Iskorišćeno je 15 minuta i 15 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika. Reč ima ovlašćeni predstavnik SRS, gospodin Krasić.

Gospodine Novakoviću, odmah ću da vas relaksiram, možete slobodno da se smeškate. Meni je danas izuzetno drago pošto su danas pričali i predstavnici Vlade i predstavnici stranaka na vlasti.
Moram da vas pohvalim, sve ste ljudi u pravu što ste rekli. Apsolutno ste sve u pravu što ste rekli. Preporučio bih vam da odete do prvog DVD centra da uzmete film "Kramer protiv Kramera" i da vidite kako to izgleda DOS protiv DOS-a. Kod "Kramer protiv Kramera" u pitanju je ljubav prema detetu, a kod varijante DOS protiv DOS-a je ljubav prema parama.
Pošto smo tu lekciju savladali, idemo dalje. Podneli smo veliki broj amandmana i kada smo pisali te amandmane na ove predloge zakona koristili smo obrazloženje koje je napisala Vlada, pa ćemo o tome kasnije da ispričamo.
Meni je posebno drago što ste danas potvrdili sve ono što smo mi tvrdili od 2001. godine na ovamo. Vi ste se menjali, te bili ste na vlasti, te niste, te ste bili u koaliciji, te ste se voleli, te se niste voleli, demonstrirali svoje koalicione kapacitete, ali mi smo jedini opozicija od 2001. godine na ovamo. Sve što smo vam stavljali na teret vi ste danas potvrdili. Pohvaljujem vas, znači ipak je vredelo pričati ove godine.
Kada sam prošle godine ljudima u Kovinu rekao – ne verujte ovima na vlasti, kažu da će da vas zapošljavaju, Vlada donosi program kako da otpušta iz državne službe. Rekli su – ako ovi koji su na vlasti dođu u Kovin pa budu na vlasti, biće veliki transfer sredstava iz budžeta. Rekao sam – lažu vas, neće biti nikakvog transfera.
Šta sada kaže cela lokalna samouprava u Republici Srbiji, a to je 150 opština, 23 grada i grad Beograd. Kažu ovako, da je Vlada Republike Srbije unazadila i unakazila lokalnu samoupravu. Kaže – Vlada se ne drži zakona koji je donela pre četiri godine. Molim vas, sve citiram, ovo su sve vaši stavovi, nema nijednog mog, potvrđuje se ono što sam na vreme obaveštavao.
Šta kaže na to gospođa Dragutinović, pa kada se zamrzavaju plate zaposlenih koje se finansiraju iz republičkog budžeta, zamrzavaju se i plate koje se finansiraju iz lokalnog budžeta. Ona je žena promašila temu. Šta kažu ovi drugi? Ovi drugi kažu – pa nije to tema, nama je tema razvoj, asfaltiranje, grejanje. Čuo sam da Loznica već četiri dana ima grejanje. Veliki je dug u pitanju.
Meni je izuzetno drago što se smeškate, predsednik opštine Kosjerić, čuveni kolumnista, Dragan Vujadinović, koji je u onoj zgradi napadao Vladu, a uvek glasao za ono što kaže Vlada, evo šta on kaže: "Republički budžet je prebukiran, rashodi i deficit su veliki i svi znamo da je za to glavni krivac javna potrošnja. Ipak, u preraspodeli sredstava stradali smo mi, odnosno opštine i gradovi u unutrašnjosti. Nama ove pare trebaju za ulaganja kako bismo postali preduzeća koja zarađuju. Investitor nam neće doći ako nema zbog čega da dođe i čime da dođe. Treba mu bar put, ako već pruge nema.
Međutim, umesto da nam daju sredstva i dozvole da radimo, Vlada ide linijom manjeg otpora i ne dira javnu potrošnju, već zakida nas". To je rekao Dragan Vujadinović, predsednik opštine Kosjerić, član DS. Podržavam ga, samo što se on kasno setio.
Sličnu priču pričaju neki drugi, ali kao što vidite ovde nema onog razloga o kome priča gospođa Dragutinović. Ali dobro, tu su primedbe da se zakinulo lokalnoj samoupravi, pa zatim trudnicama, pa za rešavanje problema nezaposlenosti. I, vidi vraga, javili su se tu i gradonačelnici Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, "Kramer protiv Kramera". Vi ne možete da ubedite vaše, a pokušavate ovde u Skupštini da ubedite SRS kao jedinu opozicionu stranku. Ne možemo da vam verujemo.
Podržaću gospodina Paunovića. Gledajte šta kaže gospodin Paunović. Kaže: "Od različitih najava, poput onih kada je ministar Mlađan Dinkić nedavno rekao da je kriza prošla i da je vreme da se opštinama vrate transferna sredstva na stari nivo". Mlađa kriza prošla, obavestite gospodina Paunovića, ili će da veruje da je kriza prošla ili ako kuka za ove pare neka nađe neko drugo mesto.
Sada da vidimo kod ove Nacionalne službe za zapošljavanje. Smejte se, molim vas, ovo je interesantno. Kaže se ovako: "Aktuelni program, projekat tehničke pomoći i unapređenja kapaciteta službe za upravljanje podacima, prognoziranje, monitoring, i evaluaciju". Znači, nijedna banka neće da ode za novo radno mesto. To košta veliki milion evra, finansira EU, a projekat će da vezuje konzorcijum na čelu sa EEO grup.
