Podneo sam amandman na Predlog zakona o zaštiti potrošača i to na član 97. stav 2. Član 97. se odnosi na zamenu potrošača drugim licem, a u vezi formalnih uslova za zaključenje ugovora o turističkom putovanju.
Stav 1. u članu 97. glasi: "Potrošač može pre otpočinjanja turističkog putovanja da odredi drugo lice koje umesto njega ima pravo da koristi ugovorene usluge ako zadovoljava posebne zahteve predviđene za određeno turističko putovanje".
Stav 2. u članu 97. glasi: "U slučaju stava 1. ovog člana, trgovac može da zahteva naknadu isključivo troškova koji nastanu zamenom". Predlažem da se taj stav 2. menja i da glasi: "U slučaju iz stava 1. ovog člana, trgovac može da zahteva naknadu isključivo u skladu sa uslovima koje propisuje Zakon o turizmu".
Mi imamo važeći Zakon o turizmu. U tački 6), koja se odnosi na prava i obaveze organizatora putovanja i putnika, pod opštim uslovima putovanja uređuju se prava i obaveze organizatora, odnosno predviđaju se za putnike i posebno naglašava pravo na naknadu učinjenih troškova kada putnik obezbedi odgovarajuću zamenu ili je zamenu našao sam organizator, zatim, prava putnika u slučaju otkazivanja putovanja itd. Dakle, u važećem Zakonu o turizmu sve je to na jedan način definisano.
Ovaj amandman se poziva na poštovanje Zakona o turizmu. Moj cilj je bio da se poboljša zakon, ali Vlada nije prihvatila, jer ovo ne odgovara odgovarajućim direktivama EU.

Na član 99. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 101. amandman je podneo narodni poslanik Ljubiša Petković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 102. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 107. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Član 107. definiše odgovornost za štetu koja se tiče neispunjavanja uslova iz ugovora koje je obećao pružalac usluga turističke prirode.
U stavu 1. tog člana piše: ''Ako trgovac ili treće lice koje je u ime trgovca trebalo da izvrši obavezu iz ugovora o turističkom putovanju ne ispuni odnosno delimično ispuni obavezu iz ugovora o turističkom putovanju ili ako kasni se njenim ispunjenjem, potrošač može da zahteva naknadu štete koju je pretrpeo, uključujući nematerijalnu štetu.''
Evo, podsećam predlagača da ovde lepo piše da nematerijalna šteta kao vrsta štete iz Zakona o obligacijama treba da bude obuhvaćena, ali smo mi amandmanom tražili da se ovde "ili ako kasni sa njenim ispunjenjem" umetnu reči "ili izmene pojedine odredbe ugovora, uz saglasnost potrošača".
Zamislite, predlagač se strašno iznenadio što smo mi rekli da se potražuje nematerijalna šteta čak kad se ugovor izmeni uz saglasnost potrošača i odgovorili ste nam da se amandman ne prihvata iz razloga kontradiktornosti predložene formulacije.
E sad, gospodo, upućujem vas u konkretan život koji glasi ovako – zaključili ste ugovor o turističkom putovanju, da putujete od 15. jula do 25. jula. Jedva ste uspeli da ubedite poslodavca da vam da godišnji odmor u tom terminu; sa bratom i sestrom ste se dogovorili da zbog poslovnih obaveza neko preuzme brigu, na primer, o roditelju koji uopšte ne mora da bude bolestan, a treba mu pomoć, i hiljadu nekih drugih privatnih obaveza i ograničenja koja imamo uskladili ste sa tim rokom u kojem vam je godišnji odmor planiran i ugovoren sa turističkom organizacijom.
Oni vam onda traže izmenu uslova tog turističkog putovanja i vi morate da se saglasite, jer nemate drugi izlaz nego da pristanete na hotel niže kategorije, na hotel koji je dalji od plaže, na hotel u kome se na drugačiji način služi hrana, ne mislim na tri obroka, nego dva, a vi hteli ne hteli imate da birate ili da propustite godišnji odmor, i da tražite da vam vrate uplaćeni novac ili da pristanete na te uslove.
Koju štetu trpite? Plaćate ležaljke, na primer, ali imali ste u prethodno ugovorenim uslovima, plaćate hranu, kupujete, spremate, čak neću da govorim o onome što je ispalo da je luksuz, planirali ste da obiđete nešto, iz hotela u koji su vas premestili u izmenjenim uslovima vi to više ne možete.
Taj koji vas je naterao da potpišete izmenjene uslove ima zakonsko pravo da traži naknadu štete od onog ugovarača u zemlji ili mestu gde je ugovorio tu uslugu, ima pravo da traži naknadu štete od prevoznika sa kojim je ugovarao aranžman, a za našeg domaćeg potrošača koji je prinuđen da pristane na izmenjene uslove i to potpisao, po vama kontradiktorno, tražimo obezbeđenje uslova i njegovu zaštitu kao potrošača.
Da li se neko uopšte upušta u ono što piše ovde i da li vi uopšte gledate televiziju, slušate one koji imaju priliku da otputuju i sa čime se sve suočavaju ili je ovo zaista zakon o zaštiti isporučioca usluga, prodavaca, turističkih agencija, a ne zakon o zaštiti potrošača?

