Da vam kažem, Vlada je tu mogućnost prvi put iskoristila u Subotici, pre nekoliko meseci je Vlada odredila Suboticu kao regionalni centar i tamo će biti smeštena deponija.
Nemojte da mislite da ovde bilo ko ima neke lokal-patriotske stvari kada je u pitanju upravljanje otpadom, kada su u pitanju bilo koje vrste otpada i kada je u pitanju naša životna sredina. Proverite.
Prvo centralističko odlučivanje je bilo upravo u mom gradu, uprkos protivljenju i lokalnoj samoupravi, koja je moj grad i svih drugih lokalnih samouprava.

Gospodine Preliću, molim vas da se prijavite. Zaista se izvinjavam, greške su na mojoj strani. Pogrešila sam, ne u odnosu na to, pošto sam vam dva puta dala reč, a prednost su imali drugi. Izvolite.

Nema problema, gospođo Đukić Dejanović, navikao sam od predsedavajućeg toliko neopravdanih kritika i svega, ne od vas, mnogo više od vaše koleginice Čomić, ali nije problem, niste me dekoncentrisali. Da se vratimo na temu.

Moraću da vas upozorim. Mislim da sednicu vrlo korektno vodimo i potpredsednica Čomić i ja. Zaista vas molim da poštujemo dostojanstvo Skupštine. Izvolite.

Izvinite, gospođo Đukić Dejanović, to je vaše subjektivno mišljenje. Imam i ja pravo valjda na svoje mišljenje.
Danas su pred nama ovi zakoni o životnoj sredini, inače set od osam zakona. Ono što na samom uvodu želim da kažem, to je inače uobičajena praksa ovde, samo pogledajte ove materijale, dovoljno govore da ne možemo ozbiljno raspravljati o ovim zakonima bez obzira što su to uglavnom izmene i dopune.
Ono što je prepoznatljivo je da je SRS i prošle godine, kada su ovi zakoni bili ovde, iznela niz kritika i upozoravali smo da će doći do izmena i dopuna, što se i ostvarilo.
Imali smo prilike da čujemo i juče i danas dosta toga, da se ponovo, na neki način, odgovornost vladajuće većine od 2000. godine tzv. demokratskih promena sve desilo u Srbiji, da je ponovo kriva i odgovorna SRS.
Međutim, to nije baš tako. Čak smo imali prilike juče da vidimo da gospodin ministar jako teško podnosi određeni deo kritika, pa je sa jednom dozom i ponižavanja i cinizma se obraćao poslanicima SRS.
Istina je, gospodine ministre, bolna, ali ponekad mora da se prihvati. Evo, da kažemo da ima dosta dobrih stvari u ovim zakonima i da treba da se primenjuju. Isto tako, SRS misli da ima mnogo većih problema u Republici Srbiji i mnogo značajnijih životnih problema kojima se treba okrenuti, pored toga što kažem da ima dosta toga što je ovde dobro i što treba na neki način prihvatiti.
Ono što ste vi želeli da kažete i rekli ste da moramo da se izlečimo od traumatične pozicije naše novije istorije, mislim da to pada vama na teret.
Želim da vam kažem da ima lokalnih samouprava, pošto smo ovde imali prilike da čujemo da veliki deo stvari prebacujete, odnosno odgovornost, na lokalne samouprave, da ima lokalnih samouprava koje su, recimo, daleko, daleko, ranije i pre vas radile na određenim projektima i donosile određeni akt.
Evo, recimo, da vam kažem da smo mi u opštini Odžaci, vama je to jako poznato, opština koja ima jedan izuzetno povoljan geostrateški položaj, da je blizu granični prelaz, da smo još 2007. godine napravili ugovor i doveli jednu firmu za reciklažu otpada.
Međutim, s obzirom da je SRS tamo bila na vlasti pet godina, doživeli smo takvu torturu od vaših kolega i jednostavno taj investitor iz Italije odustao je od toga. Obezbedili smo kompletnu infrastrukturu, lokaciju. Moram da vam kažem, a nadam se da znate da smo uradili i prostorni plan pre nego što smo imali obavezu da ga donesemo, da smo finansirali 80% sami, međutim, normalno, stigle su izmene i dopune tako da moramo sada ponovo da ga radimo uz dodatna sredstva.
