Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2010. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 90 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje. Izvolite.

Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Podsećam narodne poslanike da utorkom i četvrtkom, a nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, tok sednice se odvija na osnovu člana 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine i to pre prelaska na dalju raspravu. Član 286. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine glasi – da izuzetno predsednik, odnosno ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, ima pravo iz stava 1. ovog člana, da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, a o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera i iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, i to pravo može ostvariti na sednici Narodne skupštine usmeno u jednom obraćanju u trajanju do pet minuta utorkom i četvrtkom, i to odmah nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu.

Pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 286? (Da.)

Narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Kao što je javnosti poznato, juče, 27. oktobra 2010. godine, u Sankt Petersburgu je održana sednica Parlamentarne skupštine organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti i pre nekih 15-ak dana ili više predsednik te organizacije, gospodin Grizlov, poslao je Narodnoj skupštini poziv za učešće na toj sednici, naravno u svojstvu posmatrača, pošto mi formalni članovi nismo.

U pozivnom pismu je stajalo da on očekuje da Narodnu skupštinu predstavlja predsednik Narodne skupštine i poslanici, što znači delegacija koju bi Narodna skupština oformila. Takođe, u tom pismu je naveo da mu je poznato da najmanje tri političke stranke, parlamentarne, žele institucionalnu saradnju sa Parlamentarnom skupštinom ove organizacije, pa u tom smislu je očekivao prisustvo predstavnika najmanje ove tri poslaničke grupe, to su: DSS, SRS i SNS.

Otprilike, od momenta kada je to pismo gospodina Grizlova došlo u Skupštinu, do momenta kada smo mi za njega saznali prošlo je 10-ak dana, a za to pismo smo saznali preko ambasade Rusije. Prosto, niko se ovde nije udostojio, a naročito ne predsednica Narodne skupštine, da nas obavesti o tom pozivu, ni nas ni druge poslanike, barem koliko mi znamo. Ona je odreagovala na taj poziv tek kada su pojedini šefovi ovih poslaničkih grupa nju na to usmenim putem upozorili, a to je bilo svega nekoliko dana pre održavanja ovog skupa.

Zatim je predsednica Narodne skupštine, u dogovoru sa Dragoljubom Mićunovićem, predsednikom Odbora za inostrane poslove, nekako odredila gospođu Nadu Kolundžiju da zastupa Skupštinu, pa gospođa Nada Kolundžija na taj skup nije ni otišla.

Od predstavnika vlasti na tom skupu je na kraju bio samo gospodin Bajatović. Naš predstavnik, gospodin Jovan Palalić, otišao je o našem trošku, u dogovoru sa organizatorom skupa, jer nikakav drugi dogovor sa predsednicom Narodne skupštine ovde nije bilo moguće postići.

Tako da je naše predstavljanje na tom skupu sramota za ovaj parlament, zbog načina na koji vladajuća koalicija to čini i meni je žao da predsednica Narodne skupštine, kao glavna i odgovorna za ovo, nije ovde prisutna, da mi odgovori na vrlo konkretno pitanje – koji su bili motivi i kakav je bio razlog da se dopis, odnosno pismo gospodina Grizlova ne pošalje odmah svim poslaničkim klubovima u Narodnoj skupštini?

Zbog čega je to skriveno od nas? Zbog čega je ova čitava stvar morala na silu da se odradi, tako što je vršen neformalni pritisak na predsednicu Narodne skupštine, da se uopšte bilo ko tamo pošalje? Zbog čega vlast, sa izuzetkom gospodina Bajatovića, nije na tom skupu učestvovala?

Mislim da odgovor na to pitanje leži u sledećem, neću ga prejudicirati, ali moram da dam svoj politički sud, u tome da se mislilo da će se time staviti prst u oko predstavnicima NATO pakta i uopšte Severnoatlantskom savezu, jer očigledno vladajuća koalicija ili bar jedan njen važan deo hrli u članstvo te organizacije i smatralo se da će bilo kakvo prisustvo jedne ovakve parlamentarne skupštine u Sankt Petersburgu biti sa tog stanovišta problem.

