Gospođo predsednice, gospođo ministre, gospodo narodni poslanici, sve sam mogao da zamislim, ali da se u 21. veku u parlamentu Srbije čuju ovakve diskusije i da dođu ovakvi zakoni na dnevni red srpskog parlamenta, to nikada nisam mogao da zamislim, da se ovde vodi rasprava o tome šta je bilo, šta očekuje Srbiju, šta će se dogoditi itd., da nekako, gospođo predsednice, promenimo uloge. Mi koji smo bili 5. oktobra, ovde se osuđujemo. Bio sam na čelu te kolone koja je ušla ovde. Vi sada predsedavate parlamentom, a mi smo došli i bili smo protiv vas – bilo je nepojmljivo da se to dogodi, ali dogodilo se. Sada vi branite demokratiju, a mi smo huligani, branimo neke druge.
Maločas sam bio povređen kao narodni poslanik kada sam čuo da je neko ovde replicirao jednom od narodnih poslanika i uvredio ga, rekao je da brani nasilje. Niko ne brani nasilje. Niko ne brani ubijanje, povređivanje. Niko ne brani krađu, kriminal. Nikada nisam čuo da neki normalan čovek to brani.
Nemojte stalno prišivati etikete nekome iz opozicije zato što je opozicija, pogledajte malo svoje redove. Tamo ne da brane kriminal, nego se bave kriminalom. Gospođo ministre, trebalo je da budete ozbiljan ministar, trebalo je da saslušate Darka Pešića, jednog od direktora „Puteva Srbije“, koji je smenjen i oteran u penziju zato što nije hteo da potpiše neko Dulićevo rešenje, i da uhapsite ministra Dulića, da ste pravi ministar pravde. Za ono sa „Nuba investom“, Dulić je sada trebalo da bude u zatvoru.
(Predsednik: Gospodine Iliću, izvinite, molim vas. Gospođa ministar je vrlo ozbiljan ministar i nemojte joj se obraćati, molim vas, na taj način, zbog dostojanstva Skupštine, zbog vas, pa i zbog mene.)
Oprostite, gospođo predsednice. Kao bivšeg ministra, kao današnjeg poslanika, dugogodišnjeg poslanika u ovom i onom tamo parlamentu, mene jako boli jedno – kada pustite naše medije, ovih dana ne silaze sa Javnog servisa reči i jezik mržnje: nasilje, nacisti, huligani, fašisti. Ljudi, to nije normalno.
Maločas sam ovde čuo i šefa jedne poslaničke grupe koji je iste te reči upotrebio u srpskom parlamentu. Šta ćemo da radimo sa nama? Gospođa Samardžić treba da podnese ostavku. Ona pravi neke radionice za omladinu. Milione je potrošila za te radionice. Već godinama radi na nekim radionicama, edukacijama itd. Ne znam za šta vam te radionice služe, gospođo? Imate radionice da ih edukujete, a pominjete te reči. Poslednjih dana nisam čuo da neko govori ovde o zapošljavanju, proizvodnji, makroekonomiji, o nekim ozbiljnim temama.
Gospodo iz vladajuće koalicije, inflacija dostiže 10%. Najviša u zemljama u okruženju je četiri puta manja. Gospodo iz vladajuće koalicije, jutrošnji podatak Privredne komore Srbije – građevinarstvo ima pad proizvodnje 12% u ovoj godini, a 18% u prošloj godini, ove godine je manji još za 12%, a to je motor razvoja jedne države. Čujem neke ministre koji pričaju – oni razvijaju, oni će da krenu, oni grade, oni rade, ali statistika kaže drugo. Gde su uzroci svega ovoga?
Vi skrećete pažnju sa normalnih tema na teme fašizma, nacizma, nasilja itd. Tačno je da ima nasilnika, u svakoj državi ima nasilnika. Da li je Francuska ovih dana, Grčka, u maksimalnom nasilju? Jeste. Ali, oni drugačije rešavaju problem. Hajde i vi rešavajte ozbiljnije ovaj problem.
