Na član 19. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbije.
Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Ne vidim kako mogu da razumem da komentar na amandman može da bude definisan mržnjom.
Nisam čula da je moj kolega demantovao išta iz navoda koji su bili posvećeni amandmanu, pričam o zakonu, ne da nisam nijednu nepristojnu reč upotrebila, nego je nikada i ne upotrebljavam. Govorim o kvalitetu zakona i o pristupu jedne stranke koja ovde ne dozvoljava da se ikada amandmanom poboljša zakon koji uđe u skupštinsku proceduru. Stenografske beleške, usvojeni amandmani, a i zakoni koji su na snazi, koji mnogo dobra čine, dokaz su za to. Evo još jedan.
Član 19. i amandman 19. Srpske napredne stranke glasi – protiv akata Agencije može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove standardizacije u roku od 15 dana od dana dostavljanja. U postupku pred Agencijom, koji nije uređen ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak.
Maločas sam primetila da su se vaše saradnice čudile zašto mi uporno i dosledno nazivamo ovu ustanovu javnom agencijom, ali mi to radimo dosledno od 1. amandmana, upućujući na njen pravi pravni status, koji je jedini bio moguć ispravan, s obzirom na delatnost koju će obavljati i s obzirom na celovitost pravnog sistema Srbije i konzistentno zakona koji regulišu ovu oblast.
Znači, ovo nije slučajno i potpuno namerno je sve vreme dosledno nazivamo javnom agencijom, ali ono što je najspornije u ovom zakonu jeste jedno trajno kršenje prava na dvostepenost zaštite prava onoga ko se nađe pred ovim organom.
Da vas podsetim na još jedan zakon čiji je autor bio potpredsednik Vlade, gospodin Dinkić, kada smo razgovarali o smanjivanju broja zaposlenih, odnosno maksimalan broj zaposlenih u državnoj administraciji. Ova nemogućnost da onaj ko dobije otkaz, ko je jednom ocenjen lošom ocenom i uručeno mu je rešenje, bez prava žalbe, iako je 25 godina ranije bio ocenjivan najboljim ocenama za rad i doprinose, nije imao pravo žalbe, kao što se i ovde nema.
Znate na šta je upućen? Na dugotrajan postupak u sudstvu, u kome postupci traju godinama, da bez sredstava za život, bez plate, ne razmišljajući o tome kako će taj otpušteni čovek živeti, da li je to trudnica na trudničkom bolovanju, nema pravo da se žali i dokaže da je oštećen.
Ta vrsta ukidanja dvostepenosti je izvedena i ovde u ovom zakonu, gde je najdirektnije član 216. Zakona o upravnom postupku, gde je propisano pravo na drugi stepen, gde je potrebno utvrditi nadležnost organa koji je rešavao u prvom stepenu i mi upravo propisujemo amandmanom takvu nadležnost.
Nečuveno je i pravno nedopustivo da se komisija, saslušajte me, molim vas, u okviru same agencije, nazivamo vašu ustanovu koju obrazuje upravni odbor, sve u krugu jednog te istog organa, odlučuje po žalbama.
Da li je moguće da se neko pojavljuje istovremeno u dvostrukoj ulozi, kao što ste vi to ovde predvideli. Imam još jedno pitanje zasnovano na zakonu, ne na mržnji, ne umem da mrzim, mene moji tako nisu vaspitali, niti sam po genima to nasledila.
Kažete da će se u tom organu naći eksperti, odnosno stručnjaci, neću to da komentarišem, a Zakon o državnoj upravi članom 84. propisuje da se za poslove državne uprave i vođenje upravnog postupka mora obezbediti dvostepenost za žalbu onoga ko je oštećen i to mogu da vrše samo ovlašćeni službenici koji imaju visoku stručnu spremu odgovarajuće struke.
Da li treba da dokazujem da eksperti, i ako ih neko proglasi, nisu državni službenici ili će neko da me demantuje, ili to negde piše da će biti? Jednostavno, ekspert može da daje savetodavno mišljenje, mogu da vam pišu zakone, poput onog zakona o stečaju, ali ne mogu da vode upravni postupak. Znači, nezavisno od pravnih problema koje propisuje Zakon o državnoj upravi, i to član 84, postavlja se pitanje otkud stručnost ljudima da odlučuju u drugostepenom upravnom postupku.
Upravo je to potpuno suprotno onome o čemu smo pričali ovde prekjuče. Dakle, za predsednika Komisije za zaštitu konkurencije vi postavljate čoveka, osobu koja se bavila sudijskim poslovima, ne zna ništa o trgovinskoj politici i ekonomiji, onome što jeste predmet odlučivanja, nego se obrazlaže izbor iskustvom u presuđivanju, jer su u postupcima žalbenim pred sudom padale odluke te komisije, jer nisu bile pravno dobro potkovane i nisu bile zasnovane na zakonu.
Ovo su argumenti, činjenice, ovo su vaši propusti. Ovo je želja da se po diskrecionim pravu eksperata, čije znanje procenjuje neko drugi, i kompetentnost i veština, odlučuje na drugom mestu, a ne u skladu sa Zakonom o državnoj upravi, Zakonom o opštem upravnom postupku, koji bi morao da obezbedi onima koji su oštećeni odlukama ove komisije, odnosno ovog organa da imaju pravnu zaštitu, jer to Ustav garantuje.
Molim vas da najozbiljnije shvatite ovu primedbu i da, ukoliko želite da Ustavni sud ne dobije još jedan zakon kojim će morati da se bavi, ispravite ovu primedbu.

