Naslov ovog člana je – posledice povrede obaveze obaveštavanja. Dakle, mi ovim članom predviđamo i govorimo o tome kakve posledice snosi davalac finansijske usluge ukoliko ne ispuni potpuno i kvalitetno svoju obavezu obaveštavanja potrošača.
Dakle, u slučaju da ugovor o potrošačkom kreditu ne sadrži obavezni sadržaj iz člana o kome sam malopre govorila, onda potrošač može da zahteva da se taj ugovor poništi, i to u roku od godinu dana, ali naravno u slučaju da nije počeo da koristi kredit. Umesto poništenja ugovora potrošač može da zahteva da se na ugovor o potrošačkom kreditu primeni kamatna stopa koja je predviđena zakonom ili koju je propisala Narodna banka. Potrošač je dužan da plati troškove kredita samo ako je to izričito ugovoreno. To je sadržaj ovog člana.

Amandman kojim se posle člana 123j dodaje novi naslov i član 123k, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević i Aleksandar Pejčić.
Gospodin Pejčić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, sam ministar trgovine, gospodin Milosavljević je rekao ovde da je ovaj nacrt zakona prošao tu proceduru javne rasprave i da je bilo negde oko 12 okruglih stolova i on kao ministar resornog ministarstva je i te kako uvažavao određene dopune, inpute primao od strane udruženja, asocijacija, mnogih pravnih lica, građana Srbije koji su bili zainteresovani za izradu kvalitetnog zakona jer, kako reče on, onaj stari zakon izgleda da je anahron i da ne koristi sadašnjem vremenu.
Međutim, ono što je bilo karakteristično je to da su oni imali sasvim drugačiji nacrt kada je bila rasprava i da su određene zakonske odredbe izbačene iz tog nacrta zakona upravo govore o potrošačkom kreditu. Malo pre sam govorio da su poslanici DSS itekako uložili napor i entuzijazam da poprave ovaj zakon, međutim, vi kao predstavnici Vlade i Vlada nije prihvatila ovaj naš amandman.
Naime, radi se o amandmanu koji govori o pravu na jednostrani raskid. Zapravo, onog trenutka kad potrošač želi da raskine ugovor sa davaocem kredita tj. sa određenom kamatom, on mora u roku od 14 dana da raskine ugovor, bez ikakvih obaveza koje bi naveo i razlog iz kojeg to čini. Rok za jednostrani raskid računa, računa se, pod jedan, od dana kada je zaključen ugovor o potrošačkom kreditu, pod dva, od dana kada je potrošač primio primerak ugovora koji sadrži obavezni sadržaj iz člana 123. ovog zakona.
Zatim, dalje se kaže – u svrhu raskida ugovora o potrošačkom kreditu potrošač može da upotrebi obrazac za raskid ugovora čiji sadržaj propisuje NBS. U daljem tekstu amandmana se kaže – potrošač je dužan da u roku od 30 dana od raskida ugovora davaocu kredita vrati glavnicu i kamatu za vreme korišćenja kredita. NBS propisuje pravilo o izračunavanju kamata koju je potrošač dužan da vrati u slučaju raskida. Ono što je najbitnije, davalac kredita nema pravo na naknadu zbog jednostranog ugovora o potrošačkom kreditu.
Na ovaj način poslanici DSS hteli su da zaštite potrošače. Žao mi je što niste prihvatili amandman. Zahvaljujem.

Novi naslov i novi član 123l u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, koja želi reč, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević.
Reč ima Milica Vojić-Marković.

Smatrali smo da treba da se doda novi naslov koji glasi: raskid ugovora zaključenog na neodređeno vreme. Zbog čega smo se odlučili za ovo?
U praksi pojedinih banaka često se ograničavalo pravo na prevremenu otplatu gotovinskih kredita, nametanjem kaznenih troškova, dok se delimično prevremena otplata čak onemogućavala. Zbog toga je neophodno da se potrošaču prizna pravo da u svako doba u celini ili delimično izmiri obaveze po osnovu ugovora o kreditu, uz pravo na smanjenje troškova kredita.
Novim zakonskim rešenjem istaknuto je da davalac kredita nema pravo na naknadu zbog prevremene otplate dozvoljenog prekoračenja računa, kada je ta otplata izvršena u skladu sa planom osiguranja kredita, odnosno kada prevremena otplata ne premašuje milion dinara, kao i vremenski rok u kojem potrošač ima pravo da ponovi prevremenu otplatu sume koja se premašuje na ovaj način.
Šta je ovde vrlo važno? Naše banke imaju običaj da jednostavno ne dozvole potrošaču da prekine i raskine ugovor u nekom periodu. Mi smo svojim amandmanom napisali i jasno propisali šta su obaveze potrošača u tom pravcu, a šta obaveze davaoca kredita u tom pravcu.
Pa kažemo – potrošač ima pravo da raskine ugovor o potrošačkom kreditu zaključen na određeno vreme u svako doba. Može se ugovoriti da je potrošač dužan da davaocu kredita ostavi otkazni rok koji ne može biti duži od mesec dana. Može se takođe ugovoriti pravo davaoca kredita da raskine ugovor zaključen na neodređeno vreme, ostavljajući potrošaču otkazni rok od dva meseca na papiru ili drugom trajnom nosaču zapisa.
Može se ugovoriti pravo davaoca kredita da iz opravdanih razloga otkaže potrošaču pravo da podigne novac na osnovu ugovora o potrošačkom kreditu zaključenom na neodređeno vreme. Davalac kredita je dužan da izjavu o otkazu dostavi potrošaču pre otkaza na papiru ili drugom trajnom nosaču zapisa.
Stvarno nema razloga da se ne prihvati amandman i da se ne prihvati koncepcija koju ste vi ponudili, potrošači prihvatili, asocijacije i udruženja potrošača prihvatila, građani Srbije su upoznati, poslanici za to glasaju i lobiraju ovaj deo sale koji praktično odlučuje o ovome.
Što se tiče poslanika DSS, mi ćemo za svaki ovaj amandman glasati.

