Narodni poslanik Vlajko Senić, pa pravo na repliku narodnom poslaniku Velimiru Iliću.

Poštovana ministarka, poštovani saradnici, predsedavajuća, narodni poslanici, u ime poslaničke grupe želim da razjasnim nekoliko stvari. Rečeno je da smo mi, pretpostavljam da se misli na političku stranku, uništili Kragujevac, uništili Raču.
Prvo, bilo bi dobro da, ukoliko budemo imali dovoljno energije, sredstava i stranih investicija na način na koji smo uništili Kragujevac i Raču, da uništimo još neki grad u Srbiji koji se nalazi u teškom stanju, u kakvom su se svojevremeno nalazili Kragujevac i Rača.
Kragujevac je bio grad duhova. Fabrika koja zapošljava fiktivno ljude, koja je primila nekoliko stotina miliona evra iz budžeta da bi se ta fikcija održavala, a Vlada Srbije je, i mi to nećemo da kažemo da je to G17 plus, mi kažemo da je to projekat Vlade gde je učestvovao gospodin Dinkić, gde je svoj značajni doprinos angažovanjem dao i Boris Tadić, preokrenula to u potencijalno najvećeg izvoznika iz Srbije i fabriku koja će zapošljavati 2000 ljudi i nekoliko hiljada ljudi koji će biti kooperanti u svemu tome. Ne vidim šta je tu loše za Srbiju i šta je tu loše za Kragujevac i Raču.
Imali smo ovde ljudi ispred Skupštine, ispred Agencije za privatizaciju i nisu znali šta da rade. Nisu imali nikakvu budućnost. Dobili su fabriku koja zapošljava toliko ljudi, da ne mogu da rade samo ljudi iz Rače, nego i iz regiona. Otvara se takođe i fabrika u Nišu.
Možda je to vama smešno, ne ljutim se što se vi smejete. Mislim da svako ima pravo da na različit način tumači ovo ovde što se govori u Skupštini, ali nije fer, rekao bih, o predsednicima opština u Srbiji govoriti na taj način. To su vaše kolege, i gospodin Ničić, i gospodin Verko iz Kragujevca, i gospodin Vidoje Petrović. To su ljudi koji imaju poverenje građana u opštinama u kojima vode taj posao. Verujem da će u nekim narednim, a mi se zalažemo da to budu direktni izbori, biti izabrani direktno od građana i biti neki predstavnici na pravi način.
Za kraj, što se Mobtela tiče. Mobtel je, dragi prijatelji i poštovani građani, bila kompanija naša iz koje se finansirala jedna porodica u Srbiji. Mobtel je prodat na način na koji je to najbolje bilo moguće učiniti. U tom trenutku je dobijena ogromna svota novca.
Sada se kao narodni poslanik pitam – da li je naša obaveza bila da branimo interese jedne porodice ili jedne familije koja i dan-danas od tih prihoda živi, ili interes građana Srbije? Mislim da je odgovor vrlo jednostavan. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Velimir Ilić, pravo na repliku.

Znate kako, meni je jako žao što opet gospođa ministarka koristi neistine. Tačno je da je ulica u Čačku Đorđa Tomaševića dužine četiri kilometra. Tačno je da je ova 800 metara. Tačno bi bilo da je to pet puta više. Znači, ova u Čačku bi koštala 800 ili 750 miliona evra, ako bi išli po cenovniku ulice iz Loznice. Je li tako?
Prema tome, gospođo, sutra idite i premerite i videćete da je to četiri kilometra, da je 200 miliona četiri kilometra, a da je 800 metara koštalo 130 i nešto miliona. To je bilo tada kada je evro bio 74 dinara. To je tada skoro bilo dva miliona evra, gospođo. Skoro dva miliona evra.
Da vam završim samo, Niš – Dimitrovgrad budući auto-put je prošao koncesiju, a na tenderu se niko nije javio jer je mali saobraćaj. Kada je prošao koncesiju, postoji projektna dokumentacija. Nije tačno, ovaj parlament je izglasao obe koncesije zajedno. Istog dana je izglasana koncesija Horgoš-Požega i Niš-Dimitrovgrad. Proverite to u dokumentaciji.
Nemojte govoriti neistine, ali su se desili mnogi projekti koji su bili vrlo važni. To su tunel Šargan, to je Borova Glava na Zlatiboru do Kokinog Broda kompletna rekonstrukcija, do Makedonije kompletna rekonstrukcija, Novi Sad-Subotica kompletna rekonstrukcija one jedne trake, hrvatska granica kompletna rekonstrukcija, Republika Srpska kompletna rekonstrukcija i proširenje svih tunela kroz Sićevačku klisuru i železnički saobraćaj. Ovo što je izdvojeno za železnički saobraćaj, 18 mostova na železničkom koridoru 10, tuneli na koridoru 10, rekonstrukcija pruge Beograd-Bar do Valjeva i niz drugih projekata koji su rađeni u Ministarstvu za infrastrukturu.
