TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.10.2010.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

28.10.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:05

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži objašnjenje ili razjašnjenje na osnovu člana 286. stav 2? (Ne.)
Pošto se više niko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Dejan Radenković i narodna poslanica predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić-Dejanović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da je predsednica Narodne skupštine, Slavica Đukić-Dejanović, pored predstavnika predlagača Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, i Verice Kalanović, ministra za Nacionalni investicioni plan, pozvala da sednici prisustvuju i: Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Slađana Backović, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije, Vidoje Jevremović, direktor sektora u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Tatjana Prijić i Vera Rovčanin, načelnice odeljenja u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Nenad Ilić i Zora Ilić, savetnici ministra ekonomije i regionalnog razvoja, Irena Milošević Pajić, savetnica u kabinetu ministra za Nacionalni investicioni plan i Lidija Smiljanić, savetnik u Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije.
Nastavljamo rad.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 11-14. tačke dnevnog reda: – PREDLOZI ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O TURIZMU, ZAKONA O ZAPOŠLjAVANjU I OSIGURANjU ZA SLUČAJ NEZAPOSLENOSTI, ZAKONA O AGENCIJI ZA OSIGURANjE I FINANSIRANjE IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE I ZAKONA O FONDU ZA RAZVOJ REPUBLIKE SRBIJE
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama od 11 do 14, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova pojedine poslaničke grupe i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; Poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas takođe da će po ovim tačkama dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Đuro Perić Poslaničku grupu PUPS; narodna poslanica Nataša Mićić Poslaničku grupu LDP; narodni poslanik Milan Nikolić, Poslaničku grupu SPS - JS; narodni poslanik Arsen Đurić Poslaničku grupu DSS - Vojislav Koštunica; narodni poslanik Borislav Pelević Poslaničku grupu Napred Srbijo i narodni poslanik Zoran Krasić Poslaničku grupu SRS.
Molim sve druge poslaničke grupe, ukoliko imaju odluke o ovlašćenim predstavnicima da ih dostave radi informisanja narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, Predlogu zakona o izmeni Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije i Predlogu zakona o izmenama i dopuna Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.
Pre nego što pitam da li žele reč predstavnici predlagača, obaveštavam Narodnu skupštinu na osnovu člana 90. stav 2. i člana 87, da će današnji prepodnevni deo sednice trajati do 15.00 časova, kada će biti određena uobičajena pauza od jednog sata, dakle od 15.00-16.00 časova, a da ćemo od 16.00-19.00 časova raditi na osnovu člana 205. Poslovnika Narodne skupštine, odnosno uz prisustvo predstavnika Vlade, vreme rezervisano za poslanička pitanja narodnih poslanika.
U 19.00 časova ćemo okončati rad za danas i nastavićemo rad po sednici koja je trenutno tema našeg rada u utorak, 2. novembra.
Da li predstavnici predlagača, ministarka za Nacionalni investicioni plan, Verica Kalanović želi reč? (Da.) Izvolite.

Verica Kalanović

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je set od četiri zakona vezanih za oblast ekonomije, tačnije za oblast koja tretira zapošljavanje, turizam, osiguranje i finansiranje izvoza, oblast izvoza i podršku malim i srednjim preduzećima kroz izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj.
Kao što je praksa u prethodnom periodu, zakoni iz ekonomije moraju da daju odgovore na aktuelni trenutak, na trenutak u kom se nalazi srpska privreda, na mere i podsticaje Vlade Republike Srbije, na osnovu činjenica, na osnovu pokazatelja koje imamo na teritoriji cele Srbije, ali i na osnovu predviđanja mogućih efekata ili problema u njihovom funkcionisanju. To je cilj današnjih zakona, da se na adekvatan način odgovori na aktuelni trenutak u kome se nalazi ekonomija u Srbiji.
Pre nego što počnem da govorim o zakonima, dozvolite mi da ponovim nešto što se često čuje i sa stranica medija i u informativnim i drugim emisijama sa elektronskih medija, o činjenicama koje se često kao alarmantne saopštavaju javnosti, ali i o nečemu što jeste statistički prikaz Srbije u ovom trenutku. Bez želje da posebno komentarišem podatke, dozvolite mi samo da pročitam nekoliko najvažnijih.
Pravac demografskog pražnjenja koji je Republički zavod za statistiku dostavio za 30 godina, od 1971. do 2007. godine, govori o tome da je razlika u broju stanovnika 1971. godine u odnosu na 2007. godinu u Žabarima smanjenje za 47%, u Svrljigu za 40%, u Beloj Palanci za 38,5%, u Kuršumliji za 37%, u Bojniku za 35,5%, u Knjaževcu, Kniću, Petrovcu i Golupcu za 35%. Istovremeno, u Beogradu se broj stanovnika povećao za 33%, u Novom Sadu za 54,5%, u Staroj Pazovi za 65,5%.
Ako pogledamo stopu nezaposlenosti u ovom trenutku, u Beogradu na Savskom vencu ta stopa je 2,5%, na Starom gradu 3,8%, na Vračaru 6,7%. Ako pogledamo kolika je stopa nezaposlenosti u Vladičinom Hanu - 52%, u Bojniku 54%, u Beloj Palanci 58%, u Lebanu 60,5%.
Ako pogledamo kako to izgleda po regionima, vidimo da je u regionu Beograda 13,5%. Da odmah kažem šta podrazumevam pod regionom. Pod regionom podrazumevam one statističke regione koje smo usvojili u okviru Zakona o regionalnom razvoju. U regionu Vojvodine – 27,4%, u regionu Šumadije i zapadne Srbije – 31%, u regionu južne i istočne Srbije – 32,5%.
Ono što jeste pokazatelj ovog stanja, odnosno ono što je posledica ovog stanja, plate u različitim delovima Srbije i različitim opštinama su značajno različite. U odnosu na prosek Republike Srbije, u Vladičinom Hanu su plate niže za 47%, u Kuršumliji za 48%, u Beloj Palanci za 58%, u Lajkovcu su veće za 36%, u gradu Beogradu za 24%.
Ako pogledamo ono što je uzrok velikog broja nezaposlenih i manjih plata, kako izgleda broj preduzeća i radnji na 1000 stanovnika, u Beogradu na 1000 stanovnika imamo 64 mala i srednja preduzeća ili aktivna privredna društva. U Regionu Vojvodine – 44,5%, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,7% i u južnoj i istočnoj Srbiji 33,7%.
Nije potrebno mnogo rezona da se utvrdi kakvo je stanje u ovom trenutku u Srbiji. S jedne strane imamo veoma mali broj malih i srednjih preduzeća, veliki broj nezaposlenih i ogromne regionalne razlike. Potpuno je jasno da je to proces koji je nekoliko desetina godina unazad izazvao ove poremećaje u srpskoj ekonomiji, ali i odgovornost i obavezu i ove vlade i u ovom trenutku pred građanima Srbije ovog ministarstva da aktivnim merama uđe u proces rešavanja ovog velikog problema u stepenu nerazvijenosti različitih delova Srbije, opština i gradova i ljudi koji tamo žive.
Zbog toga svi od ova četiri zakona su vezani za dekoncentraciju institucija koja se bave pitanjima vezanim za oblast ekonomije. Mi jako dobro znamo da proces uravnoteženja regionalnih razlika i stepena razvijenosti u različitim delovima Srbije neće biti ni kratak ni lak, da dekoncentracija neće značiti izjednačavanja u stepenu razvijenosti, niti trenutno podizanje standarda, ali je značajna mera Vlade da približi institucije mestima gde je najpotrebnije.
Da sedište Fonda za razvoj bude opredeljeno u najveći grad u južnoj i istočnoj Srbiji, koji u ovom trenutku ima najmanji broj malih i srednjih preduzeća na 1000 stanovnika, to je Niš, da mala i srednja preduzeća budu podstaknuta, edukovana, pomognuta od strane institucija Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja u svom pravcu daljeg osnivanja, razvoja i poslovanja.
