Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić. Radi se o amandmanu na član 24. narodnog poslanika Dobrislava Prelića.

Gospodine Novakoviću, ljudski život je uvek tema. To je nepresušna tema i ona dominira u svim propisima, u svim zakonima, u svim ponašanjima ljudi itd. Samo da vas podsetim da je ova država preko Ustavnog suda stavila van primene onaj zakon kojim se pomaže našim građanima koji se nalaze tamo. Ovo samo da vas podsetim. Nemam nameru da nekome budim savest, jer dela pokazuju ko je kakve savesti.
Da se vratim na ovaj amandman, s obzirom da ste u ovom trenutku zaključili da Poslovnik mora da se primenjuje na takav način da ukoliko se ne kaže nešto što je milo nečijim ušima može da sledi i neka opomena. Mada se postavlja pitanje – da li uopšte ima nekog smisla ova diskusija kada znamo šta se dešava u Haškom tribunalu? Ali, ako ima potrebe, da zadovoljim te vaše potrebe, nastaviću.
Evo o čemu se radi. Mi smo podneli nekoliko amandmana na Glavu 9 – Usluge od opšteg ekonomskog interesa. U toj tzv. briselskoj prepisivačkoj školi ubacili ste nam i termine ugroženi potrošač, zaštita od isključenja i da ne ređam ove termine koji u suštini ništa ne znače, radi se o jednom poglavlju koje nam je poznato pod nazivom – usluge od opšteg interesa.
Znači, radi se o nekim uslugama, pre svega ono što vezujemo za infrastrukturu, gas, voda, kanalizacija, grejanje, javni saobraćaj, nešto što je uslov za jedan normalan život na nekom području. Sada ubacujete terminologiju – ekonomski interes. Mogu da shvatim da poštujući principe ravnopravnosti svojine, dostupnosti i vršenja svih poslova i usluga na jedinstven način svakoga ko ispunjava neke uslove itd, ali tu ništa nije do sada bilo sporno i niti će ikada biti sporno. Svi oblici svojine su ravnopravni. Svako ko zna taj posao da radi treba da radi taj posao.
Uopšte mi nije jasno kako ste uspeli da javno komunalno preduzeće definišite da je trgovac. Javno komunalno preduzeće je preduzeće koje se bavi delatnošću od opšteg interesa i ono pruža usluge. Kada pruža usluge, nije apsolutno samostalno. Na sve njihove akte treba da da saglasnost osnivač ili onaj koji je poverio vršenje tih poslova. Ti poslovi nisu na slobodnom tržištu.
Plašim se da ste ovom kombinacijom, konfuzijom odredbi praktično pokušali da legalizujete jednu situaciju koja se nameće. Hoćete da je regulišete, ali ga nema potrošač.
Svrha ovog zakona jeste da se zaštiti potrošač, da mu se pruža garancija da će kvalitet robe i usluge biti onakav kakav je zakonom propisan ili kako ga trgovac reklamira, da neće doći do ugrožavanja potrošača u cenovnom smislu i da ne ređam dalje sve aspekte zaštite potrošača.
Naravno, ne sme da se zaboravi ni situacija da postoje monopoli, da se protiv monopola društvo bori kontrolom i ograničavanjem monopola, a neki su izmislili i neki drugi sistem, a to je podsticanje konkurencije. Moram da vam kažem da sve ovo što je načelno prihvatljivo malo se primećuje u ovom predlogu zakona.
Morate da shvatite da je recimo vodovod i kanalizacija javno komunalno preduzeće. Po ovom zakonu ispada da je trgovac. Nije trgovac. Oni pružaju usluge. Oni pružaju komunalnu uslugu. Da biste vašu kuću priključili na gradski vodovod i kanalizaciju prvo gradski vodovod i kanalizacija, vršeći javna ovlašćenja, moraju da vam daju uslove za projektovanje, pa da vam odobre deo projekta, pa kada izvedete radove da vam da priključak. Znači, nije samo trgovac, nego nešto mnogo više od toga, jer istupa sa ovlašćenjima vlasti. O tome se radi.
Vi ste ovde ubacili nešto što će na kraju da se svede na to – neko pravi vodu, neko drugi distribuira vodu. Da ne otvaram ovu temu kod većih sistema infrastrukture na nivou Republike, kao što je elektroprivreda, gas, zašto ne reći telekomunikacije, zašto ne reći internet, zašto ne reći kablovska televizija, kablovski operateri.
U svim tim oblastima se javljaju regulaciona tela. Ovaj zakon ne može da se primeni. Zašto ne može da se primeni? Zato što postoji još uvek ona izreka – više babica, kilava deca.
Mnogo se njih pita, od toga neki bez bilo kakvog autoriteta vlasti, a onda hara onaj koji ima para. On se, praktično, proizvodi u monopolistu. Vi pravite monopolistu ovakvim odredbama zakona, odredbama koje su neprimenljive.
U potpunosti se slažem sa svim onim poslanicima koji su kritikovali ove početne odredbe ovog predloga zakona. Da krenemo od člana 5, gde se definišu neki pojmovi, šta znače u ovom zakonu. Ubacili ste finansijsku uslugu kao predmet ovog zakona, a onda kažete da će to NBS da reguliše. Onda to nije ni trebalo da ubacujete. Uopšte nije trebalo to da ubacujete.
Predložio bih vam da ovaj zakon povučete iz skupštinske rasprave, da ga prilagodite našim potrebama, da kada već imate nameru da oponašate, naravno, neke standarde EU, budete poprilično oprezni, jer ako i ovaj zakon treba da doprinese rasturanju, dezorganizaciji, nefunkcionisanju, problemima i poskupljenju svih usluga koje se tretiraju kao opšte usluge, namenjene velikom broju korisnika, mislim da ćete napraviti lošu stvar, da nećemo moći izaći iz tog začaranog kruga.
U međuvremenu, kada se dese neke svojinske promene, onda je praktično nemoguće rešiti ovaj problem. U krajnjem slučaju, pratiće ga krajnji potrošači kao korisnici usluga kroz cenu tih usluga.
Doći ćemo u jednu stvarnu šizofrenu situaciju, kao što se sada nagoveštava ta situacija. Čovek ima 45 godina života, izgubio je posao, a može da ode u penziju tek kada napuni 65 godina života. Šta da radi tih 20 godina dok dočeka ispunjenje tog uslova. Uzeo sam ovo kao očigledan primer. Sa ovim primerom su svi suočeni danas.
Pričate o lepim evropskim standardima, lepim evropskim rešenjima. Zaposlite onda čoveka od 45 godina, koji je izgubio posao. Zaposlite ga u nekoj firmi, da vidite da li možete. Onda mu kažete – godinu-dve primaćeš nešto sa biroa, a ostatak, kada napuniš 65 godina, ako imaš 20 godina staža, u međuvremenu, tek onda ćeš da dobiješ penziju. Kako da doživi 65. godinu?
Imate li u tom interegnumu rešenje? Koje je rešenje? Kontejner? Čarapa na glavu? Za to vreme neki se lepo snalaze, pa rade u javnim preduzećima, pa kad pijačninu da naplati, neka ne plati na račun javnog preduzeća, nego na svoj privatni račun.
To je sada glavni hit u Rakovici. Pre godinu dana sam vas upozoravao šta se dešava. Samo da znate da tamo i porezi koje građani plaćaju idu u privatne džepove. Porez na prenos apsolutnih prava u privatni džep ode, a uprava prihoda izda uverenje kako je plaćen porez. Jeste plaćen, ali nije završio kod države, nego u privatnim džepovima.
To je evropski standard. Šta bi mi jadni bez Evrope, šta nas je sve ta Evropa naučila ili koji deo Evrope nas je tome naučio.
Verovatno ćemo se uključiti još u raspravu o nekim članovima, samo da vam skrenemo pažnju da ta vrsta oponašanja navodno nekih standarda EU može biti pogubna za sve ovo što radite. Nije sramota pomoći Vojislavu Šešelju, gospodine Milosavljeviću.