Ono što želim još da vam kažem kada su regionalni centri, što vi volite da kažete, po evropskim standardima ili za upravljanje otpadom ili regionalne deponije i tu smo napravili ugovor pet opština, tačnije 2005. godine, opština Bač, Apatin, Sombor, Kula i Odžaci. Međutim, nije se mrdnulo nimalo, a moram da vam kažem, to znate, da te opštine predvode demokrate. Gde se stalo? Mi smo uradili sve, sve apsolutno što je do nas, ali apsolutno sve.
Dalje, kada je u pitanju ulaganje u divlje deponije, i to čime se hvalite da je Srbija bila jedna velika deponija, moram da kažem da to radite, ali da ima takođe sredina koja to vrlo savesno obavljaju. Ono što uradite to je uglavnom u predizbornim kampanjama i na tome se završi.
Evo ode ministar, taman kad sam hteo da mu kažem, pošto zna šta se dešavalo u opštini Odžaci kada su bili izbori, izađe iz sale, ali dobro, da Ministarstvo za ekologiju ima razloga da ulaže u pojedine opštine i hteo sam da mu navedem konkretan primer, u opštini Odžaci ima kanalizacija koja je druga u Srbiji početa na ekološki način, obezbedili smo negde oko 30 miliona. Kompletna investicija 120 miliona dinara. Jednostavno dok su radikali bili tamo na vlasti, država nije htela, nije imala razumevanja da uloži ni jedan jedini dinar. To je istina. Istina je bolna, ali vi morate da je prihvatite.
Svakako da ćemo nastaviti rad na izradi kvalitetnih projekata, ali morate da shvatite da mi, odnosno SRS pre svega želi da obezbedi bolji život građanima Srbije, želi da uradi sve ono što vi niste uradili u ovih prethodnih deset godina, da se ne pozivate samo na evropske integracije od kojih apsolutno nemamo ništa.
Želeo bih da vam kažem da izađete iz svojih fotelja, da obiđete naše gradove, da vidite kako naši građani žive, a ne da samo mlatite, što bi naš narod rekao, praznu slamu, da usvajamo zakone koji svoju primenu, implementaciju na terenu ne doživljavaju da bežite od stvarnih problema, da su problemi veliki i da mogu da se rešavaju, ali treba izaći među narod. Nažalost, vi to ne smete.
Ono što još želim da kažem, ovde je bilo dosta toga, dosta govora i o ovom Zakonu o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti i tu ste pokazali svoju neozbiljnost, a to je moglo da se oseti ove godine i na našoj poljoprivredi, kada su protivgradne stanice dobile po četiri rakete. Mislim da je to takva mizerija i naši poljoprivrednici nisu mogli da sačuvaju svoje useve bez upotrebe tih raketa i pretrpeli smo velike štete. Mislim da država ne razmišlja i u tom segmentu.
Ono što na samom kraju, zbog vremena, želim da vam prenesem to je da naši građani žele da žive život pristojan i dostojan čoveka u 21. veku, da ne želimo da vas par hiljada živi u izobilju, a svi ostali na otpadu.

Poslanik Živojin Stanković ima reč.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, službenici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set izmena i dopuna zakona koji se tiču regulisanja u oblasti životne sredine.
Ove zakone smo usvojili pre više od godinu dan, a kako kažu predstavnici opozicije, već danas radimo izmene i dopune zakona. Mislim da je to dobra stvar kada se nešto non-stop menja, treba ga zakonom pratiti, a ne čekati da prođe desetak i više godina pa tek onda raditi promene zakona.