Takođe, u ovom zakonu se predviđa i u drugim delovima Srbije, po kriterijumima koji će se utvrđivati Statutom i odobravati od strane Vlade Republike Srbije, osnivanje filijala koje će pospešiti razvoj malih i srednjih preduzeća i pomoći u njihovom funkcionisanju. Takođe, dekoncentracija se odnosi i na Agenciju za osiguranje i finansiranje izvoza i izmene i dopune Zakone su vezane u jednom delu i za promenu sedišta iz Beograda u Užice.
Jako je važno da u regionu koji ima 13% od ukupnog izvoza Srbije imamo instituciju koja će se i infrastrukturno, između ostalog, baviti unapređenjem izvoza i izvoznih grana u Republici Srbiji.
U trećem zakonu, Zakonu o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, predviđeno je da se Nacionalna služba za zapošljavanje sa sedištem prebaci u grad Kragujevac iz Beograda i da uz postojeće dve pokrajinske nacionalne službe za zapošljavanje bude jedna od institucija u Šumadiji, koja ima veliki broj nezaposlenih ljudi, dovede na vrata građana, na vrata onih kojima je posao najviše potreban.
Kada sam govorila o aktuelnom trenutku, mislila sam i na aktuelni trenutak razvoja Šumadije i Pomoravlja, dolazak "Fijata" i komponentaša i velikog broja poslova koji će biti pred Nacionalnom službom za zapošljavanje, uz sve one poslove koje ona radi, pored toga što je u službi onih kojima je posao najpotrebniji, a to su nezaposleni.
Govorila sam u načelu o jednoj od zajedničkih stvari koja vezuje ova četiri zakona, a to je dekoncentracija institucija sa nacionalnog nivoa na gradove u Srbiji. U Užicu – Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, u Nišu – sedište Fonda za razvoj i u Kragujevcu – Nacionalna služba za zapošljavanja.
Izmene i dopune ovih zakona podrazumevaju još neke od stvari koje u ovom trenutku predstavljaju odgovor na privrednu situaciju u kojoj se nalazi Srbija. Zbog toga ću u narednom delu govoriti o svakom zakonu pojedinačno, o osnovnim ciljevima i konceptu za koji se vezuju izmene i dopune zakona, a naravno, kada budemo govorili o pojedinostima i o promenama koje su vezane za svaki član pojedinačno.
Šta je drugi osnovni razlog zbog čega su izmene i dopune Zakona o fondu za razvoj pred vama? Po dosadašnjem zakonu, u dosadašnjoj praksi, Fond za razvoj je finansirao isključivo preduzeća u privatnoj svojini. Deset godina je iza nas. Mnoga preduzeća su promenila vlasnički status.
Iz društvenih, neka su prešla u privatno vlasništvo, neka su iz privatnog vlasništva prešla u državno vlasništvo i svedoci smo svakog dana da privatizacije, koje su u Srbiji pokazale različiti stepen uspešnosti, danas i po novim modelima rešavaju kako bi se ljudi zaposlili i kako bi živeli od svog rada.
Fond za razvoj je u dosadašnjem periodu imao, možda je gruba reč, ali funkciju koja nije podrazumevala podršku državnih preduzeća. Ali, ako mi danas pogledamo preduzeća u Srbiji, bez obzira na njihov vlasnički status, bilo da se radi o stopostotno privatnim akcionarskim društvima sa još nekim oblikom svojine ili da se radi o državnim, možemo ih podeliti na uspešna i neuspešna, na ona koja su spremna da se uhvate danas u koštac, obezbede posao za svoje ljude i nastave sa radom, da ne otpuštaju radnike, i na ona koja to nažalost nisu.
Oni koji danas imaju mogućnosti da rade u Srbiji, da dobiju podršku države da bi kroz kredite ili garancije obezbedili trajno obrtna sredstva, održali broj zaposlenih i zaposlili nove ljude, treba da imaju istu šansu.
Drugi cilj ovog zakona jeste da se da podjednaka šansa i preduzećima u privatnoj svojini i preduzećima u državnoj svojini.
Kada se radi o društvenoj svojini i dalje Fond za razvoj neće finansirati društvena preduzeća u većinskom vlasništvu, ali u onim slučajevima gde je u preduzećima ispod 40% svojina društvena i ta preduzeća će se svojim menadžmentom koji je u privatnoj svojini, moći da budu podržana kroz kredite Fonda za razvoj.
Treća izmena je izmena koja je vezana na podizanje kapitala Fonda, dakle, sa 5 miliona evra na 10 miliona evra, izazovi koji su danas pred Fondom zahtevaju da Fond bude respektabilna finansijska kuća, da Fond predstavlja značajnog partnera pred poslovnim bankama i zbog toga je potrebno da vrednost kapitala bude takav kakav bi i rejting te kuće bio značajan.
Kada je u pitanju Zakon o finansiranju i osiguranju izvoza, druga značajna novina koja je vezana za izmene i dopune jeste jedan nedostatak koji se u prethodnom periodu uočio kod Zakona o agenciji za finansiranje i osiguranje izvoza Republike Srbije.
Kao što je poznato, finansiranje osiguranja izvoza vezano je za ona preduzeća, za one privredne subjekte koji su opredeljeni za izvoz. U dosadašnjem periodu finansiranje i osiguranje se odnosilo na inostrano tržište.
Novina je da se osiguranje i finansiranje izvoza kroz ovaj zakon vezuje i za poslove koji su na domaćem tržištu, koji su vezani za preduzeća koja posluju na domaćem tržištu u vrednosti izvoznog posla.
To je nešto što je u skladu sa svetskom praksom i to je nešto što će omogućiti poslovanje preduzeća u pravcu njihove likvidnosti, njihove konkurentnosti na zahtevnom tržištu. Naš predlog je da se to kroz izmene i dopune Zakona reguliše.
Kada je u pitanju Zakon o zapošljavanju, jedina izmena koja se u ovom slučaju predviđa jeste promena sedišta iz Beograda u Kragujevac.
Četvrta izmena i dopuna zakona vezana je za izmenu i dopunu Zakona o turizmu. Kao što sam malopre govorila po statistici, reći ću u ovom trenutku šta su bili osnovni razlozi za izmene i dopune Zakona o turizmu.
Ako se pogleda kakav je prihod ostvaren od turističke ponude od 2007. do 2010. godine, vidi se da je u 2009. godini Srbija zabeležila porast noćenja stranih gostiju u vreme kada su sve evropske zemlje imale pad, ali da se beleži pad deviznih prihoda koji se nastavlja i u 2010. godini.
Za prvih osam meseci, ukupan priliv je 9% manji u odnosu na prethodni period. U jednoj takvoj situaciji, odgovor resornog ministarstva je bio da se podstakne konkurencija, odnosno da se proširi krug potencijalnih pružalaca turističkih usluga.
Zakon o udruženjima, koji je donet maja 2009. godine, stvorio je uslove da i drugi subjekti, pored privrednih, obavljaju privredne delatnosti u oblasti turizma i zbog toga ovaj zakon predviđa uvođenje i drugih privrednih subjekata u odnosu na one koji su bili definisani Zakonom o turizmu. Ovi navedeni subjekti o kojima govorimo izjednačeni su u pravima i obavezama sa onim koji su do sada bili regulisani zakonskom regulativom.
Ono što takođe predstavlja predmet ove izmene i dopune, jeste ono što je intencija sektora za turizam u resornom ministarstvu od prvog trenutka, a to je da se onaj ko dobija usluge turističkih subjekata, znači onaj ko koristi turističke usluge stavi u centar pažnje. I garancije za jedan takav odnos se neprekidno povećavaju, obezbeđuju se u svim oblastima koje se u praksi pojave kao neophodne, i izmene i dopune u ovom trenutku povećavaju garancije i kada su u pitanju korisnici turističkih usluga, a sa druge strane povećava zahtev ka licencama turističkih agencija.