Ne, promenićete zakon, pa ćete odrediti pritvor trideset dana, umesto osam. Zašto? Zato što očekujete velike demonstracije, veliki izliv gneva, ali ne možete da stignete te ljude da obradite, koliko planirate da pohapsite. Evo, ispraznićete zatvore, stavićete narukvice, sve ćete uraditi, ali ne možete da ih pohapsite, mnogo ih je. Cela Srbija će da štrajkuje protiv vas ako ovako nastavite, jer to nisu nasilnici, to su demonstranti, oni demonstriraju po demokratskim metodama protiv loše vlasti.
A nasilnici, to što ih vi nekad ubacite u vaše redove, pa da prave nasilje... Možda su vaši, ne znam čiji su, ne znam nijednog. Evo, legitimišite nekog nasilnika i objavite na televiziji i pitajte iz čije je stranke.
Ja sam nasilnički udaren, i taj je na grudima imao istetovirano i na ruci Zorana Đinđića, vašeg bivšeg vođu. Je li on nasilnik? Zašto nema zapisnika u policiji, kada sam operisao mozak posle povrede koja mi je nanesena, pukla vena i sve to urađeno i odrađeno...? Nestao je zapisnik, gospođo. Da li je neko kažnjen? Nije. Niko nije kažnjen. Ovaj se branio ćutanjem, nije reč progovorio. Suđenje je trajalo pet minuta. Prihvata sve, ide na robiju, nema problema. Čiji je on? Ko je njegov ideolog? Nije valjda iz opozicije i on? Da nije imao tetovažu, rekli biste da je iz opozicije, kao što ste i pokušali, da mi je bio, čak, nekad i telohranitelj; to ste mi rekli, ali to nije tačno.
Vi sad zaboravljate jedno: vlast je lepa, ali traži i odgovornost i velike obaveze. Gospođo iz vladajuće koalicije, da biste bili uspešni, vi morate da zaposlite radno sposobno stanovništvo, ali vi to ne možete. Vi ne možete da shvatite da 1.600.000 penzionera ne može da funkcioniše u državi i da prima redovno penzije bez kredita i zaduživanja i tolikih akciza na gorivo. Koliko je punjenje budžeta od akciza?
Ali, ne možete da shvatite zato što samo milion ljudi u Srbiji prima plate. Milion je zaposleno i uredno prima plate, a treba da izdržava milion nezaposlenih i 1.600.000 penzionera. To je nemoguće, tehnički nemoguće. Znači, mora više da se zaposli i vi na tome treba da radite. To će rešiti sve ove druge probleme. Kada počne zapošljavanje, kada počne posao, kada počnu velike investicije nestaće ovo o čemu vi sada govorite.
Vi spremate za jedan derbi 6.000 policajaca. Kako vas nije sramota? Kakvu ste državu napravili? Šest hiljada policajaca treba da bi se odigrao jedan derbi u Srbiji, dva kluba. Koliko to košta? To je više nego što ste dali penzionerima po 5.000, na jedvite jade, za godinu dana.
Koliko je koštala „Parada ponosa“, obezbeđenje? Niste vi krivi, neko vas na to tera. Tome ko vas tera treba da kažete – ljudi, nemojte nas terati na nešto što pravi probleme Srbiji. Imajte malo snage da kažete nekome nešto. Ali, izgleda da nemate.
Nemojte optuživati opoziciju. Mi jednoglasno osuđujemo nasilje. Uvek smo protiv nasilja, ali nismo protiv demonstracija, nismo protiv protesta. Ko god loše radi, kada ne može da shvati, da podnese ostavku i da da izbore, mora neko da ga opomene, a narod je taj koji opominje, izlaskom na ulice. Toga ste se vi uplašili, žestoko ste se toga uplašili i sada radite na ovome da biste zastrašili narod.