Na član 113. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Gospodin Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa "Napred Srbijo" SNS podnela je amandman i na član 113. Predloga zakona o zaštiti potrošača kojim se na kraju stava 1. briše tačka, stavlja se zarez i dodaju se reči "na srpskom jeziku i jeziku koji je potrošač izabrao".
Svako obrazloženje za odbijanje ovog amandmana sam mogao od vas da očekujem, ali ovako obrazloženje u kojem ste rekli "amandman se ne prihvata iz razloga što nije u skladu sa odredbom pravnog izvora EU koji se transportuje", to već nisam mogao da očekujem.
Naročito što je ovo rešenje iz amandmana u skladu sa odredbama Uputstva 2008/122 Evropskog parlamenta i Saveta EU od 14. januara 2009. godine o zaštiti potrošača u pogledu pojedinih aspekata vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, dugoročnih proizvoda za odmor, preprodaje i razmene, tako da ste mogli neki drugi kreativniji razlog i obrazloženje za odbijanje amandmana da smislite.
U svakom slučaju, smatramo da za potrošača može biti značajno da je ugovor sačinjen na još nekom jeziku osim na srpskom, jer ako je predmet ugovora nepokretnost koja se nalazi na teritoriji strane države, onda tu može doći do primene propisa te države u pogledu knjiženja i drugih evidencija, kao što su takse ili porezi, pa je za potrebe organa strane države potrošaču potreban ugovor na tom jeziku.
S druge strane, ako je potrošač strani državljanin koji ne razume srpski jezik, sasvim je ispravno da ugovor bude sastavljen, pored srpskog jezika, i na jeziku koji potrošač razume.
Zbog toga vas pozivam da u danu za glasanje ipak prihvatite ovaj amandman SNS.

Na član 123. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Tabaković ima reč.

Najduži po tekstu amandman imaće najkraće obrazloženje zato što je svima koji su iole bili upućeni u ovu materiju poznata činjenica da nedostaje čitav odeljak ugovora o potrošačkim kreditima, gde je najveći broj građana bio oštećen ili trpi posledice onih sitnih slova, onih odredbi ugovora gde promene vrši viši organ, a to je jedna opšta praksa.
Od nas, kao Skupštine, NBS je uvek tražila pravo da povuče pare i da ih troši kako hoće, a da mi garantujemo i odgovaramo. Upravni odbori u bankama bi da se između dve skupštine oni pitaju za sva akta poslovne politike, a da oni u međuvremenu odlučuju o čemu god mogu.
Na isti takav način svi oni koji pružaju finansijske usluge potrošačima jednom vam daju ugovor i onda zadrže pravo da, isticanjem tog ugovora bilo gde, u nekom javnom glasilu, na nekoj oglasnoj tabli, mogu da menjaju uslove vašeg života kako im padne na pamet, da menjaju rokove otplate, kurs i da uvek budete u nepovoljnijem položaju kao korisnik kredita.
Svi znamo težinu materije, svi znamo koliko je vreme bitno, u smislu da spreči tu zloupotrebu o kojoj sam u ime SNS govorila ovde stotinu puta. Nije posao guvernera da stavi na sajt kreditni kalkulator, da nam kaže šta su stvarni troškovi kredita, nije njegov posao da nas poziva da uzimamo kredite i samo se pita da li u dinarima ili francima, a sad kad su zaduženost države, pojedinaca i privrede do te mere visoki, pravimo se nevešti i kažemo – individualizam u kapitalizmu podrazumeva da svako odgovara za sopstvene odluke u životu.
To što nekog nagovorite da uzme kredit ili kupi ono što mu ne treba, uveravajući ga da će imati posao, da će moći lako to da otplaćuje, to sada nikom ništa.
Da bi se odložila ta samovolja u oblasti finansijskih usluga, čitav odeljak o zaštiti potrošača iz oblasti potrošačkih kredita se izvlači iz osnovnog zakona, sa obavezom NBS da to ona reguliše posebno, drugačije i odgovornije.
Ispričala sam šalu, a nije šala, primenjiva je na ovu oblast. Moj kolega priča s pravom priču o čoveku koji je ženi obećao bundu, zima je, minus 32, ali on kaže – dok ne budem imao novca da mojoj ženi kupim bundu, jer ja sam pravi muž, ona ima da ide u džemperu, pa makar se smrzla na minus 32 stepena.
Narodna banka i predlagač ovog zakona, izvlačenjem zaštite ljudi od zloupotrebe banaka, lizinga i finansijskih kuća, ostavlja građane da im se smrznu prazni novčanici. Ovo zaista nije hiperbolisanje, nije opisna ocena poput vaše ovde, šta se to obično koristi kao stvar lične potrošnje, nego je zaista najkonkretnija i najhitnija potreba koju treba rešiti.
Neću da govorim o konkretnim rešenjima, jer su ona preuzeta iz osnovnog zakona. I ovo je bilo sadržano u njemu. Ko je koga nagovorio da ovo odloži, čime je bio motivisan onaj koji je pristao na nagovor, zar treba nekome danas objašnjavati?
Mislim da su građani isuviše zreli i odgovorni da bi prihvatili izgovor da baš zato što mislimo na njih neko nadležan, kao što je NBS, to reguliše.
Koliko organi rade svoj posao, koliko se oni koji su zaista nadležni bave svojim poslom, govori Ustavni sud i njegova opterećenost zahtevima za ocenu ustavnosti, govore nepravedni zakoni od kojih trpe mnogi i govori formulacija da više ne možemo da kažemo da je nešto dobro jer je zakonito, zato što su zakoni izgubili ne samo pravednost, nego bogami i logiku. Ovaj zakon bez ovog odeljka gubi logiku zakona o zaštiti potrošača.

