Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo iz Ministarstva, ministra nema, evo počinjemo, želimo da ministar prisustvuje i da ga, ako je tu u blizini, pozovete i da krenemo sa raspravom.
Osnovni zakoni koje ste predložili, tih osam zakona vezanih za zaštitu životne sredine, mi kao republički poslanici ne možemo da u ovom trenutku do detalja izdefinišemo, odnosno da obrazložimo onako kako bi trebalo, zbog vremena, zbog svih okolnosti u kojima učestvujemo i mi i vi.
U jednom kratkom preletu prokomentarisaću par zakona iz našeg ugla, kako mi to vidimo i šta predlažemo konkretno da se uradi u vezi sa ovim čitavim setom koji ste pre tačno 18 meseci ovde predložili, odnosno koje smo mi kao republički poslanici ovde napadali, želeli da poboljšamo sve te aktivnosti koje su vezane za zaštitu životne sredine, ali nismo uspeli iz raznoraznih razloga i vi se sada ponovo vraćate na tu istu tematiku, odnosno želite da popravite određene članove tih zakona koje smatrate da treba da popravite.
Osnovni razlozi za promenu ovog Zakona o hemikalijama proizišli su iz poteškoća u njegovoj primeni. Predlagač kaže da izmene i dopune suštinski ne menjaju zakon. Ima nekih terminoloških usklađivanja i na primer obavezno angažovanje savetnika. To su ad hok primedbe povodom ovog zakona o hemikalijama.
Ima još i tehničkih komentara vezano za engleski jezik, gde mi smatramo da je srpski jezik ustavna tekovina i tako treba tretirati ove zakone. Naša primedba je u vezi sa stručnim pitanjima, koja imaju za cilj i stručnu nadoknadu. To je u stvari rojenje nadležnosti vezano za ovaj zakon.
Biocidni proizvod jeste aktivna supstanca ili smeša koja sadrži jednu ili više aktivnih supstanci, pripremljena u obliku u kome se snabdevaju korisnici, a čija je namena da hemijski ili biološki uništi, učini bezopasnim, spreči delovanje ili kontroliše nepoželjne organizme. Ovaj deo sam prokomentarisao zbog šire javnosti da ljudi znaju šta je to biocidni proizvod, odnosno čime se bave ovi biocidni proizvodi, čime se bavi ovaj zakon.
Ovaj zakon je usvojen prošle 2009. godine, a danas je ponovo pred nama u parlamentu. Mi smo vam i tada govorili, pisali amandmane i vi ništa, samo vrtite glavom i idete dalje. Rekli smo vam našim amandmanima, ako to može da se popravi, nikog vi iz opozicije ne slušate. Znamo da ste vi sami sebi dovoljni i da smo vam mi samo kao enterijer u toj vašoj demokratiji. U suštini nije tako kao što vidite, posle 18 meseci vršite ispravke, ne samo ovoga Zakona o biocidnim proizvodima, nego čitavog današnjeg seta.
Biocidni proizvodi više ne smeju da se reklamiraju po ovom novom Predlogu izmena i dopuna, već ste našli pravi izraz, a to je da se oglašavaju, član 1.
Idemo dalje, za davanje stručnih ocena mora da se plati naknada. Kome? E sada se pojavljuje EU, koja daje odobrenje za stavljanje u promet tih biocidnih proizvoda. Kada to rešite sada je na nama kupcima da taj proizvod kupimo, ako imamo čime da ga kupimo, da ga ne kupujemo kao što vi činite sa MMF-om po sistemu – dođem ti. Kad, kako i koliko - to još niko ne zna osim Đelića i Dinkića.
Naravno da bi i agencija nešto radila vi joj poveravate poverljive podatke, a znate i sami da više u svetu nema tih poverljivosti, sve se zna odmah. To ste predvideli članom 5. ovog zakona.
Sada ide sistem dodvoravanja. To je jezik. Može i na srpskom ili evropskom, a engleski je obavezan. Ima tih proizvoda koji nisu baš efikasni, jer uništavaju životnu sredinu onako kako su to činili Amerikanci i EU kada su nas bombardovali.
Sada se Agencija polako raščlanjava i stvara novu vrednost, a to je zastupnik čiji rad košta i koji mora da bude visokostručan za tu oblast. Sada u Evropskoj uniji mora da se prevede zakon i overi na srpski jezik, član 10.