Nemojte sada vi meni objašnjavati da nije rađeno ništa. Vi znate da 2004. godine …

Dva minuta, narodni poslaniče. Vreme za repliku je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan J. Nikolić. Posle njega narodni poslanik Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, uvažena gospođo ministre i saradnici iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS-JS pozdravlja opredeljenje Vlade da se važne institucije dislociraju iz Beograda u unutrašnjost.  U danu za glasanje podržaćemo zakon ili izmene i dopune Zakona o Agenciji za finansiranje i osiguranje izvoza, izmene i dopune Zakona o Fondu za zapošljavanje i izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj. Takođe ćemo podržati i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
Pre nego što pređem na komentar pojedinih odredaba zakonskih rešenja, mislim da je dobra prilika da porazgovaramo malo o pre svega ekonomskim prilikama u unutrašnjosti Srbije, posebno u ekstremno nerazvijenim područjima Srbije, o čemu se nažalost dosta malo govori u ovom parlamentu.
Dolazim sa juga Srbije, iz Pčinjskog okruga, i izneću samo nekoliko podataka koji pokazuju u kakvom se stanju jug Srbije, kada je privreda i njen razvoj, u ovom trenutku nalazi. Kao osnovni indikator ekonomskog razvoja određenog područja svakako da je infrastruktura kao pokazatelj i razvijenost određenog područja. Ako samo uzmemo stanje putne privrede i stanje železničke mreže na jugu Srbije, možemo konstatovati da je veoma loše i da ne postoji adekvatna putna povezanost između urbanih i ruralnih sredina.
Da ne govorim o zaostajanju juga Srbije u tim osnovnim ekonomskim indikatorima, kao što je rast BDP po zaposlenom, prosečna zarada i stanje zaposlenosti i svi ti podaci dobro ilustruju sve dublji jaz u Republici Srbiji između nerazvijenih i razvijenih područja. Makar da iskreno rečeno kažemo da i ostali deo Srbije u pogledu razvoja u odnosu na okruženje beleži dosta niske rezultate.
Nažalost, u ovako nerazvijenim područjima proces privatizacije teče veoma sporo, a i tamo gde se privatizacija i ostvari, retki su primeri uspešne privatizacije. Dobar deo istih se poništi, firma se vraća u vlasništvo države i veoma često dolazi do stečaja, jednostavno, u ovakvim regionima prateća je pojava da imamo stalni nedostatak investicionih aktivnosti.
Naravno da je vrlo visoka stopa nezaposlenosti i sa malim izgledima, iako smo juče razgovarali o prostornom planiranju, da u dogledno vreme stanje može da se popravi. U takvim situacijama, javlja se jedan vrlo specifičan demografski problem. Ljudi se u potrazi za poslom iseljavaju. Sela ostaju prazna, čitave teritorije se prazne.
Nažalost, veliki broj kapaciteta koji je ranije funkcionisao na ovakvim prostorima više ne postoji. Mnoge proizvodnje, iako ih evidenciono ima, ne funkcionišu i mnogi prirodni potencijali kraja se ne koriste, da ne govorim o vrednim turističkim potencijalima, kada je jug Srbije u pitanju, jer obiluje banjama, lečilištima, jezerima, planinama koje ostaju zbog nedostatka sredstava prazne.
Kada je Pčinjski okrug u pitanju, možda najbolje govore podaci da od 229.597 stanovnika koji žive u 336 naseljenih mesta, svega 40.104 je zaposleno u svim sektorima i javnim službama. Radi, dakle, 17,6% od ukupnog broja stanovnika okruga. Broj onih kojima je posao nasušna potreba je 30.244, a u nekim opštinama podaci su izuzetno zabrinjavajući; recimo, u Preševu posao traži 6.778 radnika ili 66,7% od ukupnog broja radno sposobnog stanovništva.
Stopa nezaposlenosti na nivou Pčinjskog okruga je 42,9%. Ako je republički prosek 27,8%, onda je veoma jasno koliko je jug u zaostatku u razvoju u odnosu na prosek Srbije. Prosečna neto zarada 2009. godine u opštini Vladičin Han je bila 14.949 dinara, a u Srbiji prosečna neto zarada tokom te iste godine iznosila je 31.733 dinara. Da naglasim, govorim uvek o proseku, ne o ekstremno ili o razvijenim opštinama gde su razlike u mnogim indikatorima u stepenu razvoja između jedan i deset, pa i 20 puta.
Smatram da je predlog Vlade Republike Srbije da određene institucije dislocira iz Beograda dobar početak, da se nagomilani razvojni problemi Srbije izbliza vide i počnu brzo da rešavaju, a da se sredstva Fonda za razvoj, podsticajna sredstva za zapošljavanje i sredstva PIO usmeravaju za podsticaj proizvodnje.