Garancije se odnose na oblast insolventnosti i na garancije putovanja radi naknade štete. Novina prema turističkim agencijama jeste pooštravanje uslova za dobijanje licence, tako što su stroži kriterijumi sa onim licima koja su imala učešća u osnivanju ili kapitalu organizatora putovanja kojima je već oduzeta licenca.
Ako postavimo pitanje dokle će ići izmene i dopune Zakona o turizmu, u kom pravcu povećanja garancija prema korisnicima, odnosno turistima, u povećavanju nivoa kriterijuma prema turističkim organizacijama, ići će sve do onog slučaja kada se pojavljuju u praksi inovativni modeli turističkih organizacija za organizaciju putovanja na štetu ili uz nedovoljne garancije onih koji njihove usluge koriste.
Na kraju, izmene i dopune Zakona o turizmu bave se i onim oblastima i tehničkim pojašnjavanjem onih oblasti koje nisu bile dovoljno sagledane u Zakonu o turizmu, što je praksa pokazala. To su oblasti seoskog turizma, nautičkog turizma i lovnog turizma.
Dame i gospodo, nadam se da izmene i dopune zakona iz oblasti ekonomije nikad nisu bile sporne za ovaj parlament. Nisu bile sporne zbog toga što odgovaraju aktuelnom trenutku u kojem se nalazi Srbija. Sa nizom inovativnih mera i podsticaja poboljšavaju ambijent u kome privredni subjekti posluju. Zapošljavanje i rast standarda onih koji u tim privrednim subjektima rade idu u korist svih građana Srbije. Nadam se da će vaša kreativna i konstruktivna diskusija doprineti samo poboljšanju ovih izmena.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Odbora za trgovinu i turizam, narodni poslanik Dejan Nikolić, predsednik Odbora, želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić.
...
Demokratska stranka

Dejan Nikolić

Za evropsku Srbiju
Poštovana potpredsednice, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, prošle nedelje održana je sednica Odbora za trgovinu i turizam i ja se zahvaljujem predstavnicima ministarstva koji su učestvovali na sednici ovog odbora, ali pored predstavnika ministarstva prisutni su bili i predstavnici strukovnih udruženja, udruženja banja i udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova, koji su mogli u direktnoj komunikaciji i razgovoru sa predstavnicima ministarstva i sa poslanicima da iznesu svoje viđenje izmena i dopuna Zakona o turizmu i da na direktan način utiču na njegove promene, što je osnova demokratije i parlamentarizma.
Što se samih izmena i dopuna Zakona o turizmu tiče, kritike će doći po difoltu, tu nema sumnje, ali moram da kažem nešto slično onome što sam govorio juče. Kada 20, 30 ili 40 godina nemate dalekosežne strategije razvoja turizma, kada nemate ulaganje u infrastrukturu vezano za turizam, kada destinacijski menadžment nije postojao čak ni kao termin, kada imate takvu sliku razvoja turizma, onda to umanjuje snagu kritičke reči koja se upućuje onima koji probleme žele da reše i turizam stave na noge, na kakvim je i u daleko razvijenim zemljama.
Imamo tu sreću da smo u Evropi, to je najrazvijeniji turistički region na svetu, sa preko 400 miliona turista godišnje, sa preko 230 milijardi dolara godišnjeg prihoda. Od ukupnog broja zaposlenih u EU 12% dolazi iz turizma. Turizam ima jak uticaj na platni bilans države, na zaposlenost, na investicione aktivnosti. To su dobri alati za podsticaj privrednog razvoja.
Međutim, pored toga, kao što ste rekli, dobar alat za dane ekonomske krize, što je za mene dovoljan motiv za veliko angažovanje države, ali i svih nas u podsticaju njegovog razvoja. Ovo govorim i ukazujem na konglomerat i važnost turizma, ali i na to da je pred nama veliki posao.
Sokobanja se turizmom bavi 175 godina, ali je toliko potencijala koje treba razviti. To shvatam kao jednu veliku svoju obavezu, obavezu zbog odgovornosti prema svojim sugrađanima koji od turizma žive i koji se turizmom bave. Odbor je podržao izmene i dopune Zakona o turizmu. Pozivam i ostale poslanike da podrže izmene i dopune, uz iskrenu i veliku nadu da će ministarstvo imati razumevanja za vrlo smislene amandmane koji dolaze iz strukovnih udruženja.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li izvestilac Odbora za industriju, narodni poslanik Milorad Buha, predsednik Odbora, želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave podnele sve poslaničke grupe.
Pre toga pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Đuro Perić.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Đuro Perić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvažena gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, iako je Zakonom o turizmu, koji je donet prošle 2009. godine, kako je obrazloženo, sistemski regulisana oblast turizma, ipak se nalazimo pred činjenicom da se moraju relativno brzo vršiti izmene i dopune Zakona o turizmu.
Ističe se da je ovaj predlog nastao kao rezultat analize stanja na turističkom tržištu, sagledavanja problema sa kojima se suočavaju akteri turističke privrede, turističke agencije, ugostitelji, lica koja pružaju usluge u turizmu, turistički vodiči, turistički pratioci, renta kar agencije.
Važećim zakonom je uveden po prvi put i registar turizma koji pored registracije turističkih agencija vodi i evidenciju svih pravnih i fizičkih lica koja se bave turističkom delatnošću.
U obrazloženju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu naglašava se da je potrebno preciznije urediti odredbe koje se tiču registra turizma, a koje su se u praksi već pokazale kao nedovoljno jasne.
Stiče se utisak, i to ne samo u ovom slučaju, da se vrlo brzo moraju menjati zakoni koji tek što su doneti i koji se primenjuju jednu do dve godine. Tu očigledno nešto nije u redu. Prema nekim saznanjima, u gotovo svim ministarstvima ima blizu 20% zakona koje smo doneli pre godinu ili dve, a koji moraju da se dopunjuju i menjaju.
To je očigledno loša praksa. Moglo bi se zaključiti da se predlažu pojedina neadekvatna i nestručna rešenja u tim zakonima, jer se u međuvremenu u oblastima koje se regulišu ništa bitnije ili osetnije nije dešavalo i menjalo.
Na kraju, to pokazuje i podatak da imamo izuzetno mnogo amandmana na predloge zakona od kojih se najveći broj odbije, da bi nakon godinu ili dve prevladala nova rešenja, gotovo identična ili slična ranije podnošenim amandmanima.
Zakon o turizmu je, kako se to popularno kaže, krovni zakon za sve segmente turističke privrede. Zbog toga je analiza predloženih izmena u zakonu dosta štura i načelna, tako da se iz nje ne može doneti valjan zaključak, odnosno svih predloženih izmena.
To se posebno odnosi na ekonomsku analizu jer je, na primer, novim predlozima predviđeno povećanje troškova za privredne subjekte, troškovi za kategorizaciju objekata, koje snose ugostitelji, plaćanje naknade za registraciju, evidenciju i druge usluge koje pruža registar turizma.
Na osnovu čega je, na primer, data procena da će organizatori putovanja imati troškove 1500 do 2000 evra godišnje za pribavljanje propisane garancije putovanja? Pošto je Zakon o turizmu, kao što smo rekli, sistemski zakon, neophodno je, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, uraditi kvalitetnu i sadržajnu analizu efekata propisa, tim više što je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja najveći pobornik i protagonista sveobuhvatne reforme propisa, što je za svaku pohvalu, a čiji je najznačajniji segment upravo analiza efekata propisa.
Pre podnošenja ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona o turizmu važeći zakon je opterećen velikim brojem raznih pravilnika. Čini mi se da ih ima preko 20. Međutim, ovim izmenama su predviđeni novi pravilnici koji će još više, po našem mišljenju, opteretiti ovaj zakon.