Kada sve to organizujete nema više količine biocidnih proizvoda, već se ta količina pretapa u ukupan promet biocidnog proizvoda koji je ostvario u prethodnoj godini. Ali ko, ko je to ostvario?
Članom 12. komentarišete ko će davati stručno mišljenje i analizu o svojstvima i nameni određenih biocidnih proizvoda. Članom 13. predviđate da se plaća naknada, reklamiranja više nema, sada je na snazi oglašavanje. Članom 16. regulišete reč – zarada i ona sada postaje promet, i to ukupan promet biocidnih proizvoda. Član 17. u stavu 3. starog člana 44. reč "ekotoksikogolije" zamenjuje se rečju "ekotoksikologije", znači isto, ništa se ne menja.
Razlozi zbog čega ste predložili izmene i dopune su izrada podzakonskih propisa i akata. Prilikom izrade ovog zakona konsultovali ste švedske stručnjake koji su iz ove oblasti za vas pod "A", a naše konsultante i stručnjake smatrate pod "G", a mi predlažemo da konsultujete i rusku struku i nauku iz ove oblasti.
U vezi sa ovim biocidnim proizvodima, zalažemo se, na primer, da se šumovitost Srbije poveća. Tim zakonom je trebalo da ugradite i određene elemente u taj zakon, koji bi mogli da podstiču, a u vezi je sa svim za biocidne proizvode.
Na primer, naselje od pet hiljada stanovnika biće dezinfikovano ako se u njemu nađe jedan hektar kleke. Poruka je - podižite šume. Borova šuma u jednom santimetru kubnom vazduha ima 200 puta manje štetnih mikroorganizama nego jedan kubni santimetar ovde u Beogradu.
Naši preci su u prirodi i iz prirode koristili biocidne proizvode, na primer, operaciona sala u Drugom svetskom ratu je bila u hrastovoj šumi na otvorenom, zbog tanina koji ima ta svojstva da sprečava širenje negativnih organizama.
Ovo sam sve u komentaru dao da bi šira javnost i ljudi znali šta su to biocidni proizvodi i u kom smislu oni treba da funkcionišu.
Zakon o upravljanju otpadom. I u ovom zakonu ste uočili određene probleme, pa predlažete da pojednostavite ovaj zakon kako bi sve ovo što je u vezi sa otpadom moglo da se reši u grejs periodu do 2015. godine.
Znamo iz izveštaja o zaštiti životne sredine da u Srbiji ima preko 4.000 smetišta i da taj problem treba rešiti što pre. Da li ćete ovim promenama već jednom konačno zaustaviti političke ekskurzije koje obilaze Evropu i koje imaju za cilj da evropsko upravljanje otpadom prenesu na našu teritoriju. Od toga nema ništa.
Predlažem da ministar sa svojom ekipom obiđe i napravi urgentnu analizu, a posebno za smetišta i odlagališta koja se nalaze u zaštićenim delovima prirode, kao što su nacionalni parkovi i prirodni rezervati i da njima da prioritet, ako je to vezano za operativnost ovog zakona.
Opasni otpad mora i stručno i na državnom nivou da se odlaže, da ne bi došao u ruke raznoraznih finansijskih mešetara, koji će trgovinom omogućiti da se ovaj otpad odlaže i na prostorima gde to ni po koju cenu ne može da se odlaže. Možda je ovo samo opasna igra sa opasnim otpadom, a može da bude i gore od toga.
Zakon o zaštiti prirode. On je kruna ovog seta i taj zakon o zaštiti prirode ima veliku poruku, odnosno mi iz SRS se plašimo da ćete vi prilikom usvajanja ovog zakona napraviti veliku štetu građanima, a posebno zaštićenim delovima prirode.
Nacrt predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode donelo je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja bez bilo kakvih konsultacija sa strukom. Ovo potvrđujemo dopisom koji nam je uputila grupa naučnika i visokokotiranih ljudi iz Srbije, koji apeluju na Ministarstvo da se ovaj zakon i član 35. i član 57. važećeg Zakona, odnosno čl. 13. i 28. Predloga zakona, redefinišu u korist zaštićenih delova prirode.
Da je rađeno pod velom - neće oni to sve primetiti, zakon je postavljen na sajt u avgustu 2010. godine kada su svi koji su mogli da komentarišu bili na godišnjim odmorima.
Nacrt predloga zakona usvaja Vlada 28.9.2010. godine i taj predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode se dramatično razlikuje od verzije koja je data javnosti na uvid na sajtu Ministarstva. Zašto se tako ponašate? Ko će da vam veruje i ako je istina, kad bude bila istina?
