Poštovana potpredsednice, ne znam da li da vas pitam na početku, da li da sačekamo ministra ili će on doći u toku moje diskusije? Bilo bi lepo da on bude prisutan.

Dobro, niste me slušali, očigledno. Hteo sam da vas pitam da li će gospodin ministar da bude prisutan, pošto vidim da je često odsutan? Bilo bi lepo da bude prisutan bar dok ja govorim.

 

Narodni poslaniče, predstavnik predlagača ima prava, kao i svako drugi, na povremene pauze. Ministar Oliver Dulić je u zgradi, prisutan je tokom većeg dela sednice, sve druge obaveze koje ima u zgradi, uključujući kontakte sa novinarima, druge obaveze, kontakt sa drugim poslanicima, on obavlja tokom sednice, kao i svi drugi poslanici. Prema tome, Poslovnik Narodne skupštine nije prekršen i molim vas da nastavite svoje izlaganje.

Dobro. Ništa mi ne preostaje drugo nego da primetim da kad govore poslanici Nove Srbije, iz nekog razloga, gospodin ministar nije prisutan. Možda zbog argumenata koje mi imamo, a možda i zbog nekih drugih razloga.
Svejedno, diskutovaću i govoriću o ovom prostornom planu Republike Srbije za sledećih deset godina kao da je ministar prisutan. Ne bih govorio u stilu pisanja uopšte zakonskih projekata koji nama dolaze iz Vlade Republike Srbije kao zakonski predlozi ovde, te ne bih želeo ni zbog stila različitih ljudi, različiti stilovi i zbog obimnosti ovog dokumenta, samo bih poželeo unapred da kažem da bih želeo kao građanin Srbije, ne samo kao narodni poslanik, da ovo što piše ovde u ovih tri stotine i nešto strana, da se ostvari 20% i svima će nam biti mnogo bolje i mnogo lepše.
Pažljivo sam pročitao ovaj Predlog prostornog plana Republike Srbije za sledećih 10 godina i zbog kratkoće vremena koje imamo mi, odnosno ja kao predstavnik Nove Srbije, u ovom trenutku dok govorim, a i možda zbog pomanjkanja stručnosti, iako sam se informisao dosta o prostornom planu, reći ću neke stvari koje su meni zapale za oko taksativno i nadam se da će, gospodin ministar, iskoristiti priliku da mi replicira i odgovori i meni, a verujem i mnogim građanima Srbije za koje verujem da će interesovati ovo što pitam ovde.
Na strani 154. imamo jednu tabelu broj 28 iznad koje piše – lokacije, gradovi sa potencijalom za urbanu obnovu. Malo mi je zapalo za oko i mislim da će ministar videti iz ovoga što budem sada rekao, šta je meni zapalo za oko u ovoj tabeli. Da zaključi, vrlo pažljivo sam čitao ovaj njegov predlog plana.
Dakle, neću da pominjem grad, za građane koji u ovom trenutku ne vide o čemu govorim, pošto nemamo ono kao u nekim sudovima, da svi mogu da vide. Da kažem, sa jedne strane su navedeni, uglavnom, gradovi u Srbiji koji imaju tu titulu i taj status. Onda kaže – ocena opšte atraktivnosti, potencijal. Onda se navode koji su potencijali i dobre osobine i predispozicije tih gradova, pa onda, sa druge strane, tabela šta je to loše i šta bi to trebalo da se obnovi, odnosno uradi kod tih gradova.
Šta je meni zapalo za oko, konačno, to već jednom da kažem? Kod jednog grada, kod svih ambijentalna celina, a kod jednog grada je ambijent. Možda je to stručno pitanje, ali da neko objasni, kakva je razlika između ambijenta i ambijentalne celine? Meni je, pre svega, zapalo za oko jedan grad, kaže – ambijent i, sad slušajte dobro gde sam video krajnju politizaciju, agilna lokalna samouprava. Šta to znači, da kod ovih ostalih gradova, da vam samo napomenem da su tu i Beograd, Valjevo, Čačak, Požarevac, Smederevo, Novi Sad, tu nema epiteta agilna lokalna samouprava? Počinjem da sumnjam da je neko iz tog grada.
Gospodin iz ministarstva koji sedi pored ministra i vrlo pažljivo zapisuje, voleo bih da mi kaže na osnovu čega su oni zaključili da je taj grad, da je u tom gradu agilna lokalna samouprava, a u drugim gradovima, recimo, nije agilna lokalna samouprava? To je jedan razlog.