Takođe se stiče utisak da je jedan broj predloženih rešenja faktički vraćanje pojedinih odredaba iz Predloga zakona o turizmu iz 2005. godine, tako da se može zaključiti da se nije u potpunosti sagledalo i razumelo funkcionisanje i način poslovanja turističke privrede, već je u nekim slučajevima vršeno neprovereno i neutemeljeno eksperimentisanje, što se ovim predlogom izmena u nekim segmentima i priznaje. Na primer, član 21, član 28, odnosno član 60a i 68. važećeg zakona.
Dobro je što se konstatuje da se donošenjem ovog akta stvara pravni okvir, rekao bih nešto proširuje, za uspešno i efikasno upravljanje razvojem turizma, obezbeđuje se usaglašenost zakona sa odredbama drugih propisa, preporukama Saveta trgovinske organizacije i Kancelarije za pridruživanje EU, kao i preciznije definisanje odredaba koje se tiču obezbeđivanja veće zaštite korisnika turističkih usluga.
U tom smislu je dobra dopuna zakona u članu 1. kod načelnih odredaba, gde se dodaje i etički kodeks u turizmu Svetske turističke organizacije UN koji, između ostalog, sadrži načela koja se odnose na doprinos turizma u uzajamnom razumevanju i poštovanju između naroda i društva.
Želim posebno da napomenem da se na ovoj sednici Skupštine nalazi na dnevnom redu i Predlog zakona o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, o kome smo juče raspravljali. U predlogu ovog zakona nalazi se i poglavlje – prostorni razvoj turizma i odnos prema zaštiti. Tu ima niz konstatacija koje bi se morale uskladiti sa ovim zakonom i drugim propisima u vezi turizma.
Tako se, na primer, navodi da ponudi Republike Srbije nedostaju raznovrsniji turistički proizvodi koji bi mogli da privuku inostranu tražnju, posebno na kulturnom i ekološkom pitanju; zatim, da su nedovoljno afirmisani koncept održivog turizma i njegova integracija sa komplementarnim privrednim delatnostima i privrednim i kulturnim nasleđem, posebno u pogledu kulturološkog korišćenja prezentacija i finansiranja zaštite dobara od strane turizma.
Nizak je, kako se navodi, kvantitet usluga, posebno nisu usklađene cene i kvalitet u delu ponude zbog niske konkurentnosti turističke privrede. Kritički se ističe da su zanemareni socijalni sadržaji turizma, konkretno rekreacija i sport. Organizovanje sadržajno i funkcionalno zaokružene i regionalno integrisane ponude, kako se tvrdi, tek se nazire u pojedinim destinacijama i ovakva situacija upućuje na potrebu afirmacije planskog razvoja turizma.
Takođe se tvrdi da između turističkih organizacija Republike, pokrajina i lokalnih turističkih organizacija ne postoji dovoljan mehanizam koordinacije, mada mislim da to nije tačno, koliko sam s tim upoznat, da je statističko praćenje turizma u Republici Srbiji nekompletno, jer je procena da se registruje najviše 70% prometa, a da preko 30% pripada sivoj ekonomiji. Ovo su sve, po mišljenju poslaničke grupe PUPS, vrlo krupna pitanja i morala bi biti u fokusu kompletne turističke strukture.
Zadržao bih se i na nekim konkretnim, ali u pogledu regulative značajnim predlozima. Takav je, npr, slučaj sa poslovima turističkih agencija, gde se, između ostalog, predviđa da je turistička agencija, ako obavlja delatnost van sedišta, dužna da u svakom poslovnom prostoru, odnosno u mestu poslovanja, obrazuje ogranak, odnosno prostor van poslovnog sedišta, koji se registruje u odgovarajućem registru i evidentira u registru turizma. Ovo su neosporno dobra rešenja.
Isto tako je dobro da agencije mogu organizovati i realizovati putovanja učenika i studenata u inostranstvu, radi učenja stranog jezika i usavršavanja, sa mogućnošću obavljanja privrednih i povremenih poslova. Kompletno su izmenjeni i uslovi za izdavanje licenci. Promenjen je u celini i bivši član 53. u vezi sa garancijom putovanja.
Jedino se ovde postavlja pitanje na koji način i po kojim osnovnim kriterijumima se propisuju vrsta i uslovi garancije putovanja, način aktiviranja, kao i drugi uslovi. U zakonu nema kriterijuma na osnovu kojih će ministar doneti pravilnik i da li će on biti u skladu sa zakonom kojim se reguliše oblast osiguranja.
Što se tiče člana 20. kojim se menja član 60. važećeg Zakona o turizmu, ima zaista veoma ozbiljnih primedaba od strane Udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju, koje se veoma zabrinulo za sudbinu svojih članica, specijalnih bolnica za rehabilitaciju ili, kako to popularno zovemo RH centri. U prvom redu se reaguje zato što se pravi razlika između zdravstvenih ustanova, čime se krše osnovna načela Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Navedenim izmenama zdravstvene ustanove u kojima se organizuje boravak i pružaju usluge prevencije, lečenja i rehabilitacije, a koje su netipični budžetski korisnici, ostaju jedini koji za pružanja usluga smeštaja i ishrane u delu svojih kapaciteta moraju imati saglasnost ministra, jer privredni subjekti koji imaju, npr, odmarališta, domove i druge objekte za pružanje usluga smeštaja i ishrane svojim zaposlenima oslobođeni su obaveze saglasnosti ministra.
Iz ovih ustanova se tvrdi da je evidentna i jasna namera predlagača da ovim izmenama i dopunama Zakona o turizmu navedene ustanove izdvoji od ostalih privrednih subjekata koji se bave ugostiteljstvom, ali ostaju nejasni i nepoznati razlozi za to i ciljevi koji se ovim izmenama žele postići. To je utoliko pre nerazumljivo ako se ima u vidu činjenica da je osnivač ovih ustanova - Ministarstvo zdravlja Republike Srbije dalo saglasnost na bavljenje ugostiteljstvom Zakonom o zdravstvenoj zaštiti član 113. stav 2, kao i prihvatanjem statuta ovih ustanova.
Specijalne bolnice za rehabilitaciju Srbije raspolažu sa oko sedam hiljada postelja, od čega korišćenje tri i po hiljade ležaja ugovaraju sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, dok su drugu polovinu prinuđeni da ponude tržištu, kako bi opstali. Treba napomenuti da bolnička mesta u ovim ustanovama, koja su na tržištu, služe za pružanje zdravstvene nege, jer se pacijenti leče o svom trošku, uz uput ili preporuku lekara.
Republički zavod za zdravstvenu zaštitu specijalnim bolnicama za rehabilitaciju plaća samo bolesnički dan i to od 1900 do 2930 dinara po danu, te da je sa tom cenom nemoguće pokriti sve tekuće troškove. Tržišnom cenom koju plaćaju pacijenti koji se leče o sopstvenom trošku, zarađuje se za pokrivanje troškova i poboljšanja uslova smeštaja. Znači, ove ustanove ne dobijaju sredstva iz budžeta za zarade, komunalije, medicinske aparate, investiciono održavanje i druge troškove, što ih razlikuje od drugih zdravstvenih ustanova.
Na ovaj način, kako je to predloženo u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, stvara se očigledno nelojalna konkurencija na tržištu zdravstvenog turizma i medicinske rehabilitacije. Treba imati u vidu i činjenicu da se, po definiciji Evropskog udruženja banja, zdravstvenim turizmom jedino i samo mogu baviti medicinski i stručno osposobljene ustanove. Znači, bez medicine nema ni banja, u tradicionalnom smislu reči, jer zna se šta znači i naziv "banja", uvek je to išlo ka zdravstvenom smislu. To je rezultat i stav vekovnog iskustva danas najrazvijenijih zemalja Evrope.