Predlog izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode donosi mnogo prostora za uništavanje prirode u zaštićenim prostorima. Kome to ide u prilog? Znamo da niste sposobni, ni kadri da kadrovski i ekonomski propratite oblast zaštite životne sredine. Ona iziskuje mukotrpan rad i velike pare.
Evropska unija od nas zahteva da zaštitimo 12% teritorije. U Srbiji je samo 6% zaštićeno. Možda nekako uspemo još 1% ili 2% da zaštitimo, praktično smo uništili ili bar značajno narušili predele u toj meri da više nemamo šta da zaštitimo.
Od već postojećih zaštićenih prostora pod trećim režimom zaštite nalazi se preko 80% površine, pod drugim nešto preko 15%, dok je pod prvim režimom zaštite jedva malo više od 2%. Ako novi zakon stupi na snagu, samo će ta 2% ostati zaštićena, sve ostalo će biti naselja i fabrike, ski-centri i staze, jezera za veštački sneg, ko zna šta. Kada se 2% površine zaštićenih prostora prenesu na teritoriju Srbije dolazi se do 0,01% teritorije.
Februara 2009. godine smo na ovaj Zakon o zaštiti prirode podneli 21 amandman. I ove godine smo na ovaj zakon podneli više amandmana kojima želimo da zaustavimo eroziju i uništavanje životne sredine. Niste prihvatili u prošlim predlozima naše amandmane, a danas vam oni predstavljaju osnovni razlog za ''izmene i dopune'' ovog zakona.
Kome su potrebne izmene i dopune? Razlog znate vi, a mi smo sigurni da to činite zbog velikih želja za prostorom koji je tretiran ovim zakonom, a koji čini buduće tržište građevinskoj operativi.
Beograd je zauzeo prostor više od 80 hiljada hektara i on se širi, a vi prostora nemate. Ovih dana ste i ovde u srcu Beograda obezbedili kompletnu dokumentaciju po hitnom postupku da izgradite jedan mali grad od četiri hiljade i više stanovnika.
To nam ukazuje da ćete ovim zakonom, kad vam bude bila potrebna bilo koja površina u zaštićenom prostoru, upotrebiti Vladu i Ministarstvo i time obezbediti pravno valjanu sigurnost za vaše ideje i ciljeve.
''Natura 2000'' je okosnica ovih promena. Ko je ta ''Natura 2000'' i šta ona predstavlja za naš narod? Ništa i niko, ali za vas je to nešto i neko.
Zašto u zakonu niste projektovali jedan član ovog predloga da tražite štetu koja nam je učinjena i od koje će generacije da pate, a to je bombardovanje. Između ostalih i zaštićenih prostora, ta šteta je vredna dve stotine milijardi evra i ta vrednost treba da se naplati u nekom budućem vremenu od tih koji se predstavljaju kao ''Natura 2000'' i EU.
Neprihvatljivo je i dugoročno veoma štetno da ovaj mali, a vredan deo površine država sada uništi za potrebe neodrživog ekonomskog razvoja ili drugih trenutnih parcijalnih interesa, omogućavanjem brojnih po prirodu izuzetno ugrožavajućih i neuskladivih aktivnosti koje dovode do narušavanja i nepovratne izmene zaštićenih prirodnih dobara, prostora od neprocenjivog ekološkog, estetskog, naučnog, kulturnog i obrazovnog značaja.
Ova predložena rešenja odstupaju od opštih ciljeva postojećeg zakona i još više od međunarodno prihvaćenih standarda i dobre prakse u ovoj oblasti. Najviše padaju u oči čl. 35. i 57. važećeg zakona, odnosno članovi 13. i 28. Predloga zakona nisu u skladu sa suštinskom namenom zaštićenih područja u sistemu zaštite prirode.
U jednim dnevnim novinama osvanuli su napisi "Srpski nacionalni parkovi idealni za odlaganje nuklearnog otpada". Ekolozi Srbije se oglasili i kažu da država i ministarstvo na mala vrata uvode da od Fruške Gore naprave najveću deponiju nuklearnog otpada u Evropi. Ta uznemirenost je potom stala, nisu se ekolozi više oglašavali. Zašto?