Gospodo, kada sam video ministra Vojske na demonstracijama sa „Kobrama“... Znate šta to znači za jednu ozbiljnu državu, da izađe ministar Vojske i kaže – ja ću se suprotstaviti, neko je zapalio...? On je institucija. Ne može ministar Vojske, ne sme da izađe da brani nekoga na demonstracijama. To je izlazak jedne institucije na ulicu i sprečavanje sloboda i protesta. Ko je doneo odluku da izađe ministar odbrane na demonstracije? Čija je odluka to da se ministar pojavi sa „Kobrama“, vojnom formacijom, na ulici?
Da li ste razmišljali, ministarka pravde, o tome? Da li u nekoj normalnoj državi, demokratskoj, danas može da se pojavi ministar odbrane...? Znate šta to znači, kada izađe? Njegovo je da brani granice, da štiti državu. Od čega? Šta je štitio on tog dana na ulici? Tobože, on štiti neku trudnicu. Otkud trudnica neradnog dana? Jedino je trudnica došla da radi. Mnogo je to providno i mnogo je prosto, primitivno i necivilizovano.
Prema tome, sve ste pomešali. Hoćete da uplašite narod, hoćete da uplašite omladinu, hoćete da iritirate omladinu. Dajte, spustite malo loptu. Hoćete da uplašite i opoziciju, hoćete sve one koji ne misle kao vi da uplašite. Spustite loptu, to je normalan proces, demonstracije, protesti. Zaboravite te reči, gospodo, govor mržnje. Zaboravite to. Ne znam da u Srbiji ima fašizma.
Mi smo ovde imali jednu partiju koja ima u svojim redovima... jedni izađu, ovi su fašisti, a drugi se bore protiv fašizma, podele se da bi bili u javnosti, jer nemaju o čemu da pričaju. Ne znaju ništa drugo da iznesu, nemaju nikakav program, nemaju ništa. Nikad nisu smeli da uđu u vlast, nikad nisu smeli da uzmu neku ozbiljnu funkciju, ali zato oni nađu neke fašiste, pa prave proteste protiv tih fašista, pa zajedno odu na piće posle, u isti restoran. To ne vodi ka dobrom.
Delili ste nas u Srbiji na podobne, nepodobne, četnike, partizane, izdajnike. Sada nas delite na navijače, ko je za ovu opciju, ko je za onu. Sve ste potrošili i sve ste ugasili. Hajde da ugasimo i te klubove, da pustimo decu da se bave nekim drugim stvarima, da pobegnu od sporta. Umesto da dovodimo omladinu na igrališta, mi tražimo da se igra utakmica pred praznim stadionom. To iritira ljude i to pravi probleme.
Pa, i nema gledalaca. Bio sam na evropskim i svetskim prvenstvima u pojedinim sportovima, pred dvadeset-trideset gledalaca, neće niko. Kada gospođa ministarka tamo dođe, ona sve upropasti. Ona ne zna da je poslala atletičare na pripremu, da nisu platili pripreme, pa su proterali ljude u jedan sat iz Budimpešte; proterali nas iz države zato što ne plaćamo račune. Nije platio onaj čovek koji plaća u Ministarstvu sporta. Čovek kaže – nema para.
Vi sada hoćete sve to da rešite zakonom, da zastrašite, da strpate nekoga trideset dana u zatvor, da ne mogu roditelji da ga nađu, da ne znaju gde mu je dete, kao što se sada događa.
Prema tome, jurite vi nasilnike, jurite vi te organizatore, jurite ove vaše što sede po klubovima i organizuju svoje seanse. Oni su odgovorni za te klubove u kojima sede i tamo niko nikoga ne sme da dirne, a tamo gde oni ne sede, gde nije uspeo Mišković da uzme sve i da privatizuje, tamo može da se gazi kako ko hoće.
Prema tome, gladan narod, mora nešto da radi. Ne može gladan da sedi kod kuće; neke aktivnosti mora da ima da bi došao do nečega. Životinja, kada je gladna, ide i trči, traži hranu. I čovek gladan mora da izađe da protestuje i da traži. Dakle, 500.000 ljudi gladuje u Srbiji.
