Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, sednici prisustvuje 114 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno je da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da se na osnovu odredbi Poslovnika Narodne skupštine utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika tok sednice odvija po članu 286. stav 2, a pre prelaska na dalju raspravu. Član 286. stav 2. podrazumeva da predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pravo iz stava 1. ovog člana, koji govori o pravu na traženje obaveštenja, može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Molim predsednike poslaničkih grupa, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa, da se prijave ukoliko žele obaveštenje.

Narodni poslanik Željko Tomić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovana javnosti i građani Republike Srbije, postavljam pitanje predsedniku Vlade, gospodinu Mirku Cvetkoviću, da li je tačno ono što danas prenosi štampa da su bezbednosne službe naše države napravile procenu da ne bi bilo dobro da se održi gej parada 10. 10. 2010. godine, da je procena bezbednosnih službi da veoma lako može doći do velikih nereda i krvoprolića na ulicama Beograda?

I ja imam podatke da je Prva uprava BIA nadležnima dostavila takvu vrstu informacije. I pored toga, oglušujući se i o sopstvene bezbednosne službe i o bezbrojne apele sopstvenih građana da se gej parada odloži, srpska vlast je odlučila da se ona održi po svaku cenu. Cenu ste videli na ulicama grada Beograda. Odgovornost za ono što se desilo u nedelju na ulicama Beograda mora da snosi i srpska vlast. Ona je bila i suorganizator gej parade i podstrekivač da se ona održi.

Danas u štampi možemo da vidimo da je u samoj Vladi Republike Srbije bilo različitih mišljenja, da je bilo mišljenja da je bolje da se ne održi, da se sačuva mir u kući, mir na ulicama grada Beograda, ali do toga nije došlo. Na pitanje novinara – ko je odlučio imenom i prezimenom da se gej parada, i pored mnoštva upozorenja i sopstvene bezbednosne službe, održi, ministar unutrašnjih poslova, gospodin Ivica Dačić je odgovorio – kako ko, pa sam vrh države.

Tumačim da je reč o gospodinu Borisu Tadiću, predsedniku Republike Srbije. Molim gospodina Dačića da me demantuje ako pogrešno razumem. Sam vrh države jeste gospodin Boris Tadić, koji se kao devojka za sve bavi i posetama, glumcima i pevačicama, i agitovanjem za održavanje gej parade. Naravno, osnovana je pretpostavka da je to učinio pod pritiskom spolja.

Da li je normalno da se nešto, što svakako nije u tradiciji srpskog naroda i ove države, silom umeće, da se silom stavlja i da se gej parada po svaku cenu održi. Ponavljam, cenu ste videli. Vlast je na krajnje drzak i bezobrazan način učinila to da se gej parada održi.

Nakratko moram da citiram i svog velikog političkog protivnika i potpredsednika DS i gradonačelnika Beograda, gospodina Dragana Đilasa, koji je rekao – šta smo dobili, nismo ništa dobili. Država je poražena. Narod je poražen. Policija je dobila batine. Mnoštvo građana je dobilo batine.

Da li je gej populacija nešto dobila? Nije. Da li je homofobija veća? Plašim se da jeste. Šta smo dobili? Dobili smo to da nam se spolja javlja Jelko Kacin i da nam ponovo lupa šamare i čvrge. Ako je to što ste vi, gospodo iz vlasti, želeli, mislim da to nije dobro. Pozivati se na Ustav, pozivati se na slobodu kretanja, govora i izražavanja jeste dobra stvar, ali, molim vas, nezavisni sindikat policije vas pita – gospodo ministri, zašto niste izašli na ulice?

Uskoro ćete imati priliku i na sportskim manifestacijama, probajte da idete navijači Partizana tamo gde se nalaze navijači Crvene zvezde i obrnuto. Vi, gospodo ministri, vi, gospodo poslanici iz vladajuće većine, Srbija je izgubila. Niste ništa dobili. Dobili ste nerede zbog toga da se prošeta nekoliko stotina ljudi. Povređeno je mnogo više ljudi.

Pet minuta.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić. Izvolite.

Izvinjavam se. Ovlašćeni predstavnik za zahtev za objašnjavanje, odnosno davanje odgovora je narodni poslanik Kenan Hajdarević. Da li želite reč?

Izvinjavam se, predat je papir. Hoćete li proveriti da li je u pitanju narodni poslanik Zoran Ostojić ili Kenan Hajdarević? Zoran Ostojić. Izvinite, narodni poslaniče. Izvolite.

Koleginice i kolege, ono što se desilo u nedelju je sramota. Nesumnjivo da svi ovde, sve političke stranke u Skupštini su formalno osudile nasilje.

