Ovde nije bilo povrede Poslovnika. Prosto ste iskoristili priliku da kažete svoj stav.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona i u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O PLOVIDBI I LUKAMA NA UNUTRAŠNjIM VODAMA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Marković Palma, Jasmina Milošević, Petar Petrović, Zoran Šami, Milan Avramović, Mirko Munjić, Nikola Savić, Radiša Ilić, Dragan Stevanović, Olena Papuga, Vjerica Radeta, Goran Mihajlović, Sreto Perić, Srboljub Živanović, Zoran Krasić, Radica Jocić, Aleksandar Martinović, Dušanka Plećević i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo, kao i Odbor za saobraćaj i veze.

Primili ste obaveštenje grupe od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe "Napred Srbijo" da povlači amandmane na članove 214, 217, 225, 207, 233. i 279. koje su podneli 5. oktobra 2010. godine u 10.10 časova i obaveštenje narodnih poslanika Dragana Markovića Palme, Jasmine Milošević i Petra Petrovića da povlače amandmane koje su zajedno podneli na članove 214, 217. i 230.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres. Saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o unutrašnjoj plovidbi. Amandman na član 4. ovog zakona se odnosi na definiciju pojma maksimalne brzine kojom se mogu kretati brodovi. Naime, ovde u Predlogu zakona se kaže da brodovi mogu da se kreću maksimalnom brzinom koja je 40 i više kilometara veća u odnosu na vodu.
Amandmanom sam zatražio da se na bolji i na bliži način definiše ovaj pojam – kretanje broda u odnosu na vodu. Naime, svima nama je poznato da nije isto kada se brod kreće u smeru kretanja vode i kada se kreće u smeru koji je suprotan od smera kretanja vode. Jednostavno, tražio sam da se to malo definiše, da se to malo bolje precizira.
Međutim, u obrazloženju zbog čega Vlada nije prihvatila ovaj amandman stoji da je to definisano Konvencijom 24 i da je brzina definisana u odnosu na oba smera. To je jednostavno tehnički nemoguće i tehnički neizvodljivo, jer brzina u jednom smeru i u drugom smeru nije ista.
Uostalom, svi smo mi učili, makar u osnovnoj školi, iz fizike relativnu i apsolutnu brzinu, odnosno relativno i apsolutno kretanje. Ovde je u pitanju apsolutna brzina kretanja broda jer se brod kreće po vodi koja se takođe kreće i ima svoju brzinu.
Međutim, kod vas je sve relativno, pa je relativan i život i zdravlje naših građana, i zaista me ne čudi što se ophodite ovako kada su u pitanju zdravlje i život predsednika naše stranke gospodina Vojislava Šešelja.

Gospodine Siniša Stamenković ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, gospodo saradnici, u nameri da podržimo jedan dobar amandman koji je podneo gospodin Savić, želim da dodam, pored obrazloženja koje je dao vezano za njegov amandmana, kada smo takođe u najavi u raspravi u načelu bili predodređeni da otklonimo ovim amandmanima tehničke nejasnoće i nedovoljno dobro definisana rešenja iz pitanja plovidbe i luka na unutrašnjim vodama, pogotovo za onaj deo naših radnih ljudi i građana koji se bave ovim poslom na svim našim unutrašnjim vodama.
Složenost tehničkih pitanja je velika, a pogotovo odgovornost za vršenje unutrašnje plovidbe u ovoj oblasti, kako za uređaje, tako i za tehniku koja tu plovidbu obavlja i svaki amandman koji u tom smislu poboljšava tekst zakona je dobrodošao. Moram da pomenem da je infrastruktura Srbije u ovoj oblasti nekompletna, da ima puno nedostataka koji se moraju otkloniti kako bi ovaj zakon mogao biti pravilno implementiran, a usaglašen sa međunarodnom regulativom.