Govoriću o dopunama Zakona o hemikalijama i biocidnim proizvodima. Tokom primene Zakona o hemikalijama, izrade podzakonskih akata uočeno je da privredni subjekti imaju problema u sprovođenju zakona i zato se pristupilo ovim izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama. Naravno nije narušen osnovni princip evropskih propisa iz oblasti hemikalija da se regulišu uslovi za stavljanje u promet hemikalija kao proizvoda, odnosno način utvrđivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Ovim izmenama i dopunama ne odstupa se od rešenja u evropskom propisu i dosledno se sprovodi evropsko načelo da troškove ispitivanja opasnih svojstva hemikalija, kao i druge troškove za stavljanje u promet hemikalija, snosi samo onaj ko ih stavlja u promet. Ovim zakonom predviđeno je da stručnu pomoć u sprovođenju obaveza, definisanih osnovnim zakonom, pruža Agencija uz naknadu.
Određeni podaci o hemikalijama, koje treba dostaviti Agenciji u postupku upisa hemikalija u registar hemikalija, mogu predstavljati industrijsku ili poslovnu tajnu i zbog ovoga mnogi uvoznici imaju problem oko pribavljanja podataka od stranog proizvođača. Izmenama ovog zakona je omogućeno da sam strani proizvođač dostavi te podatke Agenciji.
Za odgovore na pojedina stručna pitanja privredni subjekti se obraćaju Agenciji. Kako odgovori na ova pitanja ne zadiru mnogo u tumačenje zakona, već na struku, oni imaju mogućnost da izmenama ovog zakona angažuju Agenciju i da ona odgovori na ta stručna pitanja.
Osnovni cilj izmena zakona je isti kao i cilj osnovnog zakona, a to je uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije osiguranjem visokog nivoa zdravlja ljudi i životne sredine, kao i samog poboljšanje prometa hemikalijama sa zemljama EU i drugim zemljama.
Ove izmene i dopune utiču na proizvođača, odnosno uvoznike hemikalija, jer olakšavaju poslovanje tako što omogućava da sami odluče o načinu angažovanja savetnika za hemikalije, omogućava da se neophodna dokumentacija u postupku pred Agencijom, ako predstavlja obiman materijal, može dostaviti na engleskom jeziku što smanjuje troškove samog podnosioca.
Prilikom primene propisane dokumentacije privredni subjekti imaju niz dilema u vezi sa pojedinim stručnim pitanjima koja prevazilaze stručna mišljenja, koja se odnose na konkretnu primenu zakonskih odredbi, pa im je ovim zakonom omogućeno ili da sami sprovode istraživanja ili da do odgovora dođu na brži i efikasniji način, tako što će angažovati samu agenciju.
Omogućava da strani proizvođač može da dostavi toj agenciji podatke koji predstavljaju poslovnu ili industrijsku tajnu, što pojednostavljuje i ubrzava sam postupak.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o biocidnim proizvodima, takođe, u toku same primene zakona i u izradi podzakonskih akata, došlo je do problema kod privrednih subjekata u samoj primeni zakona, pa se poseglo za izmena ovog zakona. Sve predložene izmene i dopune su u skladu sa propisima EU i suštinski ne menjaju osnovni zakon. Dosledno se sprovodi i u načelu, da svi troškovi ispitivanja opasnih sredstava biocidnih proizvoda, kao i druge troškove u vezi sa stavljanjem ovih proizvoda u promet, snosi onaj ko ih i stavlja u promet.
Izmenama i dopunama zakona je predviđena i mogućnost da sami strani proizvođači dostave te podatke agenciji. Postiže se uspostavljanje, održavanje i unapređivanje jedinstvenog sistema u pravdanju biociodnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije, osiguranje visokog nivoa zdravstvene zaštite i životne sredine.
Ove izmene i dopune će uticati na proizvođače, odnosno uvoznike biocidnih proizvoda, jer olakšavaju postupak dobijanja akata kojima se omogućuje stavljanje biocidnog proizvoda u promet. Omogućava se da tehnički dosije, koji predstavlja obiman materijal, može da se preda na engleskom jeziku, što je finansijska ušteda za njih.
Prilikom primene propisane dokumentacije, subjekti imaju dilemu sa stručnim pitanjima. Takođe, izmenama zakona se omogućava da se obrate agenciji. Omogućava se da strani proizvođač može da dostavi agenciji podatke koji predstavljaju poslovnu ili industrijsku tajnu, što do sada nije bio slučaj. Takođe, utiče i na širu populaciju, jer je data mogućnost agenciji da ne dozvoli u stavljanje u promet biocidni proizvod koji nije dovoljno efikasan.