Novi naslov i novi član 123lj u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić, Milan Dimitrijević i Aleksandar Pejčić, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, pošto nema ministra, a i njega bih pozdravio, odsutan je trenutno, ministar je u obrazlaganju ovog zakona rekao da je i ustavna obaveza iz člana 30. da zaštiti potrošače, kao i da ovaj zakon mora da se uskladi sa zakonodavstvom evropskih zemalja i mislim da je on tu pogodio formu, zakon će se doneti, ali suština nije pogođena. Ovaj zakon ne štiti kako valja naše potrošače, tj. građane Srbije.
Zato je DSS podnela veliki broj amandmana, naročito u oblasti potrošačkih kredita, pa jedan od tih amandmana ovako glasi, radi se o prevremenoj otplati: "Potrošač ima pravo da u svako doba, u celini ili delimično, izvrši svoje obaveze po osnovu ugovora o kreditu. U slučaju prevremene otplate potrošač ima pravo na smanjenje ukupnih troškova kredita.
Davalac kredita nema prava na naknadu zbog prevremene otplate dozvoljenog prekoračenja računa, kada je ta otplata izvršena sa planom osiguranja kredita odnosno kada prevremena otplata ne prelazi milion dinara. Potrošač ima pravo da po isteku 12 meseci ponovi prevremenu otplatu sume koja ne prelazi milion dinara, bez obaveze da za to isplati naknadu davaoca kredita.
Imamo onaj segment gde štitimo interese banke. "U slučaju prevremene otplate koja premašuje milion dinara ili otplata pre isteka roka iz stava 2. ovog člana, naknada na koju davalac kredita ima pravo ne može biti veća od 1%", znači, ima određenu naknadu, "za kredite kod kojih je preostalo do poslednje isplate više od jedne godine, odnosno 0,5% za kredite za kraći period". To je zakonsko rešenje koje štiti i davaoce kredita tj. banke.

Novi naslov i novi član 123m u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Donka Banović, Milica Vojić Marković, Nikola Lazić i Milan Dimitrijević. Gospodin Dimitrijević ima reč.

Evo još jednog maestralnog odgovora socijalno odgovorne vlade, da se i ovaj amandman koncepcijski ne uklapa u predlog zakona. Šta je suština ovog amandmana? Suština ovog amandmana je da postoji nešto što su povezani ugovori o potrošačkom kreditu.
Našim amandmanom predviđamo da kada potrošač raskine ugovor o prodaji robe, odnosno pružanju usluga prestaju i njegove obaveze iz povezanog ugovora o potrošačkom kreditu. Predviđene su tu određene sankcije.
Kako se to koncepcijski ne uklapa u zakon, može se protumačiti jedino na sledeći način. Sećam se jednog predizbornog slogana – život ne može da čeka. Ovaj zakon kaže ovako – kamata ne može da čeka. To je suština ovog zakona. Dakle, socijalno odgovorna vlada.
Da je to tako pokazuju sledeći podaci, odnosno kako to izgleda danas u Srbiji. Kaže ovako – građanin podigne kredit, pa ne može da otplati, pa onda ide da podigne kredit o refinansiranju podiglog kredita, to je trenutno stanje danas, a za par meseci će biti da podigne kredit za refinansiranje refinansiranja, i dolazi u jedno stanje koje bi bilo potpuno razumljivo ministru zdravlja, a razumljivo je i vama, to je onaj začarani krug u medicini iz koga nema izlaza. To je socijalno odgovorna vlada.
Na kraju, ponovo podvlačim, izgleda da ovde važi pravilo da onaj ko ne čita, on pobeđuje, na žalost Srbije.

Novi naslov i novi član 123n u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksandra Janković i zajedno Milan Dimitrijević i Milica Vojić Marković.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.