Na primer, Dunav je, kao druga najduža reka u Evropi, i naša najveća plovna reka. Sada ima 11 lučkih kapetanija, od Bezdana, preko Apatina, Bačke Palanke, Novog Sada, Titela, do Beograda i Pančeva, Smedereva, Velikog Gradišta, Kladova i Prahova i normalno da svi amandmani, pa i amandman uvaženog gospodina Savića, treba da doprinose tome da rešenja koja se odnose na implementaciju zakona na ovu infrastrukturu Dunava moraju da budu tehnički savršeno urađena.
Za sve njih, a naročito za luke, kapetanije i pristaništa, gde je državni i granični prelaz, za plovne objekte i domaće zastave u međunarodnom saobraćaju, kao i za plovne objekte i strane zastave koji uplovljavaju ili isplovljavaju u međunarodne vode, ovoga puta se ovim zakonom i amandmanima ozbiljno, odgovorno i usaglašeno definišu svi uslovi plovidbe na unutrašnjim plovnim putevima.
Ako se tome doda da na Dunavu ima deset mostova sa posebnim uslovima za plovidbu ispod njih, to je činjenica da samo na njemu, dakle, na Dunavu, plovi 578 brodova Republike Srbije i deset puta više brodova stranih zastava, te da na našim drugim plovnim rekama plovi preko 8.500 plovila, razne ukupne snage i nosivosti, onda je jasno da ovim zakonom i amandmanima na taj zakon moramo utemeljiti i staviti na snagu ispravan i funkcionalan predlog rešenja.
Poslanička grupa PUPS je podržala konkretne tehnički utemeljene i naučno obrazložene amandmane svih političkih grupa kojima se bitno popravljaju suštinska, tehnička i zakonska rešenja u vršenju plovidbe na unutrašnjim vodama i u izgradnji i funkcionisanju infrastrukture na vodi, kao što su luke, pristaništa, marine, navozi i sve drugo.
Srbija se jako obavezala prihvatanjem vrlo važne Dunavske inicijative, koja je postala naša najveća privredna mogućnost, ne samo u oblasti unutrašnje i spoljašnje plovidbe, nego i u oblasti energetike, zbog izgradnje hidrocentrala na Drini i Ibru, izgradnje Đerdapa III, već i zbog industrijsko-agrarne i turističke potrebe.
Ovaj zakon konačno mora da otvori direktnu vezu sistema Rajna – Majna – Dunav sa Crnim morem preko Dunava. U tom smislu, lokalne samouprave i u Podunavlju, kod Sombora i Apatina, preko Sremskih Karlovaca, Titela, Velikog Gradišta, Golupca, Kladova i Negotina, ovim zakonom dobijaju otvoreni, jasno definisan put za potpuno učešće u izgradnji infrastrukture neophodne za unutrašnju plovidbu i luke i za kriterijume strogih uslova međunarodne zajednice ili naših usaglašenih zakonskih propisa.
Poslanička grupa PUPS podržava amandmane kojima se pospešuje razvoj vodenog saobraćaja, kao i izgradnja luka i pristaništa od posebnog interesa za državu Srbiju, na svim njenim plovnim putevima i podržavamo amandmane kojima će se još bliže vršiti kategorizacija međunarodnih, međudržavnih i državnih vodenih puteva, kao i sva druga tehnička rešenja koja se u ovoj oblasti moraju ispuniti.
Podržavamo i tražimo da se na današnjoj raspravi amandman na član 19. stav 1. kojim se "objekti za tehničko poboljšanje uslova plovidbe, brodske prevodnice, brane, zimovnici, sidrišta i regulisane građevine, obale, utvrde i drugi objekti i definišu u funkciji bezbedne plovidbe".
Podržavamo amandmane kojima se u zakonu postiže viši nivo i viši stepen obaveznosti i odgovornosti onih koji bi mogli da izazovu štetne i akcidentne pojave na unutrašnjim vodama izlivanjem štetnih materija.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.