Moje drugo pitanje je za Vladu, s obzirom na nove okolnosti, na očigledne namere, kada misle da raspišu referendum o ulasku Srbije u NATO pakt? Jer se ova ista Narodna skupština opredelila za vojnu neutralnost, prisustvovanje jednoj ovakvoj sednici nema veze sa kršenjem vojne neutralnosti, kao što nema ni prisustvovanje Parlamentarnoj skupštini NATO pakta. Kada će se opredeliti za referendum, da bi se građani Srbije mogli onako kako to stoji u odlukama Narodne skupštine izjasniti o ovom važnom pitanju.

Reč ima Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što vam je verovatno poznato iz medija, grupa policajaca iz Sremske Mitrovice je 26. oktobra ove godine u ranim jutarnjim časovima brutalno pretukla Nikolu Šešelja, najstarijeg sina predsednika SRS dr Vojislava Šešelja i nanela mu teške telesne povrede.

Gospodin Nikola Šešelj je izjavio da čak postoji mogućnost da zbog ozbiljnih povreda koje je zadobio, kada ga je pretukla policija interventne jedinice iz Sremske Mitrovice, izgubi ne samo vid, već i oko.

Policija je, kao što smo mogli da vidimo, u proteklih nekoliko meseci hapsila vrlo opasne kriminalce, između ostalog i Miloša Simovića, koji je optužen za ubistvo pokojnog Zorana Đinđića, ali nismo čuli da ga je policija pretukla.

SRS zanima, poslanike SRS zanima, sve nas koji smo prijatelji Vojislava Šešelja zanima, a mislim da zanima i većinu građana Srbije, i to je moje poslaničko pitanje za Vladu Republike Srbije i za MUP, da li su ovi policajci postupali na svoju ruku? Da li se radi o tome da je grupa policajaca prekoračila svoja ovlašćenja i teško povredila službenu dužnost, kao što se navodi u jučerašnjem saopštenju MUP Republike Srbije ili su pak ovi policajci instruisani?

Da li je, u stvari, ovo atak, ne samo na Nikolu Šešelja, već pre svega, na njegovog oca Vojislava Šešelja, zato što vam je vrlo dobro poznato da se Vojislav Šešelj već skoro dva meseca nalazi u jednom vrlo delikatnom zdravstvenom stanju? Ima konstantno visok krvni pritisak, tahikardiju i aritmiju, i da je pre nekoliko dana potpisao pismenu saglasnost da mu holandski lekari urade jednu hiruršku intervenciju. Možete da mislite kao roditelji, kao ljudi, kakvo će zdravstveno stanje Vojislava Šešelja biti kada čuje, a već je čuo za informaciju da je grupa policajaca pretukla njegovog sina?

Ono što je skandalozno i to zaista moram da istaknem, jeste saopštenje policijskog sindikata, tačnije izvesnog Veljka Mijailovića, predsednika policijskog sindikata, koji kaže – da policajci nisu nikoga pretukli, da su intervenisali u nekakvoj masovnoj tuči, a da Nikola Šešelj nije povređen u navodnoj tuči sa policajcima, već je potvrdu o povredama izvadio u jednoj privatnoj klinici i da se sve ovo radi da bi se odgovornost prebacila na policajca. Time je predsednik policijskog sindikata na neki način dezavuisao MUP, koje se juče oglasilo saopštenjem, da je grupa od pet policajaca već suspendovana zbog teških povreda službene dužnosti.

Ovo saopštenje MUP je korektno i mi pozdravljamo odluku MUP-a, da se suspenduju policajci koji su uradili ovaj brutalni čin, ali ono što tražimo od Ministarstva i ono što tražimo od Vlade je da nam se objasni, da li se radi o jednom izolovanom incidentu ili se pak radi o smišljeno organizovanom prebijanju Nikole Šešelja, da bi se na taj način naneo težak udarac Vojislavu Šešelju, njegovom ocu?