Idemo na drugi projekat, Španci finansiraju, neki španski fond, projekat podrške nacionalnim naporima, napinjete se znači, nacija se napinje, za promovisanje zapošljavanja mladih i upravljanje migracijama. To je zajednički program, to je dva miliona SAD dolara, realizujete preko neke vaše firme. Projekat promocije zapošljavanje mladih u Srbiji, Vlada Italije dala je skoro 30 miliona dinara. I to gurate preko nekih vaših, sve ide preko Nacionalne službe.
Dalje, projekat za migracije PRO programa, preko delegacije Evropske komisije u Srbiji, to realizuje švajcarska Vlada i Vlada Lihtenštajna, to je milion i po dolara. Onda, "Tempus" projekat razvoja okvira doživotnog učenja, DELFIS. I to su velike pare. Dalje, "Tempus" projekat prekvalifikacija za nezaposlena lica sa završenim fakultetima u Srbiji, to je CONCUR.
Znači, diplomirani inženjer treba da se prekvalifikuje da bude šloser. To košta 700 hiljada evra. Isto finansira EU. Slušajte dalje.
Projekat razvoja mreže inovativnih socijalnih preduzeća ISEDE NET i to se finansira sa velikim parama, oko dva i po miliona evra, ali ide i preko Evropskog pokreta u Srbiji – Minić, Žika Bambus i oni vaši. Pare se koriste za nezaposlene, za rešavanje problema ili je ovo samo jedan protočni bojler da se pare sa svih strana slivaju u nečije džepove? Ne znam šta čeka Dačić, što ne hapsi ovde? Kaže – Projekat holandsko iskustvo i dobra praksa u oblasti zapošljavanja, 100 hiljada evra, opet neka fantomska firma.
Pošto ste dobili naše amandmane, brže-bolje oglasio se direktor Nacionalne službe za zapošljavanje. To je čovek koji je bio do pre godinu dana državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, napredovao je.
Vladu Ilića ste prebacili da bude poslanik, on ćuti kao zaliven, jer je bio i u poreskoj upravi i u službi za zapošljavanje i svašta se tamo dešavalo. Pozdravite ga, sve je u redu. Očigledno da onaj Papak nije mogao da napreduje dalje. Vidim, svi napreduju iz okruženja, a onaj Papak nikako da napreduje.
Kada se pročita biografiju o ovom vašem Dejanu Jovanoviću, kakve veze on ima sa zapošljavanjem? On samo zna da bude likvidator u nekoj banci. On se razume samo u pare, kako vidim ovde. Vidite, kada takvi dovate da rešavaju probleme, onda B92 objavi komentare ljudi povodom vaše vesti da je to sve u najboljem redu. Evo ga jedan komentar, to možete da uzmete, jer nacionalna služba plaća B92, da znate, to je ista kuća.
Šta kaže jedan vaš verni slušalac – da li ovi ljudi misle da smo toliko blesavi, lažu gore nego RTS, a povodom informacija vašeg direktora da se smanjuje broj nezaposlenih u Srbiji? Šta kaže drugi vaš fan? Kaže – dabogda imali glasova koliko je ljudi našlo posao. To vam on šalje, to nije kletva, to je vrlo interesantna stvar.
Službu za zapošljavanje, koja ima jednu direkciju, dve pokrajinske službe, 34 filijale, 20 i još jednu službu, 120 ispostava, selite u Kragujevac, ničim izazvani, ne zna se zbog čega. U mojim amandmanima predlažem da to bude Crna Trava, jer je ona statistička greška, već 40 godina uvek je poslednja po statističkim podacima.
Da vidimo kakva je nezaposlenost. Ako uzmemo podataka januar 2008. godine, stopa bila 25,6. Ako uzmemo poslednji objavljeni podatak, sve vaši podaci, to je 26,10%. Lepo vam ide posao. Ako uzmemo ove vaše informatore gde se hvalite koliko vas košta služba itd, hajde da preskočim to, pošto to dobro znate, bavimo se samo citiranjem, poštovani građani, kada se rešava pitanje zapošljavanja preko službe koju drži, neka bude, Dejan Jovanović, kako rekoste, da vidite kako se troše vaše pare.
Uzećemo prvo postupke javne nabavke i tendere. Preskočićemo, ovo nema neki veliki problem. Onda kaže – nabavka goriva za motorna vozila, ne može kod NIS-a, mora kod OMV-a.
Dalje, gde se ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama: nabavka produkcije i emitovanja TV programa, usluge, izrade informativnog… Frama TV itd. Nabavka produkcije radio i TV programa i kupovina vremena za emitovanje programa za medijsku promociju mera i aktivnosti Nacionalne službe za zapošljavanje, ugovor je zaključen 30. januara 2009. godine sa ponuđačem drp 92, B92 Beograd, drp 92, B92.
Nabavka i instalacija VEB aplikacije; dalje, nabavka usluga preseljenja, Nacionalna služba koristila usluge preseljenja, tu je neki MBV-SZR i transport roba; dalje, nabavka usluga reciklaže elektronskog otpada. Da li ste mogli da sumnjate? Božić i sinovi.
Dalje, nabavka usluga angažovanja radnika preko omladinske zadruge. Nacionalna služba angažuje studentsku zadrugu. Omladinska zadruga "Milenijum". Da li ste zaboravili, ta služba se bavi zapošljavanjem ljudi, a vi angažujete studentsku zadrugu? Šta čeka taj Dačić, što ne hapsi?
