Na član 265. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković, koji želi reč.

Poslanički klub SRS je samo tražio amandmanom da se u članu 265. doda još jedan stav, koji glasi – na propise iz stava 1, koji zadiru u pitanja nadležnosti nad kontrolom letenja u vazdušnom prostoru Srbije, obavezna je saglasnost Narodne skupštine Republike Srbije. Samo to i ništa više.
Ko se to boji davanja saglasnosti od strane Skupštine? Koji su to propisi, pogotovo kada su ovako bitni propisi, koji ne treba da prođu kroz skupštinsku proceduru? Gospodine ministre, znate kada ste bili poslanik da često stvari samo prođu kroz Skupštinu jer su čiste i onda Skupština samo da saglasnost. Naravno da je Skupština istovremeno i samo filter mnogih stvari koje baš i nisu u skladu i Skupština onda zaustavlja takve radnje i takve predloge zakona.
U svakom slučaju, obrazloženje koje sam dobio kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što je Direktorat civilnog vazduhoplovstva RS u okviru svoje regulatorne funkcije Predlogom zakona ovlašćen za donošenje niza podzakonskih akata u oblasti vazdušnog saobraćaja, pa i za donošenje propisa na osnovu ESAC sporazuma.
Kako su u pitanju uskostručni pod zakonski akti, šta mislite da ovde ne sede ljudi koji se bar pomalo i bar neki razumeju u mnoge stvari koje su iz oblasti vazdušnog saobraćaja? Niko ne kaže da Direktorat ne treba da pripremi podzakonske akte, ali treba Vlada da ih donosi i treba Skupština da bude upoznata.
Doduše, Skupština je nekada gluva i za vapaje kada se ovde iznesu. Poslanički klubovi znaju da izađu kada se iznesu vapaji koji su vrlo bitni, i nekad i od životne važnosti, vapaj koji SRS upućuje pre svega Vladi, pre svega državi da zaštiti prof. dr Vojislava Šešelja od ubijanja koje se permanentno sprovodi unazad nekoliko meseci nelečenjem ili pogrešnim lečenjem. Činjenica je da Skupština ima i takve manjkavosti, ali je činjenica da ovakve stvari moraju da prolaze kroz Skupštinu.
Gospodine ministre, znate da je upravo vaš predsednik po istom principu ubijen u Haškom tribunalu, pored onih 15 ili 16 koji su ubijeni. Još jedno ubistvo se sprema i SRS apeluje na sve, i na vas u Vladi, i ove u Skupštini, i srpsku i svetsku javnost da se taj zločin nad dr Vojislavom Šešeljem zaustavi.

Na član 266. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Šami. Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 266. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Reč ima Jorgovanka Tabaković.

Član 266. je poslednji o kome ću govoriti. Tretira Upravni odbori i direktora Direktorata i zaista je nečuveno da Direktorat, koji se bukvalno tek sad osniva ovim zakonom, u nadležnostima koje je nezakonito i Ustav konstatovao, nezakonito i neustavno vršio do ovog zakona, da ostaje i da vrši funkcije kao do sada.
Volela bih da vidim tog vašeg pravnika koji mi obrazlaže pravnu mogućnost da oni nastavljaju svoje funkcije u skladu sa ranijim odlukama koje su nezakonite. Koliko je to u suprotnosti sa svim konvencijama koje smo kao država usvojili, ne vi kao pojedinci nego mi kao država, jeste bruka svih nas sa onim izveštajem Greka, gde se ukazuje da je obaveza da se ovi ljudi imenuju konkursom, da dokažu svoju stručnost. To više nije pitanje samo za vas. To je pitanje za građane Srbije.
Ovoliko uložen trud u razmatranje ovog zakona, ovoliki papiri i nastojanje poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, nije nikakva dokonost što nismo znali šta drugo da radimo nego što je ovo jedan očigledan primer kako se država odriče svojih ingerencija tamo gde nikako ne bi smela i da se sva priča države o brizi za životni standard građana i za neka evropska dostignuća obavlja na pogrešnom mestu i pogrešnim metodama.
Pričate da o građanima brinete, ali samo na rečima. Ovde gde su sredstva za ostvarivanje njihovih prava, gde su sredstva da im se obezbedi posao i bolji standard, vi dižete ruke od svojih nadležnosti, pravite se nevešti da ne znate da nezakonito posluje jedna agencija i jedan Direktorat i troši stotine milione evra svih građana Srbije.

Na član 267. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe Napred Srbije. Gospodin Antić ima reč.