Kada je u pitanju Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za finansiranje i osiguranje izvoza, svi znamo da je izvoz Srbije nasušna potreba. Tržište Srbije je malo sa aspekta broja potrošača, pre svega, ali i nizak životni standard dodatno sputavaju potrošnju koja se u razvijenim ekonomijama normalno odvija. Mi i tako male proizvodne kapacitete koje ovog trenutka imamo ne možemo u potpunosti da zapustimo ako se opredelimo samo za tržište Srbije.
Mi bismo morali da uposlimo kapacitete ogromnim ulaganjima i naporima koje moramo zajednički da napravimo da povećamo izvoz van granica Republike Srbije. Poteze koje je Vlada Republike Srbije učinila do danas, pre svega mislim na sklapanje Sporazuma o bescarinskom trgovanju, sa velikim ekonomijama sveta, kao što je Rusija, Turska, Belorusija i druge, benefita koje uživamo kod zemalja EU i ugovora koje smo potpisali sa zemljama CEFTA, stvaraju pretpostavku da možemo izvoziti više od drugih i povoljnosti koje nam se u tom smislu u bescarinskoj zoni pružaju, da možemo da napravimo respektabilan izvoz u odnosu na visinu izvoza koju u ovom trenutku imamo.
Nakon svih dešavanja na prostorima Jugoslavije, pa posle toga na prostorima Srbije i zadnjih 20 godina posebno, završnicu je svetska ekonomska kriza napravila takvu da mnoge privredne subjekte, male, srednje i velike prati ogromna nelikvidnost i nedostatak sredstava za nabavku osnovnih materijala da bi mogli da obezbede proces proizvodnje, posebno proces proizvodnje za izvoz.
Iako su sredstva kojima Agencija za podsticaj izvoza, kao i Fond za razvoj, relativno mala, mislim da je veoma dobro da se dislokacijom ovakvih institucija može bolje sagledati mogućnost određenog privrednog subjekta u unutrašnjosti Srbije da može da proizvodi, izvozi, da pravi kvalitetnu robu i mislim da je sa tog aspekta ovakva vrsta preseljenja veoma dobra.
Mislim da, pored preseljenja Agencije za podsticaj i osiguranje izvoza u Užice, Agencije za zapošljavanje i Fonda za zapošljavanje u Kragujevcu i Fonda za razvoj u Nišu, treba još veći broj ovakvih institucija, zavisno od potreba određenog regiona, da se preseli, a lično mislim da je veoma dobro da se, vodeći računa o broju zaposlenih radnika, što pre kroz sistem filijala ove institucije koje su sada preseljene u ova četiri ili tri grada, presele kako bi mogle da utiču na podsticaj razvoja određenih područja.
Mislim da je to dobra prilika da podsetim da smo mi skoro napravili statističku podelu Srbije po regionima i da bi bilo dobro da u svakom regionu po jedna filijala od ovih vrlo važnih institucija bude prisutna.
Mi ne možemo da računamo na razvoj juga Srbije, da podsetim sa početka mog izlaganja, ako se radi na završetku Koridora, odnosno ako se ti radovi ne završe što pre. Niko nije pomenuo aerodrom Niš, a on je veoma važna destinacija za strane investitore, za njihov dolazak i ne možemo računati na to ako tim investitorima ne obezbedimo najkraće puteve i najbrže puteve u Srbiji.
Oni neće investirati u Bosilegrad ili Trgovište, ako nemamo povezane savremene puteve sa Koridorom 10, koga takođe na tom području nema. Morala bi se uvesti selektivna politika podsticaja u područjima koja imaju nizak stepen razvoja. To bi mogao biti dobar podstrek za investitore u realnom sektoru.
Mora se ulaganje investitora propatiti primamljivim uslovima za njega od strane lokalne samouprave, pa sve do države. Lokalne dažbine moraju biti aktivne i znatno manje od uobičajenih dažbina koje idu u ostalom delu države, jer država mora pomoći siromašnim opštinama u izradi prostornih planova, katastra nepokretnosti, u uspostavljanju efikasnih opštinskih administracija, uz edukaciju, treba obezbediti opštine sa povoljnom investicionom klimom.
Vrlo je važno da u svim lokalnim sredinama u nerazvijenim područjima se pristupi izradi projekata o izgradnji industrijskih zona. Lokalne samouprave bi morale da pripreme i obezbede ustupanje građevinskog zemljišta investitorima bez naknade.
Mora se investitoru koji iz ovakve sredine dolazi da obezbedi pozitivna fiskalna diskriminacija, posebno ako se investitor opredelio za radne intenzivne grane, kao što su tekstilna industrija, industrija nameštaja, industrija obuće.
Radi se o industrijama koje zapošljavaju veliki broj radnika sa relativno niskim ličnim primanjima i u strukturi zaposlenih je veliki procenat žena, i vrlo je važno da se ove investicije mogu realizovati sa relativno niskim sredstvima u odnosu na visoke tehnologije.
Naravno da prirodne resurse takođe možemo da koristimo na bolji način, ukoliko bi smo obezbedili podsticajne mere u vidu dugogodišnjeg zakupa turističkih objekata i stimulativne povoljnosti u banjskom turizmu.