Drugi je razlog, pošto je ovo prostorni plan od 2010. do 2020. godine, kako vi znate koja će lokalna samouprava da bude, recimo, 2018. godine? Ovo je dokument za 10 godina, je li tako? Možda će do tada to biti najagilnija lokalna samouprava u istoriji, a možda će biti i loša lokalna samouprava.
Ovo što ste vi napisali trebalo je da proverite, pa da vidite da li su za zadnjih pet godina platili gradsku rasvetu, toliko su agilni. Jesu agilni na televizijama, a u stvarnosti nije tako. To sam stavio kao primedbu, a možda sam i malo lokalpatriota, pošto sam iz Čačka. Očekivao sam da će u ovim dobrim osobinama Čačka biti mnogo više toga navedeno.
Dalje, imamo na strani 165, to nešto o čemu bih želeo malo više da govorim. Na strani 165, pod tačkom 5 je socijalni razvoj i socijalna kohezija. Navešću samo, da bi građani i ljudi koji gledaju ovaj prenos znali o čemu se radi.
Znači, prvi pasus koji ima nekih pet-šest redova. Pod pojavom socijalni razvoj podrazumeva se, to piše u prostornom planu: unapređenje blagostanja i kvaliteta života građana, promene u društvu, normama, institucijama koje će društvo učiniti pravednijim i pristupačnim za sve članove društva. Socijalni razvoj se temelji na ekonomskoj pravednosti i socijalnoj inkluziji, sa ciljem da se smanji siromaštvo itd. Vrlo lepe reči, ima li normalnog čoveka koji neće ovo da podrži?
Gospodine ministre, ali, nažalost, juče ili prekjuče imamo podatak zvaničan od nadležnih institucija da broj građana, onih koji su ispod praga siromaštva, da kažem, koji su najveća sirotinja, 2000. i 2010. godina, 2010. godine je više siromašnih građana koji su ispod praga siromaštva nego što je bilo 2000. godine, a i 1996. godine, kao što vidimo, prošli prostorni plan je bio usvojen.
Znači, 14 godina smo radili nešto, država je radila, svi su se trudili, ničiji rad ne želim da osporim, pogotovo ljudi koji su ovo napisali, verujem da su napisali iz najbolje namere. Ali, zar zaista nije za pitanje da se svi zapitamo ovde, pa i mi poslanici u Narodnoj skupštini, da posle deset godina demokratskih promena, ne znam kojih sve reformi, 2010. godine mi imamo veći broj građana koji su ispod praga siromaštva nego 2000. godine.
Neko bi rekao možda da smo "džabe krečili". Rekao sam "džabe krečili" jer sam na neki način učestvovao u tome, jer sam bio pripadnik vladajućih koalicija.
Na strani 219, žurim zbog vremena koje imam, dakle, radi se o mom kraju, gospodine ministre, a za građane koji nemaju ovaj plan prostorni koji imam ovde, radi se o kategorizaciji aerodroma. Recimo, u opštini Kraljevo imamo sportski i školski aerodrom, pa se na jednom pominje aerodrom Lađevci, a na jednom aerodrom Kraljevo, Morava. Znači, radi se vojnim aerodromima. Koliko znam, u Kraljevu ima jedan aerodrom, i to su Lađevci. Zašto ovo napominjem? Zato što ste, pored spiska ovih aerodroma, iza spiska napisali - strateški prioriteti, projekti do 2014. godine. Dakle, Lađevaca tu nema.
Prema tome, opominjem gradonačelnika Kraljeva da više ne manipuliše građanima i nekim predizbornim obećanjima, neka obeća nešto drugo. Iz ovog prostornog plana vidi se da aerodrom u Lađevcima nije prioritet do 2014. godine. To je zloupotrebljavao u političke svrhe i ministar odbrane i ne zna ko sve. Namere Velimira Ilića, bivšeg ministra i budućeg, verujem, zaista je bila iskrena i došlo se skoro do realizacije, pretvaranja tog vojnog aerodroma u civilni, što bi bilo veoma značajno za ceo taj kraj.
Na kraju, pošto ovo vreme tako brzo prođe, želeo bih da zamolim ministra, da mu dam priliku da makar najavi jednu dobru vest za građane Srbije, pogotovo one koji su podneli zahteve za legalizaciju, pošto, koliko znam, za one koji mogu po nekim povlašćenim uslovima rok je do 31. decembra. Tempom koji ide, gospodine ministre, ne kažem da ste vi krivi za to, ispada da za hiljadu godina neće svi moći koji su podneli zahteve za legalizaciju.