Nabavka usluga istraživanja kvalitetnih i kvantitativnih pokazatelja tržišta rada Cesid d.o.o. Beograd. Ljudi, šta radite ovo? Valjda je sa tim parama Blagojević napokon diplomirao. To su ona istraživanja, ono cice-mice, idemo dalje.
Nabavka usluga pres-klipinga "Nina medija". Molim vas, gospođo Kalanović, kada sretnete gospodina Cvetkovića, poručite mu da nabavku propagandnog materijala za potrebe opremanja štanda Nacionalne službe za zapošljavanje stavi obavezno na stadionima, pošto ste ovde dali za štand koji se nalazi na festivalu Egzit. Dođu oni tamo, imaju štand, vi ih obaveštavate kako mogu da se zaposle. Dajte to navijačima i rešite problem. Što se ne pojavite tamo sa tim vašim štandom?
Dalje, nabavka multimedijalnog paketa za samoučenje iz oblasti poljoprivrede. To je DVD, to je verovatno Zaharija Trnavčevića. Kaže – radiodifuzno preduzeće B92, znači 120 hiljada evra mesečno vi obezbeđujete za B92. Znate li, gospođo Kalanović, šta znači u prevodu B92? Pozovi Beograd policiju, a B92 info znači Beograd policija, istureno odeljenje BIA. Vi njih finansirate.
Vidi, molim te, kaže – nabavka usluga izvođenja obuke iz oblasti novinarstva i medija za 40 nezaposlenih lica na lokaciji grada Beograda – Balkan medija tim.
Nabavka materijala za reprezentaciju za potrebe kabineta Nacionalne službe za zapošljavanje SZUGR ''AŠ DELO'' Ljig. Gde nađoste kafanu u Ljigu? Što niste uzeli ovde negde u Balkanskoj? Opet novogodišnji pokloni, opet moraju da budu iz Ljiga. Nabavka usluga – ketering, da li vi letite u Nacionalnoj službi ili ćete tek da letite iz Nacionalne službe, Beo HRANA RUNDIĆ d.o.o. Beograd.
I da vam ne čitam, to su, gospođo Kalanović, sve podaci koje je vaša služba objavila. Imate i odmarališta, Dobre itd. Pa da vas ne maltretiram koliko košta to što se vi starate da se ljudi zaposle, a oni se ne zapošljavaju. To je tako skupo i bolno za ovaj narod, da je to katastrofa.
Što se tiče ovoga što hoćete da preselite u Užice, to su 34 zaposlena radnika u toj agenciji, znači, 34 nove stambene jedinice treba tamo da bude, ali ako to preselite iz Beograda, nešto će morati da ostane u Beogradu. Ako pokušavate da dokažete ljudima da će seoba agencije iz Beograda u Užice biti jeftinija za onog iz Subotice koji više neće da dolazi do Beograda, biće mu bliže do Užica, onda ste stvarno uspeli, ali ćete biti suočeni sa našim amandmanima, pa ćete morati da objasnite u čemu se to ogleda.
Inače, radi vašeg saznanja, što se tiče ove agencije, to je most za ceo svet. Igrale se delije, nasred zemlje Srbije, to je reklama. Ovaj vaš direktor šta je napisao ovde, pet godina zatvora bih mu dao, bez razmišljanja. U šestoj bih već počeo nešto da ga saslušavam.
Šta je ovaj čovek ovde napisao? To je ovaj Milenko Bogosavljević. Ovo je katastrofa. Na kraju je završio sa činjenicom, jednom konstatacijom, da kad se smanji pritisak na ovakve agencije u svetu, onda je svetska ekonomska kriza završena. On kao da ne razgovara sa Mlađom. Ne znam, kod vas kako se ukaže potrebe tako dajete neki podatak. Kaže – tek kad splasne pritisak na te agencije značiće da se planeta oporavila. Oni razmišljaju o planeti, ne razmišljaju o Srbiji. Oni više vole EU nego što je voli Angela Merkel, Nikola Sarkozi i ostali.
Zašto oni vole toliko Evropu? Pristupni fondovi, dragi građani. Oni će da uzmu pristupne fondove, a vama će ostati mućak. Zašto mućak? Oni se brinu, staraju se, oni pokušavaju nešto.
A gledajte, što se tiče evropskih standarda, ovo je sve mimo evropskih standarda. Nemate uopšte izjavu da ste usaglasili sa nečim da predstavlja neku obavezu.
Šta ste napisali kod ovih agencija? Dok su u EU mnoge zemlje morale da traže dozvolu od briselske administracije ne bi li ojačali kapital svojih agencija, čime je izgubljeno dragoceno vreme. Znači, u EU ako imate neku ovakvu agenciju za osiguranje izvoza i finansiranje izvoza morate da tražite saglasnost od briselske administracije, a ovaj se hvali – sreća naša što nismo u EU pa možemo da haramo, da radimo kako hoćemo.
Nikola, ovo je sve vaše. Nisam autor nijedne reči, samo citiram i kada hoćete da replicirate, da replicirate tamo negde vašima, nemojte meni jer ću se ozbiljno naljutiti.
Ima jedna mentalna gimnastika vezana za kamate, pa sada ovo više nisu usluge ili poslovi nego proizvodi, faktoring. Sve ekspert do eksperta, sve neki strani izrazi. Vidim i ovog mog Bajru ste pokvarili i malopre reče "gud". Nešto reče "gud", ne zna ni on, nešto na engleskom. I Bajro je progovorio engleski pored vas.
