Samo dva pitanja, na kraju ove današnje rasprave. Naravno, kao i obično sam oduševljen svim ovim što sam čuo ovde. Verujte mi, većinu tih amandmana još jednom ćemo moji saradnici i ja pretresti ova dva-tri dana. Već u utorak će biti drugačije.
Dakle, dva su pitanja bila dominantna, tako da kažem. Prvo pitanje je bilo, dosta je nedoumica oko toga – funkcionalni blok. Hteo bih da podsetim da je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima, koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome se pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi s njim optimizirane, i koji se uspostavlja radi dostizanja maksimalnih kapaciteta i efikasnosti sistema vazdušnog saobraćaja.
Funkcionalni blok vazdušnog saobraćaja i vazdušnog prostora postavlja se međunarodnim ugovorima. Ugovor koji je najvažniji i koji definiše većinu stvari o kojima smo danas govorili je multilateralni sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja ECAC, tzv. sporazum, a Republika Srbija je preuzela obavezu da već u prvom tranzicionom periodu, koji je određen ovim sporazumom, započne reorganizaciju svog vazdušnog prostora u funkcionalni blok ili blokove.
Napominjem, dakle, tu sam lični svedok, da je evropska komisija koja je bila u kontroli ovih dana ocenila da naša preduzeća, ova dva o kojima smo danas govorili, rade dobro.
Funkcionalni blok, koji je operativan je i možda najoperativniji u Evropi, onaj koji kontroliše naša Agencija za kontrolu vazdušnog saobraćaja. To je jedno pitanje.
Drugo pitanje je pitanje Direktorata. Naravno da se ne slažem i da je neosnovan predlog po kome Direktorat treba da bude organ uprave u sastavu Ministarstva, jer je upravo osnivanje nezavisne agencije, kojoj je povereno kao javno ovlašćenje obavljanje poslova državne uprave u oblasti vazduhoplovstva, i jasno razgraničenje nadležnosti između ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja i te agencije, ono na čemu insistira Evropska komisija u pogledu izgradnje administrativnih kapaciteta u oblasti civilnog vazduhoplovstva. Dakle, nema veze sa našim ulaskom u Evropu i kada. Ovo je tako.
Naravno, podsećam vas i na ostale delove saobraćaja, kolega Šami je dobro govorio o tome. Zamislite sada kada bi Železnice, pa evo i Puteve, kada bi sve to strpali u ministarstvo dokle bismo došli. Pojedine delatnosti da, ali upravo ovo je važno.
Dobro ste govorili, možda je čak bilo kritičkih nota oko upravljanja Direktoratom, ali ako je tu pet ministara, valjda je to dobro i valjda je to jače nego da sam sam tu.
Da vas podsetim, u Hrvatskoj, nadam se da će doći reforma puteva vrlo brzo, to ću predlagati, skupštinu preduzeća za ceste, kako oni zovu, čini ministar. Tu ćete verovatno da se bunite. Skupštinu za autoceste u Hrvatskoj čini ministar. Kada to budem predložio videću da li ćete onda imati poverenja u mene. To je i moje iskustvo. Jedino tako možemo uraditi ono što smo podneli. To je mala digresija.
Još jedna vrlo važna stvar je finansiranje. Dužnost mi je da vam kažem da finansiranje Direktorata i Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore potpuno je transparentno. I Direktorat i Agencija za kontrolu letenja, pored prihoda koje ostvaruju za pružanje usluge, odnosno za obavljanje delatnosti koje su im stavljene u nadležnosti, pretežno se finansiraju iz naknada za prelete, u skladu sa međunarodnim obavezama i ovim sporazumom koji sam malopre pročitao, koji je Republika Srbija preuzela preko Eurokontrola.
Napominjem da naknade za prelete nisu takse već realni troškovi za pružane usluga koje odobrava i verifikuje Eurokontrol. To nije ništa novo, to je sve godinama unazad. Sredstva ostvarena od naknada za prelete prema tim pravilima međunarodnog prava, koja su veoma striktna i čiji se utrošak po unapred utvrđenim pravilima kontroliše, mogu se koristiti isključivo za finansiranje poslovanje Agencije i Direktorata.
Tu su zarade, naknade za druga sredstva koja se troše, doprinosi, porezi, operativni troškovi za obavljanje tih svih usluga, odnosno za školovanje ljudi, troškovi amortizacije i investicije članstva u Eurokontrolu.
U ukupne prihode Agencije za kontrolu letenja ulaze i krediti koji su odobrile Evropska banka za obnovu i razvoj i EIB. Krediti se koriste za modernizaciju i obnavljanje infrastrukture.
Svake godine u julu članice Eurokontrola predlažu troškove, troškovnu bazu, odnosno iznose koje planiraju za poslovanje u narednoj godini i to se sve usaglašava do oktobra, a u novembru se to usvaja u Eurokontrolu.
Tu nema mogućnosti za neke druge. Ne možemo uzeti, već bih ja uzeo, već bih prebacio deo sredstava na neke druge projekte. Ne može. Samo možemo realne troškove koje mi uložimo u kontrolu neba nad nama da koristimo. Hvala najlepše.