Skandalozno je da na početku 21. veka u RS bilo ko može da bude brutalno pretučen. Ono što pada u oči, to je da su u prebijanju Nikole Šešelja učestvovali policajci koji su, očigledno, bez velikog i profesijalnog i životnog iskustva. Slobodan Luković ima 27 godina, Srđan Kozbašić ima 27, Željko Drobnjak ima 25 godina, izvesni Marko Mačkić ima 20 godina, Vladimir Pavković ima 30, a njihov šef Živko Šijački ima 44 godine.

Dakle, ponavljam još jedanput pitanje za Vladu i pitanje za MUP – da li imaju bilo kakva saznanja o tome da li su ovi policajci politički instruisani i da li sve ovo što se desilo sa Nikolom Šešeljem ima političku pozadinu, sa krajnjom namerom da se nanese jedan ozbiljan ljudski udarac, zdravstveni udarac, moralni udarac predsedniku SRS Vojislavu Šešelju, koji se već skoro osam godina nalazi u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala i upravo svečano dokazuje istinu o Srbiji i srpskom narodu?

Reč ima poslanica Nada Kolundžija.

Poštovana predsedavajuća, postavljam pitanje predsedniku Narodne skupštine, zbog toga što je ovde očigledno došlo do zloupotrebe ovog instituta postavljanja pitanja.

Naime, organizacija sporazuma o kolektivnoj bezbednosti, čija je Skupština održana u Sankt Petersburgu, jeste organizacija koja nikada Srbiji nije uputila nikakav zvaničan dopis, po mojim informacijama, da Srbija na bilo koji način pristupi ovoj organizaciji, i tražim da svi poslanici budu obavešteni o tome. Dakle, kao posmatrač, kao član itd.

Mi nismo član te organizacije, samim tim je nemoguće i nije tačno, niti je korektno predstavljati ovde da postoji nekakav bojkot da delegacija koja je pozvana ide na taj skup. Ne postoji nikakva delegacija, niti upućen poziv koji se odnosio na bilo kakvu delegaciju koja bi predstavljana Skupštinu Srbije na tom skupu.

Radi se o tome da je predsednica na svoje ime dobila poziv da, ukoliko može kao gost, prisustvuje tom skupu.

Kako su poslaničke grupe došle do poziva, da kao predstavnici svojih partija dođu i odu na taj skup, to je pitanje na koje takođe tražim odgovor. Naime, način na koji se sada manipuliše ovom temom, jedini rezultat koji postiže, jeste pokušaj da se vlast u ovoj zemlji dovede u situaciju u kojoj je neprijateljski raspoložena prema Rusiji.

Nema nikakve sumnje da je spoljno-politički prioritet ove Vlade, između ostalog, i razvijanje dobrih odnosa sa Rusijom, te, i pored napora nekih da to ne bude tako i da predstave kao da ova vlast ne želi dobru saradnju sa Rusijom, ta saradnja se odvija na najbolji mogući način, u interesu ove zemlje i građana i jedne i druge zemlje.

Radi se o organizaciji koju čine Rusija i šest bivših članica Sovjetskog Saveza. Nikada ova skupština nije dobila nikakav zvaničan poziv da Skupština odredi delegaciju ili poziv da se odredi prema učešću u tim delegacijama.

Zaista smatram da je nedopustivo da neko, pokušavajući da se obračunava sa partijskim protivnicima, nanosi državi nesagledivu štetu moguću, kvareći odnose Srbije sa izuzetno važnim strateškim partnerom kakav je Rusija.

Mislim da ćemo morati da povedemo, na neki način, ozbiljnu debatu o tome, na koji način se i ovaj institut postavljanja pitanja zloupotrebljava, kako bi se slale poruke koje mogu drastično da kvare poziciju Srbije u međunarodnim odnosima. Smatram da niko, bez obzira na to što pripada bilo kojoj političkoj partiji, ne može da se postavi na način koji će građanima Srbije nanositi štete, samo zato da bi oni našli neku javnu priliku da se obračunavaju sa Vladom i ovom vladajućom većinom.

