Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 106 narodnih poslanika.
Da bismo utvrdili broj narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da imamo uslove za rad.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici gospođa Slavica Đukić-Dejanović i gospodin Esad Džudžević.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine, povodom pretresa u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda, Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju, pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, pozvala da sednici prisustvuju i prof. Slavoljub Vukićević, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, gospodin Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, gospodin Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Vanja Škobić, sekretar Agencije za kontrolu letenja i Nebojša Starčević, direktor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Gordana Rajkov, Siniša Stamenković, zajedno Velimir Ilić, Srđan Spasojević i Zlata Đerić, Milan Avramović, Nikola Savić, Ljubiša Petković, Tomislav Ljubenović, Radica Jocić, Dušan Marić, Filip Stojanović, Nikola Žutić, Radiša Ilić, Dragan Stevanović, Slađan Mijaljević, Milorad Buha, Sreto Perić, Momir Marković, Dobrislav Prelić, Vjerica Radeta, Milorad Krstin, Goran Mihajlović, Dragan Živkov, Petar Jojić, Boris Aleksić, Lidija Dimitrijević, Gordana Pop Lazić, Milan Škrbić, Marina Toman, Zoran Krasić, Vladan Jeremić, Paja Momčilov, Bojan Mladenović, Milovan Radovanović, Nataša Jovanović, Nemanja Šarović, Marko Milenković, Vitomir Plužarević, Mirko Munjić, Milan M. Nikolić, Momčilo Duvnjak, Sreto Perić, Milan Veselinović, Dejan Mirović, Srboljub Živanović, Aleksandar Martinović, Ljubiša Petković, Lidija Dimitrijević, Gordana Paunović Milosavljević, Dušanka Plećević, Zoran Popović, zajedno Dragan Marković Palma, Jasmina Milošević i Petar Petrović, zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Božidar Delić, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković i Dragan Čolić, kao i Vlada i Odbor za saobraćaj i veze.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora povodom razmatranja Vladinih amandmana.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 158. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima prvo gospodin Zoran Babić, pa gospodin Siniša Stamenković. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, predloženim amandmanom SNS se na mnogo bolji način definiše predmet uređivanja ovog zakona u odnosu na tekst predloga koji je nejasan i ne obuhvata sva pitanja koja se uređuju ovim zakonom.
Ovako loša definicija sadržaja zakona, kao i mnogih drugih odredbi ovog predloga, po mom mišljenju, pokazuje da se radi o na brzinu spremljenom zakonu koji je više za jednokratnu upotrebu, pa sam siguran da ćemo već u ovom redovnom jesenjem zasedanju imati prilike da raspravljamo i o izmenama i dopunama baš ovog zakona.
Tu činjenicu dokazuje i okolnost da je Vlada Republike Srbije dostavila 42 amandmana na sopstveni predlog zakona kojima se bitno menja skoro petina članova ovog predloga. To je kao kada arhitekta menja plan kuće kada je kuća već završena ili kada vi, gospodine ministre, otvorite za saobraćaj neki most, pa tek onda utvrdite da stubovi ne mogu da izdrže opterećenje saobraćaja.
Navodi iz obrazloženja da se zakon donosi po hitnom postupku radi usklađivanja sa evropskim propisima su najblaže rečeno neistina. Ti međunarodni propisi na koje se pozivate postoje već decenijama, a zakon je morao biti donet još pre sedam godina kada je prestala da postoji SRJ.
Pravi razlog za žurbu, koji ste vešto hteli da prikrijete, jeste činjenica da je Ustavni sud svojim rešenjem 28. maja ove godine utvrdio da su odluke o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstva neustavne i nezakonite. Da bi preduhitrila konačnu odluku suda Vlada je ovaj predlog uputila na usvajanje po hitnom postupku.
Na taj način do daljnjeg želite da omogućite nastavak nekontrolisanog trošenja stotina miliona evra koji se naplaćuju za prelete teritorije Srbije, a taj novac koji se, kao što sam rekao, meri u stotinama miliona evra, kontroliše partijski vrh stranaka na vlasti koje rukovode Direktoratom civilnog vazduhoplovstva i Agencijom za kontrolu leta.
Preko ove dve firme je za proteklih sedam godina nezakonito potrošeno preko pola milijarde evra, naplaćenih u ime Srbije za korišćenje vazdušnog prostora, ali taj novac po našim saznanjima nikada nije bio prihod budžeta Republike Srbije.
