjige trezora, gde se evidentiraju sve promene na nivou Republike ili na nivou lokalnog budžeta.
Namera je da se odvojeno vode prihodi i rashodi, da bi mogli da se prate efekti po određenom, npr. međunarodnom sporazumu ili nekim lokalnim propisom ustanovljena neka obaveza izgradnje ili bilo čega.
Šta Vlada radi izmenama? Propisom je bilo definisano da se pojedinačno oko tog budžetskog fonda vodi i njegova svrha, vreme za koje se ono osniva, nadležno ministarstvo koje upravlja fondom, znači sredstvima koja će se u ovom fondu naći i kako će se ona trošiti. Šta sada Vlada menja? Raniju tačku 4), gde su bili izvori finansiranja, ne dira, ali zato tačku 3), gde je pisalo da taj budžetski fond raspolaže prihodima koji proističu iz upravljanja likvidnim sredstvima budžetskog fonda, tu tako rogobatno osmišljenu rečenicu, gde kaže da će evidentirati prihode od raspolaganja tim sredstvima, likvidnim, znači novcem, menja tako što kaže da će ta tačka 3) sada da se zove "drugih prihoda", da se taj budžetski fond finansira iz drugih prihoda.
Znači, tako dosledno se izvodi zamagljivanje načina prikupljanja i trošenja sredstava, ne samo u onome što je opšti budžet, da ga tako nazovem, nego čak i kod budžetskog fonda, to ranije rogobatno, ali ipak približno jasno objašnjenje, nekome je izgleda delovalo prejasno, pa ga treba potpuno ukinuti i navesti to drugim prihodima, a sve vreme opet pričamo o nekoj jasnosti budžeta, o potrebi da se on kontroliše i da se sve to zajedno zove fiskalnom odgovornošću.
Mi smo tražili da se ta tačka briše, da ostane po starom, da se on finansira iz prihoda od upravljanja likvidnim sredstvima i neka se doda ova tačka: "i drugih prihoda", jer koliko mogu da vidim iz ove fiskalne odgovornosti predložene ovim zakonom, ono što se u teoriji naziva dvojnim knjigovodstvom, kao pozitivni naziv da se vode izvori prihoda i trošenje, mi ovde sačinjavamo zakon koji će omogućiti dvostruko knjigovodstvo, ne dvojno, nego dvostruko, jedno koje će biti prikazano nama, građanima, a drugo koje će Vlada voditi unutar sebe. Mislim da to nije dobra praksa i da zato treba prihvatiti amandman poslaničke grupe SNS.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Samofalov. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Reč ima gospodin Đurić.

Obrazložiću sada i amandman na član 25. i 26, s obzirom da su to vezani amandmani, pa se neću javljati kada bude amandman na član 26.
Naime, mi smo predložili sa ova dva amandmana da se smanji procenat tekuće budžetske rezerve na 0,5%, a da se ne smanjuje procenat stalne budžetske rezerve, iz razloga što se sredstva iz stalne budžetske rezerve koriste za otklanjanje posledica nekih vanrednih okolnosti, elementarnih nepogoda, požara, zemljotresa, poplava, klizišta i nekih drugih vanrednih okolnosti koje mogu da ugroze život i zdravlje ljudi ili da prouzrokuju neke veće štete, štete većih razmera. Oni su unapred definisani.
Ukoliko dođe do smanjenja tog procenta stalne budžetske rezerve možemo doći u situaciju da Republika Srbija, odnosno jedinice lokalne samouprave ne mogu u toku jedne budžetske godine da saniraju te štete, dok sredstva tekuće budžetske rezerve nisu unapred definisana i planirana i zato predlažemo njihovo smanjenje, jer se ta sredstva mogu koristiti nenamenski, odnosno mogu se koristiti za ispunjenje nekih partijskih interesa u predizbornoj kampanji, u dobijanju neki političkih poena. Pozivam vas da prihvatite ova dva amandmana.

 Na član 26. amandman su zajedno podneli poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Želela bih da skrenem pažnju i gospođi ministar i našoj javnosti, građanima i svim kolegama na značaj amandmana na član 30. Član 30. u stvari definiše sadržaj završnog računa i tiče se osnovnog člana 79 Zakona, gde je popisano šta sve završni račun, u skladu sa međunarodno prihvaćenim računovodstvenim standardima, definiše, šta sve treba da sadrži i idemo u jednu neophodnu novinu, doduše zaista nakon deset godina od objedinjavanja trezorskih računa i svih onih računa na kojima su se slivali javni prihodi, da obuhvatimo imovinu kojom raspolaže država Srbija.