Međutim, ostala je jedna gorka stvar za nama, pokušaj relativizacije onoga što se desilo, i to već u nedelju uveče. Zato pitam direktno Mirka Cvetkovića, jer pitanje koje ću postaviti se tiče i Ministarstva policije i BIA, i na kraju krajeva vas gospodo iz DS-a. Tiče se i odnosa države. Iz vaše stranke dolaze, takođe, disonantni tonovi i relativizacija onoga što se desilo.

U ime LDP-a želim od Mirka Cvetkovića vrlo jasan odgovor. Odgovor na to – ko su organizatori onoga što se desilo. Ako ćemo pošteno, svi znamo da je Parada ponosa bila samo povod za nešto drugo. Ono je bilo političko nasilje, i to ne prvi put. Onaj ko kaže da je do nasilja došlo zbog parade ponosa, zaboravlja da u ovoj zemlji postoji Zakon o diskriminaciji i da se zakoni moraju poštovati.

Prema tome, priča o tome da li je odobrena ili nije odobrena gej parada je priča o tome da li ova država može da poštuje zakone koje smo ovde usvojili ili ne može? Prošle godine je rekla da ne može. Ove godine je rekla da može. Neko je to iskoristio kao mnogo puta do sada kada nikakve porodične vrednosti nisu bile u pitanju, kao što je hapšenje Karadžića, Šljivančanina, Miloševića, proglašenje nezavisnosti Kosova, da ruši ovaj grad.

Zato gospodin Cvetković mora da svojim ministrima da odgovori nama – ko je organizator ovih skupova do kojih je došlo? Ko je platio dolazak, da kaže s kim su povezana ta lica? Nećete nas valjda ubediti da je neki mučenik iz "Obraza" sve ovo organizovao? Ne. Ako ispadne da je on kriv sam, to je pokušaj, gospodo iz vladajuće većine, da se sakriju pravi organizatori. Zato na Sunce sa operativnim podacima.

Hiljadu ljudi dođe u Beograd da to neko plati i organizuje, i to jedan, pa makar i da je predsednik nekakvog opskurnog "Obraza", koji je devedesetih godina osnovan. Znate li gde? U Domu vojske Jugoslavije. Ta organizacija je tamo osnovana.

Šta je sa Našima? Šta je sa 1389? Kakve su njihove veze sa crkvom i sa nekim ljudima iz crkve? To su možda operativni podaci. Znam da može da bude odgovor – ne možemo to da kažemo, zato što su istrage u toku. Ne, da se ova konfuzija i skretanje teme i pažnje sa suštine stvari, da se prekine i mora da se izađe sa time. To je i u vašem interesu. Država, ako nije u stanju da se ovog puta obračuna sa tim ljudima koji žele da ruše vlast na ulici, onda apsolutno nema države.

Prema tome, dajte da prestanemo sa tom pričom – da nije bilo gej parade, ne bi bilo nasilja na ulicama, a prosto znate da to nije tačno. Izađite gospodo sa informacijama operativnijim – ko je to organizovao, da li se to znalo, ko je to platio? Kako je moguće da se tolika količina kamenja, štangli i sve to, lageruje po Beogradu, da se ne zna? Zna se, jasno je da se zna.

Vi, gospodo iz SRS-a, smirite se, jer kada su neki ljudi bili i nosili bedž predvodili su te huligane. Setite se hapšenje Šljivančanina, ta je Vučić bio sa njima i nosio je bedž. Prema tome, smirite se, pustite me da završim. Ako se stidite toga, onda to jasno kažite. Ali, hajde da budemo ozbiljni.

Ono što se desilo je ozbiljno i budimo ozbiljni. Vlada mora da izađe, da bi se prestalo sa tom relativizacijom te priče, da svima bude jasno da iza toga stoji politika i političke koje žele da spreče evroatlantske integracije Srbije. Na šta liči da policija primi na sebe batine, da bi se ostvarivao zakon o zabrani diskriminacije u Srbije.

Prema tome, ako se ovo sada ne raščisti, onda ste propustili šansu, gospodo. To će vam se vratiti kad-tad. Govorim vama iz vladajuće većine. Zato Vlada mora hitno da reaguje.

Tražili smo hitnu sednicu Vlade, parlamenta našeg, Skupštine Beograda. Ako mislite da ovo može da prođe tako – da je jedan čovek kriv, onda se grdno varate. Ovo će biti na štetu vas, države i svih nas. Hvala.

Pet minuta. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Po Poslovniku, član 104.