Što se tiče novog teksta u članu 20. Predloga zakona, kako se vidi, Vlada je podnela amandman i ubacila novi stav 3. koji glasi: "Usluge trećim licima zdravstvene ustanove iz st. 1. i 2. ovog člana mogu da pružaju ako ispunjavaju tehničke, ekonomske, tržišne i druge uslove". Isto tako, dodat je i novi stav 6. ovog člana, koji glasi: "Vlada bliže propisuje uslove iz stava 3. ovog člana".
Ovim amandmanom se nešto ublažava mogućnost ličnog subjektivizma, ali na osnovu svega što se dešava u banjskom turizmu i RH centrima, čini se da bi najbolje bilo da ostane samo stav 1. ovog člana Predloga zakona. Apsurdno je, npr, i to da se rešenjem ministra daje odobrenje za pružanje usluga smeštaja i ishrane sa rokom važenja od jedne godine. Tu smo dali i amandman i o tome ćemo razgovarati kada bude rasprava u pojedinostima.
Na kraju bih još rekao da novinu predstavlja i predlog sasvim novog teksta u bivšem članu 117, koji reguliše vođenje registra turizma i koji, mislim, mnogo bolje i preciznije reguliše šta se sve evidentira u registru turizma. Nadamo se da će biti prihvaćeni neki od podnetih amandmana, pa će poslanička grupa PUPS, na osnovu toga, a u danu za glasanje, glasati za Predlog zakona.
Poslanička grupa PUPS će, takođe, glasati i za Predlog zakona o izmeni Zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, kao i za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o agenciji za osiguranje i finansiranje razvoja Republike Srbije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 13 minuta i 30 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić, pa narodna poslanica Nataša Mićić.
...
Socijalno liberalna partija Sandžaka

Bajram Omeragić

Grupa manjina
Poštovana potpredsednice, poštovana ministarko Kalanović, poštovani dame i gospodo narodni poslanici, juče sam izlaganje završio izjavom našeg uvaženog književnika Duška Radovića koji je rekao da ćemo u komunizmu svi živeti u Beogradu, a danas počinjem izlaganje izjavom ministra finansija u Vladi Francuske negde pedesetih godina koji je rekao, moleći svoju vladu da usvoji neki set mera koji će poboljšati i izbalansirati nekadašnji ekonomski razvoj Francuske – ako ne izbalansiramo, imaćemo Pariz i pustinju. To je pre šezdeset godina on rekao.
Mi zapravo sada imamo situaciju, kao što je i ministarka ovde pročitala statističke podatke, da imamo demografsku situaciju da nam nestaju sela, da nam se iz provincije ljudi sele prema Beogradu i još par centara i da ako se nastavi takav trend mi ćemo jednostavno doći u situaciju da ugrozimo ionako loš ravnomerni razvoj koji postoji u ovoj zemlji, odnosno nećemo ga poboljšati time što ćemo koncentrisati više od 60% stanovništva ili 70% u par centara u Srbiji.
Što se tiče zapošljavanja, kao poslanik bošnjačke liste iz Novog Pazara želim samo da kažem da cifre i statistički podaci koji dolaze iz ovog grada su zaista zabrinjavajući jer blizu 26.000 ljudi je nezaposleno u Novom Pazaru. Kada se to uzme i uporedi sa činjenicom da Novi Pazar u našoj zemlji ima gotovo najmlađe stanovništvo, mi dolazimo do jednog afričkog podatka udela mladog stanovništva u zapošljavanju.
Zato smatramo da država mora da učini nešto da se ovaj trend zaustavi, jer ovaj trend ima i ekonomske, ali nažalost ima i političke posledice koje su evidentne u našem regionu.
Ministarka je ovde spomenula dislokaciju mnogih institucija koje su od bitnog značaja za ekonomski razvoj. Samo kažem, da je sreće jedna od tih institucija bi bila u Novom Pazaru, koja bi pokrivala taj region Sandžaka, da se u ovom regionu učini više kako bi se ovi negativni trendovi zaustavili i da jednostavno prekinemo ovaj začarani krug, ne cirkulus viciozus koji vlada decenijama, da jednostavno ne možemo da izađemo iz tog začaranog kruga nerazvijenosti i ekonomske zaostalosti.
Inače, govoreći mnogo puta u ovoj Skupštini, ne pripadam grupi poslanika koji se zalažu za neku vrstu ekonomskog državnog intervencionizma. Međutim, ako to radi Amerika, spasavajući Siti banku i J&P Morgan i ostale finansijske institucije, ako se Angela Merkel bavi ''Opelom'' mesecima i mesecima, ako većina vlada danas u svetu s obzirom da je velika ekonomska kriza stavlja temu privatnih kompanija sa svoje teritorije kao teme u dnevnom redu svojih vlada, upravo pozdravljam ovaj zakon koji će učiniti da Fond za razvoj daje i državnim firmama kredite i upravo znam da je "Simpo" bio korisnik, ima mešoviti kapital, bio je korisnik Fonda za razvoj, a jednom ekonomskom intervencijom je poboljšao zapošljavanje u opštini Kuršumlija.
Zato pozivam u ime građana Sandžaka da sve ove firme sa teritorije RS, s obzirom da stranih investicija nema u Sandžaku, da iskoriste ovu priliku koju ćemo sada dobiti ovim izmenama i dopunama zakona i da jedan deo svoje proizvodnje ili svojih usluga presele u Sandžak i da na taj način pošalju dobru poruku, jedan "good message" građanima Sandžaka da ih država nije zaboravila.
Ta vrsta intervencionizma koja se događa u različitim periodima, svedoci smo i danas, zato pozivam Ministarstvo ekonomije da isto onako kako smo to uradili na Staroj planini investiramo u turističke objekte, da se isti model primeni na Goliji. Da vas podsetim, samo 17 minuta vožnje autom od centra Novog Pazara vi ste na 1.740 metara na Goliji.
Dok ja ovde govorim, danas su deca, desetina hiljada mladih, akcija se zove "Škola u prirodi", oni su danas na Kopaoniku, na Zlatiboru, na Divčibarama, na Tari, na drugim planinama i mi izuzetno cenimo da naša deca iz Sandžaka upoznaju ove planine, ali je nenormalno, neracionalno da deca iz Čačka, iz Pirota, iz Kragujevca ne dođu na Goliju u "Školu u prirodi".
Mi imamo velike turističke potencijale, ali zbog nerazvijenosti infrastrukture oni ostaju umrtvljeni, jednostavno ne mogu da daju svoj ekonomski efekat. Nadamo se da ova informacija koja je juče došla, koju želim da pozdravim, da ministarstva finansija i NIP-a pregovaraju ovih dana sa turskim kompanijama "Kolinom", "Jupselom" i "Makiolom" o izgradnji auto-puta Beograd-Bar.
Mislim da taj proces treba ubrzati i dajemo podršku našim predstavnicima koji pregovaraju da taj proces okončamo i, daleko bilo, da nam se ne dogodi da pregovarački proces bude završen kada smo imali jednu koncesiju koja je propala. Na Boljaru se završava taj put na teritoriji RS i kada bude izašao tu, do vrha Golije će imati 15 minuta vožnje do prve skijaške staze.
Da li mi imamo za ovaj turizam kapaciteta, Euronews i CNN su pre 15 dana objavili da u Sjenici imamo minus 3 stepena temperaturu, a ulažemo milione i milione evra da kupujemo mašine za veštački sneg u drugim delovima Srbije.
Građani Sandžaka pozdravljaju ovu izmenu i dopunu zakona o Fondu za razvoj i moram da kažem da je Fond za razvoj učinio puno za mala i srednja preduzeća u Sandžaku, ali s obzirom na budžet Fonda za razvoj i strateški cilj koji je pre neki dan odredio naš premijer u onih deset ciljeva, tamo piše – reindustrijalizacija.
