Reč ima gospodin Aleksandar Pejčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre i predstavnici Vlade, moram reći da mi je žao što nema gospodina Milosavljevića, onog drugog koji je zadužen da priča o trgovini i turizmu, ali on ovde nije, i vi, gospodine ministre, nemate mandat da prihvatite naše amandmane, a naši amandmani su suvisli i savršeni i pružaju sasvim drugačiji koncept nego što ste nam vi ponudili.
Vas, gospođo predsednice, hoću da obavestim da nije održan Odbor za trgovinu i turizam, iako su se odbori promenili i dopunili, iako većina ima većinu u odborima, mi nemamo izveštaj odbora o ovom zakonu i ovim amandmanima. Želim čisto da vam kažem da to imate u vidu i iako smo promenili odbore vi i dalje nemate većinu. Imate opstrukciju u odborima.
Evo tri dana kako raspravljamo o ovom zakonu o zaštiti potrošača i, verujte mi, izuzetan je odziv i pažnja svih ljudi, građana Srbije, nekih udruženja, asocijacija koje se bave ovom problematikom, zainteresovani su i vidimo da su opozicioni parlamentarci i te kako uključeni u polemiku, ne znam s kim, pošto nema ministra, i čisto pričaju uzalud, pričaju građanima Srbije na koji način bi trebalo da izgleda ovaj zakon.
Pošto je ovo i ustavna obaveza države da štiti potrošače, a uz ovaj zakon koji treba da se donese, a prethodni smo doneli 2005. godine, tu su i zakoni mnogi drugi, kao i o obligacionim odnosima, zaštiti životne sredine, zaštiti konkurencije, i to su pretpostavke koje su tu da zaštite na jedan ekonomski način potrošače odnosno građane Srbije.
DSS je podnela oko 60 amandmana i žao mi je što ste prihvatili svega jedan amandman od tih amandmana koje smo podneli. Oni su izuzetno korektni i dobri amandmani i pružaju sasvim novi koncept ovog zakona, iz prostog razloga što su nam se građani žalili, i mnoga udruženja.
Mi smo hteli da vam pomognemo ovim amandmanima da izađete iz ćorsokaka, da budete čisti pred građanima Srbije, ali vidim da niste prihvatili amandman, prihvatili ste samo jedan tehničke prirode gospođe Milice Vojić Marković i na taj način poslali poruku javnosti da vas uopšte ne zanimaju interesi građana.
Kada je reč o ovom amandmanu mi smo hteli da obaveze predugovora obaveštenja što se tiče potrošačkog kredita i davaoca kredita, a to su banke, moraju u roku od 14 dana pre zaključivanja ugovora proslediti konzumentu tog kredita, kako bi on sagledao uslove i možda bi promenio banku.
Druga stvar, ove uslove koje banka šalje konzumentu ne smeju da se naplaćuju, ne sme nikakva taksa. To je jedan od amandmana. U toku rasprave ćemo vam i dokazati da smo bili u pravu, a vi prenesite sve ovo ministru Milosavljeviću, možda će ipak u danu za glasanje glasati za neki amandman.

Amandman kojim se posle člana 123đ dodaje novi naslov i novi član 123e u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i Milica Vojić Marković.
Reč ima gospođa Milica Vojić Marković.

Šta je za nas važno u ovom delu teksta, u ovom članu koji smo mi naslovili kao 123đ. To je obaveza predugovornog obaveštavanja kod dozvoljenog prekoračenja računa. Znači, jedna od stvari gde su zaista potrošači bankarskih kredita i te kako uskraćeni u našoj zemlji i mi smo smatrali da je ovaj amandman, koji je prilično dugačak, ali za koji se iskreno nadam da su ga pročitali bar ljudi iz Ministarstva i klimali glavom i rekli da je u redu, iako ga nisu prihvatili, vrlo važan za građane Srbije.
Kada ne prihvatite sve ovo što smo napisali, kada ne prihvatite ni ovaj amandman, a kažete da se zakon zove – zakon o zaštiti potrošača, a pri tom uradite to da im osnovni mehanizam zaštite izmaknete ispod nogu, sklonite ga od zakona, ne razumem na osnovu čega vi zovete taj zakon – zakonom o zaštiti potrošača.
To je nešto što je apsolutno nedozvoljeno onome ko sebe zove proevropskom Vladom, jer građani Srbije u ovom trenutku i sa ovakvim predlogom zakona su daleko ispod nivoa zaštite potrošača EU koji imaju potrošačke kredite. To je fakat i to niko ne može da opovrgne.
Danas doživljavam i često se to dešava da danas nije niko i ništa rekao negativno u odnosu na naše amandmane, sem onoga što je napisao predlagač. Duboko verujem da se jedino dijalogom mogu rešiti nesuglasice, različita gledišta.
Kada imate situaciju da dijaloga nema, odnosno svi gledaju i ćute, to shvatite, obraćam se građanima Srbije, potrošačima, nema u ovom društvu, u ovoj vladi, nema u ovoj skupštini onoga ko hoće da zaštiti vaša prava, a da danas nije ovde.

Reč ima Aleksandra Janković.