Na član 85. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 85. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Iliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o zaštiti potrošača da se u članu 85. stav 2. menja i glasi: Nacionalni program zaštite ugroženih potrošača donosi Vlada na predlog resornih ministarstava i jedinica lokalne samouprava.
Ovaj amandman se odnosi na nacionalni program zaštite ugroženih potrošača, a ugroženi su zato što doživljavaju diskriminaciju, što im se cena ne obračuna prema stvarnim troškovima pruženih usluga i što im se podmeće nekvalitetna roba, kojoj je istekao rok trajanja ili koja je čak opasna po zdravlje. To se ustanovi tek pošto se dobar deo proizvoda distribuira ili se rasproda.
Dobar deo krivice za sve ovo što sam maločas nabrojao snose upravo ministarstva i Vlada Republike Srbije, koji su nevršenjem adekvatnih inspekcijskih radnji, kontrole prometa robe i kvaliteta robe, doveli u situaciju da potrošači budu ugroženi.
Sada vidimo da ista ta ministarstva treba da donesu nacionalni program zaštite od ugrožavanja potrošača. S obzirom da potrošači čine jednu široku i bitnu populaciju građana Republike Srbije, Vlada Srbije je stoga dužna da im posveti pažnju i da ih svojom ekonomskom politikom štiti. Nažalost, praksa je u Srbiji da parametre ekonomske politike određuju finansijski moćnici u zemlji, strani faktori iz Brisela, kao i međunarodne bankarske institucije.

