Dame i gospodo narodni poslanici, ne mogu a da ne počnem svoje izlaganje jednim kratkim osvrtom na ono što je rekao gospodin Oliver Dulić, kada se jutros obratio narodnim poslanicima.
Dakle, gospodine Duliću, čvrsto opredeljenje i čvrst stav SRS vezano za vašu izjavu kako smo ostvarili veliki uspeh time što je Savet ministara EU prosledio kandidaturu RS za članstvo u EU Evropskoj komisiji mi doživljavamo kao šaku od 30 srebrnjaka, zbog činjenice da smo odustali od politike prema KiM, a koja je propisana Ustavom RS.
Ako ste pažljivo pratili izjave evropskih zvaničnika, posebno belgijskog ministra inostranih poslova, to ste mogli vrlo jasno da zaključite da je pozitivno prosleđivanje kandidature Srbije rezultat činjenice da je Srbija odustala od prvobitne rezolucije u Generalnoj skupštini UN kada je u pitanju KiM i da smo praktično izmenili tekst rezolucije onako kako je odgovaralo SAD i EU.
Mislim da apsolutno nema razloga da se bilo ko u Srbiji raduje, ne samo zato što smo mi priznali de fakto nezavisnost KiM, već zato što od brzog ulaska Srbije u EU nema ništa, a da je to tako, na najbolji mogući način potvrđuje jedan dokument koji je vama iz te tzv. proevropske vladajuće koalicije bode oči, a to je Izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu.
Što se tiče samog prostornog plana Republike Srbije trebalo bi da bude u funkciji ekonomskog razvoja i mislim da oko toga nema dilema. Sada se postavlja pitanje da li narodni poslanici i građani Srbije mogu da veruju da će Vlada Republike Srbije, kao jedan kompaktan politički tim, da ugradi sve što je moguće u prostorni plan i da se na taj način u krajnjoj liniji, pošto je to krajnja svrha prostornog plana, poboljša, inače izuzetno teška, ekonomska i socijalna situacija građana Srbije.
Srpska radikalna stranka smatra da nemamo dovoljno osnova da vam verujemo, a da je to tako, na najbolji mogući način potvrđuje intervju Mlađana Dinkića dat u najnovijem broju lista "Ekonomist".
Na pitanje novinara – da li ste saglasni sa izjavom premijera Mirka Cvetkovića, da je Vlada veoma često u konfliktu i sama sa sobom i da neke ekonomske teme ne mogu biti donete zbog političkih razloga, gospodin Mlađan Dinkić odgovara – konflikt ciljeva je razumljiv i uobičajen, jer nikada dva dobra ne mogu zajedno.
Teško je u isto vreme ostvariti visoku zaposlenost i nisku inflaciju, i brži privredni rast uz uravnotežen budžet. Zato Vlada mora da odluči šta joj je u ovom trenutku prioritet. Za mene tu dileme nema, jer je najvažnije povećati zaposlenost i ubrzati privredni rast, makar i po cenu većeg budžetskog deficita i inflacije.
Dalje, na pitanje novinara lista "Ekonomist" – mislite li da je ova vlada mogla i morala biti mnogo hrabrija, jer na reformskom planu skoro ništa nije urađeno? Gospodin Dinkić odgovara – hrabrost i brzina reformi zavise presudno od onoga ko vodi vladu, a ne od onoga ko u njoj učestvuje. To je pitanje za DS kao najjačeg koalicionog partnera. Ministri iz G 17 plus su u svojim resorima odmah na početku mandata uradili sve što je bilo u njihovoj moći.
Kao šlag na tortu, na pitanje novinara – je li zahtev za veće subvencije u privredi razlog što još nije usvojen rebalans budžeta za ovu godinu, i tu već gospodin Dinkić kaže – ne, mi takođe čekamo predlog Ministarstva finansija, jer su nam potrebna dodatna sredstva, jer smo već potrošili ceo budžet namenjen podsticajima za otvaranje radnih mesta.
Inače, na pitanje novinara – zar Vlada nije mogla sama da postigne dogovor o rebalansu budžeta za 2010. godinu, već je i to po rečima ministarke finansija, mora da se čeka MMF, gospodin Dinkić daje fantastičnu izjavu – ni meni baš nije jasna ta izjava ministarke finansija.