Šta košta Vladu i vas da predložite da donesete jednu uredbu da to produžite za još jedno godinu dana? Mislim da bi to bilo dobro i prihvatljivo za sve, pogotovo za one građane koji su podneli, znači prihvataju zakon, možda im se baš sve ne sviđa, prihvataju, hoće da legalizuju, ali sad samo dva meseca. Mislim da biste to mogli, dao sam priliku, da ne mislite samo da sam kritičar vaš. Hvala lepo.

Minut i deset sekundi je ostalo na raspolaganju poslaničkoj grupi. Reč ima narodna poslanica Miroslava Pejica, a posle nje narodni poslanik Kenan Hajdarević.        

Uvažena gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, potreba da se Predlog zakona o prostornom planiranju danas nađe pred nama proistekla je iz više razloga, a osnovni sigurno leži u našoj ustavnoj obavezi za donošenje jednog ovako važnog dokumenta, kao i u činjenici da je  prethodni zakon o ovom važnom pitanju donet još 1996. godine.
Sigurno da jedan tako stari i prevaziđeni dokument koji zbog raznih političkih, ekonomskih i demografskih promena koje su se dešavale zadnjih 15 godina na ovim prostorima ne daju mogućnost za uspešno konkurentsko pozicioniranje Srbije u regionu, kao i integraciju naše zemlje u EU.
Upravo zbog svega navedenog smatram veoma bitnom nameru predlagača da dugoročno precizira način organizovanja, uređenja i korišćenja prostora Republike Srbije uz istovremeno usaglašavanje ekonomskog i socijalnog razvoja sa privrednim, ekološkim, kulturnim mogućnostima, odnosno ograničenjima na njenoj teritoriji.
Nije bilo lako predlagaču da pomiri zahteve, mogućnosti i potrebe mnogih segmenata naše zemlje i društva, uvažavajući mnoge različitosti, složićete se, mi danas ipak pokazujemo političku zrelost usvajajući prostorni plan i birajući put razvoja naše zemlje u narednih deset godina.
Interesantno je istaći činjenicu da se ovaj zakonski predlog prostornog plana Republike Srbije našao na putu promene od jake centralističke strukture ka decentralizaciji i modelu ravnomernog regionalnog razvoja. Iz svega ovog proističe potreba za novim načinom preuzimanja odgovornosti i inicijativa na raznim nivoima, počevši od republičkih, preko regionalnih tela, pa sve do lokalnih samouprava.
Polazeći od stanovišta da su potrebe i mogućnosti svakog regiona potpuno različite i zavisne od mnogo faktora, time svako područje Republike Srbije snosi odgovornost koliko efikasno i brzo bude bilo u mogućnosti da svoje kapacitete i resurse prilagodi šansama koje mogu biti iz različitih oblasti, poput saobraćajnih povezivanja, infrastrukturnih projekata i objekata bez kojih je nemoguće graditi budućnost saradnje između gradova i regiona, pa sve do prekogranične saradnje.
Koliko je ovaj vid saradnje bitan, najbolje možemo posvedočiti mi koji dolazimo iz graničnih područja Republike Srbije, gde pored zajedničkog korišćenja prirodnih resursa, zajedničkog određivanja prioritetnih saobraćajnih veza, otvorena je mogućnost usmeravanja zajedničkih napora u pravcu jačanja ekonomskih i privrednih kapaciteta od obostranog interesa. Pored toga, pretpristupni fondovi EU upravo su široko otvoreni za projekte zasnovane na ovom vidu saradnje.
Iskreno verujem da će ponuđeni model prostornog planiranja na nivou Republike, uz podršku regionalnih i lokalnih struktura, učiniti da uloženi napori dovedu do ravnomernijeg i uspešnijeg razvoja cele Srbije. Predviđeno je da gradovi budu motor razvoja Srbije oko kojih se okupljaju sela koja će biti sastavni deo sa izgrađenim putnim pravcima, čime bi bio ostvaren jedan od osnovnih ciljeva, a to je uravnoteženiji regionalni razvoj i unapređena socijalna kohezija.
