Molim vas, ne govorite o atmosferi ovde i o povredi Poslovnika.

To je on meni rekao.

Vi koristite nešto što bi moglo biti replika, ali niste dobili…

Zašto ne dozvoljavate da govorim o ljudskim pravima građana u Novom Pazaru? Zašto ne dozvoljavate da govorim o pravima Srba u Novom Pazaru? (Isključen mikrofon.)

Narodni poslanik Boris Aleksić ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, vidite da je teško održati red na ovoj sednici. Možda je vreme da se primeni član 112.
Interesantno je kako se nekim poslanicima dozvoljava da govore bez pozivanja na član, a kod drugih se insistira.
Pogledajte ovo, 21. septembra kada je Vojislav Šešelj bio na granici života i smrti zbog elektrošokova koji su mu dati u haškom kazamatu, zbog neadekvatnog lečenja, održana je konferencija u Medija centru organizatora parade koja je bila u nedelju. Među njima je bio i holandski aktivista Van Delen, koji se zalaže za učešće dece od 12 do 16 godina na takvim paradama, dakle koji je pedofil. To je kršenje Ustava, to je kršenje zakona. To je osnov za krivičnu odgovornost. To nema veze sa ljudskim pravima.
Ljudi, promovišete ovde pedofila. To ne smete da radite. Umesto da krenete oštro protiv takvih pojava u društvu, da ih suzbijete do kraja, vi podržavate akcijama BIA, MUP, Vojske i ne znam kakvih bezbednosnih struktura. Naravno, zaustavite ubijanje Šešelja u Hagu.

Gospodin Aleksandar Martinović ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću bez podizanja bilo kakve temperature da ovo vreme iskoristim da gospodi iz vladajuće koalicije ukažem da su zaista u jednoj velikoj zabludi.
Nema razlike između ubijanja, između nasilja i kada javno ističete parolu "smrt državi".

Izvinite, na koji član ste se pozvali.

Gospođo Đukić Dejanović, javio sam se na osnovu prava na repliku. Po istom pravu je dobio reč i gospodin Mićunović.
Ovde se radi o tome da onaj ko poziva na nasilje, a transparent "smrt državi" je eklatantan poziv na nasilje, nije ništa bolji od onog ko to nasilje fizički izvršava.
Zaista moram da postavim pitanje kao čovek, ne samo kao poslanik SRS – da li smo mi Srbi postali uljezi u rođenoj državi? Iselite nas u Mongoliju, negde daleko na neke meridijane, pa proglasite Srbiju državom homoseksualaca, neka muftija bude predsednik države, ionako ste mu dali pravo da se kandiduje na izborima. Da je to učinio neki episkop SPC ko zna kakvu biste mu etiketu prikačili.
Dakle, šta se ovde dešava sa državom Srbijom? Jesu li za ovakvu državu ginuli Karađorđe, njegovi junaci, knez Miloš Obrenović? Da li se za ovakvu državu borila srpska vojska na Solunskom frontu?
Pitam vas, gospodine Mrkonjiću. Vi ste čovek od iskustva. Da li je ovo država Srbija koju treba da ostavimo budućim generacijama, da pedofili kažu šta treba da radimo u našoj rođenoj državi? Vi niste mogli da dobijete veći šamar od nemačkog ministra spoljnih poslova koji vam u lice kaže – zaboravite da je Kosovo Srbija, a na pitanje novinara da li namerava da zaključi brak sa svojim partnerom, on kaže – sada ne, zato što sada ne živimo u istom gradu.
Gospodine Mrkonjiću, ima li granica poniženju srpskog naroda? Da li zbog EU treba da izbrišemo našu istoriju, našu religiju, naš moral? Da li ćete nas pretvoriti u gomilu robota, bez prošlosti…