U toku današnje rasprave smo čuli i niz primedbi na rad samog Ministarstva i na rad ministra, i to od onih poslanika koji, kada su imali Vladu, nisu čak ni imali Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Govori se da nikad gore stanje u životnoj sredini nije bilo. Naravno da nije potrebno ministarstvo da bi se bavili zaštitom životne sredine, ali o samoj Vladi govori onaj podatak, da ko nema takvo ministarstvo, ne može ni da spomene životnu sredinu, a kamoli da brine o njoj.
Mislim da sadašnje Ministarstvo, na čelu sa gospodinom Dulićem, izuzetno dobro radi svoj posao. Zaista se brine o zaštiti životne sredine. O tome će građani dati sud. Možemo da kažemo da je to dobro ili loše, da sukobimo naša mišljenja, ali građani daju konačan sud. To ćemo videti kada dođu izbori, pa ćemo tada govoriti da li je neko dobro radio svoj posao ili nije.
Zahvaljujem se gospodinu Duliću i njegovim saradnicima u Ministarstvu, što su izašli u susret gradu Leskovcu i građanima Leskovca, jer su izuzetno brzo odgovarali na sve naše zahteve. Što se tiče obezbeđivanja papira koji se odnose na izgradnju regionalnog otpada i izgradnju reciklažnog centra, tu se naravno slažu i predstavnici opozicionih partija u lokalnom parlamentu i samo neka nastave da i dalje rade svoj posao, i te kako su na terenu i prisutni su svugde.

Dajem reč poslaniku Srboljubu Živanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, prvo želim da predstavnicima Ministarstva kažem da se već tri decenije bavim održavanje tehnoloških sistema koji služe za prenos opasnih hemikalija u Hemijskoj industriji "Zorka" u Šapcu, a isto toliko vremenom se bavim i naučnim radom u ovoj oblasti.
Slušajući ova izlaganja danas, shvatio sam koliko poslanici površno poznaju ili znaju materiju o kojoj je danas reč, odnosno ovih sedam zakona je trebalo u stvari da bude pojedinačno i od tih sedam zakona je bilo toliko materijala, toliko reči, da su zasluživali jedno pojedinačno izjašnjavanje, odnosno i obrazloženje.
Sigurno znajte da zaštita čovekove sredine i svih ovih sedam tačaka koje ste danas predstavili kao zakonsku proceduru, one u ovom periodu od deset godina vladavine DOS-ovske demokratske vlasti nemaju nekakvog značaja. Reći ću vam zbog čega nema značaja. Nema značaja jer privreda Republike Srbije ne funkcioniše. Morate da shvatite kako je o ovim pitanjima trebalo diskutovati u ranijem periodu, kada je privreda funkcionisala i radila. Sada kada privreda ne funkcioniše, gde vam je u stvari potrebna zaštita čovekove sredine.
Ovde je priča o nekakvim regionalnim deponijama komunalnog otpada, ali mi se čini da ovde niko nije pomenuo jednu opasnu fabriku koja je trebalo da bude izgrađena na području grada Šapca, koja je zahvaljujući SRS i meni, poznavajući opasnost te fabrike, to je fabrika za uništenje fizičkog i hemijskog otpada, nije izgrađena. Moram vam reći da su i tadašnja pozicija i opozicija, posle tri godine shvatile, kakva bi bila opasna bomba izrađena, fabrika ubica u samom gradu.
Što se tiče daljeg izlaganja, moram reći da sam slušao sve one koji su govorili. Moram iskreno reći, naročito, potpredsednici Skupštine koja je govorila 15 minuta, ali tako perfidno, da uopšte nije o datoj temi pričala, već je pričala o prostornom planiranju koje je juče bilo na dnevnom redu.
Gospodine ministre, takođe ste juče mom stranačkom kolegi, gospodinu Stevanoviću, tako drsko odgovorili, to moram tako da kažem, na pitanje, kada vam je govorio o sistemu koji je danas prisutan, naročito o prostornom planiranju i gde je bila tačka dnevnog reda – građevinska mafija. Vi kada god treba da govorite o tom problemu, vi izgleda taj problem, da li je to građevinska mafija, da li je to zdravstvena mafija, da li je to putna mafija, da li je to indeks mafija, vi to sakrivate, jer nećete o tome da diskutujete.