Gospodine Duliću, u kontekstu ovoga što je rekao gospodin Dinkić, postavlja se pitanje s kojim razlozima vi očekujete da vam mi verujemo da će Vlada Republike Srbije, navodno politički neutralna, da primenjuje jedan politički neutralan dokument, kakav je po vašim rečima prostorni plan? Za to razlozi apsolutno ne postoje.
Sada da moja rasprava ne bi bila suviše apstraktna i da mi neko ne bi prigovorio da vodimo neku teorijsku debatu o ekonomskom razvoju Srbije, ja ću da se osvrnem na jedan detalj u prostornom planu.
Na strani 150 Prostornog plana Republike Srbije, između ostalog se opisuju tzv. urbani placevi, mreže gradova i urbana naselja koja se naslanjaju jedni na druge i čine jednu funkcionalnu celinu, pa se navodi, osovina Beograd-Novi Sad, sa gradovima i urbanim naseljima u okviru svojih funkcionalnih područja, gde spadaju beogradske opštine Surčin i Zemun, Inđija, Ruma, Stara Pazova, Pančevo, Smederevo, Smederevska Palanka i Aranđelovac.
Ja ću da se osvrnem samo na opštinu Rumu. Kao što znate, gospodine ministre, Vlada Republike Srbije je 2009. godine donela odluku da ustupi opštini Ruma na korišćenje preko 200 hektara poljoprivrednog zemljišta uz auto-put Beograd-Zagreb.
U martu ove godine donet je plan detaljne regulacije za tu industrijsku zonu rumska petlja, a u suštini se radi o jednom kompleksu poljoprivrednog zemljišta, koje nije ni blizu privedeno nameni da bi bila prava industrijska zona, pa onda na televiziji predsednik opštine i predsednik SO Ruma izađu i kažu, doneli smo plan detaljne regulacije i za šest meseci pozivamo investitore da dođu. Gde da dođu? Tamo gde su sada njive, suncokret, kupus, kukuruz itd. Pre nekoliko meseci zaključen je ugovor, gospodine ministre, o postavljanju kablova za električnu energiju u toj tzv. industrijskoj zoni rumska petlja.
Namerno napominjem slučaj opštine Ruma jer, ako me pamćenje ne vara, vi ste u novembru 2008. godine dolazili u opštinu Ruma i tamo davali svojim prisustvom podršku DS da pobedi na tim vanrednim lokalnim izborima. Evo, vi mi potvrđujete da je to tačno.
Gospodine ministre, pogledajte sad šta se dešava u režiji ljudi iz vaše stranke, na koji način se krši Zakon o javnim nabavkama i na koji način se krši Zakon o planiranju i izgradnji. To ne radi SRS, to radi DS. Zašto i da li vi za to znate, voleo bih da mi na kraju mog izlaganja odgovorite.
Dakle, ugovorena vrednost posla o postavljanju kablova za električnu energiju iznosi 57 miliona dinara. Meni nije bilo teško i ja sam pribavio fakturu iz fabrike kablova "Jagodina", gde se vidi, budući da je u pitanju dužina od osam kilometara, u isti rov se stavljaju dva kabla, u svaki kabl idu tri žile, dakle, ukupna dužina iznosi 48 hiljada metara. Vrednost kablova je, gospodine ministre, 26.904.000 dinara. To je bilo na dan 5. jula 2010. godine.
Pogledajte sad koliko koštaju po tržišnim cenama sledeće stavke koje su neophodne da bi se ovaj ugovor realizovao. Dakle, iskop ovog rova od osam kilometara puta dva evra iznosi 16 hiljada evra, odnosno jedan milion i 600 hiljada dinara. Nabavka kabla, kao što ste videli, iznosi, da zaokružimo, 26 miliona dinara. Iskop sa zatrpavanjem rova iznosi milion i 600 hiljada dinara, odnosno 200 dinara po dužnom metru. Polaganje rova iznosi 235 dinara po dužnom metru, puta milion i 600 hiljada dinara, a to je tri miliona i 760 hiljada dinara.