Narodni poslaniče, tok sednice u kojem se traže objašnjenja i odgovori od organizacija, ne dozvoljava ni replike, ni zahtev za povredu Poslovnika. Ako želite da koristite pravo iz člana 286. stav 2, molim vas da se prijavite i da koristite svoje pravo da postavite pitanje ili da tražite objašnjenje. Da li želite? Molim vas, prijavite se. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je još jedan primer na koji način se vode sednice Skupštine Republike Srbije i kako predsedavajući brutalno krši svoje pravo da procenjuje da li neko ima pravo ili ne. Prvo sam tražio repliku, međutim nije mi to dozvoljeno. Pozvao sam se i na Poslovnik, ni to mi nije dozvoljeno.

Ali, ništa neuobičajeno, kada je u pitanju SRS. Protiv nje može sve, a SRS ne može ništa, čak ni da ustane u odbranu neistina koje se ovde iznose.

Imamo, pre svega, važniji zadatak – da ukažemo srpskoj javnosti na pokušaj još jednog ubistva u Haškom tribunalu. Biće to 17. smrt vezana za Haški tribunal. Ono što je posebno interesantno, naša javnost, pre svega zvanična javnost, apsolutno ne čini ništa da se spreči još jedno ubistvo u Haškom tribunalu.

Prosto je neverovatno koliko su naši ljudi oguglali na nepravdu, koliko naša vlast pristaje da se njenim građanima krše sva moguća prava, čak i pravo na život. Već nekoliko meseci, da vas samo podsetim, postoji nalog Pretresnog veća da se ispita zdravstveno stanje Vojislava Šešelja i da se utvrdi dijagnoza.

Vojislav Šešelj se suočio sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Suočio se sa tahikardijom, aritmijom, ima visok pritisak. Ono što je posebno interesantno, tahikardija i aritmija su se javile u poslednjih nekoliko meseci, kada mu je promenjena terapija i kada je dobio određenu vrstu lekova.

Jedan broj stručnjaka i kardiologa je proučio sva moguća dejstva tih lekova, između ostalih i onih neželjenih. Utvrdilo se, pre svega, da ti lekovi mogu da se koriste samo i isključivo u kliničkim uslovima. Pretpostavljam da je svakome od vas jasno da zatvor u Hagu nije klinika. Svakome od vas je jasno koliko je ljudi stradalo u Hagu.

Samo da vas podsetim da je Slobodan Milošević, da je uzrok njegove smrti bila neadekvatna medicinska pomoć. Svi to znaju, znaju to u Hagu i zna naša javnost. Sem ruske javnosti, ruske Dume i zvanične Rusije, još niko nije krenuo da ispita i da utvrdi šta se tamo dešava u Haškom tribunalu. Zašto se Vojislavu Šešelju, od strane medicinskih organa, ne utvrdi dijagnoza? Šta je razlog pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja?

Nedvosmisleno su stručnjaci rekli da upotreba ovih lekova, odnosno ovo stanje u kojem se on nalazi može da dovede ili do moždanog udara ili do infarkta. Vi ćutite. Vama je bitno da omogućite nekim drugima neka prava, ali kada je pravo na život vašeg političkog protivnika, to pravo mu ne dajete. Ćutite i postaje saučesnici onih u Haškom tribunali koji ovo sprovode u delo.

Samo vam postavljam pitanje - do kada ćete ćutati? Šta mislite da preduzmete? Je l' mislite da je vama sve dopušteno, da možete sve? Petog oktobra vi možete da palite Beograd, vi možete to da radite organizovano sa Amerikom, CIA, Zapadnom Evropom, sve je to dozvoljeno. Možete da palite Skupštinu, možete da palite televiziju, možete da upadate u policijsku stanicu.

Drugima to nije dozvoljeno, drugi su drugi, ali kad vi radite, onda je vama sve dozvoljeno. To je problem s kojim ste se vi suočili i s kojim ćete se tek suočiti. Ovo što ste uradili meni liči na scenario i na nekoga ko je u pozadini vukao konce, i neki bimovi na određenim mestima, podsećaju me na neke gume koje su gorele 91, 92. godine.

(Predsednik: Pet minuta.)

Valjda ćete utvrditi istinu. To je najbolje, da nađete onoga ko je to organizovao, da vidite pozadinu. Ali, krenite malo unazad, otkrijte jedanput pozadinu, kao što je slučaj ubistva Zorana Đinđića.

Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Narodni poslaniče, molim vas da sad prestanemo sa kršenjem člana 106. stav 3. i člana 107. stav 1. i da uklonite tekstove i transparente sa klupa Narodne skupštine Republike Srbije. Takođe vas molim da ne dobacujete dok objašnjavam da nikome nije dozvoljeno da se ponaša mimo pravila koje propisuje Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, da svako ima prava na izražavanje svog političkog stava, ali da i svako ima obavezu da čuva dostojanstvo ove Skupštine i da niko nema više prava od nekog drugog, tako da ne stoji da je pitanje poslaničkih sloboda i prava stavljati transparente na poslaničke klupe i ponašati se tako da se narušava ugled ove Skupštine.
Molim vas da transparente uklonite. Ako to nije slučaj, onda sam prinuđena da izričem mere na osnovu člana 109, poslednje alineje. Da izričem mere.
Izričem meru opomene: narodni poslanik Dragan Todorović, narodni poslanik Aleksandar Martinović, narodni poslanik Sulejman Spaho, narodni poslanik Filip Stojanović, narodni poslanik Momir Marković, narodni poslanik Bojan Mladenović, narodni poslanik Mirko Munjić, narodni poslanik Dušan Marić, narodni poslanik Tomislav Ljubenović, narodna poslanica Lidija Dimitrijević, narodni poslanik Radiša Ilić, narodni poslanik Nikola Savić.
Narodni poslanik Nikola Savić je uklonio transparent. Zahvaljujem. Ponaša se po pravilima Poslovnika Narodne skupštine, te se njemu ne izriče mera opomene.
Narodna poslanica Lidija Dimitrijević, izrečena joj je mera opomene. Narodna poslanica Lidija Dimitrijević sklanja transparent, nakon što joj je izrečena mera opomene, ali joj ostaje mera opomene pošto smatra da može da se šegači sa pravilima Poslovnika Narodne skupštine.
Narodni poslanik Zoran Nikolić dobacuje. Upozoravam vas da ne dobacujete da ne bih morala da vam izričem meru opomene na koju sam obavezna. Narodni poslanik Zoran Nikolić dobacuje – slobodno. Izričem meru opomene narodnom poslaniku Zoranu Nikoliću zbog narušavanja reda na sednici Narodne skupštine.
Narodni poslanik Jadranko Vuković, izričem vam meru opomene. Narodna poslanica Nataša Jovanović, pošto je natpis sa naličja, proveravam da li je identičan kao i natpisi drugih članova. Jeste, izričem meru opomene.
Molim vas da nakon izrečene prve mere opomene uklonite natpise kojima narušavate ugled Narodne skupštine i smatrate da imate prava poslanička koja nemaju drugi narodni poslanici. Da li ćete ukloniti natpise? Ne. Izričem meru druge opomene narodnom poslaniku Draganu Todoroviću, narodnom poslaniku Filipu Stojanoviću. Ispred vas stoji natpis i molim vas da ga uklonite. Narodni poslaniče, ili uklonite natpis ili ostaje da vam je izrečena druga opomena, vi izaberite. Izaberite da li uklanjate natpis.
Molim Službu Narodne skupštine da uđe i da ukloni natpise kojima nije mesto u Narodnoj skupštini sa mesta gde ne sede narodni poslanici, odnosno sa mesta sa kojih su se narodni poslanici pomerili, da ne bi bilo očito da krše Poslovnik Narodne skupštine o narušavanju reda i mira.
Narodni poslanik Dragan Todorović, molim vas da uklonite natpis kojim kršite članove 106. i 107. Pošto odbijate da poštujete Poslovnik Narodne skupštine, izričem vam meru oduzimanja reči.
Nastavljamo rad.
Da li još neko od narodnih poslanika želi da koristi svoje pravo iz člana 286. stav 2? (Ne.)
Obaveštavam vas da ni jedan narodni poslanik nije prijavio da je opravdano odsutan da prisustvuje, odnosno da je sprečen da prisustvuje sednici Narodne skupštine.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je, povodom pretresa u pojedinostima 4. i 5. tačke dnevnog reda – Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju i Predloga zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, pozvala da sednici prisustvuju i: Slavoljub Vukićević, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, Miodrag Miljković, državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu, Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, Vanja Škobić, sekretar Agencije za kontrolu letenja i Nebojša Starčević, direktor Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU (nastavak u pojedinostima)
Narodni poslanik Miroslav Markićević naknadno se prijavio u elektronski sistem. Jasno sam pitala da li neko želi reč. Niste bili prijavljeni. Dobićete reč. Miroslav Markićević, s obzirom da je pravo poslanika da koristi reč iz člana 268. stav 2. neprikosnoveno, a da razumem da ste bili ometeni neprimerenim ponašanjem jedne grupe narodnih poslanika koja vas je ometala da razgovetno čujete tok sednice, izvolite.
Miroslav Markićević ima pravo da postavi pitanje.

