TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 28.10.2010.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

5. dan rada

28.10.2010

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:05

OBRAĆANJA

Slobodan Milosavljević

Zahvaljujem na pitanju, gospođo Trivan. Nije bilo prilike da odgovorim, ali Vlada Republike Srbije nije donela nikakvu odluku o uvozu mleka. Tačno je da postoji problem u nedovoljnim isporukama mleka u zadnjih dva-tri meseca od strane primarnog sektora. Taj manjak je negde oko 10-ak miliona litara sirovog mleka na mesečnom nivou. Uredbom koju smo doneli pokušavamo da problem ublažimo.
Mleko uvoze trgovci, oni koji smatraju da im je to dobar posao, ali i ova i prošla godina su godine u kojima izvoz poljoprivrede Srbije značajno raste. Procene su da bi ove godine mogao da dostigne i do tri milijarde dolara, sa izuzetno velikim suficitom.
To je, praktično, jedina grana privrede u kojoj Srbija beleži značajne suficite, tako da su rezultati poljoprivrede Srbije apsolutno za pohvalu i u ovoj godini, u kojoj imamo rast cena, ali i proizvedene dovoljne količine, ne samo za potrebe tržišta i Srbije nego i za izvoz kada je pšenica u pitanju, kukuruz posebno, suncokret i ostale poljoprivredne kulture. Problem, kao što sam rekao, imamo sa mlekom i trudimo se da ga rešimo na način da tržište bude dovoljno snabdeveno i verujem da će mere koje smo preduzeli taj problem i rešiti.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Iskorišćeno je minut i 30 sekundi, preostalo je za ministra Božidara Đelića tri minuta i 30 sekundi.

Božidar Đelić

Onoga dana kada je Savet ministara doneo jednoglasno odluku da prosledi kandidaturu Srbije, to je bila udarna vest na mnogim svetskim medijima, u pozitivnom smislu. Da se ne lažemo, postojala je jedna antikampanja protiv Srbije danima pre te odluke. Bilo je onih krugova koji su hteli da do tog razvoja situacije ne dođe. U neku ruku, poruka koju je poslala Evropa je bila za nas poželjna, za Evropu korisna i verujem za ceo svet pozitivno primljena.
Naravno, oni koji su najmanje prijatelji Srbije su bili tužni zbog te odluke, ali mi u ovom momentu kada razgovaramo sa investitorima koji su zainteresovani da uđu na naše tržište, igrom slučaja smo bili u Štutgartu na najvećem ekonomskog sajmu Baden Virtenberga, koji je najuspešniji region u Evropi, počevši od predsednika borda "Dojče banke", jedne od najvećih nemačkih banaka, preko predsednika pokrajine Baden Virtenberga, koja izvozi više od jedne Španije, npr, apostrofirano je kao jedan pozivan razvoj događaja prosleđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji i to u prisustvu nekih 700 privrednika. To doprinosi sigurnosti investicija.
Ako govorimo o konkretnim stvarima, izdvojio bih dve. Prva je da, po dobijanju statusa kandidata i uz reforme našeg finansijskog sistema, Srbija može računati na povećanje transfera iz evropskog budžeta za nekih 30-ak%, a to znači dodatnih 70 miliona evra godišnje. Ono što je dosta bitno, to je da status kandidata, plus reforme finansijskog sistema znače da Srbija napokon ima pristup preostalim delovima evropskog budžeta, i to konkretno tri. Prvo, poljoprivreda, drugo, ravnomerni regionalni razvoj i infrastruktura i treće, razvoj ljudskih resursa.
Kao što sami vidimo, to su tri ključna pitanja za našu zemlju, tri ključna domena gde ćemo za početak imati značajnija sredstva. Naravno, ne krijemo da mi i oko nekih drugih projekata, to je sad drugi aspekt stvari, kao zemlja kandidat imaćemo mogućnost da prisustvujemo skoro svim sastancima EU, Evropske komisije, ne još kao zemlja koja glasa, ali bićemo mnogo više uključeni, dobijati mnogo više informacija, što će samim tim značiti mnogo više mogućnosti koje otvara evropski budžet.
Iskustvo je pokazalo da su zemlje kandidati bili još uspešniji od tih 30%, tako da preko Dunavske strategije, preko energetske zajednice jugoistočne Evrope, preko mogućnosti, kao što zna veoma dobro draga koleginica Matić, u domenu informacionog društva, informatike, telekomunikacija, mogućnosti da više osvojimo dela naučnog budžeta Evrope. To će biti konkretni projekti za mnogo konkretnije namene za naše građane.
Zbog toga, uz pravnu sigurnost i jasan signal investitorima u finansijskom smislu, to će značiti mnogo više mogućnosti za naše građane.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanica Jelena Trivan, komentar ili dopunsko pitanje.

