Pedeset pet sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Izvolite, gospodine Markoviću.

Hvala, gospodine predsedavajući. Ovako ljubazno u Evropu možemo i vi i ja.
Tražio sam da se u članu 67. umesto tačke stavi zarez i da se doda "uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije", i onda bi ceo član glasio ovako: "Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može da pruža usluge u vazdušnom prostoru drugih država ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom, uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije".
Gospodine ministre, s obzirom da smo danas pomenuli bar u 70 slučajeva mogućnost manipulacije, a u nekim slučajevima i sumnju u manipulaciju, kriminalne radnje u ovom sektoru koji se zove civilno vazduhoplovstvo, molim da usvojite ovaj deo, pa da sve ugovore ovakvog nivoa potpisuju ovlašćeni uz saglasnost Vlade Republike Srbije, odnosno uz prethodnu saglasnost Narodne skupštine.
Dignimo odgovornost na jedan mnogo viši nivo od onoga na kome se sad nalazi. Obzirom da su ovo uglavnom međudržavni ugovori, biće međudržavni ugovori kad se budu počeli potpisivati, mislim da bi Narodna skupština, kao najviši organ od tri grane vlasti, trebalo da kontroliše ovakve ugovore i da daje saglasnost na njihovo potpisivanje.

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite, gospodine Krasiću.

Naravno, gospodine Mrkonjiću, nemojte pogrešno shvatiti naše poslanike kada kažu da treba da se prihvati amandman. Naravno da oni znaju da je Vlada rekla šta misli o našim amandmanima, pa vi nećete ni to da prekoračite, to vaše ovlašćenje koje imate. Ali, u suštini, mi pozivamo poslanike da u danu za glasanje imaju u vidu ove naše amandmane. Amandmani su i stručni i dobri, urađeni od strane stručnih lica koja imaju bogato iskustvo na ovim poslovima.
Tako da to što naši amandmani nisu do sada prihvaćeni od strane Vlade je samo odraz sujete i inata, i nečeg drugog. Dokaz za to je upravo i ovaj amandman na član 68.
Ovim amandmanom sam tražio da se stav 1. briše, zato što stav 2. sve reguliše. Ako treba da se napravi dogovor oko procedura, a u sledećem stavu kaže se – da se zaključi ugovor, znate, ugovor je saglasnost volja, to je već sadržano, praktično sve što je u stavu prvom, u stavu drugom, ali ni to nije bitno u krajnjem slučaju. Usvajajući i ne usvajajući ovaj amandman ništa se značajnije ne remeti.
Međutim, morao bih da vas podsetim na članove 67, 68, 69, koji stvarno čine jednu celinu. Možemo to da nazovemo koordiniranje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi, pa kako kad je u pitanju strani vazdušni prostor, tako i naš domaći vazdušni prostor.
I sad hipotetički da se zamisli jedna situacija. Zašto hipotetički? Pa, svi znamo kroz koju muku je prošao naš JAT, naši piloti za ovih 20 godina nisu mogli da lete na našim avionima, nisu mogli da obezbede one neophodne sate leta, niti na trenažeru, da bi obnavljali svoje licence itd.
Zahvaljujući tome razvija se avio saobraćaj Tunisa, Nepala i drugih država gde su pečalbarili naši piloti da bi sačuvali licence. To poštujem, to moram da vam kažem, i to mislim da svako mora da poštuje. Mora da se poštuje naše vazduhoplovno iskustvo, naša vazduhoplovna istorija.
Sada hipotetički da postavim pitanje - a šta ako neko sa teritorije Kosova i Metohije izvrši zagađivanje neba? Teoretski je moguće sa 2000 balona, sa staniolom i helijumom da se zagadi celo nebo Evrope. Sada vi meni objasnite koja je tu procedura važi, kakva je odgovornost Republike Srbije, kakva je odgovornost naših nadležnih organa?