Poštovana potpredsednice nisam bio ometen kolegama iz SRS, nego se često dešava da ova zadnja dva mesta u elektronskom sistemu ne rade. Dakle, koristim svoje poslaničko pravo da postavim neka pitanja i da zatražim obaveštenje.
Tražim obaveštenje od Ministarstva pravde, Visokog sudstva pravosuđa, od Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije Borisa Tadića. Naime, želim da upozorim građane Srbije i sve one koji nisu možda čuli da je juče Ilija Jurišić, stanovnik Tuzle, uz veliku pompu i radost, nažalost, i Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije, pušten na slobodu.
U Tuzli je dočekan kao narodni heroj. Kakva je to poruka građanima Srbije, hoću da kažem sa ovog mesta, pre svega Srbima, jer čovek je bio optužen za smrt 51 vojnika JNA. Ako optužnica koja je očigledno pala, ako nije bila u redu, tražim u ime građana Srbije da Tužilac za ratne zločine, pogotovo njegov zamenik, jedan običan klovn koji se juče smejao, ako nisu optužnicu napisali kako treba, da odmah podnesu ostavku, da se ne igraju ponovo sa porodicama 51 ubijenog na monstruozni način, koji su svi građani Srbije mogli da vide mnogo puta na snimcima, na prevaru pobijena deca od 18-19 godina. Da li je i to poklon državnoj sekretarki Hilari Klinton danas kada je sveti dan za vas iz vladajuće koalicije?
Videli smo iz izjave ministra policije, gospodina Dačića, da je održavanje Parade ponosa praktično politička odluka i on je danas u medijima rekao da je državni vrh doneo odluku i pored toga što su naše bezbednosne službe već mesecima imale procenu da može da se desi ono što se desilo u Beogradu.
Hvala bogu da niko nije izgubio život.
Postavljam vam pitanje svima nama, i javnosti, i vlasti i opoziciji, da li je poštovanje jednog ljudskog prava, pa i prava po zakonu na skup onih koji su drugačiji, koje ne sporim, da li je vredno jedne kapi ljudske krvi i ljudskog života?
Da biste shvatili da Nova Srbija poštuje zakone i oni koji joj se ne sviđaju, pitam javnog tužioca i onog portparola Toma Zorića, pošto je državni sekretar u ostavci gospodin Marko Karadžić rekao da ga je ministar za ljudska i manjinska prava prijavio predsedniku Vlade da je homoseksualac, zar to nije onda kršenje Zakona o zabrani diskriminacije?
Šta čekate vi iz vladajuće koalicije, šta čeka tužilac? I sa mesta predsedavajućeg je trebalo reagovati. Znači, odmah treba procesuirati ministra za manjinska i ljudska prava, on prijavljuje svog državnog sekretara da je homoseksualac i vi nam pričate o poštovanju ljudskih prava. To je jedno što hoću da vam kažem.
Sada hoću da vam kažem nešto kao roditelj. Iduće godine, ne treba da izađu ova deca što čame sada u zatvoru, treba da izađu trećepozivci, stidim se što nisam bio u Beogradu, ma kako vi optuživali Novu Srbiju i neke stranke da su organizovali. Nismo mi ništa organizovali, kada budemo mi organizovali, onda ćete videti kako to izgleda. Iduće godine ću biti na ulicama Beograda, ne da tučete ovu decu.
Osuđujem samo one koji su krali i vršili očigledno fizičko nasilje. Privedeno je 240, a kažete da ih je bilo šest hiljada. Šta mislite kada bude 60 hiljada, 160 hiljada, 260 hiljada, šta ćemo onda da radimo, da svu tu decu pohapsimo, a da ratne zločince koji su pobili 51 srpskog vojnika u Tuzli puštamo uz keserenje, kleberenje, zamenika tužioca za ratne zločine koji se podsmeva porodicama i majkama tih junaka, mučenika koji su na takav način izgubili živote.
Svi koji se pitaju u ovoj državi, treba da porazmisle o ovome što sam rekao. Rekao sam i spasio dušu. Ta deca koja su bila juče u Beogradu, to su naša deca, to su sinovi petooktobaraca, sa njima treba razgovarati, toj deci treba dati šansu za zaposlenje, da se školuju, a ne samo hapsiti. Nemojte da mislite da je to rešenje. Oni će da dobiju po osam godina, da li je tako? A ratnog zločinca ćemo da pustimo uz pompu. Razmislite malo o ovome što sam ja rekao.