Da li još neko od predstavnika ili ovlašćenih predstavnika želi da zatraži objašnjenje ili objašnjenje? (Da.) Narodni poslanik Jovan Damjanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana je bila grupa Roma sa Kosova iz sela Prilužje. Upravo želim da ukažem na neka dešavanja koja ne idu u interes poštovanju ljudskih prava manjina, a osobito romske zajednice, niti demokratizacije naše države.

Otac Emini Džema iz Prilužja je radio u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Prilužju i kao zaslužni radnik otišao je u penziju. Na njegovo mesto je primljen njegov sin Emini Džemo koje je radio godinu dana. Posle toga je došlo do konkursa gde su mu obećali da će da ga prime, gde je on radio po svim zadacima i obavezama kao čovek, da radi ono što treba. Međutim, na konkursu je primljen rođak direktorke, čovek koji ima šestoro dece, nigde ne radi, on je ostao bez posla.

Pitam se da li u našem demokratskom društvu može ovako da se primenjuje pravo prema jednoj populaciji koja je na najnižim marginama?

Svi znamo da smo ovde u ovom parlamentu izglasali dosta zakona koji su u interesu romske zajednice i njihovih prava. Apelujem i molim državu da efikasnije uključi u društvo, socijalni i ekonomski razvoj romski narod. Ovaj proces mora biti podržan regionalno, a osobito na lokalnom nivou.

Na lokalnom nivou imamo najvećih problema. Romska zajednica je i dalje marginalizovana, što podriva poštovanje njihovih ljudskih prava i sprečava njihovu integraciju u društvo, kao i njihova sva prava koja su im u ovom parlamentu izglasana.

Posebno ću napisati dopis gospođi predsedavajućoj Skupštine i da se ovo pitanje reši.

Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ponovo želim da postavim jedno pitanje koje sam više puta postavljao u parlamentu i još uvek nisam dobio adekvatan odgovor na to pitanje.

Postavio sam premijeru Mirku Cvetkoviću pitanje kada je bio ovde prisutan da li je posao sa "Nuba investom" regularan, da li on kao premijer stoji iza toga, da li opravdava da nije bio potreban tender i tenderska dokumentacija, da li je opravdano da firma koja je uložila 3.000 evra u Srbiju, registrovana, bez jednog zaposlenog, bez ikoga, dobije tako veliki posao u Srbiji da prati koridore 10 sa optičkim kablovima i ko je to tu uradio krivično delo, mada je nadležni direktor odbio da potpiše i pod prisilom potpisali su neki drugi ljudi? Svi koji su se izjasnili o tome rekli su da je to nezakonito i da ne može tako da se završi.

Da li je ministar Dulić napravio krivično delo? Da li je tužilaštvo preuzelo određene mere u skladu sa zakonom povodom ovog slučaja?

Drugo pitanje koje sam postavio premijeru, a već dva meseca nisam dobio odgovor na to pitanje – ko je ovlastio zamenika pravobranioca Republike Srbije da se u ime Republike Srbije i Vlade Republike Srbije izjasni da ih akcije "Jugobanke" u "Zagrebačkoj banci" Srbiju ne interesuju i ko je dao nalog da se te akcije prebace na privatne račune koji su pod šiframa i čiji su to računi pod kojima se danas nalazi novac koji je jednostavno prebačen posle privatizacije "Zagrebačke banke"?

Ponavljam, da li su preduzete određene zakonske mere protiv zamenika pravobranioca Republike Srbije koji je to uradio, ko ga je ovlastio, koja su to sredstva bila u pitanju i gde se sada nalaze, i da li je "Jugobanka", koja je u stečaju, imala bilo kakve koristi od "Zagrebačke banke" čiji je bila osnivač?

Prema tome, zamolio bih gospodina Cvetkovića da mi odgovori na ova dva pitanja koja su izuzetno značajna i da jednostavno odgovor dostavi u zakonskom roku, mada to do sada nije uradio?

Ovo pitanje ću ponavljati sve dok ne dobijem odgovor od nadležnog ministra, tadašnjeg ministra finansija, a danas premijera Republike Srbije?