Imam samo u okviru ovog amandmana jedan komentar koji se tiče Vlade i jedno pitanje za vas, predsednice Skupštine.
Pitanje koje se tiče Vlade jeste zašto se prave ove javne rasprave?
Iz kog razloga vi trošite pare tih osiromašenih i potrošenih građana Srbije, praveći javne rasprave o nacrtima zakona, kada ništa što je na tim javnim raspravama kasnije ne uvažite i ne uvrstite u sam tekst zakona.
Evo, Lazar Srdanov, sekretar međuopštinskog udruženja trgovaca Novog Sada, svojevremeno je rekao da je upravo neophodno uvođenje kategorije potrošačkih ugovora, zato što te kategorije tih ugovora nema u Zakona o obligacionim odnosima.
Istu stvar govori i Jovan Beara, predsednik poslovnog udruženja, koji takođe koristi, odnosno govori o onome što sam napomenula da bi bilo dobro da postoji nekakvo nezavisno telo, neki centar za rešavanje, odnosno nezavisni centar za savetovanje potrošača, a ne nešto što bi bilo pod ingerencijom Ministarstva za trgovinu, jer je potpuno nemoguće da Ministarstvo samo sebe kontroliše.
Kada pogledate ogroman broj komentara učesnika ovih javnih rasprava, postavlja se pitanje šta je to čime se Vlada rukovodi? Da li vi to ne uvažavate ne samo poslanike, nego ljude iz struke, pa tako i građane Srbije?
Pitanje za vas, predsednice Skupštine, šta će nam Javni servis ukoliko može da prekine prenos, tako da nas vi o tome ne obavestite, tako da možda ne obaveste ni vas?
U ovom trenutku, prenosa na Javnom servisu, vlasništvu gospodina Tijanića, nema. Ne znam da li je reč o nekakvoj trgovini usluga, o čemu se radi, da li je tu uzet potrošački kredit o kome je Skupština bila neinformisana, ali ono što je činjenica jeste da prenosa nema, da nam vi to niste napomenuli, a vrlo opravdano sumnjam da vi o tome ništa niste znali, zato što gospodin Tijanić radi kad hoće, i to kad nešto hoće baš ono što on hoće.

Gospođo Janković, imali smo informaciju i ona je bila od predsedavajućeg dostupna svim poslanicima da ćemo biti u direktnom prenosu do 17.55 časova.
Odloženi prenos će ići po završetku neke sportske manifestacije, ne znam tačno koja je.
Dakle, mi smo u obavezi da obezbedimo javnost u radu, a javnost se može realizovati i kroz odloženi prenos. Ta informacije je išla poslanicima i ja sam ovaj put bila informisana.
Amandman kojim se posle člana 123đ dodaje novi naslov i novi član 123e u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Reč ima gospođa Aleksandra Janković.

Ovog puta uopšte nisam tražila reč, ali sada se pitam da li imam problem sa pamćenjem ili ima većina opozicionih poslanika u ovoj sali. Stvarno se ne sećam, gospođo predsedavajuća, da ste nas danas informisali o tome. Moguće je da je to nekakav previd, ali ono što sam čula od kolega jeste da mi nismo bili informisani. Lepo je što je vas gospodin Tijanić informisao, on to voli da radi jedan na jedan, ali ono što nije lepo da mi ostali o tome ništa nismo znali.

Pre nego što dam reč gospođi Donki Banović, bio je informisan predsedavajući gospodin Nikola Novaković. Ako vas nismo informisali, to je naša greška, zaista se izvinjavam, evo to činim sa zakašnjenjem sada.
Gospođa Donka Banović ima reč. Izvolite.

Ovo je amandman koji uvodi član koji nosi naziv – Obaveza savetovanja i procene kreditne sposobnosti potrošača.
Imaju neke banke nekakvu praksu da možete da odete da se posavetujete oko vrste kredita, visine iznosa itd, međutim, to je sve neobavezna praksa, a da biste mogli da napravite procenu, na primer, u kojoj banci da dignete nekakav kredit, za to, u najmanju ruku, treba da završite ekonomski fakultet. Dakle, to je sve onako ljudima koji nisu iz te oblasti prilično nejasno.
Da ta praksa ne bi bila od banke do banke drugačija, negde potpuna, negde nepotpuna, ovim bi se članom uvela obaveza za savetovanja i procene kreditne sposobnosti potrošača. Dakle, obaveza da svaka banka to radi sa potrošačima, odnosno sa svojim klijentima.
Prvi stav ovog člana je jedna opšta odredba koja kaže da je davalac kredita dužan da potrošaču da savet o tome da li traženi, odnosno ponuđeni kredit odgovara njegovim potrebama i imovnom stanju i da ga obavesti o bitnim obeležjima određenog kredita. Međutim, dalje, kada ukupan iznos kredita prelazi sumu od tri miliona dinara, onda je davalac kredita obavezan da to svoje mišljenje i savet dostavi i u pisanom obliku.
Drugi stav dalje govori o tome da je ta banka, odnosno davalac finansijske usluge dužan da proceni kreditnu sposobnost potrošača, kako bi mogao valjano da ga savetuje, odnosno kako građanin, odnosno potrošač ne bi zapao u dužničku krizu. Naravno, tu pretragu obavlja kroz odgovarajuće baze podataka, a podatke pojedinaca, odnosno građana štiti Zakon o zaštiti podataka. Troškove te pretrage, odnosno procene kreditne sposobnosti snosi davalac kredita, a ne potrošač.
Zatim, na primer, stav 6. ovog člana koji mi predlažemo jeste da, u slučaju da odbije da zaključi ugovor o kreditu sa potrošačem, davalac kredita dužan je da potrošača blagovremeno, a najkasnije 14 dana od odbijanja obavesti o razlozima odbijanja. Dakle, ne samo da vas obaveste da ne možete da podignete kredit, nego da se navedu i razlozi. Sve troškove kada je ovaj proces u pitanju snosi davalac kredita, a ne potrošač.
Smatram da građani dobro znaju o čemu govorim, da zaista, kada je ova oblast u pitanju, i te kako i savetovanje je potrebno, iako, na primer, Srbija ne spada u zemlje gde građani ne izmiruju kredite, visok je procenat građana koji na vreme izmiruju kredite u poređenju sa zemljama u regionu.