Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, oblast koja se bavi zaštitom životne sredine je oblast koja je obuhvaćena brojnim zakonima koji nemaju veliku vrednost. Predlagač ovog zakona, a i ranijih, bez malo uspeha pokušava da objasni građanima Srbije da treba da se zaštite i da treba životnu sredinu unaprediti.
Gospodine ministre, možete vi da se smejete ili da napustite Skupštinu, vi ste ovde ministar i morate da saslušate sve narodne poslanike i da ih ne omalovažavate i da im ne dajete odgovore koji su uvredljivi. Mora da vodi računa predsednik Vlade koga šalje ovde. Ovo su narodni poslanici koje treba saslušati i uvažiti.
Gospodine ministre, vi ste bili u Pančevu. Pančevo je jedna sredina koja je najzagađenija u Republici Srbiji, složićete se. S druge strane, vi ste imali priliku da pre dve godine dođete u Pančevo, da uđete u krug "Petrohemije", ''Azotare'' i ''Rafinerije''. Gospodine ministre, onoliko koliko ste učinili, to je bio samo početak, ali ste se upoznali sa opasnim otpadom koji je zapravo lagerovan u krugu "Petrohemije" u Pančevu, a vi dobro znate koliko hiljada tona tog opasnog materijala ima u "Petrohemiji".
Gospodine ministre, za početak ste preduzeli odgovarajuće mere, međutim, kako mi danas u Srbiji, a pogotovo kada je u pitanju AP Vojvodina, imamo dvovlašće. To dvovlašće se ogleda u tome kao za vreme kneževine u Srbiji. Sudili su sudovi turski, ali sudili su i kneževi.
Sada imate nadležnosti koje su prenete Vojvodini, a imate i nadležnosti koje imate vi kao ministar u Vladi Republike Srbije.
Šta rade inspekcije? Da li su republičke inspekcije nadležne, lokalne, opštinske, pokrajinske i šta radi republička inspekcija?
Gospodine ministre, obavešteni ste da sam postavljao poslaničko pitanje vezano za dodatno zagađenje Pančeva, jer građani Pančeva žive zapravo kao ptica u kavezu. Najvećim zagađivačima u Srbiji oni su okruženi. Kako žive građani naseljenog mesta Vojlovica? Kako će tek da žive sada nakon vaše saglasnosti i dozvole da se izgradi još jedan veliki zagađivač, mislim na asfaltnu bazu pored manastira u Vojlovici, kao najstarijeg manastira u Vojvodini?
Na Zapadu, gospodine ministre, dobro znate da se ni taraba ne može ofarbati bez lokalne samouprave i njene saglasnosti, ali je mesna zajednica Vojlovica dva puta davala negativno mišljenje i protivila se izgradnji asfaltne baze, ali je neko vodio više računa o interesima jednog privatnika iz Austrije da napravi upravo asfaltnu bazu i da dobije na poklon celokupnu infrastrukturu pored manastira.
Rekli ste da je deponija u Pančevu završena. Da li ste, gospodine, bili na toj deponiji? Ta deponija ne radi. Zašto nije zatvorena stara deponija?
Drugo, koalicioni partner DS-a, a to jeste Nova Srbija, koja je rukovodila higijenom u Pančevu, uspela je da izdejstvuje još jednu odluku za pljačkanje građana Pančeva, odnosno da se još jedna tarifa, a to u Beogradu nemate, samo u Pančevu, dakle, odluka za sakupljanje otpada i druga odluka za odnošenje i skladištenje otpada. To je u Pančevu, zahvaljujući jednoj pogrešnoj odluci građani plaćaju duple cene i duple tarife za odnošenje smeća.
Ta deponija se gradi 10 godina otkako je DOS došao na vlast, a znate li koliko je stotina miliona potrošeno u tu deponiju? Mnogo. Dakle, kada kažem više stotina miliona dinara, ali ona danas ne radi. Ministar Dulić kaže – ta deponija je završena. Pre godinu dana je doneta ta odluka. Ako je završena, zašto ne radi, zašto je stara deponija u centru grada, ko je to dozvolio?
Drugo, gospodine ministre, sećate se da ste obećali dva miliona evra, da će Vlada obezbediti dva miliona evra za zatvaranje bazena tamo gde je lagerovan opasan otpad, a koji je otvoren. Moram reći da ste vi prvi korak uspešno završili, ali nema vaše inspekcije da vrši kontrolu šta rade na terenu i da li inspekcija radi.
Ono što ste vi preduzeli, to je jedan početak, to je bio pozitivan početak, ali ako nastavite i naterate inspekcije, i da naterate lokalnu samoupravu da radi u okviru zakona koji vam daje to pravo, ali i pravo da nadzirete izvršenje ovih zakona koji se donose
Gospodine ministre, mislim da je potrebno da se umesto 25 ministarstava u Srbiji formira 10 ministarstava, umesto 111 agencija i direkcija, ne treba nam nijedna. Vidite koliko se ovde agencija sada i u vašem ministarstvu nalazi, formiranih i osnovanih i u drugim ministarstvima.