Ako na ovu cenu dodamo još i projektovanje za ovaj posao, a to iznosi 130 hiljada dinara po dužnom kilometru, puta osam kilometara, ukupna vrednost radova je 32 miliona i 400 hiljada dinara, a ugovorena vrednost radova je 57 miliona dinara.
Sada se postavlja pitanje, gospodine ministre, gde je završila razlika od skoro 25 miliona, tačnije 24 miliona i 600 hiljada dinara?
Koji je sledeći problem? U stvari problem koji prethodi ovom problemu cena. To je da je zaključen ugovor o postavljanju kablova za električnu energiju između Javnog preduzeća za građevinsko zemljište i Puteve "Ruma" i Elektrodistribucije "Ruma", a saglasnost na ovaj ugovor dali su predsednik opštine Ruma i direktor ElektroVojvodina.
Pri čemu je ugovor zaključen, odnosno potpisan a da prethodno nije obezbeđen bilo kakav projektno-tehnički akt. Apsolutno ništa, ni lokacijska dozvola, nisu pribavljeni saobraćajno-tehnički uslovi, nema čak ni projekta, nema apsolutno ničega. Postoji samo ugovor o postavljanju kablova gde su cene maksimalno naduvane, a pri tome su, naravno, cene tako postavljene da je potpuno zaobiđen Zakon o javnim nabavkama. Uopšte se nisu tražile cene kod drugih proizvođača.
Postavlja se pitanje odakle tolika vrednost od 57 miliona dinara? Dakle, neko je tu razliku stavio u džep. Pošto ste učestvovali u kampanji za vanredne lokalne izbore u opštini Ruma i budući da vi te ljude poznajete iz DS, koji danas predstavljaju stožer i okosnicu vlasti u opštini Ruma, pitam vas da li imate informacije gde je završila razlika od 25 miliona dinara?
Sledeća stvar, gospodine ministre, u opštini Ruma od 2008. godine su potpuno suspendovani i Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o javnim nabavkama. Dakle, opština Ruma je maltene jedna eksteritorijalna jedinica izvan Republike Srbije, gde se pozitivni zakonski propisi Republike Srbije apsolutno ne primenjuju.
Tamo je moguće, gospodine ministre, da dođe čovek da izvodi radove sa svojim mašinama, bagerima, kamionima itd, a da prethodno nema apsolutno bilo kakvu projektnu dokumentaciju, da nije dobio lokacijsku dozvolu, da nije prijavio radove, da nema odobrenje za izgradnju. Dođe čovek, inače sponzor DS, asfaltira jedan lokalni ili regionalni put, naknadno mu se post festum izdaju svi potrebni papiri i svi potrebni akti, shodno Zakonu o planiranju i izgradnji.
Ono što vi, gospodine ministre, morate da uradite jeste da izvršite strogu kontrolu na koji način jedinice lokalne samouprave u Srbiji, a tipičan primer i loš primer za to je opština Ruma, poštuju odnosno ne poštuju Zakon o planiranju i izgradnji i Zakon o javnim nabavkama.
Prostorni plan Republike Srbije neka je idealan, neka je besprekoran, neka nema nijednu primedbu, on će ostati mrtvo slovo na hartiji budu li ga primenjivali ljudi koji apsolutno nisu spremni da primenjuju nijedan pozitivni zakonski propis koji važi u Republici Srbiji.
Ne znam da li ste, gospodine ministre, nešto preduzeli na tu temu. Imam utisak da se vi zadovoljavate time da Narodna skupština nešto izglasa. Donet je Zakon o planiranju i izgradnji. Vi kažete da je dobar, a mi kažemo da nije dobar, ali i da nije dobar, opet mora da se primenjuje takav kakav jeste dok se ne donese bolji. Međutim, ni takav loš Zakon o planiranju i izgradnji se ne primenjuje. Ne primenjuje se ni Zakon o javnim nabavkama.
Sad se postavlja pitanje, gospodine ministre, s kojim pravom će bilo kom građaninu Republike Srbije biti srušena bespravno podignuta kuća, ako opštine i gradovi u Srbiji budu promoteri kršenja zakona? S kojim pravom ćete nekom siromahu koji je, možda odvajajući od usta sebe i svoje dece, napravio neki krov nad glavom, da mu srušite taj krov nad glavom, kada lokalni funkcioneri bez bilo kakvog straha, bez stida, bez bilo kakvih moralnih skrupula, na najbezočniji mogući način krše zakon? Ne samo da ga krše u formalnom smislu, nego očigledno opštine i gradovi zbog toga trpe ogromnu materijalnu štetu.