Turizam je inače jedna od privrednih grana koja može da zaposli dobar deo radnika, ali i dobar deo ostalih delatnosti kao što je poljoprivreda i dobar deo industrijskih kapaciteta.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovoj zemlji ako želite da izađe iz ekonomske zaostalosti, potreban je posao i on se mora obezbediti, i to što je moguće pre, jer bez novih radnih mesta, bez proizvodnje, nema novostvorene vrednosti, rasta BDP, jednostavno nema boljitka u privredi i društvu. Imamo jedan paradoks da, i pored visokog stepena nezaposlenosti, sve više doživljavamo problem nedostatka kvalitetnih kadrova, pre svega, školovanih kadrova, jer nam talentovani i stručni kadrovi 20 godina odlaze bez toga da se vraćaju.
Inače što se Predloga zakona o turizmu tiče smatramo da on rešava ključne probleme s kojima se susreću turistički posrednici i lica koja pružaju usluge u turizmu. Po prvi put se uvodi registar turističkih agencija, evidentiraju se pravna i fizička lica koja se bave turističkom delatnošću i pooštravaju se mere odgovornosti prema korisnicima turističkih usluga i obrnuto.
Donošenjem ovog zakona stvara se pravni osnov, odnosno okvir za uspešno i efikasno upravljanje turizmom, obezbeđuje se usaglašenost zakona sa odredbama drugih propisa i usaglašavaju se propisi sa propisima EU, posebno u delu obezbeđivanja veće zaštite korisnika turističkih usluga i definišu se i preciznije obrazlažu pojmovi kao što je ugostiteljska delatnost, seosko turističko domaćinstvo, ugostitelj u domaćoj radinosti itd.
Posebno se definiše uloga turističke agencije u posredovanju pri korišćenju usluga seoskog turizma i domaće radinosti.
Još jednom potvrđujem da će naša poslanička grupa u Danu za glasanje podržati ova četiri zakonska projekta.

Šesnaest minuta vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS, gospodin Arsen Đurić.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, po ko zna koji put do sada vladajuća većina objedinjuje raspravu o više zakonskih predloga i o nekim predlozima koji nisu za objedinjavanje i na taj način mi smo onemogućeni da na kvalitetan način diskutujemo o vrlo važnim zakonskim predlozima.
Danas raspravljamo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza i Predlogu zakona o zapošljavanju za slučaj nezaposlenosti.
Pošto nemam dovoljno vremena, ja ću se u samo nekoliko rečenica osvrnuti na Predlog zakona o Fondu za razvoj i Predlog zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.
Suština ovih zakona je u tome da se sedišta ovih institucija preseljavaju iz Beograda u gradove unutrašnjosti Srbije i to pozdravljam i podržavam.
U obrazloženju zakona stoji da je cilj donošenja zakona stvaranje povoljnog ambijenta za povećanje izvoza, popravljanje kapaciteta malih i srednjih preduzeća koja su izvozno orijentisana, zatim, dekoncentracija državnih institucija i smanjenje razlika u ravnomernom regionalnom razvoju.
Mislim da u ovoj sali ne postoji niko ko se ne slaže i ko ne misli tako da je to neophodno uraditi, ali se postavlja pitanje da li će se ovim izmenama zakona doći do toga. Bojim se da neće. Još jednom ponavljam, podržavam izmeštanje sedišta institucija u gradove u unutrašnjosti, kao neke početne korake ka decentralizaciji vlasti, posebno kada je reč o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza, gde je predloženo da sedište te agencije bude u Užicu, s obzirom da je Užice, da Zlatiborski okrug čini 13% ukupnog izvoza Srbije i da je to jedini okrug u Srbiji koji ima spoljnotrgovinski suficit, odnosno veći izvoz od uvoza, zahvaljujući pre svega valjaonici bakra, valjaonici aluminijuma "Prvom partizanu", namenskoj proizvodnji i izvozu malina čitavog tog kraja.
Međutim, za dalji razvoj tog kraja Zlatiborskog okruga i čitave zapadne Srbije, suštinski problemi koji se postavljaju za neki dalji razvoj, za privlačenje, kako stranih, tako i domaćih investicija, za povećanje izvoza, jesu značajnija ulaganja u infrastrukturu, a tu pre svega mislim na saobraćajnu infrastrukturu. Kada kažemo saobraćajna infrastruktura, mislimo na izgradnju auto-puta od Beograda do Požege i rekonstrukciju i aktiviranje aerodroma u civilne svrhe.
Kada pričamo o izgradnji auto-puta od Beograda do Požege, mislim na pravu izgradnju tog puta, odnosno početak radova izgradnje tog auto-puta, a ne na predstavu koju smo gledali pre tri meseca kada su uz trubače otpočeti radovi na izgradnji tog puta od Uba do Lajkovca i posle tri meseca, došla je zima, pao je sneg, a da nije urađen ni jedan jedini metar tog puta. Ako tim intenzitetom radovi budu nastavljeni, ne znam ko će dočekati da se taj put završi. Kažem, to je ključni preduslov za dalji razvoj čitave zapadne Srbije.