Gospodo, mi prvi put uvozimo mleko, meso. Zašto? Pitajte ministra Dragina, pitajte ga zašto se to radi. Zašto su bile ovako pogrešne privatizacije? Svakog dana otvarate neku fabriku, a ukupno niste zaposlili hiljadu ljudi. Pričate o „Fijatu“, o tom programu već godinama, a tamo radi hiljadu ljudi, a grad ima 250.000 ljudi. Razmislite malo koliko košta jedno radno mesto u „Zastavi“. Ovi iz „Fijata“ samo uživaju i kažu – ovo nigde nema, samo u Srbiji.
Sada ste našli neku „Juru“, lomatate se po Kini, ne znate ni vi šta hoćete. Zar naše firme ne mogu da naprave most? Zar naša „Mostogradnja“ ne može da napravi most? Treba Kinezi da dođu i da vam naprave most i da dovezu iz Kine, to je vaša ideja. Zašto?
Koliko ste uložili u investicije ove godine? Nalazite sredstva tamo, tražite ih i tamo gde ih nema, jurite gde će Srbija izgubiti, a ne tražite ih tamo gde stoje pare, jer tamo ste se obrukali, uzeli ste, niste završili posao. Zašto niste završili poslove koje ste uzeli? Koliko kreditnih linija nije realizovano danas? Zato što nema ko da napravi.
Vi se ne bavite time, vi se bavite huliganima, nasiljem. Šta će da pomisli neko iz ambasade ko gleda naš „Dnevnik“? Da smo mi zemlja čuda, siledžija, nasilnika, fašista, neofašista itd. Šta će da pomisli mlad čovek koji dođe u Srbiju spolja? Pomisliće, daj da bežim odavde što pre.
Ali, to nije tačno. Ovo je mirna država. Svuda u okruženju ima više nasilja nego kod nas. Nemojte praviti i inscenirati nešto čega nema. Sami đavola tražite. Manite se tog posla. Prema tome, bavite se problemima kojima treba da se bavi jedna ozbiljna vlada.
Gospođo ministarka, demonstriraju vam sudije, štrajkuju sudovi. Vi ćete sada da tražite produženje pritvora na tri godine. Zašto? Ne radi vam sud. Možete da ih držite koliko hoćete. Zašto ih držite u pritvoru? Neće ljudi da rade, ne plaćate ih, ne plaćate nikoga. Sve hoćete na veresiju.
Zato Kalanovićka ima svoj budžet; kada se prošeta kroz Srbiju ona samo sipa, ali u regionalne stranke da se učlane. Moja predsednica opštine, iz Rače, došli su, svi odbornici i vi, gospođo, da dođete u regionalnu partiju, pa dolazi „Jura“. Nećete da potpišete, nema „Jure“ u Rači. Došla „Jura“, da vidimo šta ćete sada da uradite. To je vaša demokratija. Za to smo se mi borili.
Da zaključim, na pogrešnom ste putu potpuno. Vratite se na normalan put i biće sve u redu. Borite se, neka institucije rade svoj posao, neka se bore protiv nasilja, to im je posao i zato su plaćeni, a mi, gospodo, ovaj parlament, treba da se bavimo ozbiljnijim temama nego što su ove.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Prvo, po Poslovniku, gospodin Dejan Nikolić.

Poštovana predsednice, uvažena ministarka, mislim da je povređen Poslovnik, član 107, odnosno dostojanstvo Narodne skupštine. Kada vam neki poslanici govore o civilizaciji i civilizovanom ponašanju, to je podjednako tužno kao i nazivanje kriminalaca na motorima koji bacaju molotovljeve koktele na policiju, to je podjednako tužno kao i ovo prvo o čemu sam govorio. Kada kriminalci koji napadnu trudnu ženu u Demokratskoj stranci, koja je radila jer Demokratska stranka radi sedam dana u nedelji, jeste vređanje zdravog razuma...
Zato, molim vas da povedete računa o tome šta pojedini poslanici govore u ovom parlamentu.