Dame i gospodo, vi ćete sada u mom izlaganju čuti jedno naučno izlaganje vezano za ovu materiju, da biste sigurno mogli da donesete zaključke.
Funkcija zaštite životne sredine je skoro u svim savremenim državama veoma afirmisana krajem 20. veka pa se, pored ekološke politike koju više ili manje vode svi politički subjekti, razvija i specifična naučna disciplina - politička ekologija.
Tehničko-tehnološka revolucija, kao rezultat nesuđenih mogućnosti ljudske kreativnosti, višestruko je unapredila civilizacijski razvoj, ali i dovela do zastrašujuće destrukcije čovekove životne okoline, i onog miljea u kome je stvoren, tako da je ugrožen i sam njegov opstanak.
Čovek ne može odustati od korišćenja svih prirodnih resursa, ali mora u tome biti krajnje racionalan, ne ugrožavajući svet prirode i pomažući mu da se razvije na sopstvenim principima. Besomučna trka za sve većim profitom ili maksimalno očuvanje prirodnog ambijenta, čistog vazduha i vode teško je rešavati dilemama svake vlade, a racionalna državna vlast se trudi da maksimalno uskladi jedan i drugi interes, ali ova vlada ne.
Privatna privredna inicijativa na tom planu se ne može kontrolisati bez strogog i restriktivnog zakonodavstva. Država s jedne strane nastoji da što manje interveniše na tržištu, s druge je motivisana ekološkim razlozima, poskupljuje proizvodnju, posebno eksploataciju prirodnih resursa, sve težim uslovima i ograničenjima, propisujući obavezne filtere za fabrička ispiranja otpadnih voda, čuvanje i uklanjanje opasnih materija, rekultivisanje takođe prostora itd.
Politička ekologija insistira na principu da priroda poseduje vrednosti po sebi, dakle, sopstvenu supstancijalnu, a ne samo upotrebnu vrednost za čoveka. Ekološkom politikom se te dve vrednosti nastoje uskladiti, jer je to uvek za dobrobit čoveka, s obzirom da su ljudi biće unutar prirode.
Potčinjavanje prirode kroz istoriju uvek je vodilo i potčinjavanju čoveka sve intenzivnijoj eksploataciji. Moderne države se orijentišu na saradnju sa prirodom, pa je koriste u onoj meri u kojoj procene da je i njena sposobnost regeneracije.
Međutim, čuvajući sopstvenu prirodnu sredinu, još besomučnije uništavaju ekološke sisteme industrijski nerazvijenih zemalja, jer njih socijalna beda tera da zanemare okolinu, s obzirom da gladna usta ne mogu da razmišljaju o zelenilu i cvrkutu ptica. Čovek je prema prirodi odgovoran koliko je i slobodan. Kad je u ropstvu, potčinjen, eksploatisan, svoju surovost on prenosi na sve ono što ga okružuje, živi i neživi svet.
Za uspeh ekološke politike potrebno je da ona sadrži četiri osnovne komponente: prvu čine pravni instrumenti zaštite, obaveze, zabrane i kažnjavanja koji destimulišu ugrožavanja prirodne sredine; druga se zasniva na podsticanju proizvodnje i potrošnje u skladu sa ekološkim resursima na osnovu tržišnih instrumenata državne intervencije; treća je bazirana na naučnim istraživanjima, informisanju i edukaciji stanovništva, obučavanju aktivista ekoloških pokreta na volonterskoj osnovi i četvrta predstavlja finansiranje konkretnih ekoloških programa, saniranja već proizvedenih ekoloških rana.
Poseban značaj u otklanjanju raznih oblika zagađenja ima upotreba genetski modifikovanih mikroorganizama, a postoji šansa da se potpuno modernizuje poljoprivredna proizvodnja genetskim inženjeringom i upotrebom mikroorganizama, koja bi se upotrebili isključivo umesto veštačkih đubriva i zaštitnih sredstava baziranih na hemijskim otrovima.