Što se tiče ovog vašeg Fonda za razvoj, upravni odbor jedno 600 godina zatvora možete da date, nema nikakvih problema. Međutim, mnogo vas hapse tamo u tom Fondu za razvoj. Mlađa kaže, hapse se ljudi, 3% je zloupotrebilo, ove godine će devet njih da zloupotrebe. On sve to prijavljuje, bori se protiv toga.
Međutim, poštovani građani, da vam dam jednu pouku kako da radite sa ovim Fondom za razvoj. On je puko pa je puko. Kada dođe u Niš, od toga nema ništa, to svi znaju. Moram da vam skrenem pažnju da taj fond posluje po sistemu što ima samo svoje odabrane procenitelje i na sajtu tog fonda naći ćete spisak poželjnih procenitelja čije procene prolaze kod Fonda za razvoj.
Jedva su uhapšeni neki od tih procenitelja. Verovatno se nisu učipili tamo gde treba da se učipe, ali su uhapšeni. Znači, imate spisak. Ako hoćete kredit od fonda, javite se kod tih veštaka, tu su pretežno građevinci itd.
Proučavam ko je na onom spisku. Proučio sam 70%, ali držim u tajnosti strane da ne permutujem neke brojeve pa da me Mlađa ponovo tuži, pa opet moram da ga saslušavam u sudu kao što sam ga saslušavao prošle godine. Mnogo mi dobro ide kada ga saslušavam, da znate, sve prizna. Mlađa je mnogo iskren čovek, ništa ne laže, sve prizna u sudu kada ga saslušavam.
Od ovoga nema ništa. Ovo je još samo jedna u nizu prevara. Ali, unutar DOS-a, bez obzira na agregatno stanje, postoji samo svađa i borba za strateške pozicije. Samo je SRS opozicija, a ovi se svi drugi trkaju ko će pre u EU. Nema alternative, svi su ostali za EU.
Zbog čega? Zbog para, ko će da mazne pare. Ništa drugo njih ne interesuje. Ne interesuju ih standardi, ne interesuju propisi, ne interesuju građani, ne interesuju ih potrebe građana Republike Srbije; ne, ko će da drmne, da dohvati što više.

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele poslaničke grupe SPS-JS, Nova Srbija, G17 plus, LDP, DSS, Napred Srbijo, SRS i ZES.

Prelazimo na raspravu po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu. Reč dajem gospodinu Đorđu Milićeviću.

Poštovana ministarka, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas četiri zakonska predloga, odnosno četiri izmene i dopune zakona i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Fonda za razvoj Republike Srbije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, osvrnuću se samo na jedan segment odnosno na jednu izmenu koja je deo ovog zakonskog predloga. Najpre želim da kažem da Srbija ima zaista ogromnu šansu kada je reč o zdravstvenom turizmu.
Što se tiče predloženih izmena i dopuna Zakona o turizmu, imamo određenu nedoumicu da ovaj predlog specijalne ustanove za rehabilitaciju ne dovede u jedan neravnopravan položaj sa ostalim učesnicima u turizmu na teritoriji Republike Srbije. To u određenom vremenskom periodu, ukoliko se desi, može dovesti do smanjenja tih kapaciteta i otpuštanja radnika, što svakako nije konačna intencija, nije cilj i nije interes ni predlagača ni svih nas.
Kada je reč o kapacitetima specijalnih bolnica za rehabilitaciju, informacija kojom raspolažemo jeste da oko 50% kapaciteta se popunjava na tržištu, a oko 50% kapaciteta se ugovara sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje.
Ovim predlogom je predviđeno da oni koji su budžetski korisnici za kapacitete mimo ugovora sa Republičkom zavodom za zdravstveno osiguranje moraju da traže saglasnost ministra i to odobrenje se izdaje za vremenski period do godinu dana.
Godinu dana je, rekao bih, jedan kratak rok za dugoročne poslovne planove, a sa druge strane ostali subjekti koji se bave ugostiteljstvom, tu mislimo na odmarališta i na domove, oslobođeni su odnosno nije im potrebna ova saglasnost.
To je onaj neravnopravni položaj u kojem se mogu dovesti institucije o kojima sam govorio sa ostalim učesnicima u turizmu na teritoriji Republike Srbije.
Smatramo da treba razmotriti predložene amandmane. Tu su i amandmani ostalih poslaničkih grupa. Na ovaj zakon poslanička grupa SPS – JS podnela je amandman, tu je amandman i Vlade Republike Srbije. O tome ćemo razgovarati tokom rasprave u pojedinostima. Smatram da između svih amandmana treba naći određenu ravnotežu i najracionalnije i najkorektnije rešenje.
Ne treba dozvoliti i treba u ravnopravan položaj staviti sve učesnike u turizmu na teritoriji Republike Srbije. Možda bi bilo bolje da se o ovome razgovaralo znatno ranije, neposredno pre nego što je ovaj zakonski predlog ušao u skupštinsku proceduru i da smo na određeni način mogli da sagledamo, saslušamo primedbe i sugestije onih na koje se ove izmene i dopune zakona odnose, odnosno onih koji će sprovoditi izmene i dopune zakonskog predloga.
Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije, predviđeno je, kao što je više puta danas tokom rasprave rečeno, da se sedište agencije iz Beograda preseli u centralnu Srbiju, uz mogućnost, kako je definisano, otvaranja filijala agencija.