Osim toga, pošto se dosta pričalo o toj neujednačenoj razvijenosti i velikim razlikama između pojedinih regiona i opština, postoje još neke stvari koje su neophodne da se urade, a to su transferna sredstva lokalnim samoupravama.
Znači, mi danas pričamo, odnosno predstavnici Vlade pričaju o tome kako se iz Nacionalnog investicionog plana ulaže u određene opštine, kako se finansiraju određeni projekti, a niko ne govori da su opštine već treću godinu uskraćene za transferna sredstva, neke do 30%, a neke čak i do 70%.
Neophodno je izvršiti povraćaj tih transfernih sredstava na nivo iz 2007. godine, kako bi lokalne samouprave mogle normalno da funkcionišu, jer veliki broj opština u Srbiji je bukvalno na ivici egzistencije i ne može da servisira elementarne stvari.
Sada ću reći nešto više o Predlogu zakona o turizmu. Mi smo prošle godine, odnosno pre godinu i nešto više dana usvojili Zakon o turizmu, a danas imamo njegove izmene. Kao što i stoji u obrazloženju Predloga zakona, tim izmenama se u glavnom preciznije uređuju neke odredbe koje su se u praksi pokazale kao nedovoljno jasne. U praksi se primetilo da ima dosta nedostataka. Dobro je da se te nejasnoće otklone i da se preciznije definišu.
Međutim, u samom zakonu je ostalo još dosta toga nedefinisanog i nejasnog. Mislim da ima preko 20 članova ostavljenih da će ministar, Vlada ili ministarstvo propisivati bliže uslove, donositi određene pravilnike ili podzakonska akta u skladu sa ovim zakonom. To nije sporno, to je uobičajena praksa kada se donose zakoni. Međutim, mislim da je u određenim slučajevima bilo neophodno da se uspostave određeni kriterijumi na osnovu kojih će se ti pravilnici kasnije donositi.
Jedno od osnovnih primedbi i na Predlog zakona koji je trenutno važeću na ove izmene i dopune Zakona o turizmu jeste upravljanje turističkim destinacijama. Mi smo pre godinu dana o tome pričali i govorili. Potpuno je jasno da trenutni model upravljanja i mehanizmi upravljanja turističkim destinacijama ne odgovaraju potrebama savremenog tržišta i to nije precizno izdefinisano ni u prethodnim, ali ni u ovim izmenama zakona.
U Srbiji postoji Strategija razvoja turizma Srbije, u kojoj je predviđeno da se za upravljanje destinacijom osnivaju destinacijski menadžmenti organizacije koji će upravljati destinacijom i biti nosioci njenog daljeg razvoja. Ni u važećem zakonu, ni u izmenama zakona one nisu jasno izdefinisane, nije izdefinisan način njihovog osnivanja, finansiranja, nadležnosti. Mislim da je to velika greška.
Te destinacijske menadžmente organizacija trebaju da se formiraju po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora, gde bi, osim lokalnih samouprava, osim državnih institucija, bili uključeni i glavni privredni subjekti koji se bave turizmom sa područja destinacije. Na taj način bi se mnogo efikasnije i kvalitetnije upravljalo destinacijama.
Sledeća stvar koja je sporna u ovom predlogu zakona i koja je izazvala burne reakcije mnogih strukovnih udruženja jesu specijalne bolnice koje se bave prevencijom, rehabilitacijom i lečenjem, kao i pružanjem usluga smeštaja i ishrane. Pretpostavljam da su sve poslaničke grupe dobile dopise Udruženja banja Srbije i Udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova sa njihovim primedbama, jer u dosadašnjem zakonu o turizmu te ustanove su imali obavezu da dobiju saglasnost ministarstva za pružanje usluga trećim licima.
Međutim, u predloženim izmenama i dopunama zakona ostala je ta obaveza da se dobije odobrenje koje izdaje ministar, ali je rok važenja tog odobrenja skraćen na neprimereno kratak rok do godinu dana. To je krajnje neozbiljno, jer kako može neko nešto dugoročnije da planira, a taj rok do godinu dana može da bude i tri meseca, šest meseci? Znači, to je neprimereno kratak rok i o tome zaista ne treba posebno diskutovati.
Mi smo podneli amandmane na taj član zakona. Mislimo da ukoliko te ustanove ispunjavaju minimalno tehničke uslove i druge uslove, koji su propisani zakonom i podzakonskim aktima, trebaju da dobiju odobrenje i da ono ne treba da ima ograničenje sve dok ispunjavaju te uslove. I još jedan amandman, ako ne budete želeli da prihvatite taj amandman, to je da taj rok važenja tog odobrenja bude barem tri godine, kako bi oni mogli nešto dugoročnije da planiraju.