Jelena Trivan

Za evropsku Srbiju
Želela bih još nekoliko razjašnjenja vezanih za nedoumice koje su danas otvorene i ovih dana se često otvaraju. Kolege iz opozicije više puta su pomenuli ovde da ova vlada vodi neodgovornu politiku, utoliko pre što je nasledila ogroman budžet od prethodne Vlade, pre svega nastao privatizacijom "Mobtela".
Dakle, tvrdi se da su sva sredstva vezana za privatizaciju "Mobtela" došla u ruke ministarki finansija i da je nepoznato gde su ta sredstva otišla. S druge strane, Vlada tvrdi da su nasleđena samo velika dugovanja, pre svega vezano za puteve – trista miliona, zbog kojih smo morali da se zadužimo, a i za neke druge sektore.
Takođe, danas je pomenuto da je ovo najveća inflacija i stopa nezaposlenosti u istoriji Srbije, pa bih volela da nam ministarka finansija protumači šta je od svega toga istina, šta su tačni ekonomski parametri, da li mi beležimo boljitak u odnosu na prethodne vlade ili zaostajanje?
Za gospođu Matić i Dragutinović, a s tim u vezi – da li je privatizacija Mobtela donela poboljšanje u poslovanju te firme? Da li su manje cene usluga, da li su više plate i u tom smislu da li to isto možemo da očekujemo u Telekomu ili je privatizacija Mobtela bila katastrofa zbog koje mi ne bi trebalo da idemo u dalju privatizaciju? Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Ko se od predstavnika Vlade javlja za reč? Diana Dragutinović, ministarka finansija.

Diana Dragutinović

Pokušaću da odgovorim na neka od postavljenih pitanja. Dakle, teško je porediti rezultate ove vlade sa rezultatima prethodne, prosto zato što se nalazimo u različitim fazama privrednog ciklusa. Bilo bi dobro porediti rezultate ove vlade sa drugim vladama koje se nalaze u istom ekonomskom ciklusu, a to je kriza.
Dakle, da li druge vlade, a posebno vlade u regionu gde se nalaze male i otvorene privrede, od Srbije bolje reaguju na posledice ekonomske finansijske krize?
Ono što mogu da kažem, gledajući osnovne ekonomske indikatore, u krizi Srbija je bolja od ostalih zemalja u regionu. Porediti bogatog i siromašnog čoveka, vreme krize sa periodom ekonomske ekspanzije prosto nije dobro, nije statistički dobro.
Što se tiče prihoda od privatizacije, mogu da kažem da je svaki dinar koji je potrošen iz budžeta RS evidentiran. Ako me pitate na šta su potrošene prihodi privatizacije? Prvo moram da kažem da su prihodi od privatizacije pre svega korišćeni za finansiranje budžetskih deficita.
Kao što znate, privreda Srbije od 2006. godine, praktično od 2005. godine beleži budžetski deficit. U tom periodu se država nije zaduživala, dakle, koristila je privatizacione prihode da pokrije taj budžetski deficit. Takođe, iz privatizacionih prihoda su vraćeni neki stari dugovi. Podsećam da je recimo do 2008. godine sve otplate stare devizne štednje, vi znate da je to nasleđeni dug, nasleđena obaveza koja se nakon 2001. godine pretvorila u javni dug, sve je finansirano iz prihoda od privatizacije.
Takođe, otplate drugih kredita do 2008. godine bile su pokrivane iz prihoda od privatizacije. Dakle, prihodi od privatizacije korišćeni su za regularna funkcionisanja države, za pokriće budžetskog deficita i otplate dugova.
Kao i prihodi od privatizacije, dugovi su nasleđeni i zahvaljujući korišćenu prihoda od privatizacije javni dug je značajno opao, tako da je zaključno sa 2008. godinom došlo do 28% društvenog proizvoda i bio je jedan od najnižih javnih dugova u ovom delu Evrope. Nažalost, nakon 2008. godine nije više ostalo prihoda od privatizacije i jedini način da se finansira deficit u ovakvim uslovima je zaduživanje.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Preostalo je dva minuta na raspolaganju predstavnicima Vlade. Reč ima ministarka Jasna Matić, izvolite.

Jasna Matić

U vezi sa vašim pitanjem o efektima prodaje Mobtela i dolaska Telenora na naše tržište mogu apsolutno pouzdano da kažem da su efekti na tržištu bili izuzetno povoljni, da sam Telenor praktikuje principe korporativnog upravljanja koji su daleko iznad onoga što smo imali u Mobtelu, a da je samo tržište oživelo i da naši građani to znaju kao korisnici mobilne telefonije da su posle dolaska Telenora imali daleko kvalitetnije usluge, daleko veći broj paketa i daleko povoljnije uslove korišćena mobilne telefonije, što je rezultat većeg investiranja u posao, u tehnologiju, u raširenost mreže.
Mobilna telefonija danas u Srbiji ima zastupljenost među najvećima u Evropi, a naši građani po pravilu koriste jedan ili čak nekoliko mobilnih telefona, što podiže kvalitet života onim građanima pre svega koji pre toga nisu imali telefon, a podiže i konkurentnost, naročito malih biznisa koji sada mogu svojim kupcima da budu uvek na raspolaganju.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodna poslanica Jelena Trivan, izjašnjenje i odgovor, dva minuta.