Ovo je u domenu naučne fantastike, verovatno ste to mogli da primetite, međutim, to je realno moguće. Imali smo u Islandu onaj vulkan pa ste videli, cela Evropa danima nije mogla da leti zbog procenta pepela u vazduhu. Taj pepeo je mikronske prirode. A šta, recimo, da se radi o klasičnim oblicima zagađivanja, trovanja neba na način koji može da liči na diverziju? Šta će onda biti, ko će onda snositi odgovornost, da li ćemo mi odgovoriti svim zadacima itd?
Bez obzira na ovo opredeljenje koje postoji da se ide prema EU, približavamo se EU, pa makar neka bude i neki ambis između nas i EU, ali neko ne želi da odustane od tog puta, upozoravam vas da to može biti tragično za RS, za sve naše građane. Jedan od dokaza jeste i ovakav koncept viđenja vazdušnog saobraćaja koji treba da se promoviše na tzv. delu otvorenog neba Srbije u sastavu otvorenog neba Evrope i sveta.
Nešto se brzo zaboravljaju neke stvari. Ne treba neke stvari da se zaborave. To što očekujete da ćete imati pristup pretpristupnim fondovima, mogućnosti da na poklon dobijate velika sredstva, zapamtite, mi smo se isuviše odrekli vitalnih stvari za ovaj narod, tako da je to što dobijate jeftino, malo, niska je cena za ono što smo već platili.
Zapamtite, u očekivanju tog kusura odrekli smo se svega i svačega. Zapamtite još jednu stvar, za sve je kriv neko iz inostranstva, osim za grafite na zgradama koje su napisala naša deca. Za sve drugo su krivi EU, NATO pakt i SAD. Mućnite glavom, da ne biste udarali glavom u zid. Zapamtite, samo su grafiti nešto što su naša deca pričinila štetu. Zapamtite samo to.
Očekujete od pristupnih fondova nešto. Da ste sačuvali ono što imamo, ništa nam ne bi trebalo iz inostranstva, ali vi ste uneli tu matricu u mozak naroda i plovite na tome već deset godina. Zapamtite, u Republici Srpskoj čovek je dobio izbore na paroli "Srpska zauvjek".
Samo je jedna stranka nastupala sa pozicija EU i dobila nula glasova. To ćete doživeti u Srbiji, jer više ne može da se udara glavom u zid. Boli. Pošto mnogo boli, ljudi se jednostavno trezne i vide da je ovo put u beznađe.
Nije dobar primer možda ovaj zakon, da se na njemu baš ovako priča o svim propustima, pogotovo ne u prisustvu Mrkonjića, koji, da ne idem u detalje, najmanje njega možemo da vežemo za evroatlantske integracije. Izvinite, gospodine Mrkonjiću, ništa nije uvredljivo, nego afirmativno za vas, pošto ste poznati kao veliki patriota.
Razmislite vi koji ste većina, stavite neku crtu i kažite – dosta. Kažite to istorijsko ne, dajte primat našim interesima, svakog građanina ponaosob. Sećam se da je 2001. godine jedan ministar prodao dozvolu da "Lufthanze" može da poleće pola sata pre JAT, pa je JAT išao prazan. Zašto je to uradio? Da bi se dokazala evroatlantska integracija. Onda se mi čudimo, gospodine Mrkonjiću, zašto je JAT u problemima. Nije to glavni problem JAT-a, znamo i to, ali i to doprinosi poziciji JAT-a i uopšte našim pozicijama.
Zato i kažem, pre svega apelujemo, dajte ljudi, mrdnite malo glavom, da sutra ne udaramo svi glavom u zid. Vidite i sami, gde god smo krenuli za ovih desetak godina, ljuljnuli smo glavom u zid. Niko nije prevario zapad. Stradao je svako ko je seo za sto da razgovara sa zapadom i da prihvata njihovo. Valjda nas iskustvo uči tome.

Iskorišćeno je pet i po minuta vremena poslaničke grupe.