Na član 85. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Donka Banović, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 86. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nikola Lazić. Izvolite.

Predloženi amandman na član 86. tretira pitanja zakonske zaštite od isključenja sa distributivne mreže, kada su u pitanju usluge od opšteg ekonomskog interesa.
Pročitaću predloženi amandman poslaničke grupe DSS kako bi bilo jasnije o čemu se radi – trgovac ne može isključiti ugroženog potrošača s mreže, odnosno uskratiti uslugu od opšteg ekonomskog interesa, ako se na taj način ugrožava zdravlje ili bezbednost potrošača i članova njegovog domaćinstva. Ništava je odredba kojom se ugovara suprotno.
Drago mi je da je ovde ministar zdravstva prisutan, jer ovo pitanje bi moglo da se tiče delokruga rada njegovog resora.
Šta praktično ovaj predloženi amandman znači? Ukoliko predstojeće zime, a sve su najave da će biti tako, temperature budu veoma niske, ima nekih najava i do minus 25 stepeni, da li će se događati da se onima koji nisu u mogućnosti da izmire svoja dugovanja vezana za grejanje i struju te usluge uskrate, čak i po cenu da to znači vitalnu ugroženost tih kategorija ljudi? Doduše, kada je temperatura minus 25 i kada se isključi struja ili grejanje verovatno svi bivaju vitalno ugroženi.
Mislim da bi Vlada, koja naziva sebe socijalno odgovornom, trebalo da uzme u obzir predloženi amandman, da ga prihvati, a da kasnije, naravno, kroz neke podzakonske akte pronađe modalitete kako bi se ovako formulisan član kvalitetno primenjivao.

Dajem reč gospođi Milici Vojić Marković.

Gospođo predsednice, napravila sam previd ovim papirima, preskočila sam amandman na član 85. o kome sam želela da govorim. Smatrala sam da je vrlo značajan za ovaj zakon.
Glava devet nosi naslov – Usluge od opšteg ekonomskog interesa, a naslov iznad člana 85. je – Nacionalni program zaštite ugroženih potrošača. Ovde je nešto vrlo zanimljivo. Spominjala sam i u načelnoj raspravi istraživanje koje, naravno, mora biti poznato i ljudima iz Ministarstva i kompletnoj javnosti jer je rađeno istraživanje koje se tiče žalbi potrošača na određene usluge. Najveći broj žalbi se upravo odnosi na kvalitet i cene usluga od javnog značaja.
Bilo mi je vrlo interesantno da posmatram kako je to predlagač zakona obradio u ovoj glavi devet, tim pre što sam u načelu rekla da, u stvari, u ovom delu u kome se govori o onim odlukama koje su bitne za potrošača koji se tiču cene i kvaliteta usluga, koje se tiču cena, koje se tiču uslova plaćanja tu, kao što vidim, nema zaštite potrošača.
Zapravo, ministarstvo je najmanji stepen zaštite potrošača upravo u ovim najvažnijim delovima koji se odnose na sve građane, praktično svi građani koriste sve te neke usluge od javnog značaja i to su, pre svega, električna energija, gas, telefon.
To je priča koja se ovih dana pojavljuje u javnosti da će ove zime poskupeti gas. Pitanje je s kim se to dogovara poskupljenje gasa, a ne sa potrošačima, da će poskupeti električna energija, da li će je biti dovoljno pred nadolazeću zimu, da 15 gradova u Srbiji neće imati grejanje.
Znate, to je to kada ga svedete na realan nivo, kada ga spustite među obične ljude. To je ovaj zakon kada se primenjuje na nekom realnom tlu. Onda vidite da monopolisti, što se tiče ovog zakona, mogu da budu mirni. Njih zakon štiti, ali ne štiti potrošače.
Zbog toga smo mi smatrali da ovde u članu 85. posle stava 3. treba da se doda novi član koji glasi ovako – trgovac je dužan da godišnji izveštaj o sprovođenju programa za povećanje pristupačnosti usluga od opšteg ekonomskog interesa podnese ministarstvu i da godišnje izveštaje učini dostupnim javnosti.
To je ono što monopolisti upravo neće. Oni su ti trgovci o kojima ovaj zakon u ovom članu govori. Oni neće da svoje izveštaje učine dostupnim javnosti zato što onda javnost može da zna kako se obračunava struja, a to je tako jedna teška, komplikovana matematika da ljudi ne mogu da uđu u sistem da znaju da obračunaju svoju struju ili nekakve merne jedinice gde nikako prosečni građanin Srbije nema pojma o čemu se radi.
Znači, vi morate da budete naučnik da biste izračunali kako naša elektrodistribucija nama zaračunava struju. Zaista, vrlo komplikovana matematika, a svuda u svetu to je nešto krajnje jednostavno. Stavite na papir i izračunate sami i ne može da vas vara monopolista koga u ovom slučaju štiti država. Zato smo shvatili da je naš amandman jako dobar, važan i da treba da bude prihvaćen.