Umesto da se od tog novca, između ostalog, nadoknadi šteta od grada nastala kada protivgradna odbrana ne može da deluje zbog preleta ili za nabavku protivgradnih raketa, sav novac je na volšeban način nestao, a oštećeni ljudi, moje komšije, meštani Roćevića, Vrdila, Bukovice kod Kraljeva ili seljaci iz okoline Valjeva, koji su imali veliku štetu 19. i 20. juna ove godine, ostali su i bez useva, i bez nadoknade štete i bez egzistencije za ovu godinu.
Nažalost, u svom tom bezakonju su neposredno učestvovali i pojedini ministri kao članovi Saveta direktorata, koji su sve vreme znali da je rad Direktorata nezakonit. To im nije smetalo da primaju milionske nadoknade za samo par sednica godišnje. Ovim predlogom pokušavate da se istim ministrima omogući da nastave svoje funkcije u Savetu direktorata.
Na ove anomalije smo u nekoliko navrata ukazivali. Međutim, i od Direktorata i od pojedinih ministara su lažna objašnjenja da se radi o novcu koji navodno daje Eurokontrol za finansiranje Direktorata i same Agencije za kontrolu letenja, te da Srbija nema pravo da o tome odlučuje. Zamislite, sredstva ostvarena od preleta teritorije Srbije, a Republika Srbija nema pravo da odlučuje o tim sredstvima. Zbog toga vas još jednom pozivam da amandman SNS prihvatite.

Dva i po minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe. Reč ima gospodin Siniša Stamenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, u načelnoj raspravi o Predlogu zakona o vazdušnom saobraćaju najavili smo da će  se u pojedinostima o amandmanima pojaviti jedan niz suprotstavljenih mišljenja na jedan broj tehničkih rešenja iz ovog tako važnog, rekli bismo, stručnog zakona.
Preko tri stotine amandmana ukazuju na svu ozbiljnost i veliku odgovornost svih poštovanih kolega narodnih poslanika, koji su na ovaj zakon podneli veliki broj, zaista, kvalitetnih amandmana, a koji imaju za cilj da unaprede i tehnički dobro opreme ovaj tako važan zakon, koji reguliše vrlo odgovornu, vrlo složenu, na nauci i visokoj tehnologiji utemeljenu oblast, kao što je vazdušni saobraćaj.
Poslanička grupa PUPS opredelila se da maksimalno podrži sve tehnološko-tehničke i stručne amandmane, koji obavezuju zakonodavca na strogu primenu rešenja za bezbednu organizaciju i kontrolu leta, sprovođenje vazdušnog saobraćaja i za maksimalnu ispravnost osnovnih sredstava vazduhoplova, tehnike i tehnologije u vazdušnom saobraćaju, uz najvažniji uslov, a to je ljudski faktor.
Međutim, sva visoka tehnika i tehnologija imaju smisao samo ako se zakonom urede svi neophodni organizacioni, materijalni, tehnički i statusni uslovi i okolnosti za najvažniji faktor u vazdušnom saobraćaju, tj. ljudski faktor.
Što se tiče amandmana kojima se poboljšavaju tehnička rešenja i pitanja organizacije vazdušnog saobraćaja, skloni smo da podržimo sva rešenja koja odgovorno i ozbiljno, tehnički utemeljeno i sa svetskom regulativom vezano, ovaj zakon stavljaju na mesto koje mu pripada.
Zalažemo se da se izvrši usklađivanje odredaba člana 3. u tačkama 3), 4), 5), 6), 13), 22) i 25) jer su obaveza iz uredaba, konvencija i direktiva Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja, koje ne mogu biti aproksimativne, već samo izvršne i primenljive.
Smatramo da se pojmovi civilnog i plovnog vazduhoplovnog saobraćaja moraju uvesti u sve odredbe ovog zakona, kako bi član 5. stav 2. imao kompetentan smisao u definiciji državnih vazduhoplova, u koje spadaju vojni vazduhoplovi, vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova, carinski vazduhoplovi itd.
Slažemo se i podržavamo da se Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije ovim zakonom neodložno uvede u pravni status i da pravno i tehnički bude definisan u svim svojim statusnim obeležjima, u svim svojim nadležnostima i u svoj svojoj odgovornosti.
U potpunosti podržavamo sve amandmane političkih grupa podnete sa ciljem da se izradi sveobuhvatni i odgovorni nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, koji se već napada, a da još nije ni izrađen, a kojim se na pravi način utvrđuju načela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapređenje visokog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu Srbije, a u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.