Tu se dovodi u zabludu javnost kada se kaže da su to budžetske ustanove. To su državne institucije koje se ne finansiraju iz budžeta. One su potpuno na tržištu. Deo svojih kapaciteta ustupaju Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje na osnovu ugovora, ali pružaju usluge i zdravstvene i usluge smeštaja i ishrane korisnicima i za to naplaćuju određena sredstva, ali preko 50% njihovih kapaciteta koriste treća lica. Oni u principu od toga i investiraju dalje u svoje objekte.
Mislim da banjski turizam imam izuzetno velike potencijale u Srbiji koji su prilično neiskorišćeni. Nosioci tog banjskog turizma su te specijalizovane zdravstvene ustanove i mislim da njih treba pomoći i omogućiti im da dalje investiraju tako što ostvaruju prihode izdavanjem trećim licima, da postanu savremeni spa-centri, a ne da ih vratimo na nivo opštih bolnica, ukoliko im uskratimo mogućnost da rade sa trećim licima. Zato mi apsolutno podržavamo predlog Udruženja banja Srbije i podneli smo amandmane u tom smislu.
Takođe, imamo određene primedbe kada su u pitanju garancije za agencije. Potpuno se slažemo da je neophodno da se postigne veći stepen zaštite potrošača, ali pošto ne postoje kriterijumi, nego će se to raditi na osnovu pravilnika, mi smo podneli amandman i tražimo da se napravi razlika između malih agencija koje deluju lokalno i onih koje vode veliki broj gostiju u inostranstvo.
Na kraju vas pozivam da prihvatite ove amandmane koje je podnela poslanička grupa DSS, jer će svakako popraviti predloženi tekst zakona.

Iskorišćeno je 11 minuta i 25 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika. Da li gospodin Pelević želi reč? (Da.) Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo iz ministarstava, poštovani građani Srbije, u svojstvu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe Napred Srbijo SNS želeo bih da ukažem na osnovne nedostatke Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, potpuno dobronamerno, a moje kolege će u raspravi u načelu i u pojedinačnoj raspravi govoriti o pojedinačnim nedostacima ovog zakona i ostala tri zakona iz ove objedinjene rasprave.
Nažalost, moramo konstatovati činjenicu da Srbija nema Ministarstvo turizma. Iako svi pokazatelji govore da privredna budućnost Srbije leži uglavnom u poljoprivredi i turizmu, iako je to naša velika ekonomska šansa, Vlada Srbije nije smatrala za shodno da obrazuje ministarstvo za turizam. Zaboravili su da naša zemlja zaista obiluje prirodnim blagom. Zaboravili su na naše reke, naše planine, naša jezera, naše banje koje nam u finansijskom i ekonomskom pogledu zaista omogućavaju i pružaju veliku priliku.
Naravno, mi nemamo more, ali nema ga ni Švajcarska, nema ga ni Mađarska, ali zato imaju znatno veći prihod nego što ima Srbija od turizma. Recimo, Budimpešta, glavni grad Mađarske, ima veći prihod iz oblasti turizma nego što ima ceo turizam Republike Srbije.
Valjda Srbija nije smatrala da je Srbiji potrebno ministarstvo turizma, ali je zato smatrala da su potrebna neka druga ministarstva koja su zaista krajnje nepotrebna. Rekao bih samo da je osnovano Ministarstvo bez portfelja, samo da bi se ugodilo jednom čoveku, predsedniku jedne partije, da bi jedan njegov poslanik, samo jedan njegov poslanik u parlamentu mogao da glasa za sve zakone koje predlaže ova vlada i da bi tako održavao postojanje ove vlasti u Srbiji.
Radi se o gospodinu Sulejmanu Ugljaninu, koji je ministar bez portfelja ili u prevodu, rekao bih ministar ni za šta, ministar koji ne radi ništa, koji nema nikakve obaveze i jednostavno koji zauzima i jednu fotelju koju mu je u znak kompromisa dala Vlada Srbije.
I tako, umesto ministra turizma mi smo dobili gospodina Mlađana Dinkića koji obavlja nekoliko funkcija, tako da sasvim sigurno ne može stići da se u dovoljnoj meri posveti oblasti turizma. Potpredsednik je Vlade Srbije, ministar ekonomije, ministar regionalnog razvoja, predsednik dve partije, jedne u osnivanju, jedne postojeće. Zaista je vrlo teško da se bavi turizmom, osim kad se, recimo, ne radi o skijalištima.
Čini mi se da delatnost gospodina Mlađana Dinkića, makar kad se radi o ovoj oblasti turizma, ide na to da se jednostavno promoviše nastajanje nove političke partije, što nije dobro, jer je nerazumljivo zašto se to radi, ali je razumljivo zašto nam je turizam na tako niskim granama. Ukidanje ministarstva turizma podseća na ukidanje ministarstva sporta 2001. godine, kada je DOS ukinuo Ministarstvo sporta, a onda su shvatili, posle naših primedbi nekoliko puta, da je zaista Ministarstvo sporta neophodno i posle par godina su ga, na radost svih sportista i sportskih organizacija, ponovo uveli.
