Ovaj amandman je posledica onog amandmana koji je bio podnet na član 3. Predloga zakona, tako da je zbog toga ovaj amandman ovako formulisan.
Radi se o upravljanju protoka vazdušnog saobraćaja. Stvarno jeste pitanje u vreme tih satelitskih tehnologija kada iz satelita može da se vidi sve šta je na dlanu. Pričati o suverenosti vazdušnog prostora deluje potpuno besmisleno, kada onaj sa ne znam koliko hiljada kilometara može da vidi sve.
Ali, s obzirom da je neka tendencija da se navigacioni uređaji za kontrolu letenja i uopšte za vazdušni saobraćaj, naravno pored GPS koji koristi satelitske podatke, sada promoviše standard zemljanih koridora, lokatora koji su pouzdaniji nego ovo drugo.
Pričati u vreme tehnologije kada se razmišlja o promeni avio-industrije da se ide sa tzv. strateškim odnosno avionima koji idu do stratosfere i nazad itd, i pozivati se na suverenitet vazdušnog prostora stvarno deluje besmisleno.
Pričati o suverenitetu vazdušnog prostora u uslovima kada ni danas tehnologija naša jednostavno ne može da prekontroliše šta se sve nalazi iznad našeg neba, na 15, 16, 20 kilometara, takođe ne daje mi za pravo da se borim na ovaj način za suverenitet našeg vazdušnog prostora.
No, bez obzira na sve to, borim se za suverenitet našeg vazdušnog prostora iz prostog razloga što ne mogu da prihvatim činjenicu da tehnički normativi i standardi mogu da dovedu u pitanje opstanak ovog naroda. To ću pokazati na jednom primeru.
Promovisanjem ISO standarda kvaliteta za neke proizvode EU je praktično zaštitila svoje tržište od ulaska robe sa strane koja ne pripada po proizvodnji, po zemlji porekla EU. Jednostavno, oni maksimalno koriste svoju tehnološku dominaciju da zaštite svoje tržište, da promovišu to kao neku super vrednost i da na bazi super vrednosti ili pretpostavljene super vrednosti osvajaju druga tržišta.
Mi smo upravo žrtve tog tehnološkog zaostajanja. Zbog toga imamo činjenicu da nemamo neke bog zna šta kvalitetne robe za izvoz prema zapadnoj Evropi, ali je zato njima potreban bezbedan vazdušni prostor, kao što su potrebni bezbedni koridori za druge oblike saobraćaja kako bi njihova roba tutnjala našim putevima i osvajala naše tržište.
U tom kontekstu moram da se pozovem na nešto što jeste suverenitet jedne države i smatram da ovaj predlog zakona, bez obzira što postoje neki razlozi koji nalažu pojedine odredbe, o tome je gospodin Marković pričao, da je ova država pristupila nekim sporazumima. Ispred svih tih sporazuma i međunarodnih obaveza jeste život u Republici Srbiji. Dajem primat životu u Republici Srbiji, dajem primat građanima Republike Srbije, dajem primat interesima građana Republike Srbije.
Da vam samo skrenem pažnju, i ovaj zakon, kao plejada zakona koja je prošla kroz ovu salu, nam ukazuje na jednu činjenicu da je pogrešan put. Očigledno je da postojeća vlast razmišlja o tome – ako dobije status kandidata biće u mogućnosti da pristupi pretpristupnim fondovima EU, što će omogućiti navodno život ovoj vlasti još nekoliko godina. Kada kažem ovoj vlasti, mislim na promotere evroatlantskih integracija.
Budite uvereni da je taj put pogrešan. Ako treba da obezbedite neku stabilnost, onda se opredelite za nešto drugo, to je u se i u svoje kljuse, u sistem vrednosti. Strpljivo, polako, svakog dana da se gradi, ali ako očekujete da će sve političke ekskurzije da se pokriju nekim donacijama, kreditima iz pretpristupnih fondova i da naprave zadovoljstvo, moguće je da nekoliko dana ljudi budu siti, ali i dok su siti biće duboko nezadovoljni zbog gubitka dostojanstva i svih drugih stvari koje su takođe važne za čovekov život.
Zato smo i podneli ove amandmane, da bi samo skrenuli pažnju da mnoge stvari u koje moramo da uđemo navodno, zbog potpisanih međunarodnih sporazuma u stvari predstavljaju nešto krajnje loše, a kada budemo došli do tog zaključka da je to krajnje loše, čini mi se da će biti poprilično kasno.