Ovo je amandman koji uvodi član koji nosi naziv – Obaveza savetovanja i procene kreditne sposobnosti potrošača.
Imaju neke banke nekakvu praksu da možete da odete da se posavetujete oko vrste kredita, visine iznosa itd, međutim, to je sve neobavezna praksa, a da biste mogli da napravite procenu, na primer, u kojoj banci da dignete nekakav kredit, za to, u najmanju ruku, treba da završite ekonomski fakultet. Dakle, to je sve onako ljudima koji nisu iz te oblasti prilično nejasno.
Da ta praksa ne bi bila od banke do banke drugačija, negde potpuna, negde nepotpuna, ovim bi se članom uvela obaveza za savetovanja i procene kreditne sposobnosti potrošača. Dakle, obaveza da svaka banka to radi sa potrošačima, odnosno sa svojim klijentima.
Prvi stav ovog člana je jedna opšta odredba koja kaže da je davalac kredita dužan da potrošaču da savet o tome da li traženi, odnosno ponuđeni kredit odgovara njegovim potrebama i imovnom stanju i da ga obavesti o bitnim obeležjima određenog kredita. Međutim, dalje, kada ukupan iznos kredita prelazi sumu od tri miliona dinara, onda je davalac kredita obavezan da to svoje mišljenje i savet dostavi i u pisanom obliku.
Drugi stav dalje govori o tome da je ta banka, odnosno davalac finansijske usluge dužan da proceni kreditnu sposobnost potrošača, kako bi mogao valjano da ga savetuje, odnosno kako građanin, odnosno potrošač ne bi zapao u dužničku krizu. Naravno, tu pretragu obavlja kroz odgovarajuće baze podataka, a podatke pojedinaca, odnosno građana štiti Zakon o zaštiti podataka. Troškove te pretrage, odnosno procene kreditne sposobnosti snosi davalac kredita, a ne potrošač.
Zatim, na primer, stav 6. ovog člana koji mi predlažemo jeste da, u slučaju da odbije da zaključi ugovor o kreditu sa potrošačem, davalac kredita dužan je da potrošača blagovremeno, a najkasnije 14 dana od odbijanja obavesti o razlozima odbijanja. Dakle, ne samo da vas obaveste da ne možete da podignete kredit, nego da se navedu i razlozi. Sve troškove kada je ovaj proces u pitanju snosi davalac kredita, a ne potrošač.
Smatram da građani dobro znaju o čemu govorim, da zaista, kada je ova oblast u pitanju, i te kako i savetovanje je potrebno, iako, na primer, Srbija ne spada u zemlje gde građani ne izmiruju kredite, visok je procenat građana koji na vreme izmiruju kredite u poređenju sa zemljama u regionu.

Amandman kojim se posle člana 123e dodaje novi naslov i član 123ž u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Gospođa Vojić Marković izvolite.