Reindustrijalizacija sa 130 miliona evra budžeta Fonda za razvoj je praktično nemoguća. Kada bi se mi pitali značajnije, mi bi predložili i predlažemo ovom parlamentu i Vladi RS da najmanje još par stotina miliona uđe u Fond za razvoj, a da Fond za razvoj pređe u Razvojnu banku Srbije, ni manje ni više nego onako kao je to uradila Vojvodina. Obradovani smo da je formirana razvojna banka Vojvodine i mislim da je to jako dobar potez, ali je neophodno da dobijemo i razvojnu banku Srbije.
Naša Vlada je tu subvencijama i učešćem u podršci da se smanje kamate kod komercijalnih banaka kod kojih se naša privreda zadužuje učinila puno, ali je to nedovoljno, s obzirom da komercijalne banke danas daju čak jedan i po do dva na mesečnom nivou kredite. To su krediti koji su se u srednjem veku zvali lihvarski, to imate kod Maksa Vebera u knjizi koja se zove "Privreda i društvo". Znači, lihvarske kamate su čak u srednjem veku negativno okarakterisane.
Ovakvi krediti koje imamo na našem tržištu i visoke kamate opravdavaju se velikim rizikom na našem tržištu, ali ako pratite podatke, izveštaj tih banaka od 2000. godine, što im je veći rizik u ovoj zemlji, njihovi prihodi su sve veći. Banke moraju da dele sudbinu ovog društva. Današnji podaci kažu ovako – svi osiromašuju, samo se banke bogate, što je totalno nelogično.
Kakvo je to društvo gde su banke bogate, a građani su siromašni? Prema tome, to je još jedna poruka zašto moramo da dobijemo razvojnu banku i ako dođe do prodaje "Telekoma", naravno za dobru i adekvatnu cenu, mi predlažemo da se par stotina miliona iz te cifre uloži u razvojnu banku Srbije, da dobijemo povoljne kredite za naše privrednike i da na taj način taj ciklus reindustrijalizacije krene na najbolji mogući način.
Sa kreditima koje nude danas naše komercijalne banke, tzv. lihvarske, jednostavno to nije moguće. Da vas podsetim da je u BiH jedna banka, da joj ne spominjem ime, označena kao takva, a u Hrvatskoj se uvodi poseban porez na dobit koji ostvaruju banke. Nije to slučajno, ne bih sada ovde govorio koliko je kamata u Švajcarskoj, koliko je kamata za privredna društva u Velikoj Britaniji i Francuskoj.
Ako idemo prema Evropskoj uniji, moramo da i naše banke dovedemo u red da taj svoj poslovni rizik ovde koji su imali deset godina zaista smanje na taj način i da smanje kamate, kako bi privredni ciklus krenuo, jer bez tog privrednog ciklusa nećemo imati povećano zapošljavanje.
Ono što je za nas jako bitno u Sandžaku, a to je da što se tiče zapošljavanja, uradimo još jedan potez, a to je da firme koje imaju tzv. know how, koje rade 25 godina, imamo slučaj da se one zatvaraju, a Fond za razvoj za istu delatnosti daje novim privrednicima kredite. Treba davati nove kredite, ali moramo učiniti više da ovi koji rade se ne zatvaraju.
Imate podatak iz Novog Pazara da tri tekstilne kompanije koje su zapošljavale 450 ljudi danas rade u okolini Pekinga. Taj privrednik mi je rekao sledeće – danas druga privredna sila na planeti zemlji vodi ovakvu ekonomsku politiku sa stranim ulagačima.
On je otišao kod predsednika te opštine. Uselili su se u jednu fabriku koju su besplatno dobili, koju je napustila jedna holandska firma. Sastanak je trajao pet minuta. On je čestitao našim privrednicima što su došli da zaposle 450 Kineza. Rekao im je sledeće – gospodo, plata našeg radnika je ovde 75 dolara. To su sve osobe ženskog pola. Za sledeće četiri godine, molim vas, isplaćujte redovno plate ovim ljudima i ovim ženama. Vidimo se za četiri godine. To su vaše obaveze prema državi Kini, a za četiri godine ćemo razgovarati o porezima, doprinosima i svim ostalim davanjima koja imate prema državi Kini. To radi druga svetska ekonomska sila.
Bošnjačka lista i ja ćemo glasati za ovaj zakon, ali vas molim još jednom, učinimo da ono što radimo na Staroj planini radimo i na Goliji, ono što radimo u Kragujevcu sa 400 miliona uradimo u Novom Pazaru, ono što radimo u Vranju, uradimo i u Tutinu, ono što radimo u mnogim drugim delovima Srbije treba da primenimo i u Sandžaku, jer kako je izjavio Vensan Dežer u intervju prošle nedelje za "Blic" – državi Srbiji smo dali bespovratnih sredstava deset milijardi dolari i pet milijardi kredita. Nikada u ovom parlamentu nismo dobili izveštaj koliko je od tih 15 milijardi otišlo u Sandžak.
Za Sandžak ima još jedan veliki razlog, a to je i nestabilna politička situacija. Mislim da i u ovom procesu približavanja EU da nam taj proces nalaže da regionalni razvoj bude od izuzetnog značaja. Pozdravljam sve poteze koje je uradila naša Vlada na tom polju, ali moramo na Sandžak da obratimo malo više pažnje, s obzirom da je po stepenu stranih investicija na začelju jer, slovima i brojevima, ne postoji nijedna investicija tog tipa.
Gospodin Pajtić je prekjuče imao izjavu u Novom Sadu na sajmu da je 68.000 građana Vojvodine dobilo posao od stranih investicija, koje su šest milijardi i osamsto miliona dolara. Građani Sandžaka su izuzetno zadovoljni da to bude u Vojvodini, da postoji razvojna banka u Vojvodini, da se finansiraju svi delovi Srbije, ali molim vas obratimo pažnju i na ovaj najnerazvijeniji deo Srbije, s obzirom da ima nagomilanih ekonomskih, socijalnih i političkih problema.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je 16 minuta vremena zamenika predsednika poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić, posle nje narodni poslanik Milan Nikolić.
...
Liberalno demokratska partija

Nataša Mićić

Liberalno demokratska partija
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, gospođo ministarka, mislim da bi bilo daleko bolje, s obzirom da se radi o ekonomskim zakonima, odnosno zakonima iz ekonomske oblasti, da ste nam dostavili više podataka, analiza.
Verovatno svaka firma, svako preduzeće koje konkuriše za kredit pri Fondu za razvoj dostavi neke izveštaje, analize, planove, biznis planove, a mi ovde usvajamo zakon, a vi ste nam pročitali malo nekih statističkih podataka. Svaki kućni savet kada donosi neke ekonomske odluke raspravlja i stavi na papir neke argumente, ekonomske pokazatelje. Ne moraju to da budu grafikoni i pitice, ali molim vas da ubuduće kada raspravljamo, zato što je veoma važno za ovu zemlju, da dobijamo i adekvatne podatke da bi ta ekonomija zaista mogla da se razvija.
Drugo, htela bih da pitam da li je ministar Dinkić u Vladi, koji nije prisutan danas, a ovo su zakoni iz nadležnosti njegovog ministarstva, i da vas podsetim, nije bio prisutan ni prošli put, pošto sam, sećam se, s vama polemisala oko ovih zakona. Ne znam šta je to preče svaki put da čak ne može da dođe u parlament? Ne može da obavi raspravu o nekim zakonima, ne može da dođe jedan dan. Pet sati ovde traje ta rasprava. Šta je toliko preče od toga da odbrani zakone u parlamentu? To je zaista neshvatljivo.