Na član 68. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop Lazić. Za reč se ne javlja niko.
Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 69. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 69. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju. Podsetiću vas da član 69. govori o pružanju usluga u vazdušnoj plovidbi za potrebe Vojske Srbije. Dakle, radi se o jednom izuzetno važnom i izuzetno osetljivom članu.
Iz tog razloga sam amandmanom tražio da se, pored ova dva stava koja predviđa član 69, doda i treći stav. Moram da ga pročitam. Radi se o ugovorima za potrebe Vojske Srbije. Taj stav 3. bi glasio: "Sa ugovorima koje zaključuje određeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi i ministarstvo nadležno za poslove odbrane upoznaju se i nadležni skupštinski odbori". To sam tražio amandmanom.
Zbog čega? Navešću samo jedan razlog i mislim da će i taj jedan razlog biti dovoljan da se razmisli da li ovaj amandman treba prihvatiti ili ne. Svi se sećamo afere Davinić. Afera Davinić je nanela ogromne štete i moralne i političke i, naravno, finansijske štete, i državi Srbiji i našem narodu. Da je kojim slučajem postojala parlamentarna kontrola u toj prilici sigurno da ne bi došlo do te afere Davinić. Jedan od motiva zbog čega sam podneo ovaj amandman je upravo bila ta afera Davinić.
Međutim, meni ovde Vlada, moram da kažem, na jedan bezobrazan način odgovara, opet ću pročitati – amandman se odbija tako i tako, jer prethodnu saglasnost daje Vlada. Tačno, nisam doveo u pitanje to da stoji u članu zakona, da na te ugovore prethodnu saglasnost daje Vlada. Dalje kaže – na taj način se obezbeđuje potrebni nivo kontrole tih ugovora.
Ako bi Vlada bila zadnja institucija i zadnja instanca na kojoj bi se sve završavalo, onda Skupština i ovaj parlament ne bi trebalo da postoji. Valjda je parlament tu da kontroliše Vladu i da kontroliše ministre, a ovde se kaže – dovoljna je Vlada da se upozna s time. I u slučaju afere Davinić isto je Vlada bila upoznata s tim, pa je došlo do te afere. Naravno, neću da kažem i ne znam na koji način je do toga došlo.
Da sam u pravu što sam tražio ovaj amandman može se pokazati na mnogim primerima. Uvek kada dođe do nekih problema, do neke afere, praksa je, ne samo u ovom parlamentu, nego svugde, da se formiraju određeni anketni odbori koji imaju zadatak da ispitaju činjenično stanje.
Dakle, apelujem još jednom, pošto se radi o veoma ozbiljnoj stvari, gde može doći i te kako do velikih zloupotreba, da se razmisli o usvajanju ovog amandmana.

Iskorišćen je minut i trideset sekundi vremena poslaničke grupe.
Na član 70. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Gospodin Marković. Izvolite.

Prvi stav člana 70. kaže – Vlada može odrediti lokacije unutar Republike Srbije na kojima je obavezno pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.
Amandmanom koji sam podneo u ime SRS tražim ispravku prvog stava, pa da glasi – Vlada određuje vazdušni prostor unutar Republike Srbije na kojima je obavezno pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.
Na ovako relativno malom vazdušnom prostoru kao što je naš, sa uništenim i zapuštenim vojnim vazduhoplovstvom i protivvazdušnom odbranom, neophodno je da sav vazdušni prostor bude kontrolisan, a samo izuzetno u pojedinim delovima da se dozvoli letenje bez usluga kontrole letenja, a pri tom se misli na motorne zmajeve, letilice takvog tipa.
Pored toga, s obzirom na privatizaciju službi vazdušne plovidbe u svetu, a primiče se to i našim granicama, Vlada mora, a ne da može odrediti kontrolu letenja u našem vazdušnom prostoru.

Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 72. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami. Reč ima doktor Zoran Šami.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, podneo sam amandman u ime poslaničke grupe DSS i odmah da kažem, mi smo na ceo ovaj zakon podneli samo četiri amandmana. Naime, nismo podnosili neke sitne tehničke ispravke, smatrali smo da to može i u redakciji teksta da se napravi, a podneli smo amandmane za koje smo smatrali da ih valja podneti. Nažalost, nijedan amandman nije usvojen. Ovo je prvi od njih. Iskoristiću priliku da govorim zapravo o svim amandmanima. Koristiću vreme ovlašćenog predstavnika.
Mi smo u članu 72. tražili da se stav 2. briše. Odmah da kažem zašto. Naime, u članu 72. stav 1. vrlo precizno piše – Direktorat može da prizna dokument koji je stranoj organizaciji izdalo nacionalno nadzorno telo države, u kojoj strana organizacija ima sedište, ako uslovi pod kojima je dokument izdat nisu blaži od uslova propisanih za izdavanje sertifikata o osposobljenosti za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi. Krajnje je jasno, čisto i tome nema šta dalje da se doda i oduzme.
Član 3. još samo dodaje, takođe jasno – za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta plaća se naknada Direktoratu. U redu je. Međutim, u stavu 2. piše – dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ Evropske zajednice, prihvatanje bez vođenja postupka za priznavanje.
Prvo sam postavio pitanje šta znači Evropska zajednica, a posle sam video da je Vlada svojim amandmanom, a o tome ću nešto posle još da dodam, nezavisno od našeg amandmana, to pretvorila u EU.
Vidite, u obrazloženju zašto odbijate amandman kažete – zemlje EU imaju viši stepen regulisanja te materije od onoga što mi tražimo, pa dakle nema potrebe. U redu je, neka imaju, pokriveni su logički stavom 1. Ono što ne valja, da postavimo ovako pitanje – da li EU ima interes da Srbija uđe u EU? Po logici stvari, trebalo bi da ima, ali onako kako se mi ponašamo, ona to nema.
Jer ako mi unapred damo sve pogodnosti EU, bez obzira što nismo u EU, šta ćemo mi onda EU, ni za šta im ne trebamo. Imaju trgovinski sporazum, gde god postoje neka pravila u vazdušnom saobraćaju daćemo im unapred sve blanko. Da li treba da nas prime u EU? Ne treba. Sa aspekta njihovih interesa ne treba.
Gospodo, ovo je pogrešna priča. Pri tome, ne diram suštinu, suština jeste u redu, treba da se provere uslovi. Mi znamo unapred da će ti uslovi biti zadovoljeni i to je u redu, reći ćemo u jednoj rečenici - nije to nikakav problem, zadovoljeni su uslovi i sve je u redu, ali ne moramo to da napišemo u zakonu pet, deset ili ne znam koliko godina pre nego što postanemo članovi EU.
Ovo nije jedino mesto u ovom i onom sledećem zakonu i nisu jedini zakoni u kojima se ovako ponašamo, nepametno. Gospodine ministre, nemojte se ljutiti, ovo je nepametno ponašanje, pri čemu uopšte, naravno, ne dovodim u pitanje suštinu člana i tvrdim da član može da stoji samo sa stavovima jedan i tri i sve je pokriveno.
Kad sam već malopre pomenuo amandman Vlade, pričao sam o tome u načelu, kako nije dobro da Vlada daje 41 amandman na neki nakon, što nije prvi put. Mogu da razumem neku slučajnu omašku, pa da se da jedan amandman, to je u redu.
Dalje interesantno šta se desilo. Kolege iz Nove Srbije su podnele identičan amandman Vlade. Ovde piše – amandman je odbijen. Izvinjavam se, ovo nije naravno na račun ministra, ali jeste na račun nekih pravnika koji su, izvinite, totalne neznalice, bez obzira da li sede u Vladi ili sede u Skupštini.