Znate, za opštinu Ruma, kada se stavi u džep, kada se ukrade 25 miliona dinara, to je ogroman novac. Neko je taj novac uzeo. Pitam vas ko? Vi te ljude poznajete, vi ste im pomogli da dođu na vlast. Verovatno imate neki uticaj i neku kontrolu nad njima. Nemoguće je da se ne zna gde je 25 miliona. Nemoguće je da ne znate da ljudi koji imaju pojedine građevinske firme asfaltiraju ili revitalizuju određene putne pravce, a da za to uopšte nemaju nijedan dokument koji se traži po Zakonu o planiranju i izgradnji.
Takvih primera u Vojvodini, gospodine Duliću, ima koliko god hoćete. Takođe, veliki problem koji se već sada javlja, a u budućem periodu će sigurno biti još veći, jeste činjenica da lokalne samouprave, ali i država Srbija, naravno i AP Vojvodina, ne izmiruju svoje obaveze prema izvođačima radova. Postavlja se pitanje koja je granica da ti ljudi uopšte mogu da izvode radove, a da im se ne plaća?
Postoji veliki broj poštenih i čestitih ljudi koji se bave građevinskom operativom, koji su na lizing uzeli kamione, mašine i koji jednostavno moraju da rade. Ukoliko stanu njihova ekonomska propast je zagarantovana. Vi umesto da im pomognete, lokalna samouprava, AP Vojvodina, država Srbija, apsolutno im ne izmiruju njihova potraživanja. Postavlja se pitanje do kada će ti ljudi na taj način moći da rade?
Veliko je pitanje, gospodine ministre, kakav je kvalitet radova koji se izvode, govoriću samo za teritoriju AP Vojvodine? Nadzora gotovo i da nema. Čak i kada ga ima on je samo formalan, zato što isti čovek praktično kontroliše i vlasnik je firme koja asfaltira i istovremeno je vlasnik firme koja formalno vrši nadzor. Tu koza čuva kupus i tako dugoročno ne može da se govori ni o kakvim evropskim principima u prostornom planiranju, odnosno u ekonomskom razvoju Republike Srbije.
Još jedan veliki problem, gospodine ministre. Prostorni plan je najopštiji planski akt kada je u pitanju Republika Srbija. Ispod njega dolaze prostorni, odnosno urbanistički planovi nižeg reda. Ono sa čim se suočavaju pojedini investitori u pojedinim opštinama u Vojvodini, a opet je loš primer za to opština Ruma, jeste da lokalna javna preduzeća koja se bave projektovanjem određuju astronomske cene za izradu planova detaljne regulacije.
Evo jedan primer. U opštini Ruma došao je čovek koji hoće da napravi benzinsku pumpu na površini od 22 ara. Znate li koliki je obuhvat plana detaljne regulacije? Sedam hektara. Zbog čega? Da bi cena bila milion dinara.
Postavlja se pitanje – da li pojedine lokalne samouprave bukvalno teraju investitore iz svojih sredina jer čovek koji još nije ni zabo ašov traže mu milion dinara da bi mu uradili plan detaljne regulacije i to za površinu koja je pet puta veća od one površine na kojoj će on da obavlja neku privrednu delatnost. To su sve veliki problemi, gospodine ministre, bilo bi dobro da nam odgovorite – da li ministarstvo kome vi stojite na čelu išta preduzima da se ovi problemi reše?
Ponavljam vam još jedanput, ne smete da ostanete na površini stvari, ne smete da se zadovoljite time da Narodna skupština izglasa akt koga ste vi predložili, bez obzira da li je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji, da li je u pitanju zakon o prostornom planu ili je u pitanju neki drugi akt koji se tiče oblasti urbanizma. Morate jednostavno da se spustite u lokalne samouprave.