To bih pozdravila kada bi ovaj član zakona u predlogu koji dopunjavam sve ono što treba da sadrži završni račun bio formulisan tako da on doprinese stvarnom evidentiranju onoga što je državna imovina, ali ne onoga što je državna imovina koju zatičemo u trenutku donošenja zakona, jer gospođa ministar kaže da će njoj korisnici državne svojine dostaviti izveštaj o onome čime raspolažu.
Izveštaj o onome čime oni danas raspolažu ne znači da je to i popis ukupne državne imovine, već naprotiv, da se u međuvremenu od 2001. godine, kada je stupio na snagu Zakon o privatizaciji nov, koji je omogućavao da se ne prikaže imovina kojom neko preduzeće raspolaže, koji je dopuštao da se prikaže državna imovina i proda kao društvena, gde se zemljište koje nije bilo svojina društvena ili zemljište uz objekat koji se koristi prodaje kao da nije državno, a bilo je državno.
Mi ne možemo dozvoliti da prođe ovakav član zakona. To znači da se država unapred odriče imovine koja nije nestala ali je nestala iz poslovnih knjiga države, i dokaze za ovo sam navela i u načelnoj raspravi, makar Robne kuće "Beograd" kada se prodavala kao imovina robnih kuća Beograd državna svojina, ono čime Vlada Republike Srbije mora da raspolaže nezavisno od toga da li je ta imovina uknjižena, nezavisno od toga da li postoji vlasnički list, ali je ona bila upisana jer je Zakon o svojini, o sredstvima u svojini Republike Srbije donet još 1994. godine.
Nebrojano izgubljenih kvadrata, poslovnih prostora po gradovima, pitajte samo javna pravobranilaštva koliko su namereno izgubili sporova ili nisu reagovali tamo gde su trgovinska preduzeća prodavala vlasništvo države. Vi nemate prava kao vlast, vi nemate pravo kao ministar finansija, vi nemate pravo kao Vlada da se ponašate po onoj hrvatskoj u vreme izbora, tada sam se i zapitala šta znači reč, a rekli su – ko je jamio, jamio je. Šta to znači? Ko je uzeo, uzeo je i to više nećemo ispitivati. Ne može tako. Ne zastarevaju zločini, a ovo je zločin koji se zove ekonomski zločin prema državi, zažmuriti na imovinu koju je neko nezakonito oteo.
Mene ne zanimaju afere po novinama, ko je menjao i ko je kome dozvolio, ko je bio direktor Direkcije za imovinu kada je neko kuću na periferiji Beograda menjao za ekskluzivni poslovni prostor, ali i o tome smo slušali.
Znači, ima slučajeva gde je državna imovina nestala iz poslovnih knjiga i zato tražim od vas amandmanom, ne na osnovu izveštaja koji vam dostavi neko ko se trenutno zatekao, pa u njegovom bilansu stoji da ima nešto od državne svojine, nego da tražite računovodstveno validnu dokumentaciju za koju neko garantuje zaista, pod odgovornošću svake vrste, da se u bilansima od 2000. do 2010. godine nije izgubila ta imovina.
A ona se netragom ne može izgubiti, a možda i može, jer su se izgubile mnoge devize, mnogi devizni računi, jer se zaboravilo gde su vrlo vredne zbirke slika iz četiri velike banke čiji stečaj jeste ili nije završen, a ko to zna?
Danas kada se priprema fond za razvoj kao podloga za stvaranje nove banke za razvoj i neko će od vas, gospođo Diana, tražiti da obezbedite deset miliona evra cenzusa, pitam što ne formirate banku za razvoj iz naplaćenih potraživanja od te četiri velike banke, a prema podacima iz 1997. godine bilo je naplaćenih jedanaest milijardi dinara sredstava?
Prevedite to u evre na 2007. godinu. Neću da govorim o svežijim podacima jer ih nemam, ali imam odgovor na poslaničko pitanje pokojne Borke Vučić, koleginice iz banke, kojoj je tada Vlada odgovorila i tadašnji ministar finansija, gospodin Mirko Cvetković, sadašnji predsednik Vlade, gde su značajna sredstva prikupljena od računa za koje ne znamo gde su danas.