Vlada i Odbor za saobraćaj i veze prihvatili su amandman.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. I ovaj amandman je prihvaćen od Vlade i Odbora za saobraćaj i veze.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami. Vlada i Odbor za saobraćaj i veze nisu prihvatili amandman. Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Dame i gospodo poslanici, gospodine ministre, izvinjavam se predsedavajućem i gospodinu ministru, ali imam neodoljivu potrebu da napravim dva minuta jednu digresiju. U nedelju smo svi dobili batine, u prenesenom smislu, naravno. I svi smo poraženi. A danas se u Skupštini na tu temu vodio razgovor gluvih.
Moram da kažem – nemojmo menjati teze. Niko normalan ne osuđuje nasilje upereno protiv građana Srbije, službenih lica, tj. policije i niko normalan neće braniti rušenje i kršenje grada, državne i privatne imovine. Tu vrstu fizičkog terora neće braniti niko. Ali, pored fizičkog terora, mi smo danima izloženi jednom svojevrsnom mentalnom teroru.
Naravno da je pravo svakoga da u svojoj spavaćoj sobi radi šta god hoće. Ali, nemojte od homoseksualizma praviti vrlinu, jer to vrlina nije. A posebno nemojte, ono što me posebno vređa, to je da se cela ta manifestacija tumači kao stav za Evropu, tumači kao evropska vrednost. Oni brojni strani poslanici koji su govorili na toj manifestaciji, govorili su tako da to sigurno u svojoj zemlji govorili ne bi. Nevolja naša i jeste u tome što nas EU umesto kao partnere tretira kao koloniju koju drži tamo neko Zulu pleme, pa može ovako. Naša vlast kaže – joj, baš fino, hajte malo još.
Odrastao sam na evropskim vrednostima. Kao klinac sam slušao Radio Luksemburg, ne bih li čuo neku novu pesmu koja se kod nas nije mogla čuti. Evropske vrednosti su Gete, Isak Njutn, Leonardo da Vinči, Marija Kiri, Mendeljejev, ili, ako hoćete, u politici De Gol ili Brant. To su evropske vrednosti. Ovo što nam se potura kao kobajagi neka evropska vrednost, to nisu evropske vrednosti. I ako jesu, to ne bi smele da budu.
Vratio bih se na amandman na član 7. Podneli smo amandman gde tražimo da se u članu 7. st. 2. i 4. brišu. Odnosi se zapravo na odredbu da na državnim vodnim putevima na teritoriji AP nadležna je AP, a na svim drugim državnim putevima nadležni su, što je prirodno, ovlašćeno pravno lice za tehničko održavanje državnih vodnih puteva koje, naravno, podrazumeva se, logično pripada teritoriji na kojoj se taj državni vodni put nalazi.
Potpuno je jasno da saobraćaj na Tamišu neće regulisati Užičani, kao što neće Nišlije saobraćaj na Drini. Dakle, čemu ta razlika? Razumem da postoje poslovi i nadležnosti koje valja preneti na AP, ali, dozvolićete, postoje oblasti u kojima to nije dobro. Saobraćaj je jedna takva oblast. Nema nikakve potrebe za tim.
Naravno da će lokalno stanovništvo da vodi brigu o održavanju tih puteva, to čak ne morate ni da napišete. Naravno da će neko ko živi u Banatu da se bavi Tamišom i to se podrazumeva. Ali, nema nikakve potrebe da se ova nadležnost prebacuje na AP.
Ako bi se kojim slučajem ovaj amandman prihvatio, onda bi valjalo ispraviti još brojne članove – 10, 13, 14, 15, 19, 22, 24, 31, 32, 35, 37, 38, 57. To su sve članovi u kojima se pominje to prebacivanje nadležnosti na državnim vodnim putevima AP. Meni se čini to potpuno nepotrebnim i suštinski pogrešnim. Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman a ovo sam govorio samo da bih olakšao dušu.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. Predloga zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Naime, moje razmišljanje vezano za ovaj član se u dobroj meri poklapa sa onim što je sada govorio ovde gospodin Šami.