Predložene izmene zakona su korak nazad, umesto da se otklone operativne manjkavosti, nudite nešto što dodatno komplikuje usaglašavanje novih pozitivnih rešenja i zatečenog stanja. Politički laici, nestručni kadrovi od lokalnog nivoa pa do ministarstava, to ste govorili sami u više navrata, sebe smatraju znalcima iz ove oblasti, ali u suštini to nije tako.
Režim zaštite prvog stepena u zaštićenim prirodnim dobrima u Zakonu o zaštiti prirode podrazumevao je strogu zaštitu, dok predlog dozvoljava neke od turističkih aktivnosti, potpuno neprihvatljivih u zonama stroge zaštite. Imate primere da se u tim zaštićenim prostorima netaknute prirode, kada bilo ko iz vladajuće koalicije smisli ili osmisli neku nebulozu, on odmah ide tamo da gradi. Šta će da grade, to oni sami znaju, a znaju to i građani Srbije.
Režim zaštite trećeg stepena u Zakonu o zaštiti prirode podrazumevao je aktivnosti aktivne zaštite i mogućnost održivog korišćenja, dok je u članu 13. Predloga "ograničeno", nije zabranjeno, sprovođenje velikog broja sasvim neodrživih aktivnosti koje potpuno devastiraju zaštićena prirodna dobra i time sistem zaštite prirode u Srbiji pod parolom održivog razvoja.
Režim zaštite, na način kako su propisani u članu 13. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, grubo odudara od temeljnih odrednica samog zakona čl. 1. i 2. Pomenute aktivnosti u neskladu su sa principima i odredbama međunarodne konvencije koju je Republika Srbija ratifikovala: Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Zakon o potvrđivanju Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, Konvencije o očuvanju migratornih vrsta, Konvencija o očuvanju divlje flore i faune i prirodnih staništa itd.
Predlog zakona o zaštiti prirode u potpunosti poništava napore i rezultate postignute u mukotrpnom procesu zaštite nacionalne prirodne baštine i prekida kontinuitet u periodu povoljnih zakonskih rešenja iz ove oblasti koji datiraju iz 90-ih godina, član 49. Zakona o zaštiti životne sredine.
Ovim zakonom ministar predlaže da se modifikuje taksa, odnosno ulazak u zaštićen prostor i da to bude jedinstveno na čitavoj teritoriji Srbije. To nije loša ideja kad znamo da su svi zaštićeni prostori u Srbiji u vrlo teškom ekonomskom stanju.
Smatrali smo da će ovim zakonom biti regulisano i finansiranje zaštićenih delova Srbije i prostora i time bi se okončala vekovna muka sa funkcionisanjem i delovanjem na ovim prostorima. Konkretno, nacionalni parkovi u Srbiji moraju biti finansirani iz budžeta Srbije, sa dugoročnim planovima i programima, da nivo finansiranja dosegne sve planirane aktivnosti na tim prostorima.
Nemojte da vam se stalno pričinjava da je jedan ili dva posto od ukupnog realizovanog prihoda sa zaštićenog prostora dovoljno da bi taj prostor funkcionisao. Obezbedite novac i uložite zbog budućih generacija koje će verovatno bolje od vas voditi računa o ovim zaštićenim prostorima.
Imao sam toliko da kažem, ali ima mnogo toga da se komentariše u vezi sa ovim zakonima. Mi smo na Odboru za zaštitu životne sredine želeli da pokušamo da skrenemo pažnju i ministru i Ministarstvu na sve ove primedbe koje su mogle do današnjeg dana da se ugrade u taj amandmanski deo, odnosno da se putem nekih amandmana popravi nešto, ne može sve, ali nismo uspeli da uspostavimo na tom odboru kontakt sa ministrom. Bilo nam je žao.
Ima mnogo otvorenih pitanja na koja ćemo mi kao republički poslanici tražiti odgovore od ministra, a sada u ovom trenutku nemamo ni vremena. To su mnoga otvorena pitanja u vezi sa ovim setom zakona koji je danas na dnevnom redu i u vezi sa drugim pitanjima, koja će možda neko spomenuti danas onako samo letimice, koja su otvorena, a u vezi su sa ovim ministarstvom i u vezi sa zaštitom životne sredine.
Kada je bio budžet, mi smo i u budžetu predlagali da se u vezi sa zaštitom životne sredine poveća budžet taj i da se poveća budžet za poljoprivredu, kako bi ova sfera zaštite životne sredine i poljoprivreda mogle da funkcionišu onako kako predviđa priroda, odnosno da taj prirodni ciklus ne poremetimo nekom voljom pojedinca ili grupe pojedinaca.