Vreme. Gospodin Aleksandar Martinović

Dame i gospodo narodni poslanici, otvorene su ovde sada brojne teme.
Što se tiče gospođice Jerkov, ona je citirala moje reči da se u Sremu i u Vojvodini početkom devedesetih godina nije desio progon nad Hrvatima, nego se desila razmena nekretnina i to tvrdim i dalje.
Gospođice Jerkov, ako želite odvešću vas u Hrtkovce, u Kukujevce, u Golubince, u Slankamen, pa da vidite kuće koje su Srbi iz Zagreba, Osijeka, Splita, Dubrovnika, Rijeke zamenili sa kućama iz tih sela. Ostavili su kuće koje vrede, tada su vredele po nekoliko stotina hiljada nemačkih maraka, a bogami neke su vredele i preko milion, da bi se, recimo, u Hrtkovcima uselili u kuće koje su pravljene od blata pre sto ili dvesta godina.
Što se tiče gospodina Hajdarevića, gospodine Hajdareviću, nema SRS ništa protiv kada su u pitanju Muslimani, odnosno kako vi kažete Bošnjaci u Sandžaku. Bili bismo najveći licemeri na svetu, kada bismo pričali protiv Muslimana, a imamo u našim redovima narodnog poslanika Sulejmana Spahu koji je Srbi muslimanske veroispovesti.
Nemamo mi ništa protiv običnog muslimanskog stanovništva, to su naše komšije, to su naši prijatelji. Kakve veze ima običan Musliman u Novom Pazaru, u Sjenici, Tutinu sa činjenicom da taj vaš muftija ima skladište oružja, da je glavni narkodiler, da je Talibane…
(Predsednik: Sada ću vas zaista zamoliti da se usmerite na sadržaj koji je vezan za parlament. Molim vas, procenite kakve posledice takve vaše konstatacije i rečenice mogu imati, a dogovorili smo se da radimo na stabilizaciji atmosfere i da pređemo na rad po amandmanima. Zahvaljujem, gospodine Martinoviću.)
Gospođo, ako mogu samo da završim.
(Predsednik: Završite.)
Dakle, gospođo Đukić Dejanović, zaista želim da se stabilizuje stanje u parlamentu i u državi, ali se to stanje neće smiriti ako vi gurate istinu pod tepih. To što znam ja i to što su rekli poslanici SRS, to zna i ministar unutrašnjih poslova. Druga je stvar zašto MUP na jedan način reaguje u Novom Pazaru, a na drugi način reaguje na ulicama Beograda.
Javio sam se za reč da bih objasnio gospodinu Hajdareviću, mom kolegi i mom prijatelju, da SRS nema ništa protiv Muslimana, ali imamo protiv toga da se zvecka oružjem i da se država Srbija lažno optužuje da krši ljudska prava Muslimana, iako se u stvari o tome ne radi. Vi ste prvi, gospođo Đukić-Dejanović, koji ste trebali na to da reagujete. Ovde se ne optužuje SRS da štiti prava Muslimana u Raškoj oblasti, nego država Srbija. Sada vas pitam – koji je to čin, potez, postupak države Srbije gde je povređeno neko ljudsko, manjinsko, versko pravo bilo kog Muslimana u Raškoj oblasti.

Vreme. Gospodin Ivan Andrić ima reč.

Nije nam bila namera da nastavimo, ali mislim da su ovo suviše ozbiljne stvari i da se mora odgovoriti.
Prvo, odgovoriću vam vrlo direktno. Država Srbija je direktno umešala religijsku zajednicu u Sandžaku u politiku time što je učestvovala u izborima za Islamsku zajednicu u Srbiji i tako što je podržala jednog kandidata protiv drugog. To je uradila vlada Vojislava Koštunice i dva ministra koja su u Vladi Srbije duže nego što je bio Slobodan Milošević na čelu ove države od 2000. godine do danas.
Sukob u Sandžaku nije sukob između Srba i Muslimana, odnosno Bošnjaka, izvinjavam se, to je sukob između onih koji su na vlasti preko 10 godina i onih koji žele nešto da promene, ne bi li ljudi u Novom Pazaru i celom Sandžaku dobili nešto za sebe, nešto za život.
Mislim da je optuživanje nekoga da ima skladište oružja stvarno neprimereno i to je nešto što dalje vodi svakako nasilju. Nikakvih skladišta oružja nema. Ono što mi tražimo od države, to je da prihvati Muftiju Zukorlića kao legitimnog pregovarača zato što je taj čovek i lista koju je vodio dobila skoro 50% na izborima za nacionalni savet. Odbijajući da priča s njim, osim retkih pojedinaca iz vlasti, država odbija komunikaciju sa 50% stanovništva u Sandžaku. To je ono što je opasno. Mi ne živimo u ovoj zemlji od juče. Mi znamo kako se takve stvari završavaju.
Mi smo protiv svakog nasilja, danas vam kažem, i naročito osuđujemo i osuđivali smo i nasilje u Novom Pazaru. Mi ne pristupamo tome selektivno i tu gde smo mogli, mi smo pomogli, još jednom kažem, sa ministrom unutrašnjih poslova, i sprečili širenje tog nasilja.
Stvarno ne prihvatamo bilo kakvo zveckanje oružjem, ništa od toga nije tačno. To sve samo služi da skrene temu sa onoga što sam i malopre rekao. Ako država popusti pred nasiljem koje se desilo u Beogradu u nedelju, sledeće žrtve smo svi mi.