Hoćete od vremena poslaničke grupe ili ovlašćenog? Dobro, od vremena poslaničke grupe.
Reč ima gospođa Gordana Pop Lazić. Po ovom amandmanu? Po Poslovniku? Izvolite.

Gospodine predsedniče, pozivam se na član 107 – dostojanstvo Narodne skupštine, koje smo dužni svi da čuvamo.
Htela bih da se obratim svim poslanicima i da zamolim poslanike da u međusobnim obračunima, koji su dozvoljeni, radi se o političkim obračunima, ne mešaju SRS i ne kvalifikuju SRS kao stranku koja je spremna da učini bilo šta što ruši dostojanstvo i Narodne skupštine i drugih institucija, jer mi to nikada nismo radili, niti smo na ulici ispoljavali svoje mišljenje i izazivali nered, niti smo u Narodnoj skupštini ikada išta uradili što bi moglo da ponizi ovaj dom.
Gospodin Vlajko Senić je uputio izvesne, čini me se, neumesne kritike na račun SRS, želeći da na taj način okvalifikuje koleginicu koja je govorila pre njega, iako je to nelegitimni poslanik i to svi dobro znate, sami ste ih stvorili i sada morate da trpite da vas nazivaju kako oni hoće i da ste "Gej 17 " i da ste ovakvi i onakvi.
Vi se s njima obračunavajte, mi sa tim nemamo veze, mi smo se s njima odavno obračunali. Oni za nas nisu predstavnici naroda, a ovde su samo zbog toga što ste vi dozvolili da oni tu sede. Naravno, neki naredni izbori pokazaće koga to narod želi u Narodnoj skupštini, da li je to G17, da li je to SRS, DS, ali sam ubeđena da će shvatiti da jednom izdajnik – uvek izdajnik, i da oni koji su na evropskom putu i koji smatraju da Evropa nema alternativu ne mogu da budu predstavnici srpskog naroda.

Nije povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Vrlo pažljivo sam slušao šta je gospodin Senić izgovorio i ni jednom jedinom rečju nije spomenuo izričito, eksplicitno SRS, ali iz izlaganja se, prihvatam, moglo zaključiti na koga je mislio tom prilikom.
Slažem se da su izbori ono što rešava sastav, strukturu ovog parlamenta. Do tada smo tu takvi kakvi smo i gde smo, a pošto ste sada spomenuli po imenu gospodina Senića, dajem mu reč po osnovu replike i molim da uvažavamo član 107. koji nas obavezuje na poštovanje dostojanstva.
Izvinite, nisam primetio, gospođa Tabaković reklamira povredu Poslovnika. Izvolite.