Kao poslaniku iz Loznice, veliko mi je zadovoljstvo što sam, čitajući ovaj predloženi prostorni plan Republike Srbije, našla dosta segmenata koji su zastupljeni i u lokalnom prostornom planu koji smo mi usvojili još 2005. godine, a sada nas očekuju izmene i dopune tog prostornog plana i usklađivanje sa ovim prostornim planom Republike Srbije o kome mi danas govorimo.
Pri tome prvenstveno mislim na Loznicu, kao jedan od centara razvoja zapadne Srbije, koja je u prošlosti nepravedno bila zapostavljena. Uz veliku pomoć Vlade RS, obnavljanjem, izgradnjom infrastrukturnih i nekih kulturnih objekata, ta podrška se svakako ogleda i u ovom predlogu zakona o prostornom planiranju, gde je Loznica prepoznata kao nosilac saradnje, povezivanja među opštinama regiona, a istovremeno i kao područje sa značajnim energetskim i vodenim potencijalima koji se nalaze u toku reke Drine.
Pored toga, daje se veliki značaj i kulturnoj baštini i turističkim potencijalima našeg kraja, a u budućnosti i mogućnost eksploatacije litijuma, kojim naše područje oko reke Jadra obiluje. Od izuzetnog značaja je izgradnja državnih puteva prvog reda, gde će jedan od takvih državnih puteva povezati zapadnu Srbiju sa Vojvodinom jer je budućnost nemoguće graditi bez infrastrukture.
Na samom kraju, želim da kažem da ćemo mi podržati donošenje ovog zakona jer cilj njegove implementacije je da Srbija u budućnosti bude regionalno uravnotežena, održivog ekonomskog razvoja, konkurentna i socijalno stabilna, infrastrukturno sa zaštićenim kulturnim i prirodnim nasleđem i na najbolji mogući način integrisana u okruženje.

Šest minuta i 15 sekundi iskorišćeno je vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević, a posle njega narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zakon o prostornom planu Republike Srbije je posledica odredaba Zakona o planiranju i izgradnji, tj, onog zakona za koji mi iz LDP smatramo da je, zbog dosadašnjih ekonomskih i socijalnih, političkih uticaja, postao jedan od unutrašnjih generatora krize i privredne stagnacije.
Zato nas je obradovala današnja izjava gospodina ministra da će predstojeći mesec biti izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i nadam se da će te izmene i dopune ići u pravcu onih predloga koje je LDP već uputila za izmenu tog zakona o planiranju i izgradnji.
Sada bih se malo više osvrnuo na zakon o prostornom planu Republike Srbije. Žao mi je što nismo uz ovaj predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije, gospodine ministre, dobili i strategiju prostornog razvoja Republike Srbije od 2009. do 2020. godine, jer u toj strategiji možemo da pročitamo i to je izuzetno važan deo te strategije, a to možda fali u ovom prostornom planu, zašto prostorni plan Republike Srbije, odnosno taj zakon koji je usvojen 1996. godine, nije sproveden.
Tu piše, između ostalog, sada ću vam citirati: "Prostorni plan nije programiran, organizovan i sistematski sprovođen, niti je za to bila obezbeđena sva neophodna podrška. To je tipičan primer razvojnog dokumenta čiji se nominalni ciljevi nisu podudarali sa ciljevima ključnih aktera, a koji su uticali na njegovo pripremanje, donošenje i ostvarivanje, odnosno tipičan primer razvojnog dokumenta za koji nisu postojale političke volje koje su neophodne u ovakvim razvojnim poduhvatima".
Iz ove jedne konstatacije, odnosno rečenice, vidimo da je neophodno da bi ovaj predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije do 2020. godine uspeo, a ne ostao samo mrtvo slovo na papiru, da postoji politička volja i želja da se on sprovede, s jedne strane, odnosno da je neophodno da imamo jasan politički diskontinuitet, koje su 90-tih godina naše društvo učinile najnesrećnijim društvom u Evropi i svetu.
Zbog toga LDP sa radošću je primila jučerašnju vest koja će omogućiti bržu integraciju Srbije ka EU, sa jedne strane, a sa druge strane, jučerašnja vest nas obavezuje da svi više radimo na procesu evropskih integracija, jer samo te integracije će omogućiti da ovaj dokument o kome danas razgovaramo, a to je ovaj zakon, zaživi do 2020. godine, odnosno nadam se da nećemo moći 2020. godine biti u prilici da neko od poslanika tadašnje Skupštine Srbije čita jednu sličnu konstataciju i jednu rečenicu o ovom zakonu.