Dobro je što danas imamo Ministarstvo za omladinu i sport. Sport malo bolje živi nego ranije, malo se lagodnije osećaju sportski savezi, iako sportu u ukupnom budžetu Republike Srbije Vlada dodeljuje 0,5% ukupnog budžeta, što je zaista minimalno za omladinu i sport, onda se čudimo zašto nam je takva omladina i zašto nam sport nije onako uspešan kakav je bio pre desetak godina.
Sasvim je sigurno da će posle novih izbora, koji su neminovni zbog katastrofalne situacije u zemlji, govorim o političkoj i ekonomskoj situaciji, zbog najmanjih plata i penzija u regionu, zbog velike stope nezaposlenosti, zbog toga što veliki broj ljudi živi ispod granice siromaštva, zbog toga što Vlada mirno posmatra kako nam otimaju KiM, zbog nestabilne situacije u Raškoj oblasti, da će doći nova vlast koja će i te kako, pored ostalog, uvesti i ministarstvo za turizam. Mi iz SNS zaista smatramo da je turizam jedna od šansi za bolji život građana Srbije.
Ni reči nije bilo o infrastrukturi, ni u originalnom zakonu, koji je donet prošle godine, niti u ovom Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o turizmu, a svi znamo da je infrastruktura osnova za razvoj turizma. Već je bilo reči o infrastrukturi koja sprečava razvitak turizma na Goliji. Pomenuću Kosjerić, obzirom da sam bio tamo skoro i da se do tog grada, u kome postoje mnoge značajne i atraktivne turističke manifestacije, veoma teško stiže jako lošim putevima.
Zakon je usvojen u maju prošle godine sa ukupno 129 članova, ali već posle godinu i po dana se menja, što je postala praksa ove Vlade, nažalost. Dobijamo 67 promena, 67 novih odredbi, 67 članova se menja, što je više od polovine ukupnih članova postojećeg zakona. Ovaj zakon obiluje lošim rešenjima i nedostacima, kojima obiluje i važeći zakon.
Recimo, u drugom odeljku, koji govori o planiranju i razvoju turizma, u članovima od 4. do 14. se apsolutno ništa ne menja, a trebalo bi da se promeni mnogo toga i mnogo toga da se dopuni. U članu 5. Zakona o turizmu se govori o planskim dokumentima, kao što su strategija razvoja turizma Republike Srbije i program razvoja turizma.
U članu 7, koji govori o strategiji razvoja turizma Republike Srbije, kaže se da strategija sadrži, pored ostalog, i nekoliko tačaka koje ću nabrojati, a to su: prednosti i nedostatke turizma Republike Srbije, ciljeve razvoja turizma, viziju razvoja turizma, izbor prioritetnih turističkih proizvoda. Sve je to lepo navedeno, ali nije dobro ni obrazloženo, veoma je nepotpuno i jednostavno neupotrebljivo u praksi.
U članu 11. Zakona o turizmu se kaže: "Program razvoja turističkog proizvoda je planski dokument kojim se bliže određuje razvoj prioritetnih turističkih proizvoda utvrđenih strategijom, i to: gradski odmori, kružna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski turizam, nautički turizam, manifestacije, kongresi i drugi događaji, ruralni turizam i specijalni interes".
Pitanje za gospođu ministra je sledeće, ukoliko je zaista kompetentna da na to odgovori. Šta znači termin "gradski odmori"? Zašto se taj termin nalazi na prvom mestu turističkih proizvoda i turističkih ponuda Srbije? Znači, to je glavni oblik turizma u Srbiji, a svi dobro znamo da nije. Šta znači oblik turizma "specijalni interesi"? Pretpostavljam da to ne zna ni gospođa ministar i ne očekujem kvalitetan odgovor na ova dva pitanja.
Kada ste već pogrešili prilikom donošenja Zakona o turizmu u maju prošle godine, kada ste ga predložili a vladajuća koalicija ga donela, gospodo iz Vlade, zašto onda niste ispravili veliku grešku i dopunili član 11, zašto niste uvrstili one oblike turizma koji su zaista profitabilni za Srbiji i koji zaista mogu uspeti u Srbiji?
Nema ni jedne jedine reči o sportskim događajima i sportskim takmičenjima kao obliku turizma, nijedne reči o umetničkim i kulturnim manifestacijama kao obliku turizma, o ekoturizmu takođe se ne govori ni u važećem Zakonu o turizmu, niti u Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o turizmu.
Samo nekoliko reči o ovim oblicima turizma i turističkog proizvoda. Sportski turizam nije pomenut, a stalno je prisutan u Srbiji. Kao što znate, Srbija je domaćin mnogih međunarodnih takmičenja, mnogih međunarodnih utakmica, kupova, turnira. Srbija je vrlo često domaćin balkanskih prvenstava, evropskih i svetskih prvenstava.