Morate da počnete da šaljete ljude iz vašeg ministarstva da vrše kontrolu šta se dešava na nivou lokalnih samouprava. Garantujem vam na nivou lokalnih samouprava je potpuni haos i apsolutno nema nikakvih pozitivnih efekata ni od Zakona o planiranju i izgradnji, a bogami ni od ovog najnovijeg zakona koji se tiče tzv. pomoći građevinskoj industriji. Pitajte izvođače radova koji im je pomogao taj zakon, nije im pomogao ništa.
Pogledajte samo u Vojvodini koliko ima ljudi koji se bave izvođenjem građevinskih radova, a kojima se duguju stotine miliona dinara za neke poslove koji su urađeni u 2007. ili 2008. godini.
Moram, gospodine ministre, da se dotaknem još jedne teme koja je dobila zasluženo mesto u prostornom planu Republike Srbije, a to je problem sa demografskim pražnjenjem pojedinih predela Republike Srbije i tu se svi slažemo, i vi iz vlasti i mi iz opozicije, da je veliki problem Republike Srbije negativan prirodni priraštaj.
Kolega iz DSS je tačno naveo podatak da danas po jednom bračnom paru, odnosno po porodici dolazi 0,8%, ne znam da li da kažem dece ili deteta, prosto to je sad već neka statistička, a ne biološka kategorija, jer naravno ne može da postoji 0,8% deteta.
Na drugoj strani, gospodine ministre, vaša vlada promoviše javno manifestovanje homoseksualizma. Izvinite, ali te dve stvari zaista ne idu zajedno. Potpuno poštujem i svi mi SRS potpuno poštujemo pojedinačno pravo građanina da ima kakva hoće seksualna uverenja, ali da se to diže na nivo javne manifestacije od najvećeg značaja u Republici Srbiji u uslovima kada imamo negativan prirodni priraštaj, tu gospodine ministre se zaista ne zna ko pije, a ko plaća.
Homoseksualizam je prosto biološki necelishodan, on ne može da dovede do stvaranja nekog novog života, nadam se da vam je to potpuno jasno. Na jednoj strani hoćete da suzbijete belu kugu, makar deklarativno, a na drugoj strani promovišete javno ispoljavanje homoseksualizma koji je biološki potpuno neproduktivan, necelishodan.
Dakle, nešto tu, gospodine ministre, nije u redu. Imam utisak da Vlada Republike Srbije uvek stane na pola puta. Malo bih htela da bude više dece u Srbiji, a malo bih htela da ide na ruku homoseksualnog lobija. Malo biste hteli da uredite oblast urbanizma, a sa druge strane, u opštinama, gradovima gde ste vi na vlasti je potpuni urbanistički haos.
Nemoguće je da postoji 150 demokratskih stranki u Republici Srbiji, pa je jedna Demokratska stranka na nivou Republike Srbije, koja ima većinu u Narodnoj skupštini i u Vladi i ona se, navodno zalaže za poštovanje Ustava ,zakona, za red, kako vi kažete, ali zato postoji 150 drugih demokratskih stranki u Republici Srbiji, u lokalnim samoupravama, koje rade sve suprotno od onoga za šta se vi deklarativno zalažete.
Mi se potpuno slažemo s vama. Da li treba uvesti red u oblast urbanizma i građenja u Srbiji? Treba. Treba li popraviti Zakon o planiranju i izgradnji? Treba. Da li je prostorni plan, ovakav kakav jeste, dobar? Možemo da se složimo da jeste, ali šta ćemo sa činjenicom da se zakoni ne poštuju u Republici Srbiji, da su opštine i gradovi promoteri kršenja zakona?
Da li Vlada Republike Srbije, da li vaše ministarstvo ima način da se ovo zaustavi? Ako nemate način, možete da izglasate idealan prostorni plan. Ništa od njega neće biti ako ne zaustavite haos na nižim nivoima vlasti.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a ne javljaju se ni predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96, reč dajem ministru dr Oliveru Duliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, vrlo kratko. Pre svega, hvala na raspravi danas. Mislim da je bilo prilike da se čuje dosta veoma korisnih saveta i sugestija. Takođe smo imali prilike da čujemo i neke kritike, jedan deo njih je objektivan, jedan deo njih smatramo da nije argumentovan, ali u svakom slučaju, mislim da smo svi mi na istom cilju, a to je da od naše zemlje učinimo bolje mesto za život.