Molim vas, ako se desilo da je jedno ministarstvo prodavalo značajnu zbirku tih banaka u stečaju, a Ministarstvo kulture koje je bilo udaljeno svega nekoliko metara u istoj zgradi reagovalo i molilo da se te slike i tako vredne zbirke ne prodaju, nemojte da nam se ta sramota ponovi, jer ta sramota košta.
U ovom trenutku kada pričamo o tome da se plate i penzije, plate u javnom sektoru i penzije mogu indeksirati na ovaj ili onaj način, a vi kao vlada nećete da napravite uštedu tu gde je moguće, da kontrolišete imovinu kojom raspolažete, da vidite gde su devizne rezerve i po kojoj ceni su plasirane i da se onemogući rasipanje para uslovljeno političkim dogovorom kvazi bankarstvom u okviru Vlade.
Ne govorim želeći da se dodvorim nijednom delu biračkog tela. Za mene su, na primer, preči mladi koji treba da nađu posao, pa da rade, pa da zarade i za penziju onih koji zaista treba da imaju pristojnu penziju. Mene zanima zaposlenost više od socijale.
Nije dobra država koja se trudi da obezbedi socijalna davanja time što će uzeti poreze ili će uzeti kroz primenu nekih strategija tajno i prikriveno, nego me zanima država koja obezbeđuje punu zaposlenost, ali i ona koja vodi računa o svojoj imovini i o svojim sredstvima.
O imovini se na ovaj način ne vodi računa i dok god se ne kazni neko ko je dozvolio da ta vrlo vredna imovina nestane u ovom periodu mi njen pravi popis nećemo imati i završni račun neće imati sadržaj kakav vi i želite. Ne sumnjam u to, ali ga na ovaj način bez verodostojne knjigovodstvene dokumentacije, što mi amandmanom tražimo, ne možete obezbediti.

Na član 33. amandman su zajedno podneli poslanici Nenad Popović i Arsen Đurić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović, Miroslav Petković i Miloš Radulović. Gospodin Petković želi reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Dragutinović, u izmenama i dopunama ovog zakona u članu 35. predviđa se osnivanje fiskalnog saveta. Taj fiskalni savet trebalo bi da da ocenu da li Vlada vodi fiskalnu politiku u skladu sa pravilima koje predviđa ovaj predlog zakona.
Taj fiskalni savet trebalo bi da bude nezavisno telo, da bude politički nepristrasno, da ima tri člana, čije članove predlaže predsednik Republike, ministar finansija i guverner NBS. Ministra finansija, naravno, predložio je gospodin Boris Tadić, predsednik Republike, da se ne zavaravamo da je to uradio Mirko Cvetković.
Guvernera NBS predložio je, takođe, predsednik Republike i ova skupština ga je birala, a predsednika Republike Borisa Tadića predlaže predsednik Republike Boris Tadić, očigledno, samo on će uvesti Srbiju 2015. godine u EU. Sad tako nepristrasno telo predloženo od ova tri ovlašćena predlagača biraće vladajuća većina u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Mi smo podneli amandman na ovaj član zaista želeći da ukažemo koliko je vama više stalo do forme nego do suštine, da se zaista neka pravila, principi i procedure poštuju u ovoj zemlji, pa smo predložili da jednog člana ovog fiskalnog saveta predlažu stranke koje nemaju predstavnike u vladi, znači opozicione stranke prema broju poslanika u Narodnoj skupštini.
Naravno, nismo očekivali da ćete prihvatiti ovaj amandman, mada zaista smatramo da je to jedan vid nepristrasne kontrole i kontrole koja može da se sprovede nad radom ovog tela. Vi ste rekli upravo da to ne garantuje dosledno sprovođenje ovog zakona i naveli ste primere da u nekim državama članovi fiskalnog saveta jesu recimo DRI, a da smo, verujte, znali u ponedeljak da će gospodin Tijanić izneti svoju želju da naplati od Narodne skupštine tri miliona evra, mi bi predložili da jedan član fiskalnog saveta bude direktor Javnog servisa.
Ali da štedimo vreme i novac građana Republike Srbije, pošto očigledno jedan sat prenosa iz Narodne skupštine gospodin Tijanić tarifira sa hiljadu evra, kad se prevede onih 3000 sati u tri miliona evra, računica je prosta.