Gospodine ministre, vi ste u uvodnom izlaganju rekli da je ovaj zakon dokument svih strategija i razvojnih dokumenata i mi možemo da konstatujemo da imamo jednu inflaciju raznih strategija, razvojnih dokumenata i tu se postavlja jedno logično pitanje. Naime, kakav je odnos između tih strategija i razvojnih dokumenata i ovog prostornog plana Republike Srbije? Da li su u korelaciji, odnosno da li one strategije i razvojni dokumenti koji nisu usaglašeni sa ovim prostornim planom, da li će morati i oni da se usaglase?
Ono što bih želeo da istaknem kao jednu zamerku ovom prostornom planu Republike Srbije, mi iz LDP smatramo, a to je jedno celo poglavlje koje govori o regionalizaciji Srbije. Čini mi se da se puno govori o regionalizaciji Srbije i ovde u ovoj Skupštini i u javnosti, ali da ne postoji ozbiljna javna rasprava koja treba da omogući i kaže kakav je to nivo decentralizacije Srbiji danas potreban.
Mi smo u situaciji da svi govorimo o uvođenju tog nekog srednjeg nivoa vlasti, a iz meseca u mesec, iz godine u godinu, taj osnovni nivo decentralizacije, lokalna samouprava nam je na izuzetno niskom nivou, bilo da se radi o finansijskim uslovima te lokalne samouprave danas ili da se radi o funkcijama koje te lokalne samouprave preuzimaju, a nemaju dovoljno sredstava kako bi na adekvatan način obavljali tu funkciju.
Takođe, ako govorimo o funkcionalnim urbanim područjima i planu koji je predstavljen u ovom prostornom planu RS, dolazimo do situacije da jedan dobar deo opština RS uopšte nije uključen u urbana područja. Mislim da je neophodno da se naprave takva funkcionalna urbana područja koja bi bila izuzeta iz onog pravila koje bi bilo definisano ovim planom Republike Srbije. Tu konkretno mislim na opštine koje se nalaze uz samu granicu Republike Srbije, kao što je Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, Sjenica, Ivanjica, i između ostalog mogla bi da budu urbana područja.
Zatim, ako govorimo o migraciji stanovništva, zaista ste u pravu da ta stalna migracija iz manjih sredina ka većim dovodi do depopulacije određenog segmenta teritorije Republike Srbije. Ono što moramo da uočimo kao jednu protivrečnost zalaganju Vlade Republike Srbije da se zaustavi ta migracija, jesu oni gradovi gde imamo relativno veliki broj mladih građana. Tu mislim na Novi Pazar i Tutin. Novi Pazar je jedan od najmlađih gradova u Evropi, ali uslovi u kojima ti mladi ljudi danas žive su ispod svakog minimuma.
Mislim da su to jedine opštine u Srbiji gde se nastava u osnovnim školama odvija u tri smene, odnosno da đaci iz treće smene izlaze iz škole posle 10 sati uveče. S druge strane, to su gradovi i opštine gde ima puno mladih, a imaju najveći procenat nezaposlenih. Dolazimo do tih čudnih odnosa u zalaganju Vlade Republike Srbije da zaustave tu lošu migraciju i ekonomske uslove u kojima ti mladi ljudi treba da ostanu i da žive.
Ako govorimo o raznim infrastrukturnim projektima koji su ovde navedeni u prostornom planu Republike Srbije, dolazimo do čudnih situacija da pričamo o obnavljanju železničke infrastrukture, a da ni jednom rečenicom nije rečeno u kakvoj se situaciji nalaze Železnice Srbije kao javno preduzeće.
Dakle, ne samo Železnice Srbije, već i druga javna preduzeća koja su u Srbiji, prvo, monopolisti sa jedne strane, a sa druge strane izuzetno veliki gubitaši, odnosno to je gospodin Ostojić govorio u prepodnevnoj raspravi. Mi smo u situaciji da železnicu subvenišemo iz budžeta Republike Srbije sa oko 12 milijardi dinara, a da infrastruktura u tom železničkom saobraćaju iz godine u godinu sve više propada.
Postavlja se jedno logično pitanje gde idu te subvencije, odnosno da li će ono što je predviđeno prostornim planom Republike Srbije ići iz subvencija dosadašnjih za druga javna preduzeća ili će se tražiti neka dodatna sredstva iz nekih fondova EU, s jedne strane.