Želim da kažem da podržavamo svaki predlog, svaku inicijativu, svaku meru koja vodi ka decentralizaciji, ali s obzirom da se spominje otvaranje filijala, moram da podsetim na neophodnu racionalizaciju koja je započeta na nivou državnog aparata, dakle, ušteda na nivou države u trenucima kada svi osećamo negativne efekte ekonomske krize treba da bude prioritet prioriteta, a u ovom slučaju i u ovom kontekstu to zapravo znači da ne bi trebalo da bude novih zaposlenja i ne bi trebalo da dođe do povećanja kadrova u državnom aparatu.
Ovim predlogom se, između ostalog, omogućava osiguranje izvoznih poslova na domaćem tržištu, a proširuje se i davanje garancija, što smatramo da je dobro.
Kao što je rečeno, predlog je sačinjen u skladu sa svim svetskim eksportno-kreditnim agencijama odnosno njihovim iskustvima.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dakle, reč je o tome da se sedište Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda seli u Kragujevac. Već sam rekao da podržavamo svaku meru koja vodi ka decentralizaciji, u ovom slučaju ka dekoncentraciji institucija sa nacionalnog nivoa u cilju, kako je između ostalog navedeno, obezbeđivanja ravnomernijeg razvoja u perspektivi.
Ali, ono što je suština kada je reč o radu Nacionalne službe za zapošljavanje odnosno ono što treba da bude intencija ove institucije jeste što efikasniji način posredovanja u zapošljavanju ljudi, jer to je prioritet i najvažniji zadatak – zaposliti građane Srbije.
Kada je reč o poslednjem zakonskom predlogu o kojem danas govorimo, izmene i dopune Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije, mi ovaj zakonski predlog podržavamo jer pre svega želimo, podržavajući ovaj predlog, da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog zakonskog predloga, a tu pre svega mislim na ciljeve koji se odnose na podsticanje izvoza i razvoja infrastrukture. Tačno je da su sredstva koja se opredeljuju za Fond relativno mala i tačno je da u perspektivi i u nekoj budućnosti treba razmišljati na koji način ojačati i u tom kontekstu osnažiti Fond za razvoj, imajući na umu njegov značaj i ulogu koju ima.
Govorilo se danas o ravnomernom razvoju Srbije i želim da kažem da ćemo mi imati jedan ravnomerniji razvoj ako ovakvu praksu i ono o čemu govorimo danas, u smislu dekoncentracije državnih institucija, primenjujemo i na ostale opštine, i na ostale gradove na teritoriji Republike Srbije.
Naravno da je uvek dobro da razgovaramo o ekonomskim prilikama u unutrašnjosti Srbije, to je izuzetno važna tema. Tačno je i to što je predstavnik poslaničkog kluba SPS-JS gospodin Nikolić rekao u svom uvodnom izlaganju, da postoje velike razlike između razvijenih i nerazvijenih područja, nedostatak investicionih aktivnosti, da je privatizacija spora i u određenom kontekstu jako loša, da nam je potrebna jedna sveobuhvatna kontrola svih privatizovanih preduzeća, upravo zbog sve učestalijih uočenih negativnosti.
Dakle, imajući sve to na umu, dislociranjem određenih institucija mi želimo da verujemo u to i želimo to da definišemo, kako jedan prvi korak i ka onom konačnom cilju koji želimo da postignemo, a to je ravnomerniji razvoj na teritoriji RS.
Mi podržavamo sva četiri zakonska predloga, ali vam predlažemo da kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu povedemo jednu raspravu o amandmanima koji su predloženi i da pronađemo jedan kompromis i najrealnije i najkorektnije rešenje, imajući na umu pre svega interes svih onih koji se bave turizmom na teritoriji Republike Srbije.

Uz izvinjenje članovima i svim narodnim poslanicima, navedena je bila poslanička grupa ZES i to je jedini pravilan naslov. Reč ima gospodin Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovani građani Srbije, pred nama su četiri zakonska predloga i neke dopune predloga zakona. Odmah ću reći da ponovo spajate nešto što ne može da se spaja. Ali, šta je, tu je.
Kada govorimo o izmenama i dopunama, odmah ću reći da je poslanički klub NS prošle godine podneo jedan amandman koji vi niste prihvatili, da ste to prihvatili sada bismo uštedeli vreme na članu 4, dakle, stiče se utisak jednostavno kao da možda i namerno nije to prihvaćeno.
Pa, bože moj, pošto često menjamo zakone, nešto što je dobro, to ćemo predložiti posle šest, sedam ili osam meseci kao svoje, a radi se o članu 4. kada govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj, kada se uključuju praktično preduzeća u državno vlasništvo. To je možda jedino pozitivno kada govorimo o ovom zakonu i to ne možemo da ne kažemo. Ali, mi smo to uočili mnogo ranije i to ne mogu a da ne kažem.
Sve vreme ću potrošiti upravo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije. Jednostavno, s nekim stvarima se apsolutno ne možemo složiti. Pre svega, zašto se Fond izmešta u Niš? Zašto se pravi ova agencija u Užicu?
I odmah, radi građana Niša i Užica, da kažem da Nova Srbija apsolutno nema ništa protiv da se ti krajevi razvijaju ravnomerno. To je dobro, ali bi to bilo dobro da se suštinski odnosi neka agencija koje ja vezana za neku industrijski deo, gde imamo određene kadrove i što bi bilo potpuno logično da to tamo i bude.