Možda ima bojazni kod određenih grupa da je Direktoratu civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije prebrzo i previše dato pravo u poverenom poslu, da sprovodi nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, a ne nadležno ministarstvo ili Vlada. Međutim, mislimo da će ovo nezavisno regulatorno telo, u sadejstvu sa državnim organima i Međunarodnom organizacijom civilnog vazduhoplovstva, izvršiti sve poverene mu poslove.
Mišljenja smo da Direktorat mora postati pouzdana ustanova u kojoj će se prikupljati podaci o svim događajima vezanim za vazdušni saobraćaj, kao i za zaštitu svih učesnika u saobraćaju, kako civilnom tako i ovom drugom, službenom ili vojnom.
Vlada Srbije, odnosno država zadržava sve svoje prerogative i ovim zakonom potvrđuje statusne odgovornosti za korišćenje vazdušnog prostora iznad zemlje, a time se obavezuje da bliže propiše koncept fleksibilnog, ekonomičnog i održivog razvoja vazdušnog prostora.
Ova pravila fleksibilne upotrebe vazdušnog saobraćaja su zajednička pravila i predstavljaju međunarodnu obavezu, koju naša zemlja preuzima potvrđivanjem Multilateralnog sporazuma o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja u članu 2. protokola 6, što je inače sastavni deo ovog zakona.
U raspravi u načelu založili smo se da se posebno izvrši definicija zabranjenih zona na nebu u vazdušnom prostoru naše zemlje. Podržavamo određenje da se uvedu dobro objašnjenje i racionalno definisane zabranjene zone, uslovno zabranjene zone i opasne zone u vazdušnom prostoru Republike Srbije i u tom pravcu opredeljenje Ministarstva je sasvim u redu.
Na Predlog zakona o vazdušnom saobraćaju podnet je ogroman broj amandmana na tehnička pitanja. Podržavamo najveći broj tih amandmana jer su opravdani, tehnički utemeljeni, pravno mogući i ciljani da poprave suštinska rešenja u zakonu.
Međutim, poslanička grupa PUPS je u svojim amandmanima težište aktivnosti stavila na pitanje ljudskog faktora i odgovornosti u obavljanju vazdušnog saobraćaja. U potpunosti podržavamo nastojanje Udruženja kabinsko-letačkog osoblja Srbije i njihovog sindikata, kao i ostale političke grupe.
Neprimereno je da u istom vazduhoplovu kabinsko i letačko osoblje budu statusno i neprofesionalno razdvojeni, kako u svom autoritetu, tako i u ovlašćenjima kojima se krše evropski standardi u profesionalnom angažmanu i status učesnika vazdušnog saobraćaja.
Napominjemo, ovde se ne radi samo o pitanjima izraza letačko i kabinsko osoblja, ovde se radi o nepriznavanju prava da se stjuardese, odnosno stjuardi, takođe, kao odgovorna, prisutna i zakonom zaštićena posada vazduhoplova, obavezuju i imaju svoja prava, dužnosti i ovlašćenja u vazduhoplovu.
Podsećamo narodne poslanike, a i vas gospodine ministre, kao i vaše saradnike na ne samo jedan deo obaveza, radnih dužnosti i odgovornosti ovog osoblja koje mora da bude javno istaknut, a koji mora da dobije status letačkog osoblja, i to: kabinsko osoblje u pretpripremi leta na platformi pre ulaska putnika vrši proveru spremnosti posade, opreme, protivpožarne, kiseoničke i evakuacione, kao i vrši sve provere izlaza iz vazduhoplova i tehničku ispravnost putničke kabine.
Letačko osoblje vrši bezbednosnu kontrolu pre i posle ulaska putnika u putničku kabinu. Ono po ulasku putnika u avion priprema za let i upoznaje sa izlazima za slučaj opasnosti i bezbednosnim procedurama. Letačko osoblje neprestano je pripravno i mora odmah da deluje u ma kojoj u situaciji u vazduhoplovu, a posebno oko letenja i sletanja.
Po zatvaranju pilotske kabine za vreme leta kabinsko osoblje preuzima svu odgovornost za bezbednost putnika i putničke kabine u svim fazama leta. To se mora imati u vidu kada se vrši određenje njihovog statusa.
U eventualnom vanrednim situacijama, kao što su dekompresija, tehničke neispravnosti u kabini, požar ili, ne dao bog, teroristički akt, ovo osoblje sprovodi i mora biti ostručeno da sprovede sve propisane procedure u obezbeđenju najveće moguće zaštite putnika, zaštite vazduhoplova, zaštite posada i robe.