U članu 267, dame i gospodo narodni poslanici, imamo još jedanput pokušaj zakonodavca, dešavalo nam se to i ranije, da se nekako prava koja su stečena ranijim zakonskim aktima ograničavaju.
Izvestan kapital uložen je, bez sumnje, u vazduhoplovnu privredu. Imamo neke privredne subjekte koji se bave i koji su na osnovu važećih zakona ostvarili neka prava i zato platili neke nadoknade i neprihvatljivo je da se retroaktivno njihova prava koja su već stečena ograničavaju ovim zakonom. To je nešto što stvara jednu pravnu nesigurnost u ovoj državi.
To je jedan pogrešan signal svim preduzetnicima, svim pravnim subjektima, svim stranim ulagačima, ako hoćete, jako često volite da govorite o potrebi za stranim i direktnim investicijama, a ako imate ovakvu pravnu nesigurnost da sa svakim novim zakonom, sva ona prava koja ste stekli u nekom narednom periodu, vi možete da izgubite, onda se jednostavno pitate da li ova država ima iskrenu nameru da podstakne privredu, da podstakne preduzetništvo i da li će vas zaštiti u nekom narednom periodu od bilo kakve samovolje.
Znači, na ovaj način, usvajajući ovaj predlog zakonskog rešenja nanosi se šteta nekim privrednim subjektima i mi smo kroz predlog da se izbriše ovaj rok koji je dat od 24 meseca, već za sva ona prava koja su zatečena do dana do koga su zakonski regulisana budu i ostvarena, a nakon toga da se primenjuje i ovaj zakon.
Čini mi se da generalno, kada sagledamo kompletan ovaj zakon, da je zakon u kontekstu dalje feudalizacije državne uprave u Srbiji, da je pun nedostataka, da će u mnogim institutima koji se provlače kroz ovaj zakon, sa mnogim institutima, tačnije, biti problema, da će Ustavni sud imati i te kako posla i da nažalost ulazimo i dalje u jednu partijsku, partokratsku državu u kojoj nema budućnosti ni za koga od građana Srbije.
To bi bila kao neka moja završna reč, s obzirom da sam imao tu čast da budem i ovlašćeni predlagač, odnosno da u ime SNS obrazlažem ovaj zakon. Jako smo nezadovoljni ovim zakonom, jako smo nezadovoljni, gospodine ministre, što ste vi dozvolili da ingerencije vašeg ministarstva budu toliko unižene i da se ovaj Direktorat, čini se, uzdigne van svih institucija sistema u zemlji Srbiji.

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Izvinjavam se, nisam shvatila da ministar želi o ovom zakonu reč. Izvolite, gospodine ministre.