Ja zaista molim, evo sada i na vašu inicijativu, da svi vodimo računa o dostojanstvu Skupštine. Iskreno mislim da se šefovi poslaničkih grupa obraćaju pre svega onima za koje pretpostavljaju da ih razumeju. Meni se čini, kao i vama, da to nije u redu, ali moraće i oni i građani da sude o tome. Mi prosto nemamo mogućnosti da samo kvalifikujemo, već treba da damo mogućnost, posebno šefovima poslaničkih grupa, da govore građanima i da oni ocenjuju sadržaj onoga što govore.
Gospodin Jovanović, povreda Poslovnika.

Gospođo predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 107; ne mislim samo na gospodina Ilića, mislim i na neke prethodne govornike.
Ja se slažem, gospođo predsednice, sa vama, ali nažalost, to pravilo ne može da se primeni u ovom slučaju. Naravno da je Skupština mesto gde mi najmanje govorimo jedni drugima. Mi se ovde u parlamentu obraćamo onima na koje želimo politički da utičemo. Način na koji to radimo u ovako teškoj situaciji je katastrofalan. Mi možemo da nastavimo da živimo izvan ove sale u dva plemena ili tri plemena i da režimo jedni na druge. Kakva je to zemlja gde neko puca u fotografiju predsednika stranke, a ta zemlja dopusti da se taj neko ne nazove pravim imenom, nego se zove demonstrant koji je nezadovoljan politikom vlasti?
Izvinite, ja sam poslanik u parlamentu koji je doneo jedan zakon. Na osnovu tog zakona, ljudi u mojoj zemlji, građani ove zemlje, Beograđani, odlučili su da ostvare jedno svoje ljudsko pravo. Taj zakon njima jednako dopušta da žive u ovoj zemlji, pozivajući se na to pravo. Kao što mislim da radikali imaju pravo, na osnovu tog zakona, da traže nekog srpskog lekara da analizira Šešeljev zdravstveni karton, pa da kaže kakvo je zdravstveno stanje Šešelja, a ne da nam Rusi govore o tome kakvo je zdravstveno stanje Šešelja, jer ovde neko ne veruje izveštaju Haškog tribunala. Ja mislim da je to sramota, gospodine Jojiću, slažem se sa vama.
Ali, takođe je sramota kada vi merite moju sposobnost da budem dobar roditelj kroz moj stav prema nečijoj želji da voli nekoga na drugačiji način nego što to većina u Srbiji želi. Izvinite, ako se neko ne slaže sa tim, to mu ne daje za pravo da ga ubije. Ako je neko Tadićev politički protivnik, nemojte, Iliću, da pravimo od ove zemlje društvo u kome će se oni ubijati. Na šta to liči? Hajde da vratimo ovo...
U redu, ako je neko nezadovoljan politikom Vlade, neka svoje nezadovoljstvo… Mi smo nezadovoljni time što radi Palma. Nemam pravo da kritikujem one koji to govore o „Paradi ponosa“, a da ćutim o Palmi. On je deo vaše vladajuće koalicije, pa, Cvetkoviću, dovedi njega prvo u red, pa se drugima obrati. Mislim da to tako ide u normalnim demokratijama.
Ali, neko ovo sluša, a nema onu sposobnost razumevanja i tolerancije koju imamo mi jedni prema drugima, pa će opet isterivati pravdu na način na koji definitivno do pravde ne može da dođe, nego samo do veće nesreće.

Gospodine Jovanoviću, ne ostaje ništa, nego da se i sa vama složim. Evo da vidimo da li će doprineti dostojanstvu Skupštine izricanje mera na verbalizaciju koju imaju pre svega šefovi poslaničkih grupa. Ima mesta komentaru; kao što znate, ja sam i jednog i drugog govornika pre vas, i trećeg, tokom izlaganja prekinula, zamolila da povedu računa o sadržaju, načinu, tonu itd., ali izricanje mera bi se moglo podvesti pod moje neadekvatno tumačenje političkih poruka koje oni šalju. Mislim da građani treba da znaju njihove političke poruke. Izvolite.