Gospođo ministre, mi ništa ne bi imali protiv da neka agencija bude i u Trsteniku, da "Prva petoletka" zaživi, da se nešto tamo dešava gde postoje specijalizovani kadrovi.
Čisto praktično imamo utisak da su upravo ova izmeštanja u Niš i Užice jedan politički marketing, očigledno da su izbori blizu i da treba još jednom zamazati oči građanima Srbije, kao što je to urađeno pred prošle izbore kada je u pitanju bilo hiljadu evra od akcija. Pitanje, zašto to nismo odmah uradili prošle godine, nego smo čekali da prođe godinu dana? To je jedno suštinsko pitanje. Ako bi se obezbedili uslovi, taj zakon bi bio primenjiv onog trenutka kada i ovaj stupi na snagu.
U članu 1. direktno smatramo i podneli smo amandman da tačka 6. treba da se briše, iz razloga što za infrastrukturu postoje specijalizovana javna preduzeća i fondovi i nema nikakvog razloga da stoji ovaj podsticaj, jer sigurno postoje drugi načini da se ova problematika reši.
Ono što je još izuzetno bitno za Fond, jeste onaj deo zbog čega smo podneli i drugi amandman, a to je u članu 8. koji se odnosi na član 22. stav 1. koji treba da se menja i glasi – Fond dva puta godišnje podnosi izveštaj Vladi Republike Srbije, a ne četiri puta. Mi smo principijelno i tada kada smo donosili ovaj zakon imali primedbe na to zašto po prvi put u istoriji Fonda predsednik upravnog odbora postaje ministar za ekonomiju, jer otkako Fond postoji, uvek je to bio premijer države?
To je uvek tako bilo neka priča koja je prošla, ali i dalje se praktično centralizacija i moć jednog ministra vidi kroz ovaj član 8. Zbog čega direktor Fonda treba četiri puta da podnosi izveštaje ministru za ekonomiju?
Nova Srbija smatra, i to smo tražili našim amandmanom, da izveštaj, bez obzira što je u rukama ministra za ekonomiju, treba da se podnosi Vladi, iz prostog razloga što će kroz podnošenje izveštaja Vladi i ministar za ekonomiju, kao i svi drugi ministri, a ne možete reći da nije bitno da drugi ministri ne budu upoznati s tim što se u Fondu dešava, jer sigurno da postoji deo delatnosti Fonda koji zadire i ka drugim ministarstvima kroz odobravanje kredita. Smatramo da je to apsolutno logično i da nema nikakvog razloga da se izveštaj ne podnosi Vladi, jer Vlada je kapa u ovoj državi, pa nema razloga da se podnosi ministru.
Osim toga, iz čisto praktičnih razloga, zašto četiri puta i sve da ostane tako, da li će se direktor Fonda samo baviti u Fondu pripremanjem izveštaja? Mislim da je celishodno da prihvatite amandman da to bude jedanput godišnje. Ako već zbog nekih razloga treba, dva puta godišnje je neki plafon. Zaista smatramo da će se direktor baviti jedino time, da podnosi izveštaje.
Šta će građani Niša dobiti od toga što će to preći u Niš? Naravno, dobiće to da je Fond za razvoj bliži tom lokalitetu. Kao što je kolega Krasić rekao za ovu drugu agenciju, nekima će to biti sada naporno i udaljeno. Ono suštinski šta će dobiti ukoliko ostanu isti zaposleni, sada imamo situaciju, da damo jedan primer u Vladi, trenutno u Ministarstvu za poljoprivredu svakoga dana pun autobus zaposlenih ispred Ministarstva ide u Šabac na posao. Dva sata im treba, zavisno od gužve, sat i po, nebitno.
Šta građani Šapca imaju od toga, osim zbog blizine, u nekom suštinskom delu? Zaposlenima u tom ministarstvu je izuzetno naporno, jer tamo rade majke, žene i neko ko mora toliko da putuje.
Da ne budem tendenciozan, imamo i ovu reformu pravosuđa. Sada sudije više ne mogu da funkcionišu, jer se praktično bave time, kako da dođu do nekog udaljenog grada, kako da otputuju, ide zima. To, ministre, apsolutno poskupljuje troškove. Poskupljuje troškove i onda za neke druge stvari nema da se da. Videli smo, konkretno, u ovoj situaciji, ovaj štrajk koji je bio u pravosuđu, kako se završio.
Ne bih voleo da ovo sa Nišem ili sa Užicem, praktično, dođemo u situaciju da vrlo brzo dođemo do toga da ćemo ponovo menjati zakon iz nekog razloga, da se to pokaže da možda nije dobro. Još jedanput, kao što sam rekao, voleo vih da se ovakve stvari kroz decentralizaciju zaista suštinski odrede ka nekoj sredini koja ima infrastrukturu, koja ima neki veliki gigant koji ima svoje kadrove i onda bismo verovali da postoji prava namera države da se neki centri ožive, da postoje kadrovi itd.
To što ćete formalno premestiti nešto iz Beograda u Niš, a onda će, kao što vidimo u područnim jedinicama, verovatno ostati i u Beogradu područne jedinice, pa će taj fond, pretpostavljam, ostati u istoj zgradi, pa će biti opet veliki troškovi, pa će sada biti ponovo veliki troškovi u Nišu ili, ostaće ono što sad ide u Užice u Beogradu itd. Suštinski, ne rešava problem.