S druge strane, da li imamo neku strategiju koja će da omogući da ta javna preduzeća više ne budu veliki gubitaši ili da se uvede mogućnost konkurencije.
Lokalne samouprave su, po izjavi gospodina ministra, imale mogućnost javnog uvida. Želeo bih da još jednom konstatujem, pošto sam dobio informaciju od nekih čelnika lokalnih samouprava, da oni nisu imali mogućnost javnog uvida u nacrt prostornog plana Republike Srbije.
Ako govorimo o energetici, koja je jedno od važnih poglavlja u prostornom planu Republike Srbije, vidi se da činjenice koje su date u prostornom planu RS idu u korist zalaganja LDP da dođe do revizije međudržavnog sporazuma između Srbije i Rusije o naftnoj industriji, odnosno da ćemo veoma brzo mi kao država postati energetski zavisnik od monopola druge države. Mislim da to za budućnost Srbije nije dobro.
Ono što je dobro u ovom prostornom planu jeste to poglavlje koje govori o industriji Republike Srbije, odnosno o industrijalizaciji RS, da tako nazovem, i mislim da je izuzetno dobro to opredeljenje koje treba da omogući veći razvoj industrije u Republici Srbiji.
Mi u LDP kažemo da u toj industrijalizaciji moramo da povedemo računa i o tim nekim velikim sistemima koji su postojali i postoje i dalje u Republici Srbiji. Ti neki veliki sistemi koji su propali, ili koji propadaju, ne propadaju zbog svoje nesposobnosti, već zbog politike države i vlasti, koja je uspela da uništi i njih i tržište u kome se oni nalaze.
Kao što sam rekao na samom početku, politika je ta koja određuje ekonomski razvoj svake države. Zato smo mi kao LDP i dali jedan niz mera pod nazivom "nova politika, nova ekonomija", jer bez jasnog političkog profilisanja Srbije, kao evropske države i države koja treba da postane članica NATO pakta, nema ekonomskog boljitka ovde u Srbiji.
Ako želimo bolju ekonomiju moramo da više radimo. Ako više radimo moramo da nađemo tržišta gde ćemo te naše proizvode da prodamo, a ta tržišta možemo naći samo u susedstvu.
Tako kada govorimo o saradnji, prekograničnoj saradnji regiona u Srbiji sa regionima susednih zemalja, moramo prvo da promenimo i našu spoljnu politiku, odnosno politiku koja mora da od naših suseda napravi dobre partnere, a ne kao što smo danas u situaciji da imamo izuzetno loše odnose sa Bosnom, Crnom Gorom i sa Makedonijom. Na taj način nećemo imati ni tržište na kome možemo da plasiramo naše proizvode.
Ako govorimo o poljoprivredi, mislim da u poljoprivredi isto moramo da kažemo istinu ovom društvu, a ta istina je veoma jednostavna, da Srbija kao poljoprivredna država ima mogućnost zaista velikog razvoja. Dovoljan je samo taj podatak da ako bi u poljoprivredu uložili 5 milijardi evra, da bi to omogućilo da se ispegla celokupan deficit koji Republika Srbija ima na godišnjem nivou.
To su prednosti koje poljoprivreda ima, a nedostaci su ta loša agrarna, odnosno poljoprivredna politika, koja se vodi od 2004. godine. Mi, na primer, moramo otvoreno da kažemo da nedostatak mleka nije posledica nikakvih monopola, nego jednostavno što nemamo krava koje to mleko treba da proizvedu.
Odnosno, mi smo za pet godina zaklali preko 150 hiljada grla stoke, što je vrednost oko 250 miliona evra, što predstavlja gotovo jedan i po poljoprivredni budžet Republike Srbije. Faktički smo mi uništili jedan i po poljoprivredni budžet godišnji Republike Srbije. To najbolje pokazuje na kakav se loš način vodila ta agrarna, odnosno poljoprivredna politika.
Na kraju, neophodno je da kažemo da u ovom prostornom planu Republike Srbije, bar kada se govorilo o rasporedu tih javnih službi, neophodno je bar jednom rečenicom reći da intencija u Republici Srbiji treba i mora da bude departizacija javnih funkcija, odnosno moramo da učinimo da sve javne funkcije postanu departizovane, jer samo na taj način možemo da stvorimo jednu jaku državu koja može u svakom pogledu da da jasne odgovore na potrebe koje imaju građani.