Ako bi ukinuli te bespotrebne agencije, direkcije i fondove, ne bismo plaćali državne sekretare, na stotine njih, ne bismo savetnike na stotine njih, ne bismo sekretarice, ne bismo vozače, ne bismo imali toliko automobila koji su u funkciji pojedinih direktora i moćnika. Na taj način više desetina milijardi dinara bilo bi ušteđeno, pa bi te pare išle u socijalne fondove, da se povećaju penzije, da se povećaju socijalna davanja i da se, na kraju, školstvo i zdravstvo u svakom slučaju poboljša.
Vi znate koliko u Pančevu boluje ljudi od malignih oboljenja, najviše u Srbiji. Zašto niste istražili šta je ostalo od bombardovanja u kanalu ''Azotare'' i ''Rafinerije'' i ''Petrohemije''? Tamo su hiljade i hiljade tona kojekakvog opasnog materijala koji treba da se i očiste. Ko će da plati to? To je sve posledica NATO bombardovanja. Kako žive sada, gospodine Duliću, građani Vojlovice, Starčeva, Topole, naseljenog mesta, Strelišta, Sodare i celoga grada? Bedno, jadno, niko ih ne uzima u zaštitu.
Imate ovakvu situaciju – prebacuje se samo odgovornost, tu je odgovoran republički inspektor. Kad pitate republičkog inspektora, on kaže – odgovorna je pokrajina, jer je pokrajina dobila nadležnost. Kad pitate nekoga iz pokrajine, on kaže – to je stvar lokalne samouprave.
Gospodine ministre, da sam ministar nijedan ovaj zakon ne bi predlagao, nego bih izradio jedan sa stručnim ljudima, jedan kodifikovani zakon o zdravstvenoj zaštiti, kao što je Zakon o obligacionim odnosima, kao što je Krivični zakonik. Tu imate sve oblasti koje su obuhvaćene, a obuhvataju jednu oblast. Prema tome, ovaj zakon nije potrebno da ovoliko ima separatnih, inflacija je u pogledu posebno onih propisa, podzakonskih akata i uredbi. Pominjete u ovim zakonima i uredbe.
Prema tome, ono što ste započeli, gospodine Duliću, u Pančevu završite. Pančevci od vas traže obavezu koju ste preuzeli i obećanje koje ste im dali, a verujem da vi to možete da učinite, samo uz malo dobre volje. Još jednom vas molim, pošaljite inspekciju da izvrši proveru zašto ne radi nova deponija i zašto je deponija stara u centru grada.

Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, gospođa Zlata Đerić, najpre.

Na kraju ove iscrpne rasprave, gde su svi izneli svoje argumente, ko je smatrao da treba da kaže nešto o ovim zakonima, mislim da ministar ima o čemu konstruktivno da razmisli i da prihvati značajan broj amandmana. Neću biti duga i neću iskoristi sve vreme. Želim samo da završim pitanje koje sam pokušala da postavim na kraju prethodnog izlaganja.
Znači, nisam eurofob, ja sam eurofil, ali shvatila sam da svet i Evropa, ona kojoj težimo, nema stalne ni prijatelje, ni neprijatelje, oni imaju samo stalne interese. Zašto mi ne bismo imali svoje interese? Zašto te interese ne bismo štitili svim svojim raspoložim sredstvima?
U ovom trenutku u Srbiji je sigurno javno zdravlje jedno od najvažnijih interesa, pa me samo interesuje, gospodine ministre, da li Ministarstvo uopšte ima ideju, ima plan, ima nameru, ima neku viziju kako će i kada početi zaista da se bavi ispitivanjem, utvrđivanjem, svođenjem nekih konačnih rezultata o tome koje su stvarne posledice NATO bombardovanja u Srbiji?
Ne mislim samo na one materijalne, ti se najbrže, najlakše i najkonkretnije mogu utvrditi i ti su nadoknadivi. Posledice koje Srbija trpi zbog toga i koje će trpeti i cela Evropa, htela to ili ne, mnogo su duže, mnogo ozbiljnije i mnogo opasnije, pa me samo interesuje, pošto smo mi to prošli i pošto to jeste fakat činjenica koju imamo u svojoj nedavnoj istoriji, da li Ministarstvo ima nameru da se ozbiljno bavi ovim pitanjem i da pred građane Srbije, koje to tišti, muči, i koje to pitanje interesuje, izađe u neko dogledno vreme sa nekim konačnim rezultatom i istinom o tome?

Gospodine ministre izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na jednoj opsežnoj raspravi. Mislim da smo otprilike došli do nekih zajedničkih zaključaka. Bez obzira na političke razlike, svima nama jeste isti cilj. Životna sredina i nije mesto gde se prelamaju naše razlike, to je mesto gde uglavnom svi treba da demonstriramo našu spremnost da zajednički radimo na popravljanju loše situacije.