Šta smo zaključili iz današnje rasprave? Da samo naivni veruju da će Srbija ući 2015. godine u EU. Sami ste priznali da je trebalo da donesete poseban zakon o fiskalnoj odgovornosti, a ne da kroz tridesetak izmena Zakona o budžetskom sistemu regulišete tu materiju.
Zaključili smo ponovo da je problem našeg budžeta nepovoljna struktura, da najveći deo čini tekuća potrošnja, a ne investicije. Zaključili smo da će nivo sredstava koji će biti izdvojen za penzije dosadašnjih 14% već 2013. godine pasti na 10% u budžetu.
Zaključili smo, na kraju, da vi za ovaj zakon nećete imati većinu u danu za glasanje, jer ukoliko zaista brinu o interesu penzionera i socijalno najugroženijih kategorija stanovništva, ni predstavnici PUPS, ni predstavnici SPS, a iz drugih razloga gospodin Balint Pastor i njegova poslanička grupa neće podržati ovaj zakon.
Budite sigurni da će se tako ponašati i DSS i da će sa zadovoljstvom podržati neke od amandmana koje su predstavnici nekih stranaka koji su u vladajućoj koaliciji dali na predlog ovog zakona, da ćemo za njih glasati. Nisam siguran da ćemo vrlo brzo raspravljati ponovo o izmenama i dopunama ovako lošeg zakonskog predloga.

Narodna poslanica Zlata Đerić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, poštovani građani Srbije, ako je trebalo prihvatiti neke od amandmana opozicije, ovaj je svakako trebao prihvatiti i razlozi za njegovo prihvatanje leže upravo u obrazloženju zašto je on odbijen.
Kolega Petković je vrlo jasno obrazložio šta je poslanička grupa DSS htela ovim amandmanom zaista dobronamerno, a imajući u vidu da je jedan od najvažnijih poslova, najvećih odgovornosti svake vlade u svakoj zemlji jeste da brine odgovorno o budžetu građana, jer budžet građana nije dobit vlade, vlada nije privredna organizacija. To su sredstva svih građana, mukotrpno skupljena, o kojima vlada treba da brine i data su vladi samo na privremeno upravljanje, od izbora do izbora, i to odgovorno upravljanje njima.
Dakle, obrazloženje zašto se amandman odbija kaže, amandman se ne prihvata iz razloga što predlog da članove fiskalnog saveta predlažu tri stranke koje ne podržavaju vladu, a koje su najveće po broju poslanika, kako bi se stvorili preduslovi za dosledno sprovođenje fiskalnih principa i pravila, upravo ne garantuje, pazite ne garantuje dosledno sprovođenje fiskalnih principa i fiskalnih pravila, jer je zakonom predviđen mandat članova fiskalnog savet od šest godina, dok je mandat vlade četiri godine, a budžetski ciklus u kom se primenjuju fiskalna pravila se odnosi na jednu budžetsku godinu.
Naprotiv, smatrali smo da upravo ovako sastavljen fiskalni savet garantuje potpunu kontrolu, odgovornu kontrolu nad sredstvima građana koja su poverena vladi. Ono što je trebao da bude osnovni princip demokratije, u koju se svi zaklinjemo i kojom transparentno nešto mašemo pred EU, kojoj toliko hrlimo, a kako je kolega rekao, nećemo pre 2015. godine sigurno ući i nećemo, naravno, svi to dobro znamo.
Dakle, upravo bi jedan od pravih principa demokratije, osnovnih principa, bio da je prihvaćen ovaj amandman, kojim bi se omogućilo građanima čija su to sredstva da i preko tri najveće opozicione stranke, dakle, one koje imaju relevantno biračko telo iza sebe, imaju uvid upravo u ovaj deo fiskalne politike jedne vlade. Zbog toga je ovaj amandman svakako trebalo prihvatiti.
Pozivam ministarku da razmisli još jednom o ovom, bez obzira na ovakvo obrazloženje i bez obzira na drugi deo obrazloženja gde kaže, ukazuje se da se u praksi većina zemlja predlagači člana fiskalnog saveta predsednik države, guverner centralne banke, ministar finansija ili predsednik Državne revizorske institucije. Mi smo ovde sve poprilično transparentno uveli u ruke jednog ili dva čoveka, ali mislim da nadzor nad ovim svakako treba da imaju građani Srbije kroz predstavnike najjačih opozicionih stranaka. Hvala.