Gospodine ministre, vi ste govorili o funkcionalnom povezivanju sela i gradova u vašem uvodnom delu i tu vas podržavamo, ali ja sam, na primer, dao amandman gde dve trećine opštine Priboj nije uopšte povezano sa centrom Priboja.
Odnosno, građani sa dve trećine teritorije opštine Priboj moraju svakodnevno četiri puta da prelaze granicu da bi došli do svog centra, sa jedne strane, dok sa druge strane, ako govorimo o toj železničkoj infrastrukturi i o izuzetno značajnom putnom pravcu Bar-Beograd, u opštini Proboj postoji klizište koje verovatno može da prekine celokupnu tu prugu i magistralni put koji vodi od Novog Pazara ka Sarajevu.
Na samom kraju, moram da pomenem kulturno nasleđe, da kulturno nasleđe opština odakle dolazim, Priboj, Prijepolje, Nova Varoš, nije uključeno na adekvatan način u prostorni plan Republike Srbije. Mislim da ste morali to na taj način da uradite. Mislim da je to izuzetno važno i zbog osećaja koji građani tog dela Srbije imaju, da se granica Srbije završava na Zlatiboru, odnosno Kraljevu, i da je celo to područje Sandžaka jedan karantin gde pojedinci ili pojedine strukture pokušavaju da leče svoje komplekse vladanja.

Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić, a posle njega narodni poslanik Ivan Jovanović.

Poštovano predsedništvo, poštovani ministre Duliću, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u ime Bošnjačke liste i u ime poslaničke grupe manjina, građanima Srbije čestitam još jedan korak ubrzanja ka EU.
U ime Bošnjačke liste mogu da kažem da ono što smo građanima obećali, da ćemo zajedno sa ovom Vladom, našom podrškom, učiniti sve da se taj put ubrza.
Prostorni plan RS, ne samo u našoj zemlji, svuda u svetu prostornim planom se pokušava u oblasti urbanističkog uređenja, decentralizacije i raznim drugim oblastima, urediti nešto na jedan strateški način, na jedan način da se to može prepoznati možda deceniju unapred, da se mnogi projekti u oblasti infrastrukture, privrede i u ostalim društvenim oblastima mogu jednostavno trasirati, a da se stalno neke stvari na kratak rok ne menjaju.
Mi smo ovde čuli da će biti možda ubrzo izmene i dopune, ako ništa drugo, neka buduća promena Ustava će verovatno uticati na to da dođe do nekih promena.
Bošnjačka lista je, kao što znate, glasala na referendumu i pozivala građane da podrže Ustav RS. Naravno, taj ustav odražava situaciju, i političku i ekonomsku, u ovom trenutku, međutim, verovatno će on imati nekih promena da bi odgovorio onom cilju kojem mi idemo prema EU.
Zato bih počeo od decentralizacije, za koju smatram da je prostorni plan trebalo na adekvatniji način da reši neka pitanja. Uz to, želim da kažem da će Bošnjačka lista podržati ovakav predlog zakona, jer smatramo da je većinu stvari kojima se bavi ovaj zakon zaista na najbolji mogući način rešio. Naravno, ograničenja iz Ustava i nekih drugih akata su morala da se uvažavaju.
Mi se zalažemo da decentralizacija u RS bude na evropskom nivou, na nivou da jednostavno po principu – sve što se može uraditi na lokalnom nivou treba spustiti sa republičkog nivoa, da jednostavno vlast bude bliža građanima i da se neke javne funkcije mogu zadovoljavati na što nižem nivou.
U tom smislu se zalažemo da se mnoge institucije, kao što to radi Savezna Republika Nemačka, kao što rade mnoge zemlje u Evropi, dislociraju iz Beograda. Citirao bih pokojnog književnika Duška Radovića, napisao je jednom jedan aforizam koji je glasio – u komunizmu svi ćemo živeti u Beogradu.
Prema tome, decentralizacija, regionalni razvoj i razvoj nedovoljno razvijenih područja su našli dosta mesta u ovom prostornom planu i mi smo izuzetno zadovoljni zbog toga, ali smatramo da je trebalo učiniti više, da se predloži da se mnoge institucije dislociraju i da jednostavno na nedovoljno razvijenom području dobijemo neke institucije koje mogu da budu moto razvoja i da jednostavno samim postojanjem u tim delovima Srbije se pokaže da je i u tim delovima zapravo RS prisutna na adekvatan način, kako bi se ubrzao socijalni, ekonomski i sveukupni razvoj RS.