Operativnim priručnikom nametnuta je obaveza osoblju iz putničke kabine da u slučaju onesposobljenosti člana kabine njegovo mesto zauzme stjuardesa ili stjuard.
Gospodine ministre, molimo vas da ove činjenice uzmete u obzir i da ih prihvatite kao obrazloženje uz amandmane na član 171. stav 1. i član 174. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju i da iste prihvatite.
Prema informaciji koju smo upravo dobili u toku sednice, ovo je prihvaćeno od strane Odbora za vazdušni saobraćaj, na čemu vam se u ime Udruženja letačkog osoblja javno zahvaljujem. Hvala na pažnji.

Hvala, gospodine Stamenkoviću.
Reč ima gospodin Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređem na temu moram, ostao sam dužan kod rasprave u načelu, da neke stvari razjasnimo radi građana Srbije pre nego radi onoga koji je to pitanje potezao.
Naime, izneo sam zvanični podatak Poreske uprave, gde je jedan kontrolor leta, kako se predstavio, zaradio za 2009. godinu 246 miliona. Spočitavano mi je tad da se to neko potpisao kao kontrolor leta. Tražim kao narodni poslanik i kao poslanička grupa SRS tražimo da se utvrdi ko je taj čovek i da se, ukoliko je to zakonski moguće, obelodani, jer ovo je, ljudi moji, genije. On zarađuje 20 miliona i 250 hiljada mesečno, odnosno 675 hiljada dnevno.
Ako je taj čovek toliko sposoban, odma` da smenjujemo Mirka Cvetkovića i njega da postavimo za predsednika Vlade, jer kad može ovoliko za sebe da zaradi, sigurno možemo i mnogo više za državu. Toliko o tome. Otprilike znam o kome se radi. SRS će insistirati na ovome, da se obelodani ime ovog genija.
Druga stvar, jer nisam uspeo da završim, odnosi se na ukidanje transportnog preduzeća koje je prvo bilo registrovano kao "Er Sofija" a onda kad je Bugarska ušla u NATO pakt, zabranjen rad tom preduzeću, onda je registrovano kod nas "United International Airlines". Da bi Direktorat neposredno posle toga ukinuo registraciju tog preduzeća i iz ovoga se jasno i nedvosmisleno vidi da se kargo centri u srcu Evrope u ovim bogatim zemljama formiraju ne zbog toga što tamo tek treba razvijati itd, nego zbog toga što se radi o ogromnim sredstvima.
Druga ili prva kategorija je i to da treba rusku tehniku ukloniti iz Evrope, jer ovo preduzeće i mnoga druga preduzeća vazduhoplovna koja su se bavila kargo letovima, odnosno transportom, sva koja su imala ruske avione, transportne avione, ukinuta su.
Još jedna stvar, da ne bi ostalo nedorečeno, neko je spomenuo funkcionalne blokove, ima ih u zakonu. Dame i gospodo narodni poslanici, radi vas i radi javnosti i radi građana Srbije bih objasnio o kakvim se blokovima radi koji sada funkcionišu. U opticaj su predlozi. Još uvek nijedan ne funkcioniše, ali su u opticaju predlozi da to profunkcioniše.
Prvi funkcionalni blok "Central Ukraine Airtrafic", servis centralnoevropske službe vazdušnog saobraćaja predstavlja grupu država bivše Austrougarske, sa delom Italije. To bi bio jedan blok, naravno bez Vojvodine. Italija je prihvatila da severni deo prepusti njima, ali zato dobija skroz dole do Brindizija i ceo ovaj deo, uključujući i Srbiju. U ovom slučaju ne bi bilo regionalnog centra za kontrolu leta u Srbiji.
Drugi blok, koji je takođe u opticaju, obuhvata ceo prostor bivše SFRJ, bez Slovenije, ali sa Bugarskom i centar bi bio u Sofiji, dakle opet nema regionalnog centra u Srbiji.
Treći blok, gde postoji nekakav regionalni centar u Srbiji, predviđa Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju, Albaniju i KiM. Centar bi bio u Beogradu.
Međutim, dame i gospodo narodni poslanici i građani Srbije, ako znamo da u Makedoniji 52% ili 53% kontrolora leta su Albanci, ako znamo da tu ulazi Albanija, ako znamo da će tu ući Kosovo, koje nam otimaju i verovatno će ga dotle oteti, i ako znamo da tu ulazi Crna Gora, koja je inače u sastavu regionalnog centra odnosno Agencije za kontrolu leta sadašnje, doći ćemo u situaciju da imamo jednog Albanca iz Albanije, jednog Albanca sa Kosova, jednog Albanca iz Makedonije i verovatno jednog Albanca iz Crne Gore i imaćemo jednog Srbina u kontroli leta.