Očigledno je da biotehnologija ima sve veću perspektivu, ali donosi i nove opasnosti. Da paradoks bude veći, najrazvijenije zemlje se otvoreno odriču intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje i zalažu se za ekstenzivnije oblike, kao i pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta. Novijim varijantama politike, reciklažom strateških sirovina, ekološkim pakovanjem proizvoda i drugim merama, postižu se značajni rezultati.
Ovih dana je, dame i gospodo, aktuelna tema incident sa otrovnim crvenim muljem iz mađarske fabrike aluminijuma, koja je 4. oktobra, probivši nasip, ubila devet i povredila 150 ljudi i ostavila preko hiljadu ljudi bez krova nad glavom, pokazujući zastrašujuće neinteresovanje Srbije za pitanje životne sredine. U ovom slučaju naslovi glavnogradskih medija "Silna reka se samoprečistila", "Dunav pobedio otrovni talog", "Nivo opasnih materija u vodi ispod normale", govore sve. Namerno se zaboravlja da problem iz Mađarske u Srbiju stiže koritom reke.
Treba uzorkovati sediment reke i uveriti se, i to sediment po profilu sa problematičnim muljem koji sada ide po dnu i koji će se nataložiti, ne samo vode po površini. Otrovni elementi koji se ne mogu registrovati kontrolom reke cele sledeće godine će se prenositi dnom Dunava do Đerdapskog jezera.
Prvi problem će nastati kada počnu da se rastvaraju u jezerskoj vodi. Ti štetni metali će preko lanca ishrane najverovatnije dospeti u ribe, a onda vremenom ugroziti ljude. Takođe, Srbiju i Mađarsku vreba još jedna potencijalna opasnost, a to je prenošenje i zagađenje vazduha. Kada se toksični mulj osuši, on bi se mogao vetrom raznositi u vidu puder prašine.
Nažalost ili sreću, danas, kada privreda u Srbiji ne funkcioniše i ne radi, kada veliki privredni kapaciteti ne rade, Srbija je danas, može se reći, ekološki zaštićena država. Samo danas Ministarstvo za ekologiju i prostorno planiranje ima veliki zadatak da sakuplja plastične flaše i plastične kese, i to je u stvari ono pod sloganom "Treba očistiti Srbiju".
Dame i gospodo, mislim da gospodin ministar, kada je pre nekoliko meseci posetio grad Šabac, verovatno je išao autom koji ima tamna stakla, a verovatno je usled sunca nosio i tamne naočare, pa kada je prelazio most na Savi nije video jedno veliko smetlište, jednu veliku deponiju koja je deset metara od kupališta, a jedno 50 metara od velikog naselja ''Benske bare'', a normalno je i od velikog tržnog centra koji se zove "Intereks".
Tako da u večernjim satima možete videti hordu glodara, pacova kako odlaze ili kako prolaze i ulaze u ove objekte, pa vas pitam, gospodine Duliću, vi ste bili u Kaoni, u jednom egzotičnom pravoslavnom centru, gde ste dolazili verovatno da sa volonterima prikupite plastične flaše i čaše i da lepo ručate i da na kraju kažete kako se sve to lepo u Šapcu obavlja, ali i kako imate jednu veliku želju da se stvori regionalna deponija u Sremskoj Mitrovici, ali čini mi se, to je vrlo teško izvodljivo.
Danas građani na toj deponiji, koja nema svoj tehnički prijem, oni su kažnjeni, jer moraju pred sudom da dokazuju zbog čega ne žele da plaćaju komunalne takse, jer je to jedna od najvećih divljih deponija koja je nikla. Ona je sada na visini negde oko deset metara, ali smatramo otprilike da će se tu izgraditi jedno velelepno zdanje, a verovatno će nići novo brdo.
Zato smatram da je danas, kada je vreme decentralizacije, vreme velikog idealizma, jedinice lokalne samouprave i lokalnih vlasti, shodno tome, tim lokalnih vlasti treba dati odrešene ruke, jer one najbolje znaju kako da se bave lokalnom politikom. Evropa kojoj težimo navodno traži od nas. Baš lepo, na ovaj način će se stvoriti nova garnitura lokalnih moćnika koji na lokalnom nivou mogu da rade šta im padne na pamet, a može da pomogne kada treba spasavati propale političke projekte na nacionalnom nivou, npr. kako bi se formiralo Udruženje regiona Srbije da bi se spasila G17 plus.