Naravno, ne mislim da jedna opomena može to da reši, ali mislim da ako ćutke prelazimo preko svega toga na kraju stvaramo ambijent u kojem će neko pomisliti da je to valjda normalno. To je naš problem. Ja ne mislim da vi sad kao predsednica treba nekome da oduzmete reč.
Naravno, jedino što nam preostaje jeste da se oslonimo na zdrav razum u društvu, ali upravo se ta većina koja je razumna pomerila iz ove naše realnosti, pa je 5. oktobar protiv 10. oktobra, a 99% ljudi sa strane to posmatra. Ti ljudi su taoci tog nenormalnog odnosa. Zato nam je ovde potrebna šira rasprava od ove na koju smo sada prinuđeni.
Naravno, oni koji insistiraju na demokratiji, na zaštiti ljudskih prava, građanskih sloboda imaju priliku da glasajući za naš amandman koriguju ovaj zakon i na takav način omoguće policiji, tužilaštvu i sudovima da budu efikasni u suzbijanju svake vrste nasilja, a da se pri tom ne dovode opšte slobode u pitanje.

Ako niste zadovoljni mojim odgovorom, da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo? (Ne.)
Reč ima gospodin Markićević.

Poštovana predsednice, reklamiram član 27. važećeg poslovnika. Želim da uporedim neke situacije koje se događaju ovde i odnos predsedavajućih Skupštine (ne vas, naravno, hvala Bogu da vi trenutno predsedavate jer možemo da govorimo) sa nekim stavovima poslanika iz vladajuće koalicije danas.
Uopšte ne želim da tumačim šta su rekli koleginica Nada Kolundžija i kolega, čini mi se, Nikolić, samo nije dozvoljeno da oni vas upućuju na poštovanje Poslovnika i kome vi treba da date kaznu. To je zabranjeno, to nam sami kažete.
Gospodin Spasojević je pre neki dan od gospođe Čomić u 56. sekundi dobio opomenu zato što je ona smatrala da nema povrede Poslovnika. Prema tome, i gospođa Nada Kolundžija i gospodin Nikolić su reklamirali, a očigledno nije bilo povrede i trebalo je da im date opomenu. Inače, da je bilo povrede Poslovnika, vi biste izrekli neku kaznu gospodinu Iliću. Dakle, molim vas, ovo je sada primer dvostrukih aršina, to omladinu nervira, nepravda – prema jednim poslanicima ovako, a prema drugim poslanicima je tako.
Gospodine Jovanoviću, iskoristiću ovih pedeset sekundi koliko još imam do dva minuta. Ne borim se sa svojim mišljenjem i savešću. Možda sam konzervativan, gospodine Jovanoviću, ali ono što sam mislio pre dvadeset i trideset godina o Ravnoj gori mislim i sada.
(Predsednik: Nemojte se obraćati, molim vas, gospodinu Jovanoviću.)
Izvinjavam se. Problem nekih poslanika koji su govorili pre mene je što su bili ravnogorci, što su imali čast da ih vladike krste, pa im se to sada ne sviđa, zato što to nije isplativo, a liberalne ideje su isplative. Odakle, valjda će se jednom saznati u ovoj zemlji.
Dakle, ja sam ostao ravnogorac, gospodine Jovanoviću, za razliku od vas. Vi ste u politiku ušli sa krstom i kao predstavnik Ravnogorskog pokreta. Odričete se tih ideja, ali nemojte da pljujete na one koji su ostali verni tim idejama, gospodine Jovanoviću. Hvala lepo.

Gospodine Markićeviću, mislim da nisam povredila Poslovnik. Vi ste učinili što i gospođa Kolundžija, savetujete mi kako da vodim sednicu.
Pravo svakog poslanika je da stavi primedbu na način kako ja vodim sednicu, da se pozove na određeni član, a moja obaveza je da procenjujem vaše sugestije i da ih najčešće, kada ste vi u pitanju, ne prihvatim.
Gospodin Čedomir Jovanović, replika.