Izgleda da smo uspeli da zbunimo i vas i sebe. Ali, nadam se da nećemo zbuniti građane Srbije, koji jasno prepoznaju kome je stalo do zaštite njihovih prava, kome je stalo da im ta prava ograniče.
Pošto se ovaj naš amandman odnosi na formu ugovora o potrošačkom kreditu, hoću da pročitam nešto što je vrlo značajno, a to je istraživanje tajnih kupaca Asocijacije potrošača Srbije. Većina od deset ispitivanih banaka u Srbiji ne daje jasne i precizne informacije o uslovima odobravanja kredita, naročito o uslovim promene kamatnih stopa. To onemogućava korisnike finansijskih usluga da naprave dobar izbor i da donesu racionalnu odluku o uzimanju kredita, rezultati su istraživanja koje je objavila Asocijacija potrošača Srbije.
Zanimljivo je da se ovde ne radi o nekim bankama koje su, eto, nepoznate, nego se bogami radi o bankama koje su i te kako poznate, o filijalama banaka: "Banka Inteza", "Komercijalna banka", "Rajfajzen banka", "Hipo Alpe Adria banka", "Euro banka", "Unikredit banka", "Agroindustrijska komercijalna banka" Niš, "Sosijete ženeral banka", "Vojvođanska banka", "Folks banka".
Ovde je vrlo zanimljiva jedna stvar zbog koje smo mi napisali ovaj amandman. Na zahtev klijenata da banke daju nacrt ugovora o kreditu kako bi ga kod kuće detaljno proučili, pet od 20 filijala je odgovorilo potvrdno, pet od 20. Znači, 25% banaka je ispunilo taj uslov.
Zbog toga je ovaj naš amandman i te kako važan, ali s obzirom da vama uopšte nije stalo do toga da zaštitite potrošače u odnosu sa bankama i finansijskim institucijama, odnosno kada su u pitanju potrošački krediti, meni je potpuno jasno da, ako niste pročitali ovo, mogli ste da kažete – ne, ako ste ga pročitali, verujem da ste se intimno saglasili s tim, mada ovo postavljam kao pitanje, ne znam kome.
Gospodin ministar, zaista uvažavam što je on danas ovde prisutan, ali je potpuno smešna njegova svrha, da li on sebe pita zašto on ovde sedi sem da predstavi Vladu. Ljudi iz Ministarstva, koji su verovatno i radili ove zakone, mada vidim ovde veliku listu saradnika, njima je dosadno, oni ćaskaju, jer ne mogu oni da ćaskaju s nama i to je onda jedan začarani krug u kome gube potrošači Srbije.

Amandman kojim se posle člana 123ž dodaje novi naslov i član 123z u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Aleksandar Pejčić, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Gospođa Donka Banović ima reč.

U ovom članu je reč o tome koji je i kakav obavezan sadržaj ugovora o potrošačkom kreditu i tu ima preko šest-sedam tačaka. Nemam vremena da to sve nabrajam. Naš važeći Zakon o obligacionim odnosima, koji je iz 1978. godine, on sadrži te specifične zahteve u pogledu minimalne sadržine ugovora o prodaji, sa obračunatim otplatama cene i kredita.
Međutim, to nije dovoljno. Sadašnji Zakon o zaštiti potrošača iz 2005. godine propisuje, takođe, neki minimalni sadržaj tih potrošačkih ugovora i mi smo ovim članom pokušali da taj sadržaj bude mnogo bolji, pregledniji, razumljiviji, obavezujući i da mnogo pomogne ljudima koji potpisuju takve ugovore.

Amandman kojim se posle člana 123 dodaje novi naslov i član 123i u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Aleksandara Pejčić, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Aleksandar Pejčić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, predstavnici Vlade, moramo na početku konstatovati, gospođo predsedavajuća, da je gospodin Nikola Novaković prekršio Poslovnik o radu, šalim se, i u odsustvu, nije sada tu, trebalo bi ga kazniti.
Kada je reč o ovom zakonu, gospođa Donka Banović je rekla da je ovaj zakon trebalo nazvati zakon o zaštiti banaka, a ne o zaštiti potrošača. Zapravo, Narodna banka je izvršila veliki pritisak na Vladu, na Ministarstvo, na samog ministra, gospodina Milosavljevića, da izbaci jednu zakonsku odredbu iz nacrta zakona o kome se i raspravljalo tokom javne rasprave, on je to usvojio, to je usvojila i Vlada i na taj način direktno obespravila potrošače, građane Srbije.
Pričaću o amandmanu koje smo podneli moje kolege i ja, koji govori o izmeni kamatne stope, kao novi član 123, a on glasi: ''Do povećanja nominalne kamatne stope može da dođe samo ako je to izričito ugovoreno itd. Povećanje nominalne kamatne stope proizvodi pravno dejstvo samo ako je potrošač o njemu obavešten.'' Naime, mnoge banke samoinicijativno, na svoju ruku menjaju kamatnu stopu. Iz tih razloga smo hteli da ugradimo ovaj amandman kako bi zaštitili potrošače.
Dalje, amandman kaže – kada odredba ugovora o potrošačkom kreditu upućuje na podatke o promenama kamatne stope koji su dostupni u prostorijama davaoca kredita ili na njegovoj internet stranici, povećanje nominalne kamatne stope proizvodi pravno dejstvo, što je izuzetno bitno, i kada potrošač o njemu nije neposredno obavešten.
Na ovaj način smo hteli da zaštitimo naše potrošače, građane Srbije, koji ovim nacrtom zakona i te kako nisu zaštićeni, nego su prepušteni sami sebi.