Dame i gospodo, ovo sam samo hteo da vam izložim, da vam kažem šta se u stvari danas dešava ili šta je danas prisutno u Srbiji i jednom lepom pričom gospodin dr Oliver Dulić pokušava da uveri građane Srbije kako je nastala jedna velika ekspanzija čišćenja Srbije i meni je drago, a i svakom čoveku normalnom je drago da u svom okruženju ima čistu okolinu i, normalno, da ima čist grad. Ali, vi rekoste ovde o transportu opasnih hemikalija, molim vas, ako biste hteli samo malo pažnje zbog toga zato što govorimo o jednom vrlo velikom problemu.
Rekao sam da sam se u hemijskoj fabrici "Zorka" u Šapcu tri decenije bavio poslom održavanja tehnološkog sistema i još tada u to vreme u tim magacinima su bili buradi sa opasnim hemikalijama, koja ni tada, samo je jedan tehnolog znala, ali na žalost je pokojna, koja je znala šta se u tim buradima nalazi, a danas kada je došlo do raščišćavanja, odnosno do propasti te hemijske industrije, pitam se gde li su, ali nemam koga više da pitam na lokalnom nivou, jer ljudi koje treba da pitam ne znaju, pitam se – gde su se zdela ta burad koja su bila sa opasnim materijama?
Što se tiče prevoza tih opasnih hemijskih materija i to je vrlo diskutabilno i sigurno da mora da bude pod jednom velikom i striktnom kontrolom kada je u pitanju transport opasnih hemikalija, i to može da izazove jednu veliku ekološku katastrofu, jer kada se to desi nema vremena, a vi dobro znate kako se to dešava danas na železničkim stanicama na kojima raste korov, žara, koje su neurađene, koje su bez određene kontrole i bez određene zaštite. Pitam se ko je zadužen za transport takvih hemikalija.
Takođe, dame i gospodo, ovde je bilo malo reči na Odboru za nauku i tehnološki razvoj, o VIN projektu u Vinči. U tom projektu je bilo govora da bi trebalo do kraja godine da bude transport radioaktivnih materija. Dobro znate da je 2002. godine jednoj zemlji vraćen taj radioaktivni otpad, odnosno materija koja nije bila istrošena, mislim na Rusiju, vratili su nazad u zemlju porekla, što predstavlja jednu veliku finansijsku katastrofu za Srbiju, jer smo u tom pogledu mogli da se dogovorimo sa zemljom porekla i mogao je i ovaj radioaktivni otpad iz Vinče biti transportovan.
O ovom projektu je bilo reči da bi mogli o njemu diskutovati, ali vidim da niste diskutovali o ovom problemu, niti ste bilo šta u svom referatu potegli kao pitanje vezano za transport radioaktivnog otpada, a tu je uključeno nekoliko država.
Takođe, dame i gospodo, mislim da su moje kolege o ovom pitanju dosta iznele, ali to je problem koji se javljao, odnosno to je problem koji je vezan za bombardovanje i uništenje određenih objekata koji su bili pod određenom ekonomskom zaštitom. Znači, NATO pakt, iako je imao snimke, iako je znao gde treba i gde ne treba da cilja da ne bi izazvao ekološku katastrofu, on nije mislio na Srbiju i građane Srbije. Nije tada birao da li će mu to smetati, da li će bombardovati bolnice, da li će uništiti mlade živote, da li će uništavati mostove na kojima su bila deca.
I vi danas verujete onima koji su ubijali decu i to se zove ''evropska alternativa'', zajedno sa ovim izdajnicima koji su odlazili u Japan da kleče, kao da Srbija izvozi gloginje i trnjine, i zašto onaj koji je išao da kleči, zbog čega on nije sakupljao gloginje i trnjine, nego je sakupljao novac od mafijaša i kriminalaca.

Narodni poslanik Petar Jojić ima reč.