Uvek je dobro čuti gde sve postoje problemi i uvek koristim priliku da svaku od vaših poslaničkih inicijativa sprovedemo tamo gde može da se deluje. Nema potrebe da postoje podsećanja da postoje divlje deponije ovde ili onde, mi smo toga i te kako svesni. Iz tog razloga upravo danas ovde jesmo, da bismo stvorili još preciznije i snažnije zakonske instrumente da u budućnosti divljih deponija bude manje, da oni koji ih stvaraju budu više kažnjavani, a da im se, s druge strane, stvori uslov da divlje deponije više ne nastaju. Tako je i kada je u pitanju upravljanje otpadom, tako je i kada je u pitanju sve drugo, sve druge oblasti koje su definisane pod jednom rečenicom – zaštita životne sredine.
Što se tiče pitanja osiromašenog uranijuma, pre godinu i po dana razgovarali smo o tome, i pre godinu i po dana ste dobili informaciju koja je bila sveobuhvatna i koja je podrazumevala tačnu informaciju kada su sanirana mesta na kojima se dejstvovalo iz vazduha sa osiromašenim uranijumom i šta je bilo sa tom municijom i na koji način se rešavao problem zagađenja životne sredine.
Studije koje su tada rađene, koje su publikovane i koje danas postoje, možemo i da vam distribuiramo. Možda će postojati potreba u budućnosti da se generalno radi jedna studija koja treba da proceni sve ono što jesu spoljni uticaji, a koji ipak utiču na to da u ovoj zemlji postoji povećanje incidencije nekih bolesti. Da li je to posledica osiromašenog uranijuma ili je posledica nečeg drugog?
Mogu da vam kažem da je Ministarstvo naručilo jednu studiju, i to bi trebalo da bude publikovano vrlo brzo. Studija se tiče posledice zagađenja životne sredine izazvane našim aktivnostima, nedovoljno dobrim upravljanjem posebnim tokom otpora, komunalnim otpadom, hemikalijama, biocidima, u proteklom periodu na ljudsko zdravlje.
Publikacija te studije će biti sastavni deo akcije "Očistimo Srbiju". Ne postoji bolji način da se podigne ljudska svest i da se upozori na probleme nego da se pokaže direktna povezanost između zagađenja životne sredine, s jedne strane i ljudskog zdravlja, s druge strane.
Činjenica jeste da mi imamo nešto povećanu incidencu deformiteta koji se javljaju kod novorođenčadi, i pojave određenih malignih bolesti, i pojave određenih metaboličkih bolesti i pojave određenih anomalija. Sve su to stvari koje su uglavnom vezane za zagađenje i to sada treba naučno dokazati, to treba publikovati i to treba da postane sastavni deo ili, da kažem, ulazni parametar u kreiranju svake politike koja nas čeka u budućnosti.
To se dešava i tamo gde je bombardovanje bilo i tamo gde bombardovanje nije bilo. To se dešava i tamo gde je bilo osiromašenog uranijuma. Nažalost, to se dešava i tamo gde ga nije bilo, tako da bih uključio i ovaj faktor kao veoma važan, ali nikada ne bih isključio onaj drugi faktor kome smo sami doprineli.
Kada pričamo o svim tim divljim deponijama kojima ste vi mene danas opisivali, njih nisu bacili Marsovci, niti su ih bacili Nemci, niti su bacili neprijatelji, njih smo bacili mi. Mi smo formirali sve divlje deponije po Srbiji i sav otrov koji ulazi u naše organizme je posledica naših aktivnosti. Toga moramo da budemo svesni.
Svaki put kada neko bude u prilici da otvori prozor i da samo baci đubre u prirodu, mora da shvati da će jednoga dana hemikalije iz tog otpada dospeti i do njega i do nekih ćelija njegove dece. Toga mora da bude svako svestan.
Svi ovi zakoni pokušavaju da poprave ono što su posledice zanemarivanja problematike zaštite životne sredine u prošlosti. Ni jednog jedinog trenutka ne tražimo odgovornost, nijednog trenutka nam nije namera da optužujemo bilo koga za propuste u prošlosti. Imamo situaciju kakvu imamo i biće potrebna ogromna ulaganja u zaštitu životne sredine, ali, kao što sam rekao na početku, biće potreban ogroman napor da se stvore institucionalni preduslovi da dobijemo dobre institucije sa stručnim ljudima kojima je važnije da ispunjavaju sve ono što su zakonske norme nego da misle o sopstvenom interesu, da misle kada će da odu kući i da ih je baš briga za ono što su posledice njihovog posla. Nažalost, toga danas ima mnogo više i u reformama koje sprovodimo moramo i to da uzmemo u obzir.
Dakle, hvala vam na podršci. Koliko sam razumeo, mnogi od vas će podržati ove zakone ili neke od njih, bez obzira na to što pripadamo različitim političkim partijama. Tako treba da bude u budućnosti. Većinu vaših amandmana smo prihvatili, o njima ćemo još razgovarati i imaćemo prilike da razgovaramo u raspravi u pojedinostima. U svakom slučaju, tim ljudi iz Ministarstva i ja smo vam zahvalni na današnjem radu.

Hvala gospodinu ministru i njegovim saradnicima.
Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o hemikalijama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o biocidnim proizvodima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom i Predlogu zakona o meteorološkoj i hidrološkoj delatnosti.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.
Zahvaljujem na saradnji.
Samo da vas podsetim da će nam sutra u 16.00 časova biti članovi Vlade.