Poslanik Aleksandra Janković ima reč.

Najpre, gospođo predsedavajuća, da vam se izvinim što ste vi morali da se izvinjavate zbog ponašanja gospodina potpredsednika Novakovića.
U međuvremenu su me potrošači obavestili da je prenos prekinut zbog utakmice ženske odbojke između ekipe "Azotare" i "Tenta", a to "Tent" to je ekipa Termoelektrane "Nikola Tesla". Svakako značajnije nego da u direktnom prenosu ide zakon o zaštiti potrošača.
No, što se ovog amandmana tiče, amandmana gde se dodaje novi član koji se tiče izmene kamatne stope, znači, definitivno, ono o čemu sam govorila, da bi mi sprečili ukidanje dužničkog ropstva neophodno je da se bankama ukine mogućnost diskrecione promene kamatne stope.
Pravo poslovne banke jeste da u cilju smanjenja rizika poslovanja, odnosno očuvanja svoje aktive menja kamatnu stopu na pozajmljena sredstva tokom trajanja kredita. Međutim, to pravo ne bi smelo da bude diskreciono, odnosno stvar poslovne politike banke ili proizvoljne ocene tendencija na svetskom ili domaćem tržištu.
Da bi se potrošač zaštitio od volje, odnosno procena bankarskog menadžmenta, tj. da ovaj potonji ne bi troškove svoje nesposobnosti da predvidi buduća kretanja na tržištu prebacio na ekonomski neupućenog potrošača, potrebno je zaista da postoji strogo zakonski uređena mogućnost promene nominalne i efektivne kamatne stope.
To je prilično lako uraditi. Prva mogućnost bi bila da kamate na sve kredite budu fiksne, odnosno unapred dogovorene i stvar bi bila onda krajnje jednostavna. Međutim, jasno je da bi ovo dovelo banke u povećanu neizvesnost poslovanja i u praksi vodilo poskupljivanju kredita, znači u više kamate, jer se taj potencijalni trošak onda prebacuje na potrošača.
Druga mogućnost je da se promena kamatne stope veže za promene određenih ekonomskih parametara koji faktički nisu pod kontrolom banke, a ni potrošača.
Treba reći da tu soluciju već koristi dobar deo banaka u Srbiji i da se ona svodi na vezivanja varijabilnog dela kamatne stope za promene euribora, libora, znači na dolar, evre, Švajcarce, belibora. Radi se o kamatnim stopama po kojima prvoklasne banke EU, SAD i Švajcarske Srbiji pozajmljuju kratkoročno novac, kretanje potrošačkih cena u Srbiji itd.
Znači, ova odredba bi unela neizvesnost kada su u pitanju troškovi potrošača, ali bi on time bar bio zaštićen od samovoljnog kreditnog personala banke i eventualno poslovnog posrtanja banke, možda čak i usled grešaka njenog menadžmenta. Ova dva načina ugovaranja kamatnih stopa su sasvim uobičajena u svetu i čak se u proseku varijabilna kamatna stopa pokazuje kao jeftinija opcija za potrošača.

Amandman kojim se posle člana 123. dodaje novi naslov i član 123j u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević.
Reč ima gospođa Donka Banović.