Biću vrlo kratka. Član 103. i 107, urušeno je dostojanstvo Narodne skupštine. Jedna mala ispravka, nikada niko iz poslaničke grupe "Napred Srbijo" SNS parlamentarnu stranku G17 nije nazvao onako kako je to učinila gospođa Pop Lazić. Molim da to ostane zabeleženo u stenogramu. Imam argumente, meni ne treba nikoga da vređam i dajem mu imena, imam svoje zakonite kumove.
Ono što želim da kažem gospodinu Seniću, kad je mislio na najmlađu stranku i to najmanju, verovatno je mislio na Ujedinjene regione Srbije nastale iz G17 ili koga već, ali mene to zaista ne zanima, moja tema je zakon i bolji život građana Srbije, a ostali neka se bave onim čime umeju i znaju.

 Hvala, ali nije povređen član 103, niti 107. Puno ime stranke koja sedu u ovom parlamentu je politička stranka G17 plus. Gospodin Senić ima reč. Izvolite.

Ako ste me tako shvatili, izvinjavam se. Meni nije teško da se izvinim u Narodnoj skupštini. Nisam imao nameru da vređam SRS, samo sam govorio o tome na koji način su poslanici, koji su bili deo poslaničkog kluba SRS, opravdali svoj odlazak od vas, pa sam povukao paralelu i rekao da ne vidim, ako ste vi takvi kakvi oni kažu da jeste, da su oni danas drugačiji. To nije bitno, to je jasna stvar. Mi nemamo nikad nameru da bilo koga vređamo ili da razgovaramo na taj način.
Što se tiče konstatacije gospođe Jorgovanke Tabaković, radi njene informisanosti, a i informisanosti građana, Ujedinjeni regioni Srbije su jedan politički projekat koji još uvek nije politička stranka i nemate razloga da brinete. Vi ste još uvek najmlađa politička stranka.
Verujem da ćete u nekom narednom periodu imati priliku i da na političkom terenu, na narednim izborima izmerite svoju snagu i sa drugim političkim strankama, i sa Ujedinjenim regionima Srbije. Kako će ko proći, naravno, tu svoju završnu reč daće građani Srbiji, ali mislim da svi zajedno treba da doprinesemo, nakon 10 godina demokratskih promena, da atmosfera u Srbiji, bar u parlamentu, bude drugačija, jer mi svi ovde predstavljamo građane Srbije i naša obaveza je da govorimo na način koji priliči Narodnoj skupštini.
Očekujte da ćemo mi to svakako činiti u narednom periodu, bez obzira na to kako druge političke stranke ili drugi poslanici u Skupštini budu imali odnos prema nama.

 Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo". Da li neko želi reč? Da, gospodin Zoran Antić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se da mi zadnjih par godina stvaramo sve veći broj institucija, sve veći broj tela i da to nije slučajno, da iza toga stoji pre svega politika i pokušaj da se ta tela, često i neka nezavisna regulaciona tela, na što lakši način kontrolišu.
Zahvaljujući takvom ponašanju izvršne vlasti mi imamo jako lošu koordinaciju između tih tela, pa i često nisu usaglašena. Ako ćemo iskreno, u našem nacionalnom karakteru sujeta je i te kako prepoznatljiva i to je jedan od motiva zbog čega smo se opredelili da ovaj amandman podnesemo, a radi se o tome da su neki osnovni elementi infrastrukture kvalitet, akreditacija i standardi. Bilo bi sasvim normalno i logično da jedna institucija, koja nadzire donošenje standarda, nadzire u isto vreme i poslove u oblasti akreditacije.
Mi smo to svojim amandmanom i predložili, da se ministarstvo koje je zaduženo za standarde pobrine i za akreditaciju i da imamo mnogo bolju koordinaciju kada je u pitanju nadzor, jer nadzor je jako važan generalno u celom našem društvu, ali jako važan i kada je u pitanju ova institucija, važan u tom smislu da ova institucija ne bude samo za naše unutrašnje tržište, namenjena samo prostoru Srbije, već da dobije neki međunarodni značaj, da bude prihvaćena kao jedna agencija koja ima tu težinu.
Na taj način bi ne samo ugled naše države, već i ugled naše privrede i perspektive naše privrede bio znatno bolji i zbog toga smo se opredelili, zbog efikasnosti, efektivnosti u kontroli nadzora za ovaj amandman i žao mi je što nije bilo razumevanja i nije prihvaćen od strane Vlade i Ministarstva.