Šta to znači? Vrlo jednostavno, biće sedište u Beogradu, odlučivaće Albanci o utrošku sredstava i sva sredstva će ići tamo gde oni budu odlučili. Taj naš predstavnik, makar bio ne znam ko, ma i Ajnštajn da bude, uvek će biti preglasan.
Koristio sam vreme poslaničke grupe. Kasnije ću još nešto da kažem.

Iskorišćeno je šest minuta i 10 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo i narodni poslanik Milan Avramović. Izvolite, gospodine Avramoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, cilj ovog amandmana, koji sam podneo u ime SRS, jeste preciznije definisanje terminologije bezbedno i obezbeđeno, koji se odnose na uslove vazdušnog prostora i saobraćaja u Republici Srbiji.
Da bi bezbednost ili da bi obezbeđeno bilo na maksimalno punoj snazi, dodao sam tekst koji glasi: posle reči "obezbeđeno" briše se tačka i dodaju se reči "svim neophodnim tehničkim i drugim sredstvima".
Na ovaj način pokušao sam da preciznije definišem pojmove bezbedno i obezbeđeno, jer iz Predloga zakona nismo uspeli da zaključimo ni mi, ni vi kako i na koji način je obezbeđen vazdušni saobraćaj.
Svakako je cilj ovog amandmana poboljšavanje samog predloga zakona, a ne pisanje samog teksta zakona. Zato i odbijanje ovog amandmana stavlja jedan zaključak svima na um, a to je da ne želimo da ima stopostotnu bezbednost u vazdušnom saobraćaju.
Ono što je moja volja i želja bila jeste da se ubace sva neophodna tehnika i druga sredstva za korišćenje i obezbeđivanje bezbednog vazdušnog prostora, međutim, Vlada nije izašla u susret. Ono što mene ne čudi jeste da Vlada daje obrazloženje u kojem se kaže da sredstva kojima se ovaj cilj ostvaruje ponajmanje su tehnička, pa nema osnova da se navodi u tom članu Predloga zakona, što govori više nego o zabludi ko je pisao odgovore na ove amandmane.
Zato moram da vas podsetim da je tehnika sve, oprema jedan od osnovnih segmenata, 90% kontrole vazdušnog saobraćaja koja služi za bezbednost. Ako tehniku ne budemo koristili, onda bezbednost ručne prirode ili bilo koje druge neće nam puno pomoći. Zato neprihvatanje ovog amandmana nije jasno, posebno što se to odnosilo na vazduhoplovno osoblje, ispitivanje ugrožavanja bezbednosti udesa vazduhoplovstva, prekršaja u vazdušnom saobraćaju itd.
Mislim da imate mogućnost još uvek da se predomislite i da ovaj amandman usvojite kako bi bezbednost i sam predlog zakona bio koncizniji i precizniji.

Iskorišćeno je 20 sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Savić.

 Dame i gospodo narodni poslanici,  podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju i moram da kažem da sam ovaj amandman podneo iz dva razloga. Jedan od razloga je taj što treba na drugačiji način sagledati civilne i vojne vazduhoplove, jer letovi i jednih i drugih postupno su različiti po svojoj suštini i smatrao sam da je neophodno da se sagledaju na različite načine. To je jedan razlog.
Drugi razlog je što sam tražio svojim amandmanom da se na bolji i precizniji način definišu neki pojmovi. Naime, u ovom predlogu zakona stoji – dok su vazduhoplovi na teritoriji RS. To dok su na teritoriji RS može da se tumači doslovno dok su prizemljeni na teritoriji RS, znači dok su na pistama, aerodromima, a svojim amandmanom sam tražio da se te reči, dok su na teritoriji RS, zameni rečima – dok su u vazdušnom prostoru RS, jer avion je samo avion onda dok je u vazdušnom prostoru, a kada je prizemljen na aerodromu on nema nikakvu funkciju.
Međutim, Vlada u svom obrazloženju odgovara na jedan meni zaista nerazumljiv način. Pre svega smatram da onaj ko je razmatrao ove amandmane u ime Vlade nije shvatio suštinu ovog amandmana, jer je meni odgovoreno nešto sasvim različito od onoga što sam tražio. Zato bih molio da se još jednom razmotri ovaj amandman, da se usvoji i na taj način poboljša tekst Predloga zakona.