Pošto ste i vi u Vladi, znatiželjna sam, a i korisno je za sve da čujemo da li je neko u Vladi imao primedbe na predloge ovih zakona? Možda ste imali bolje predloge, pa su vam u Vladi upropastili, ili sad ovako usvajamo zakone. Ovde su poslanici poniženi, imaju blanko ostavke, osim poslaničke grupe LDP koja to nema, a u Vladi ministri imaju blanko podrške i onda kakve zakone donosimo, plus ovako bez ikakve argumentacije, bez ikakvih podataka. Tu nam pročitate neke statističke podatke, malo ove demografske, zapošljavanje.
Ozbiljni su problemi i svi to znamo. Ali, ajde da pričamo šta je zajedničko, pošto ste i vi o tome počeli, ovim zakonima, osim što su iz oblasti ekonomije, za koje je nadležno Ministarstvo ekonomije, regionalnog razvoja, čiji je ministar Mlađan Dinkić, koji je ponovo odsutan u parlamentu.
Prvo, ovde se ne radi o celovitim predlozima, nego su sve to izmene i dopune koje smo radili prošle godine, sva četiri zakona, što govori o kvalitetu tih zakona koje smo usvajali prošle godine, odnosno o njihovom veku, kratkom veku ili još bolje, kratkom dahu.
Sva četiri zakona, i zapošljavanje, i rast razvoja, i izvoz su goruće teme, ono što najviše interesuje ove građane. Gde god odem u Srbiji, oni svi kažu da je glavni problem nezaposlenost, nerazvijenost područja, rast, razvoj, ali interesantno je da čak pominju i turizam i uvek kao neki izlaz, neku mogućnost, neku šansu vide u tom turizmu. Neko im je dao lažnu nadu da se bez infrastrukture, posebno turističke infrastrukture, može razvijati turizam.
Sada smo slušali Bajrama kako kaže – evo, a moja Golija tamo, ja sam iz Sandžaka, gde god odete nema veze, Negotin, Vranje, Priboj, svi imaju.
Ljudima su ostali goli životi i gola priroda. Kako da razvijamo turizam bez infrastrukture, osim da naša turistička ponuda bude da prevoz i turistička infrastruktura predstavljaju infrastrukturu, pa da još to strancima debelo naplatimo, pa da se vratimo na ono što Dobrica Ćosić kaže, nazadnost je naša prednost. Valjda se vrtimo oko toga, ne znam šta drugo.
Šta je još zajedničko u ovim zakonima? Izmene nisu suštinske, one su samo sporedne, marketinške i donekle, naročito u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu jesu da se otklanjaju neki nedostaci. Sva četiri predloga nude mnogo manje odgovora, a otvaraju mnogo više pitanja, a teme su veoma važne.
Sada bih se zadržala na prvom predlogu zakona, izmene i dopune Zakona o turizmu, koji smo prošle godine usvojili. Razumljivo i opravdano je da kažete da je razlog za ove izmene i dopune da su se pojavili neki nedostaci u praksi. Drugo, usvojen je Zakon o prekršajima, pa Zakon o potrošačima. To su dve odredbe koje je bilo potrebno promeniti u ovom Zakonu o turizmu, ali razumela bih da se radi o nekoliko odredbi, o 10 recimo, ali 67 odredbi izmena i dopuna Zakona koji smo usvojili prošle godine, znači više od pola, zato što isto nije bilo rasprave, nismo dobili neke posebne analize, podatke, tada bismo usvojili kvalitetniji zakon.
U tim silnim propustima, počev od načela, propustili ste u prethodnom zakonu da se pozovete na etički kodeks UN. Zaboravili smo da smo deo sveta. U kojim smo mi to silnim međunarodnim organizacijama, pa nam se sada eto omaklo, zaboravili smo da smo članice UN?
Zatim pojmovi, morali ste ponovo da definišete pojmove, da turistička agencija može, pored privrednih društava i privrednih preduzetnika, da tu delatnost mogu obavljati i pravna lica, to ste ispustili. Ispustili ste da ugostiteljsku delatnost mogu obavljati i fizička lica. To nisu sitne greške.
Pazite ovo – naš turizam. Lepa je naša zemlja, zaista, ali sa druge strane moramo biti svesni da nemamo more, nemamo Diznilend, nemamo golf terene, nemamo Ajfelovu kulu, nego imamo planine lepe, jezera, livade, skijališta neka, banje. U toj maloj listi te naše turističke ponude ispustili ste seoski turizam. U prethodnom zakonu vi ste ispustili seosko-turističko domaćinstvo i ugostiteljski objekat za smeštaj u domaćoj radinosti.
Isto tako je propušteno da organizator putovanja može da obavlja poslove organizovanja i realizovanja putovanja učenika i studenata radi učenja stranog jezika i stručnog usavršavanja, ali i radi obavljanja privremenih i povremenih poslova. Ne razumem kako je mogla jedna takva stavka da bude ispuštena u prethodnom zakonu?
Pošto ima puno zakona a malo vremena, reći ću vam da ste tu svašta napravili, 67 odredbi za godinu dana. To je neverovatno. To je zaista ponižavajuće i prema narodnim poslanicima. Kakav je to odnos? Nemojte da dolazite više dok ne pripremite zakone i dok ne pripremite materijale o kojima možemo kvalitetnije da diskutujemo.
U Registru turizma zaboravili ste, ovako stoji – prethodnim zakonskim rešenjem izostavljena je da se predvidi evidencija podataka o turističkim organizacijama, upravljačima turističkih prostora i turističkim animatorima. Kako je to moglo da se izostavi? Izostavili ste uopšte turističke animatore i za dobijanja licenci. Napisali ste i ovo – proširuju se ovlašćenja turističkim inspektorima da mogu vršiti proveru istinitosti kategorizacije ugostiteljskih objekata.
Pitam vas, pošto ste to propustili, a zakon je na snazi godinu i nešto, ko je onda vršio proveru te kategorizacije i ko snosi štetu za loše primenjive i neprimenjive zakone? Raduje me da ste to ispravili, valjda će sada biti bolje.
Deluje mi da je to sada potpunije, kvalitetnije, da je sveobuhvatnije, da će biti manje problema u primeni, ali poručite ministru Dinkiću da je za prethodni Zakon o turizmu dobio čistu jedinicu zato što je sada podneo 67 izmena i dopuna, a isto tako je to dobila i poslanička većina, što je još tužnije. Mogli ste vi da predložite, ministar bi prihvatio vaše predloge, ali šta ćemo pa nemamo dovoljno i sami se snalazimo.
Pričaću sada malo o Fondu za razvoj. Prošle godine smo govorili o tome da je potrebno da se napravi razvojna banka, a ne taj Fond za razvoj. Taj Fond za razvoj je umesto NIP. Navedite mi koje je to opšte dobro, koji je to rezultat NIP, nešto što je za celu zemlju dobro? Pošto nemate posla, došli ste ovde da predstavljate Dinkića.
Znači, razvojna banka u kojoj bi bili grupisani i depoziti privredni, privrednika, ali sredstva iz pretpristupnih fondova, donacija. Zar to nije ekonomski zdravije? To bi bilo i transparentnije. Osnovna zamerka ovom Fondu za razvoj je netransparentnost.
Fond za razvoj podnosi izveštaj četiri puta godišnje Ministarstvu ekonomije, gospodinu Dinkiću, a on je i predsednik Upravnog odbora. To sada izmešta u Niš, mada ne znam šta time dobijate. Hoćete da kažete da se iz tog regiona, iz Niša, nisu razvijala mala i srednja preduzeća ili uopšte privreda zato što je Beograd daleko, zato što je Fond za razvoj tri sata od Niša?
Gospođo Kalanović, izostavili ste to da kažete, niste samo izmestili sedište, nego vi u predlogu ovih izmena i dopuna Zakona predviđate da ćete otvarati filijale. Ovo nije dovoljna administracija, povećavate administraciju, a ovamo pričate o giljotinama propisa i smanjenju birokratije. Verovatno ćete zapošljavati vaše kadrove. Baš ću da vidim ko će da bude u tim filijalama i u tim sedištima.