Gospodin Zoran Ostojić ima reč.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika.
Slično rešenje kao kolege iz DSS predložili smo i mi dodavanjem cele glave koja reguliše ovu oblast usluge od opšteg ekonomskog interesa.
Ovaj zakon je zakon o zaštiti potrošača. Potrošači su i kada uđu u bakalnicu iza ćoška, a i kada troše struju. Zato mi mislimo da se zaista ovo mora detaljnije i jasnije regulisati jer, priznaćete, potrošači su više ugroženi od države koja je moćna, koja stoji iza javnih preduzeća nego od malih prodavnica. Svakako, više su ugroženi i od monopolista.
Hajde sada da pričamo o državi kao monopolisti. Zato je važno to regulisati. Zato smo mi ovom glavom naveli šta su to usluge od opšteg ekonomskog interesa, sve pobrojali u ovom predlogu zakona.
Na početku se pominju samo neki i piše – i slično. Sada to slično daje mogućnost za različita tumačenja. Zašto bi bilo različito tumačenje, kada znamo iz prakse da će to različito tumačenje uvek ići na štetu potrošača, a ne na štetu države koja je vlasnik ovih javnih preduzeća, predlaže ovaj zakon koji je na Vladi itd.
Nažalost, javna preduzeća nisu privatna. U njima ne postoji konkurencija, time je veća potreba da se zaštite potrošači. Vlada, odbijajući regulisanje na način na koji je to predložila LDP, u obrazloženju kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što je suprotan smislu i cilju zakona.
Koji je smisao i cilj ovog zakona nego zaštita potrošača? Očigledno da postoji neki drugi smisao i cilj od zaštite potrošača, pa ne treba tako da se zove, jer mi mislimo da smo upravo predložili rešenja koja štite potrošača. Vlada kaže – to nije cilj zakona, niti smisao zakona. Tu očigledno postoji nekakvo veliko nerazumevanje.
Zaista ne razumem zbog čega odbijate da regulišemo tu oblast gde su potrošači ugroženi. Tu su, kako da kažem, neki argumenti već izneti i predlažemo da dodavanjem te glave ''tržišno nametanje'', da organi nadležni za regulisanje usluga od opšteg ekonomskog interesa imaju obavezu u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti da, uz prethodno pribavljeno mišljenje nadležnog ministarstva, obezbede tržišno nadmetanje u oblasti usluga od opšteg ekonomskog interesa.
To nigde ne stoji u zakonu. Što ne bi imali više distributera struje ili, gasa ima, vode, čišćenja, odnošenja đubreta? Što bi to bilo uopšte u nadležnosti lokalnih samouprava ili države? Što ne bude privatno? Ovo bi poguralo sve. Jačanje konkurencije u ovoj oblasti objektivno je na korist potrošača. Vi od toga bežite i zakucavate ove monopole i faktički ne štitite potrošače, nego štitite nekoga ko je već ionako dovoljno zaštićen.
Drugo, u obrazloženju kažete – ove materije su regulisane drugim zakonom. Mi to idemo preširoko valjda, horizontalno, vertikalno, dijagonalno, ne znam. Kaže – horizontalna pravila koja čine korpus zaštite korisnika usluga od opšteg ekonomskog interesa po svojoj prirodi ne mogu biti toliko detaljna kako je ovde predloženo, da bi se njima jasno definisali standardi kvaliteta, sigurnosti i bezbednosti pri korišćenju. Kako ne mogu biti? Mi smo pokazali da mogu. Kome to ne odgovara? Potrošačima svakako odgovara. Ako je ovo zakon o potrošačima, onda bi to trebalo prihvatiti.
Kažete – regulisano drugim zakonom. Je li ovo leks specijalis za potrošače? Ne. Narodna banka će da uzme potrošačke kredite, Zakon o elektroprivredi će da reguliše ovo. Čega onda ostaje u ovom zakonu? Zakon o zaštiti potrošača od malih bakalina, otprilike na to se svodi. Hvala na pažnji.