Prostorni plan, kao strateški dokument Narodne skupštine Republike Srbije, ove države, svakako će u desetogodišnjem periodu omogućiti da definišemo pravce razvoja, zone našeg razvoja, da definišemo sve ono što jesu prioriteti na kojima treba insistirati prilikom tog razvoja, uz poštovanje onoga što je svima najvažnije, a to je prostor Republike Srbije, sa svojim prirodnim i kulturnim bogatstvima.
Trudili smo se danas da vam prezentujemo jedan dokument koji je sveobuhvatan i obiman, koji je plod rada naše struke i nauke i koji je trebalo da bude osnov za promenu svesti svih ljudi, na svim nivoima vlasti, koji donose odluke kako treba da se pristupa ozbiljnom planiranju.
Nažalost, mi smo društvo koje je imalo problema da bez ozbiljnog plana i strategije nema ni razvoja. Mi smo imali problema da shvatimo da, ukoliko mislimo da planiranje nije važno, uglavnom nam budućnost isplaniraju drugi.
Zahvaljujući prostornom planu, svako će da dobije po nešto. Regioni će dobiti mogućnost da se razvijaju brže i bolje, slabiji regioni će dobiti mogućnost da se razvijaju brže, a oni bolje razvijeni regioni će dobiti mogućnost da utiču, zajedno sa celokupnim društvom, na razvoj cele zemlje.
Dakle, mi smo hteli da kroz prostorni plan približimo sve ono što jeste problematika uređenja prostora svakog našeg građanina. Konkretno, zahvaljujući ovom prostornom planu i zahvaljujući njegovom radu na usklađivanju svih nižih prostornih, ali i regulacionih akata sa ovim prostornim planom, jednog dana ova zemlja će biti pokrivena 100%, svim neophodnim planskim aktima.
Više neće biti potrebe da razgovaramo o arbitrarnosti administracije, o tome da je potrebno uraditi i PDR, i platiti ogroman novac da bi se uredilo pitanje benzinske pumpe, o tome da u lokalnim samoupravama mesecima stoje određeni predmeti i da nema izdavanja građevinskih dozvola jer neki birokrata čeka da mu neko da mito.
Jednoga dana kada se dakle završi implementacija onoga što jeste politika ove Vlade, vi ćete bukvalno vaše građevinske dozvole sa svim neophodnim i pratećim dokumentima početi da dobijate samo na Internetu. I to je ono što je vizija i to je ono što je cilj.
Do tada, biće još puno problema. I mi ne možemo da ne kažemo da ne znamo za veliki broj problema koji se danas javljaju na različitim nivoima vlasti. Ali ne možemo ni mi u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja da rešimo svaki taj problem.
Većina tih problema su problemi morala i shvatanja potrebe da država funkcioniše bolje. Većina tih problema su problemi koji se ne rešavaju u parlamentu i rešavaju se u Ministarstvu životne sredine nego se rešavaju u policiji, u saradnji sa tužilaštvom i sudovima.
I zato vam, po ko zna koji put, šaljem jedan apel koji je jako važan. U promociji vrednosti koju hoćemo da promovišemo moramo da učestvujemo svi. I siguran sam da svako od nas nosi te vrednosti, jer one suštinski podrazumevaju da hoćemo da naši građani žive bolje.
Da hoćemo da živimo u zemlji koja je bolje uređena, koja je čistija, u kojoj se poštuju prava, razna prava, od ljudskih prava, pa sva druga prava, u zemlji u kojoj niko ko želi da investira nema problem, kao što hoćemo da živimo u zemlji u kojoj onaj koji radi, koji hoće da investira, nema problema sa svojim pravima.
Da bi se sve to postiglo, mora da se postave neki osnovni temelji, a planiranje i ovaj prostorni plan predstavljaju je jedan od tih osnovnih temelja.

Ovim zaključujem načelni pretres i nastavljamo sutra, u sredu, 27. oktobra, u 10.00 časova, zajedničkim načelnim pretresom o predlozima zakona iz tačaka 4. do 10. dnevnog reda, utoliko ste bili u pravu ministre. Hvala poslanicima na saradnji, odmorite se. Dugačak dan je pred nama.