Navešću dva primera iz sporta, koja su bila, jedan pre mesec dana, a jedan se upravo odigrava u Beogradu. Pre mesec dana je bilo Svetsko prvenstvo u kik-boksu za juniore i kadete u Beogradu, bilo je preko 2.000 učesnika, devet hotela potpuno zauzeto. Potrošeno je otprilike oko milion dolara samo za hotele. Da ne govorimo o vanpansionskoj potrošnji, o potrošnji koju su ostvarili u drugim gradskim objektima.
Upravo danas počinje seniorsko Svetsko prvenstvo u karateu, koje okuplja oko 1.500 učesnika. Svi će oni spavati u hotelima, jesti itd. Zar to nije oblik turizma? Ne, o tome nema reči ni u važećem Zakonu, ni u Predlogu zakona o izmena i dopunama Zakona o turizmu.
Niko ne govori o umetničkom i kulturnom turizmu. Gospodo iz Vlade, svi ste zaboravili da Srbija ima i FEST, da ima BITEF, BELEF, zaboravili ste da imamo Sabor trubača u Guči, koji svake godine postaje sve masovniji i popularniji, naročito među strancima, zaboravili ste da postoji Egzit u Novom Sadu, zaboravili ste na mnoge kulturne manifestacije, ne samo u Beogradu i Novom Sadu, nego i one koje se održavaju u Nišu, Leskovcu i mnogim drugim gradovima Srbije.
Potpuno ste zaboravili da postoji kulturni turizam i potpuno ste ga zapostavili. Zapostavili ste eko-turizam. Ako nismo ekonomska sila, onda jesmo sila u ekološkom smislu. Zaista obilujemo nedirnutim predelima, planinskim, rečnim i jezerskim i mi to ne znamo da iskoristimo, odnosno vi to niste stavili ni u prvu verziju zakona koji je važeći, niti u Predlog zakona o izmena i dopunama Zakona o turizmu.
Zar je po vama tzv. "gradski odmor", koji ste naveli na prvom mestu turističke ponude ili "specijalni interesi", za koje niko ne zna šta to znači, bitniji od kulturnog turizma, sportskog turizma, jednom rečju manifestacionog turizma, zar vam je bitniji od ekoturizma itd? Izgleda da jeste, nažalost.
Pominjete kao novi pojam nautički turizam. Svaka čast nautizmu i nautičkom turizmu. Svaki dinar koji nam dođe od bilo kog oblika turizma jeste bitan za Srbiju, ali to se odnosi samo na par gradova uz Savu i Dunav, koji mogu da imaju marine, pristaništa, sidrišta, plovne objekte, jahte itd.
Tvrdim vam da oblasti turizma koje sam ja naveo zaista ne možete porediti sa nautičkim turizmom. Naravno, sve ove kategorije koje sam naveo je veoma potrebno i bilo je potrebno navesti i svrstati u strategiju razvoja turizma Republike Srbije, ali istovremeno treba osnovati institucije koje će se baviti razvojem tih oblika turizma.
Ovde su identifikovane vrste planova, ali se nigde ne pominju stručne institucije, nigde se ne pominju naučne institucije i konsalting agencije koje će se baviti razvojem turizma, koje će vrišti istraživanje u oblasti turizma i koja će ta istraživanja javno objavljivati i koja će vršiti interpelaciju tih iskustava u praksi.
Dakle, samo jedna jedina rečenica o programu razvoja turizma u Srbiji i to pogrešna.
Radi se o članu 12. Zakona o turizmu koji nosi naziv – Program razvoja turizma. Citiram: "Autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma u skladu sa strategijom".
Jedna jedina rečenica o razvoju turizma u Srbiji, ali mislim da je to tehnička greška i da je naslov valjda morao biti – Program razvoja pokrajinskog i lokalnog turizma, jer se ne govori o državi Srbiji, govori se o njenim delovima, AP i lokalnim samoupravama.
U članu 50. Zakona o turizmu koji nosi naslov – Evropska osposobljenost, govori se o obrazovnom nivou onih koji će nas predstavljati pred strancima. Ovde se takođe govori i o stručnoj spremi koja je potrebna za zapošljavanje ljudi na rukovodećim mestima u turističkim agencijama. Potrebno je da imaju ili višu stručnu spremu ili da imaju srednju stručnu spremu od četiri godine.
Molim vas, zašto onda imamo čak šest fakulteta u Srbiji koji obrazuju kadrove iz oblasti turizma? Da li te fakultete i visoke škole treba ukinuti ili ćemo zapošljavati i dalje na rukovodećim mestima u turizmu ljude koji su završili samo osnovnu školu ili u najboljem slučaju višu školu turističkog ili nekog drugog društvenog smera?
Imajući u vidu kompleksnost usluga koje pružaju turistički radnici zaista je potrebno podići nivo obrazovanja u oblasti turizma. To je zaista neophodno ukoliko želimo da napredujemo u tome.
To su sve razlozi, pored razloga koje će navesti moje kolege iz poslaničke grupe SNS, zbog kojih predstavnici, poslanici SNS ne mogu da glasaju za ovaj zakon. Hvala na pažnji.