Na član 123. amandman su zajedno podneli narodni poslanici  Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić i Judita Popović. Reč ima gospođa Judita Popović.

Poštovana gospođo predsednice, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, rezime celokupne današnje rasprave mogao bi da bude sledeći – NBS i Vlada su morali da nađu način i rešenje kako tu oblast potrošačkih kredita da ubace u ovaj zakon o zaštiti potrošača. Međutim, to nisu učinili.
LDP je podnela amandman na celu jednu glavu 11, koja se baš odnosi na ugovore o potrošačkom kreditu. Mi smo smatrali da je nužno da se u okviru ovog zakona reguliše i potrošački kredit. Srbija nema zakon koji reguliše potrošačke kredite. Dakle, nema zakonsku regulativu u pogledu zaštite onog koji koristi potrošačke kredite.
Iz tog razloga ovaj naš amandman se u stvari odnosi na obaveze onog koji daje kredite. Iz tog razloga mi smo definisali na koji način se vrši oglašavanje ponuđenog kredita – obaveštenje i druge obaveze koje prethode zaključenju ugovora o potrošačkom kreditu; obaveze predugovornog obaveštavanja; obaveze predugovornog obaveštavanja kod dozvoljenog prekoračenja računa; obaveza savetovanja i procene kreditne sposobnosti potrošača.
Zatim, definisali smo ugovor o potrošačkom kreditu, formu ugovora, obavezne elemente ugovora, izmene kamatne stope, posledice povrede obaveze obaveštavanja, pravo na jednostrani raskid ugovora, raskid ugovora zaključenog na neodređeno vreme, prevremenu otplatu, povezane ugovore, ustupanje potraživanja, odobreno prekoračenje računa, kreditne posrednike, nagradu za posredovanje, dužničku docnju potrošača, docnju potrošača i zastoj otplate, zahtev za vraćanje ukupnog iznosa kredita, ograničenja.
Dakle, pogledajte koliko je tu u stvari mogućnosti za regulisanje određenih prava i obaveza onog koji daje kredite, a u krajnjem slučaju i potrošača.
Samo jasnom regulativom mi možemo da definišemo koja su to prava potrošača, onog koji uzima potrošački kredit. Bez toga nema zaštite potrošača, nema zaštite onog koji je prinuđen ili je hteo da uzme taj kredit.
Ako mi nemamo u pozitivnim propisima tu regulativu, moramo je sačiniti. Iz tog razloga je LDP, podnošenjem ovog amandmana, u stvari podržala samo direktivu EU, njen sadržaj u vezi sa potrošačkim kreditima, kao i primedbe i predloge udruženja potrošača, jer smatrali smo da samo ta dva relevantna faktora mogu da definišu i pojasne na koji način mogu da se zaštite prava potrošača.
Dakle, bez toga nema adekvatne zaštite, a bez adekvatne zaštite mi ne možemo da govorimo o zaštiti potrošača.
Prema tome, prava potrošača ne mogu da se ograniče isključivo na potrošnju nekih dobara u nekoj trgovini, nego su to mnogo šira prava koja, pre svega, obuhvataju i te potrošačke kredite, jer samo tako možemo da definišemo iznos potrošačkog kredita, uslove pod kojima se uzima, kamatne stope i u stvari cenu tog kredita.
Bez toga nema jasnoće i u tom slučaju, ako nema jasnoće, očigledno da će neko od toga da profitira, a to sigurno nije potrošač.

Na član 123. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Gospođa Janković ima reč.