Imate nemoguću situaciju. Imate amandman Vlade koji će postati sastavni deo zakona i imate isti takav amandman, identičan, za koga će ova skupština u danu za glasanje da glasa protiv. Mogu vrlo ozbiljno da postavim pitanje da li je taj stav usvojen? S jedne strane, Skupština je glasala protiv. Zašto naprosto ne kažete – taj i taj amandman, koji je podneo taj i taj, identičan amandmanu Vlade i postao je sastavni deo teksta i tačka, a ne – on se odbija­?
Naravno u danu za glasanje kad se samo bavimo dugmićima, i poslanici najčešće iz vladajuće većine ne znaju šta glasaju samo pritiskaju, ako je Vlada rekla ovako i oni pritiskaju tako kako je rekla Vlada, to je i prirodno. Ne znam kako ćete da raspetljate onda to. Molim vas da ubuduće o tome pazite.
Mi smo dali još tri amandmana. Odmah da kažem, ne razumem ni obrazloženje. U članu 93. gde se govori opravdano da u slučaju zagađenja itd., može da se suspenduje, ograniči ili obustavi avioprevoz na rok od tri godine, tražio sam da se te tri godine pretvore u jednu godinu.
U obrazloženju zašto se amandman odbija, vi mi navodite konvencije koje mi moramo da poštujemo i da u takvim situacijama izvršimo ograničenja avioprevoza, što uopšte ne dovodim u pitanje svojim amandmanom, nemam ništa protiv ni da se neko odbije na 33 godine, ali smisao amandmana da se odbije na godinu, pa ako se stanje ne popravi sledeće godine će da se kaže, pa gospodine ne može i dalje se obustavlja ta vrsta avioprevoza, a sledeće godine opet i tako može 105 godina, nemam ništa protiv.
Niti se zalažem za to da dozvolimo zagađivanje. Naprotiv, samo kažem da su to stvari koje se menjaju i da ih valja preispitati svake godine, to nalaže elementarna ekonomska logika. Vi ste to odbili, ne znam zašto.
Dalje, još samo o jednom amandmanu ću govoriti, kad se govori o UO Direktorata, tamo je poimenično navedeno da su članovi UO pet ministara iz odgovarajućih ministarstava. Uopšte ne dovodim u pitanje resore.
Amandmanom sam predložio da to ne mora da budu ministri, odnosno formulisao sam "predstavnici ministarstva", a što može obuhvatiti i ministre. Reći ću vam zašto. Ne moraju, čast izuzecima, ali ne moraju ministri za određene oblasti da poznaju te oblasti, ne moraju.
Uostalom, gospodin Mrkonjić, uveren sam, poznaje mnogo bolje neke druge vrste saobraćaja nego, na primer, vazdušni saobraćaj, a po prirodni stvari imaće u svom ministarstvu kvalifikovane ljude za vazdušni saobraćaj. To isto se odnosi i za ministra za ekologiju, za ministra finansija itd.
Tako da predlog koji sam dao, da to budu predstavnici ministarstva, oni mogu obuhvatiti ministre. Nisam rekao da je to zabranjeno. Vi ste to odbili. Ne razumem zašto. Samo sam dao veću slobodu formiranja UO, pri čemu sam, doduše ima još jedna stvar, u zakonu se navodi kolika je plata članova UO, a što u najmanju ruku smatram neumesnim.
Ne znam da li se negde u nekim zakonima navode plate direktora, UO itd. Tražio sam da se to prosto izbriše. Zna se kako se određuju plate u takvim slučajevima, tako se određuje svih ostalih hiljadu slučajeva, određivaće se i ovde.
Nažalost, nije bilo razumevanja za naše amandmane, tako da ne znam sad da li je trebalo možda i mi da podnesemo 400 amandmana da bi se prihvatio neki amandman. Očigledno, kad se napišu amandmani sa stvarno iskrenom željom da se popravlja zakon, od toga vajde nema. Ne bih optuživao ministra možda lično, ali neke njegove saradnike bih.