Gospodine Miroviću, mi smo pre nekoliko meseci imali neku raspravu o tome kakve su to sad kategorije u svetu posle ove krize, šta je to liberalizam, šta je to etatizam, i negde smo se složili da u neku ruku ti modeli su se podosta približili.
Imali smo, i to je slučaj sa ovom bankom koju ste pomenuli, nekoliko finansijskih institucija koje su zbog nesmotrenih radnji raznih načina došle u takvu nevolju da su mogle da povuku u propast cele finansijske sisteme. Zbog toga jedan broj zemalja, nije to samo Austrija, to je slučaj i sa Belgijom, i sa Holandijom, i sa Amerikom, suprotno onome što su u neku ruku bile proklamovane ideologije, je pribeglo nacionalizaciji tih banaka. To jeste tačno.
Samim tim možemo biti zadovoljni što u Srbiji zbog veoma odgovorne monetarne politike, politike nadzora bankarskog sektora, posle provera koje su uradile i MMF i centralna banka kod nas, i uz podršku evropske centralne banke koju ste pomenuli, nijedna banka u Srbiji ne iziskuje ni jedan evro od dokapitalizacije.
Tako da to pitanje nije prisutno ovde kod nas i neku bude možda kao neki podsetnik da mimo promena vlada neke stvari moraju biti stabilne, kao što je pitanje stroge monetarne politike i strogog nadzora finansijskog sektora.
Sada kada već govorimo o "Telekomu", konstatujmo da skoro nigde u svetu, onom razvijenom svetu, nisu "Telekom" operatori u rukama države. Ima nekoliko izuzetaka, poznajete ih i vi, poznajem i ja, međutim, u razvijenom svetu veliki broj tih preduzeća jeste privatizovan. Tu i tamo nije, zbog ogromnih otpora koji su postojali. Ne kažem da takvih nema i u zemljama oko nas i kod nas, ali u suštini stvar je sledeća.
Prethodna vlada u kojoj moja partija ni ja lično nismo bili, tj. ona prava, prvi kabinet gospodina Koštunice je podržao program Telekoma Srbije za kupovinu Telekoma Srpske. To smo podržali kao iskorak, kao mogućnost da se sa jedne strane u ekonomskom smislu izvrši obim poslovanja, da se povežu sistemi i podržan je isto i ulazak na tržište Crne Gore.
Razvoj se nastavio i određene sinergije su uspostavljene na ta tri tržišta. Ne treba uvoditi ideologiju tamo gde joj nema mesta. Nema nikakvog strateškog razloga, ukoliko kao što ćemo naravno obezbediti u određene elemente bezbednosti naše zemlje, od bilo kakvog mogućeg strateškog partnera, da država bude većinski vlasnik Telekoma Srbije.
U ovom momentu država kao vlasnik je uložila i garantovala Telekom uz velike napore, a jedan deo, veći deo onog zajma koji je uzeo za kupovinu Telekoma Srpske je vratio i u ovom momentu postavlja se malo šire pitanje – iz kojih sredstava možemo danas, a da ne prezadužimo našu zemlju, da obezbedimo dalji razvoj njene infrastrukture? Kako obezbediti za buduće generacije jednu efikasniju konkurentniju Srbiju?
Na jednom tako državnom nivou realizacija ovako obezbeđenog napretka Telekoma Srbije, gde se procenjuje da država kao vlasnik ne može mnogo više dodati, već dalji napredak i za one koji su zaposleni u Telekomu Srbije može doći od grupisanja sa većim firmama, jer će se tu obezbediti dodatna snaga na nivou kupovine onoga što je potrebno, od prostora za reklame, preko onoga što je možda tehnički bolje razumljivo za građane, a to je za sva ona postrojenja aparata, koje je nužno. Pripadnost u jednoj mnogo većoj grupaciji će obezbediti lakši pristup, stabilnija radna mesta i nešto stabilniju perspektivu za sve one koji budu radili u Telekomu.
S druge strane, za našu zemlju, sada bih hteo da citiram nešto što jeste zvanična, ali neobavezujuća, procena vrednosti Telekoma Srbije, to su 2,3 milijarde evra koje je procenitelj uradio, vidimo da je moguće kroz prodaju nekih 50%, možda malo više kapitala Telekoma Srbije, da naši građani dobiju šansu da razvijaju druge delove naše infrastrukture. Pre svega mislimo na putnu infrastrukturu. Pre svega, mislimo na ono što će obezbediti dalji razvoj naše ekonomije.
Ekonomija je takva, stvari se razvijaju u talasima, nije sve isto. Banka kada preti da ugrozi ceo finansijski sistem mora biti nacionalizovana, a što se tiče Telekoma Srbije, uz garancije koje ćemo dobiti, neće biti nikakva opasnost po naše građane da ono bude u sklopu jedne veće firme. Naprotiv, tu će se obezbediti bolji uslovi za napredovanje i za poslovanje i za one koji budu radili za Telekom Srbije. Telekom Srbije neće nigde otići, ostaće u Srbiji i verujem da će uz strateškog partnera obezbediti još jaču regionalnu poziciju naše zemlje u domenu telekomunikacija, a nova šansa će se pojaviti bez zaduživanja naših građana. Hvala.