Kakav bih bio ministar da ne želim da odgovorim na pitanja koja su ovde poslanici postavili.
Opet se zahvaljujem poslanicima. Ovo je stvarno bilo vrlo iscrpno, studiozno pripremljeno. Samo, prvo, tri kratka odgovora na neke činjenice koje nisu tačne. Ne mogu da dozvolim da ipak odu.
Gospođo Tabaković, ugovor za Agenciju za letenje između Srbije i Crne Gore je potpisan 31.10.2003. godine. To sam vam rekao i prošli put, jer taj ugovor imam kod sebe. Na osnovu njega sam utvrdio šta su moja prava u toj agenciji. Na osnovu njega ne primam nijedan dinar.
Drugo, Goran Jovičić nije u Agenciji, kolega je malo pomešao, nema ga sada ovde. On je u Direktoratu. Treće, Agencija nikada, a to sam proverio, nije delila stanove. Nikada. To su kratki odgovori na ova pitanja, da ne bude zabune.
Ponovo ću da kažem, oko osnivanja je dosta pitanja bilo, vezano za osnivanje Direktorata. Potpuno je neosnovan predlog po kome Direktorat treba da bude organ uprave u sastavu Ministarstva. Upravo je osnivanje nezavisne Agencije, kojoj je povereno kao javno ovlašćenje, obavljanje poslova državne uprave u oblasti vazduhoplovstva i jasno razgraničenje nadležnosti između ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja i te agencije jeste ono na čemu insistira Evropska komisija, ne Unija, to je posebna tema, Evropska komisija u oblasti vazduhoplova i saobraćaja.
Što se tiče finansiranja, to je drugo vrlo važno pitanje bilo, a posle ću se vratiti na upravni odbor vrlo kratko. Potpuno je transparentno i to sam rekao i prošli put, da Direktorat i Agencija za kontrolu letenja, pored prihoda koje ostvaruju za pružanje usluga, odnosno za obavljanje delatnosti koje im se stavljaju u nadležnost, pretežno se finansiraju od naknada za prelete u skladu sa međunarodnim obavezama.
Međunarodnim obavezama, gospođo Tabaković, koje je Republika Srbija preuzela kada je pristupila multilateralnom sporazumu o rutnim naknadama koje naplaćuje Eurokontrol, koji posluje kao institucija, a ne kao udruženje građana.
Napominjem da naknada za prelete nisu takse, već realni troškovi za pružene usluge koje odobrava i verifikuje Eurokontrol za sve zemlje u Evropi, koje su članice Eurokontrola. Ne znam možda neke nisu članice Eurokontrola.
Sredstva ostvarena od naknade za prelete se prema tim pravilima međunarodnog prava, koje su veoma striktne i čiji se utrošak po utvrđenim pravilima kontroliše, mogu koristiti isključivo za finansiranje poslovanja Agencije i Direktorata (zarade radnika, naknade, doprinosi i porezi, operativni troškovi, materijalni troškovi, trošenje amortizacije, investicije i članstvo u Eurokontrolu). To je zakon.
U ukupne prihode Agencije za kontrolu letenja ulaze i krediti koje su odobrile Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka. Krediti se koriste za modernizaciju i obnavljanje infrastrukture. Jedan od takvih kredita se sada upravo koristi za tu zgradu Agencije koja se radi na Aerodromu.
Svake godine u junu članice Eurokontrola predlažu troškovnu bazu (iznos koji planiraju za poslovanje kontrole letenja u narednoj godini). Od juna do oktobra traju usaglašavanja sa Eurokontrolom i avioprevoznicima kada se prikazuju planirani troškovi, kao i projekcije očekivanog broja različitih usluga koje će obaviti kontrola letenja.
Isto tako, proverava se ispravnost računovodstvene evidencije, vrednost imovine i opravdanost troškova. U novembru se usvaja troškovnik i troškovna baza za narednu godinu. Troškovi se redovno pravdaju Eurokontrolu, jer je budžet koji se odobrava namenski usmeren isključivo na unapred predviđene planirane troškove.
Ne možemo ta sredstva, verujte, pre tri dana sam ovo rekao, koristiti za neke druge svrhe, sem za ovo o čemu sam ovde čitao iz zakona i iz pravila Eurokontrola. Eurokontrol je jedna ozbiljna evropska organizacija i to tako i shvatam.
Što se tiče upravnog odbora i primedbi na upravni odbor, moram da vam kažem da mi uopšte nije stalo da budem član bilo kog upravnog odbora. Nikada u životu to nisam ni tražio, ali da ne bismo, da smo imali grupu stručnjaka, onda bismo morali redovno da idemo na sednice Vlade i da donosimo sve te akte. Zato smo i stavili pet ministara, četvrtinu Vlade da oni taj posao obavljaju. To je čak dobro. Predložiću, kao što sam vam i obećao, bez naknade. To ću da predložim na prvoj sednici.
Zakonom o javnim agencijama, u članu 14. stav 1, propisano je da su članovi upravnog odbora funkcioneri, u smislu zakona, kojim se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkcija, u članu 28. stav 1. kaže – Zakonom o Agenciju za borbu protiv korupcije je propisano da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju, osim ako je zakonom i drugim propisima propisana obavezna da vrši javne funkcije. Kako su članovi odbra i Direktorata državni funkcioneri, koji su obavezani na članstvo u upravnom odboru zakonom, ne može biti reči ni o kakvom sukobu interesa.
Dosta komentara je bilo oko odita i inspekcija, da sad ne pričamo, svi znamo šta je odit, ali i inspekcijski nadzor. Inspekcijskim nadzorom se ispituje sprovođenje zakona i drugih propisa neposrednim uvidom u poslovanje i postupanje fizičkih i pravnih lica. Zavisno od rezultata rada, izriču propisane mere.
Inspekcija kao metoda bezbednosti nadzora otklanja opasnost po bezbednost, ali se ne dira u pravni položaj vazduhoplovnog objekta. Inspekcijski nadzor, za razliku od provere, nikada ne može da se okonča trajnim oduzimanjem pojedinačnog pravnog akta u kome vazduhoplovni objekat zasniva ovaj svoj rad.
U članu 235, koji je isto tako dosta kritikovan, propisano je da se protiv prvostepenih upravnih akata koje donosi Direktorat u upravnom postupku može izjaviti žalba i ministru nadležnom za poslove saobraćaja, što je u skladu sa članom 12. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na žalbu.
Toliko komentara za ovo što smo danas ovde radili. Naravno, na kraju želim još jedanput da se zahvalim i da potvrdim ono što sam već rekao, od 299 amandmana Vlada je usvojila 84. Predložiću još neke i želim da vas podsetim da je ovaj zakon sistemskog karaktera i da je važan za dalji ekonomski, privredni i ukupan društveni napredak, a da njegovo donošenje ima strateški cilj u smislu ispunjavanja jednog od uslova za sticanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU.
Još jedanput, tvrdim da je bolje da imamo zakon nego da ga nemamo, a to ste i dokazali u dosadašnjem radu parlamenta. Još jedanput sam puno toga naučio ovde i zahvaljujem se svim poslanicima.

Zahvaljujem, gospodine ministre. Ovo su bili vaši odgovori na obrazlaganje amandmana.

Zaključujem pretres Predloga zakona.

Povreda Poslovnika. Povredu Poslovnika reklamira gospođa Jorgovanka Tabaković. Izvolite, imate reč.

Povreda Poslovnika, član 103, a u vezi sa članom 107, povreda dostojanstva. Jednu jedinu rečenicu. Gospodine Mrkonjiću, nemamo mi ovde jednu reč, vašu reč naspram moje reči. Moji argumenti su Ustavni sud i ocena ustavnosti nasuprot referata koji su vam napisali saradnici, čiju sam profesionalnost i površnost ovde dokazala. Zahvaljujem se na pažnji.