Da ne govorim o tome da ste u Fondu za razvoj imali malverzacije, devet ljudi vam je uhapšeno iz Fonda i sada ćete da pravite filijale. Ko će to da kontroliše? Sve Dinkić - kao predsednik Upravnog odbora, kao ministar ekonomije, kao potpredsednik Vlade. To je stvarno neozbiljno.
Evo kako radi taj Fond. Molim vas da mi odgovorite. Gospođo Kalanović, vidim da se više uzrujavam ja nego vi kao neko ko prima kritike nego kao neko ko ih iznosi. Pa i to je tužno.
Molim vas da mi objasnite za Bor, pošto su bili izbori u junu u Boru. Krajem aprila dali ste jedan projekat, 120 miliona je Bor dobio. Dana 17. juna 66 projekata je Fond za razvoj dao, 122.350.000 dinara da bi se zadržalo 70 starih i oko 230 otvorilo novih radnih mesta, što znači 300 i nešto ljudi puta po još dva-tri člana domaćinstva, 1000 glasova. Kako to da nekoliko dana pred izbore Boru se odobri 66 projekata.
Zato što sam gledala sednicu upravnog odbora, gledala sam to i prosto upada u oči 66 projekata, u jednom danu baš za Bor, a baš kampanja. Da li to nije kupovina glasova? Da li to vi našim parama, svih nas i poslanika i građana, kupujete glasove za vašu partiju? Da li je to u redu, gospođo Kalanović? Ne znam kako da vas pitam. I posle kako se finansiraju stranke? Eto kako se finansiraju. Evo ovima iz transparentnosti Srbije i svima neka čuju kako se finansiraju stranke.
Trebalo bi Fond za razvoj ne da podnosi izveštaj, znači samo ministar Dinkić kao predsednik upravnog odbora sebi kao ministru, nego bi to direktno trebalo da bude podređeno DRI. Mislim da bi DRI trebalo neprekidno da vrši uvid u nadzor poslovanja Fonda za razvoj, zato što nisam sigurna, a prošle godine sam vam govorila o revizorskom izveštaju jedne institucije, to se zvalo BDO BC Excel, koja se uzdržala od mišljenja, koji je bio negativan i koji je silne nedostatke našao, i neslaganje, nepostojanje komisionih ugovora, a to im je osnovni način poslovanja i neslaganje u aktivi i pasivi, i svašta nešto.
Sada vidim da ste promenili revizorsku kuću. Od trideset revizorskih kuća je sada druga "Diloit", mada čitala sam i taj izveštaj, i ti ljudi imaju zamerke i uzdržani su od mišljenja. Zadržavaju se na tome da se oni baziraju na vašem internom izveštaju. Oni isto kažu da nisu primenjeni finansijski instrumenti, priznanje i odmeravanje, obelodanjivanje, da vam postoji neslaganje aktive i pasive po komisionim poslovima.
Znate li šta je još interesantno? Molim vas, da mi to objasnite, to me strašno interesuje. Fond za razvoj je imao obavezu po Zakonu o porezu na dobit da se oslobodi plaćanja poreza na dobit. Znači, on ne plaća porez na dobit. Znači, raspolažete indirektno budžetskim sredstvima, parama svih građana. Vi odlučujete kako ćete da investirate, kome ćete da pomognete. Za to još uzimate i kamate i pri tom ne plaćate porez na dobit.
Trebalo je da tražite saglasnost Ministarstva da budete oslobođeni od tog poreza. Vi to niste uradili, nego ste zatražili, ali niste dobili. Imate neku dozvolu iz 1994. godine koju vam je dao Slobodan Milošević i bazirate se na toj dozvoli, na tom oslobođenju poreza od dobiti i dan-danas tako funkcionišete. Tražili ste oslobođenje, ali niste dobili.
Mislim, vi u Vladi ne možete, a kako neko drugi može, recimo, šta treba da rade ostali građani kada jedan Fond za razvoj ne može, zaboga, da dobije tu dozvolu za oslobođenje poreza na dobit? Zato što verovatno, ne znam, nemam dovoljno podataka, ali verovatno da nije u redu što ste oslobođeni poreza na dobit tj. taj Fond za razvoj.
Sada bih nešto ukratko rekla o agenciji za osiguranje. Finansiranje izvoza se izmešta. Vi kažete da to jeste dekoncentracija. Nema veze ni sa regionalnim razvojem, ni sa decentralizacijom, apsolutno nikakve veze. To je samo još jedno zamajavanje. Otvarate ponovo nove filijale i šta sad? Sedišta će biti u Užicu, ali zato ćete otvarati filijale? Ništa, mala pažnja prema Užičanima za loš Zakon o regionalnom razvoju, ali ništa mnogo nisu dobili s tim.
Postoji argument, Užice je jedan od retkih gradova, a malo je takvih gradova koji imaju suficit u izvozu. Sami ste rekli da je to 13% od ukupnog izvoza, je li tako? Hajde da čovek kaže – kada ste izmestili tamo tu agenciju, pravićete filijale, a to je posebna priča, ali mi stvarno nije jasno za Kragujevac.
Po kom kriterijumu je on, hajde da kažem ovo za Užice, ali kako Kragujevac? Na primer, mene ne bi začudilo da je Zaječar, da je Bor, da je Rača, ili svejedno, ali kako baš Kragujevac? Koji je argument? Zato što je stopa nezaposlenosti 16,6%? Kragujevac nema mnogo ni neku višu, a ni mnogo nižu. Ne znam zašto nije Zrenjanin? Prosto, interesuje me, jer nemamo nikakve izveštaje. Imamo dve rečenice – izmešta se u Kragujevac i ništa više. A što je nezaposlenost na visokom nivou, nikom ništa. To je neverovatno.
Ostalo mi je samo još jedan minut, htela bih samo još da kažem za ovo zapošljavanje. Prosto, jesu važna strana ulaganja, ali je mnogo važnije osloboditi poslodavce za nova radna mesta. Znači, dati im neke olakšice. LDP je predlagao jedan ekonomski program koji smo izneli, a nismo dobili odgovor ni od ministra, a ni od vas. To je način.
Drugi način je, takođe, ulaganje u obrazovanje. Zašto ne napravite neki takav predlog? Zašto ne sednete sa Žarkom Obradovićem i da vidimo za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju? Nemačka je kao prvu meru krize koju je uradila, to je prva mera, uložila 12 milijardi evra u obrazovanje. Ne da se podele plate prosvetnim radnicima. Nakon dva meseca je uložila još 12 milijardi evra. Uloženo je 24 milijardi evra u obrazovanje.
EU je donela direktivu da do 2020. godine podigne stepen visoko obrazovanih na 40%. Mi se nalazimo na 7% i izmeštamo Nacionalnu službu u Kragujevac. Valjda ovaj vaš Vladimir Ilić više nije direktor. Dobro, sada čovek ne mora da putuje u Kragujevac i da se seli.
Ali, šta dobijamo s tim, osim što će nekoliko radnih mesta u Kragujevcu da se otvore? Postoje službe za zapošljavanje i postoje filijale. Mislim ništa. Zašto ne izmestimo MUP u Valjevo i bivšeg ministra policije, mogli bi, nije loš predlog?
Prosto, sve je jako neozbiljno. U načelu podržavamo ove izmene i dopune zakona o turizmu, a o fondu nikako. Samo da kažem još nešto, fond za razvoj, kada smo kod Evrope, napisali ste da nije primenjivo uopšte usaglašavanje sa SSP, sa normama EU, nije primenjivo jer ne postoje propisi u Evropi koji imaju takvo neko kvazičudo kao što je taj fond za razvoj. Naravno da nije promenjiv. Mislim da i mi moramo da se promenimo. Nije Evropa samo pristup evropskim fondovima i nije to samo novac, nego su to i standardi, pre svega.