Kada je u pitanju ova agencija u Užicu, svrha postoji ukoliko zaista se uključi nešto bitno kroz infrastrukturu, kroz neku državnu instituciju u određenom gradu.
Bojim se da će ove promene biti samo čista kozmetika, čisto da se pokaže da nešto treba menjati. Suštinski to ništa neće promeniti. Suštinski je ovo samo jedan klasičan politički marketing, jer se izbori, bez obzira kada će oni biti, približavaju u našoj zemlji.

Reč ima poslanik Vlajko Senić.

Poštovana ministarka, poštovani saradnici, poštovani narodni poslanici, odmah ću da se osvrnem na pitanje – da li je ovo politički marketing ili nije i da li ima političke poruke ili nema.
Ima političke poruke. Mi smo politička stranka. Bili smo deo jedne široke predizborne koalicije Za evropsku Srbiju, kojoj su građani dali poverenje da vodi državu u narednom četvorogodišnjem periodu. Svakako da svaka od stranaka koja je bila deo te predizborne koalicije ima svoju politiku koju sprovodi u Vladi, jer smo za to dobili podršku od građana. Sa rezultatima politike koju sprovodimo mi u Vladi ćemo izaći na naredne parlamentarne izbore.
Nemamo nikakvu nameru da se krijemo iza institucija i da kažemo da nemamo politiku. Radimo predlažući ove zakone danas ovde i ono što je deo našeg političkog angažmana. Smatramo da rezultati takve politike omogućavaju i omogućiće građanima Srbije da idu brže ka EU, da bolje koriste fondove EU i da samim tim svi zajedno damo doprinos da se ova država približi ka jednoj modernoj, normalnoj i civilizovanoj državi, što je verovatno cilj svih nas.
Kada govorimo o regionima, naravno da nemamo ambiciju da imamo monopol na ovo pitanje i na ovu temu, i da kažemo – mi smo jedini koji znamo da izađemo u susret problemima regionalizacije Srbije. Nemamo nameru mi da čekamo neki opšti politički konsenzus, kada će se sve političke stranke dogovoriti i reći – sada je tema, sada možemo da govorimo o regionima i regionalnoj politici.
Preuzeli smo odgovornost da izađemo sa konkretnim rešenjima, na koji način Srbija treba da ide u susret problemu koji bi se rešavao, pričali mi o njemu ili ne. Podaci koje smo čuli na početku izlaganja o tome kakve su disproporcije u razvoju Srbije, u nezaposlenosti, u platama su vapaj Srbije da se nešto uradi po tom pitanju.
To je nešto što nas čeka na našem putu ka EU. To je nešto što je tema koju ne možemo da rešavamo onda kada dođe pritisak iz EU i kada nam kažu – sada morate da uradite nešto da vaša zemlja ima ravnomerniji regionalni razvoj. Onda mi kažemo – sada je možda neki rok, do kraja ne znam koje godine, da na tom pitanju nešto uradimo. Idemo u susret tom problemu.
Program koji ćemo izneti u narednih nekoliko nedelja je sveopšti politički program regionalizacije Srbije. Da se ne lažemo, bez politike nema regionalizacije Srbije. Mora da postoji politička stranka i političke stranke, politička volja građana Srbije da se desi regionalizacija. Na to dolaze ekonomski efekti i sve one prednosti koje građani Srbije treba da imaju sa procesom regionalizacije.
Ako ne možemo da uradimo odmah sve, ako ne možemo momentalno da promenimo Ustav, da uvedemo nove regione, možemo da uradimo ono što je moguće sada. Ovi koraci koje su neki danas nazvali političkim marketingom jesu nešto što je ipak realan politički korak i što je to jedna jasna politička odluka da izvršimo dekoncentraciju vlasti, da se u Srbiji prvi put, ako vam treba podrška za izvoz, ide u Užice.
Ako hoćete podršku za vaša mala ili srednja preduzeća iz Fonda za razvoj, da idete u Niš, ako hoćete da vidite šta se dešava sa zapošljavanjem, da idete u Kragujevac. Ako vas interesuje problematika regionalnog razvoja, da idete u Zaječar.
Nije mnogo i nije nikakav strateški preokret u ovoj zemlji, ali jeste nešto. Jeste prvi korak koji će odrediti, siguran sam, ovaj proces da ide u tom smeru da to više ne može da se vrati nazad.
Naravno, kada govorimo o tome i o dekoncentraciji institucija, naša misija nije da sirotinju jednako raspodelimo svima i da kažemo – Srbija je siromašna i sada to malo ili to ništa, dajemo svima da nemaju ništa. Naša je želja i naš je cilj da podignemo kapacitete u svim delovima Srbije, da sutra službenik u Leskovcu ili u Zaječaru, ili u Subotici ima taj, kako je rekao moj kolega "know how" da pristupi evropskim fondovima, da ne bude centralizovana država gde će se svi projekti pisati u Beogradu, gde će se sve pare prikupljati u Beogradu, a kasnije raspodeljivati po Srbiji. Uostalom, i filozofija EU je takva da nema centralizovane raspodele sredstava.
Ako hoćemo da Srbija bude, na primer, kao Poljska, koja je od 2004. do 2010. godine povukla 80 milijardi evra iz fondova EU, to je zemlja koja je iskoristila 100% sredstava iz fondova EU, onda mi moramo danas da razmišljamo o tome, kakvim kapacitetima da očekujemo kandidaturu Srbije za EU, koja je, nadamo se, u decembru na dnevnom redu sledeće godine. Ako je to politički marketing, onda je to u redu i ne bežimo od toga.