Što se tiče saobraćajne infrastrukture, mi smo izuzetno zadovoljni da je u ovaj plan ušla trasa autoputa Beograd-Bar, koja prolazi kroz opštinu Sjenica, odnosno Duga Poljana, gde prelazi na teritoriju Republike Crne Gore.
Smatramo da će ovaj auto-put biti motor razvoja Sandžaka, kao jednog od najnerazvijenijih delova naše zemlje. U tom smislu, pozivamo još jednom Vladu Republike Srbije da, obzirom da se ovih dana vode pregovori sa eventualnim izvođačima, vezano za kreditne aranžmane, za uslove, da se taj proces ubrza, da taj auto-put što pre krene.
To je interes i Čačka, Požege, Sjenice, Novog Pazara i, da tako kažem, velikog dela Srbije koji će imati veliku korist od ovog auto - puta, da ono što proizvedemo i u Sjenici, u Čačku i u Požegi i u svim delovima gde će prolaziti ovaj auto-put, ta roba stigne na tržište, a da i robe i ljudi mogu da imaju što bolju komunikaciju i da pojeftinimo saobraćaj na najnižu moguću meru.
Što se tiče pravca Prijepolje-Sjenica, tačke Uvac, mislimo da je to od izuzetne važnosti za ove dve opštine i da će posle rekonstrukcije puta Tutin-Novi Pazar-Sjenica-Aljinovići, ovaj putni pravac izuzetno biti važan da se nastavi prema Priboju, Novoj Varoši, da na taj način i ovu regionalnu infrastrukturu u Sandžaku rekonstruišemo i na taj način učinimo da se taj zamajac privrednog razvoja pokrene u ovom najnerazvijenijem području.
Ono što je izuzetno važno, to je da je ovde predviđen i priključak na auto-put koji će ići ka Makedoniji, a to je od tačke Ribariće, pa dole prema Kosovskoj Mitrovici i Prištini na Makedoniju, da se priključimo i na komunikaciju prema Istoku, a da ovaj drugi krak koji bude išao prema Užicu, prema BiH, na taj način možemo da ostvarimo komunikaciju i u regionu, što će pospešiti našu trgovinu, obzirom da znamo da u zemljama CEFTA država Srbija ima suficit.
Mi treba da nastojimo da taj suficit u razmeni roba ostane i da Srbija bude lider u industrijskoj proizvodnji u regionu i da na taj način povećamo naš bruto nacionalni dohodak, a na taj način i povećamo sveopšti standard građana Srbije i Sandžaka.
Što se tiče infrastrukture, za nas je izuzetno bitno da su ovim zakonom predviđeni i završni radovi zaobilaznice oko Novog Pazara. Obzirom da je i ovim zakonom predviđeno da je maltene Novi Pazar toliko zaštićen da ima problema da se razvija, jer kao kulturni i istorijski spomenik, mnoge ulice ne mogu da se prošire, mnoge saobraćajnice ne mogu da se urede, obzirom da je to pod zaštitom kao kulturno-istorijski spomenik, ova zaobilaznica treba da reši ovo pitanje i izuzetno je važno da je ovaj naš predlog prihvaćen.
Što se tiče železničke infrastrukture, želim da kažem, pored toga što će se ići u obnovu i rekonstrukciju arterije Beograd-Bar, koja je izuzetno važna za Sandžak, važna je još jedna stvar, a to je da se napravi krak železničke pruge od Raške do Novog Pazara.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.)
Završavam. Gasovod i Rudnik Štavalj su od izuzetne važnosti, oni su ušli u ovaj plan.
Na kraju želim da zamolim ministra Dulića vezano za planinu Goliju. Golija treba da se razvija, treba da bude zaštićena, ali Tara je zaštićena i tamo imamo hotele i privatne smeštaje, a mi danas imamo staračka domaćinstva na Goliji i treba da ih zaštitimo, da bude i nacionalni park ako treba, ali ne možemo da dozvolimo da zaštitimo medvede, vukove i ostale životinje, a da nam se ljudi sele sa Golije. Ostala su staračka domaćinstva koja nemaju od čega da žive.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas, minut duže govorite.)
Moramo da stvorimo ono što imamo na Tari i na Zlatiboru i na drugim planinama, i moramo na Goliji da uradimo sve ono što smo uradili u drugim delovima Srbije.

Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović, a posle njega Milan Lapčević.