Ovaj član se odnosi na plovidbene inspekcijske poslove i tražio sam da se ovaj član preformuliše i da glasi tako da "inspekcijske poslove na putevima koji u potpunosti pripadaju autonomnoj pokrajini vrše inspektori plovidbe autonomne pokrajine, kao poverene poslove, a na ostalim putevima da te poslove vrše inspektori koje odredi ministar nadležan za poslove saobraćaja".
Naime, ovde treba razjasniti jednu činjenicu. Kada su u pitanju putevi koji su u potpunosti na teritoriji Vojvodine, nije sporno da te poslove vrše ljudi koji su iz Vojvodine, ali šta ćemo sa onim putevima koji predstavljaju granicu između AP, u ovom slučaju Vojvodine, jer samo ona ima plovne reke, druga Autonomna pokrajina Kosovo nema plovnih reka.
Da li će, recimo, na Savi kod Šapca, s jedne strane, te poslove vršiti republički organi, a samo preko puta, na strani gde je Ruma ili već ne znam koji grad, da li će te poslove vršiti inspekcijski organi Autonomne pokrajine? Znači, da se tačno definišu putevi koji su u potpunosti na teritoriji Pokrajine i putevi koji predstavljaju granicu Pokrajine i ostatak Republike.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? Gospođa Papuga. Izvolite.

Poštovani ministre i članovi Ministarstva, govoriću o svim mojim amandmanima, objediniću ih, pošto se odnose na istu problematiku. Amandmani koje sam podnela odnose se na izmene članova 8, 10, 11, 41. i 42. predloženog zakona i uglavnom se odnose na usklađivanje predloženog zakona sa članom 30. Zakona o određivanju nadležnosti AP Vojvodina, između ostalog i na Odluku o osnivanju JP "Vode Vojvodine", kojom se precizira delatnost te problematike koja se odnosi na plovidbu i na vode na teritoriji AP Vojvodine.
Između ostalog, član 30. Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine sadrži činjenicu da se njime uređuje i obezbeđuje unutrašnji plovidbeni prevoz, bezbednost plovidbe, uslovi i način korišćenja, održavanja, obeležavanja i zaštite unutrašnjih plovnih puteva, osim plovnih puteva na kojima važi međunarodni i međudržavni režim plovidbe, pristaništa, sidrišta, čamaca i plovećih postrojenja i postupanja u slučaju plovidbenog udesa na teritoriji AP Vojvodina.
Konstatacija u obrazloženju koje ste dali o neprihvatanju ovih amandmana je dobra. Rekli ste da vodni saobraćaj ima jako veliki značaj za Republiku Srbiju, što je sasvim opravdano, ali u svemu ovome niste uzeli u obzir činjenicu da je vodni saobraćaj, takođe, od vitalnog značaja i za AP Vojvodina, imajući u vidu da se na teritoriji AP Vojvodina nalazi preko 90% vodnih puteva, mislimo na hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav.
Međudržavne reke Tisa i Begej celim svojim tokom prolaze kroz teritoriju AP Vojvodine i AP Vojvodina zahvata veći deo obala, 80% na međunarodnim rekama Sava i Dunav u njihovom toku kroz Republiku Srbiju. Na teritoriji AP Vojvodina nalazi se većina lučkih potencijala i najznačajnije međunarodne luke Republike Srbije se nalaze na teritoriji AP Vojvodina.
Iz navedenih razloga je učešće pokrajinskih organa u kreiranju vodnog saobraćaja preko potrebno i od posebnog je interesa za AP Vojvodinu, samim tim i za Republiku Srbiju. U Predlogu zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama nije obraćena pažnja na pokrajinske organe i na davanje njihove saglasnosti koju predviđa Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodina, odnosno član 30, pa vas molim da još jednom obratite pažnju na sve to.