Vreme. Zahvaljujem.

Na član 234. amandman je podnela grupa od 21 poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo. Gospođa Jorgovanka Tabaković želi reč.

(Vjerica Radeta, sa mesta: Po Poslovniku.)

Niko se nije javio.

Amandman 234. koji smo podneli tiče se brisanja stava 3, koji u stvari govori o poslovima Direktorata kojem se poveravaju poslovi iz ovog zakona iz oblasti državne uprave i to u smislu donošenja propisa i prvostepenih upravnih akata, izdavanja javnih isprava i vođenja evidencija.
Član 234. i 235, koji ću posebno obrazlagati, tiče se u stvari nečega što je generalno veliki problem ove države. Gospodo iz Vlade, Direktorata, Ministarstva, koji predstavljate ovaj zakon, sve vreme se pozivate na ratifikaciju završnog dokumenta diplomatske konferencije o protokolu kojim se menja Međunarodna konvencija o saradnji u oblasti bezbednosti vazdušne plovidbe, od 13. decembra 1960. godine.
Zamoliću gospođu predsednicu da mi dozvoli da, kada završim obrazlaganje, donesem i predam gospodinu ministru i njegovim saradnicima taj protokol i tu ratifikaciju da mi pokažu u kom su članu našli uporište da mogu da se bave na ovakav način poslovima u državi Srbiji i Direktorat i Agencija.
Za javnost Srbije ponavljam, Ugovor o osnivanju Agencije za kontrolu leta između Srbije i Crne Gore postoji u Republici Srbiji samo kao predlog ugovora, nepotpisan, neoveren, nezaveden, u Vladi ga nema. Možda ga ima neko privatno, ali ako ga ima privatno, liči na ugovor koji je potpisao gospodin Davinić u nekoj hotelskoj sobi, za koji ga tuži država Izrael. Štetu će verovatno plaćati država Srbija, a vas još uvek niko nije tužio što na nezakonit način, bez pravnog osnova, naplaćujete ogromne naknade za prelete nad nebom Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Iznad svega, šta je sporno, trošite novac na nezakonit način.

Na član 235. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Gospođa Jorgovanka Tabaković želi reč.

Upravo je to problem. Član 235. govori da u našoj zemlji mogu da se donose zakoni koji su na osnovu međunarodnih sporazuma ratifikovani u ovom domu i oni kao takvi postaju deo našeg Ustava ili opštih međunarodnih pravila i kao takvi jesu izvor prava i mogu da se nađu u našem Ustavu.
Ponavljam i tvrdim, za način na koji trošite novac u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva i Agenciji za kontrolu leta ne postoji pravni osnov. Reč je o tome da se vrši pravno nasilje i da je reč o nezakonitoj naplati i trošenju novca.
Dostaviću vam odgovor Ministarstva finansija koje tvrdi da sa tim nema veze, da nema na uvid ugovor i da smo 6. oktobra 2010. godine dobili odgovor Generalnog sekretarijata Vlade da ona ne raspolaže ni ugovorom koji bi bio osnov za naplatu i funkcionisanje Agencije za kontrolu leta.
Takođe tvrdim da zakon i ta ratifikacija iz 1960. godine ne sadrži osnov za ovakav način rada i nemojte mi se slučajno pozvati na Aneks 1, u kojem se uopšte država Srbija i Crna Gora ne tretiraju u smislu bezbednosti leta nad njenim nebom.
Da je taj novac koji je ostao u Direktoratu i Agenciji bio u budžetu, ne bi mi u Srbiji danas imali grupe koje su socijalno ranjive, ne bi imali 60% mladih u nezaposlenima i ne bi u ovoj državi jedini izbor bio podržati gej paradu ili biti za nasilje, ne bi nam se ovde normalnost ukidala, kao jedini mogući izbor.

Vreme. Na član 235. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 238. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Gospodin Savić ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 238. Predloga zakona o vazdušnom saobraćaju. Naime, moj amandman se odnosi na Upravni odbor Direktorata za vazdušni saobraćaj. Ovde u zakonu stoji da taj upravni odbor broji pet članova i tamo se taksativno nabraja da su članovi ministri, pa se onda nabraja: ministar za poslove saobraćaja, unutrašnjih poslova, finansija, zaštite životne sredine itd.
Srpska radikalna stranka smatra da je to sukob interesa, mada vi u obrazloženju odgovarate nešto drugo. Zaista ne znam zbog čega se u ovom upravnom odboru nalaze ministri, ako ste se već opredelili za to da budu ministri, možda je trebalo da stavite ministra nadležnog za poslove zdravlja, pa bi taj ministar nekim od tih aviona JAT mogao da odleti i do Haga, da se upozna sa zdravstvenim stanjem pre svega naših građana, konkretno u ovom slučaju mislim na zdravstveno stanje predsednika naše stranke Vojislava Šešelja, koga ubijaju u Hagu, a videli smo ovde šta se dešavalo u ovoj skupštini kada smo mi pokušavali da vam skrenemo pažnju na to.
Zato smatram da Vlada treba da razmotri još jednom ovaj amandman, da pogleda i da prihvati, jer smatram da ministri ne treba da budu članovi upravnog odbora.