Ali, ako ne radimo mi taj posao ili ministri iz naše stranke u Vladi, mora neko drugi da radi, moraju da rade ministri iz neke druge stranke u ovoj ili nekoj narednoj vladi. Budite sigurni da je na poslednjem mestu ambicija da od toga pravimo politički projekat.
Da li će građani ceniti to što mi radimo po ovom pitanju, to će pokazati naredni izbori, ali mi ne možemo da kažemo da zato što neko misli da je politički marketing, mi nećemo da radimo svoj posao. Ako je neko ministar ekonomije i regionalnog razvoja on mora da radi taj posao, ako taj posao radi dobro, onda naravno ima veću podršku i on kao ministar i njegova stranka na čijem se čelu nalazi.
Da li je to politički marketing? U tom smislu jeste, ali politički marketing koji znači da nečim konkretnim što ste uradili za ovu državu vi motivišete ljude da vam daju podršku na nekim narednim izborima. To je vrlo jednostavno i mi od toga ne bežimo.
Kada govorimo o pitanju regionalizacije, često je, a to je za poslanike iz Beograda veoma važna tema, često je pitanje kakva je tu korist za Beograd, da li se na taj način uzima nešto što Beogradu pripada, da li Beograd gubi u procesu regionalizacije i kakvi će uopšte efekti biti za građane Beograda, našeg glavnog grada, koji je svakako razvojni centar koji pokreće celu Srbiju.
Siguran sam da će Beograd biti takođe značajan dobitnik u procesu regionalizacije zato što dekoncentracijom institucija, stvaranjem kapaciteta da se drugi delovi Srbije razvijaju brže u narednom periodu nego što se razvija Beograd, a svako ko je gledao ovaj novi plan razvoja Srbije u narednih 10 godina jasno se vidi da je neophodno da se regioni u Srbiji neravnomerno razvijaju da bi u nekom periodu do 2020. godine koliko-toliko dostigli neki civilizacijski nivo razvoja koji će biti prihvatljiv za sve.
Dakle, Beograd će biti dobitnik zato što neće biti u narednom periodu navale na Beograd, zato što to direktno utiče na svakodnevni život ljudi, na saobraćaj, na zapošljavanje, u krajnjoj liniji na kvalitet života.
To je jedan projekat gde mi ovom dekoncentracijom danas za koju ćemo se boriti činimo jedan mali, ali prvi i veoma važan i simboličan korak. Građanima Srbije jasno kažemo da je ovo proces koji je pokrenut sa dekoncentracijom, a da je to proces koji podrazumeva promenu mnogih zakona, u krajnjoj liniji, to je proces koji podrazumeva i promenu Ustava Srbije. Da li ćemo mi biti u Vladi koja će donositi tu odluku, o tome će svoju reč dati građani Srbije, a da će se ta odluka donositi u narednih nekoliko godina u Srbiji, to je apsolutno sigurno.
Važno je da kažem da mi nismo za neku vrstu egalitarizma i da se ne borimo za neku Srbiju gde ćemo reći – evo, za 10 godina će u Vranju biti stopa nezaposlenosti ista kao i na Starom gradu ili u Novom Sadu, itd. To je nemoguće, svaka zemlja ima krajeve koji su napredniji, koji imaju bolje ekonomske pokazatelje, koji vuku napred, ali je naša obaveza da preko države, preko agencija, preko fondova, preko ministarstava, preko političkog delovanja u krajnjoj liniji obezbedimo svima u Srbiji jednaku šansu da se sutra izbore i za domaće fondove koji su mali i za fondove EU koji su mnogo veći.
Kada to uradimo, kada omogućimo ljudima da imamo jednaku šansu, tu se naš posao i naša misija završava. Posle toga je sve u rukama lokalnih, regionalnih funkcionera, građana, ne samo funkcionera nego i drugih ljudi koji će se uključivati u različite vrste projekata koji će podržavati EU i tada ćemo moći da kažemo da smo posao regionalizacije na neki način zaokružili i završili.
Taj dan nije tako blizu, ali danas, usvajanjem ovih zakona, mi ipak činimo prvi korak koji je mali, ali nije učinjen nikada pre. Moglo je da se uradi 2001, 2002. ili 2005. ili 2010. godine itd. Učinjen je danas. Dakle, nije spektakularno ali je nešto vrlo konkretno i činjenica je da ćemo prvi put imati institucije koje su do sada bile centralizovane ili u Beogradu, smeštene u nekim drugim delovima Srbije.
Izrečene su mnoge kritike, ali ostaje naš poziv da svako da svoje predloge, svoje ideje. Mi posao regionalizacije ne možemo da izvedemo sami, ne možemo to da uradimo samostalno. Očekujemo podršku svih demokratskih političkih stranaka u Srbiji, njihove ideje i predloge i samo zajedničkim delovanjem na tu temu možemo taj problem da rešimo onako kako će biti najbolje u interesu građana Srbije.

Iskorišćeno je 11 minuta i 20 sekundi vremena poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vesna Pešić.

Htela sam da ukažem na jedan raskorak koji se zapaža između izlaganja gospođe Kalanović da su to ogromni problemi koji su navedeni. Recimo, kada je reč o privatizaciji, da su brojne privatizacije preduzeća potpuno neuspešne, da su bila privatizovana i da su postala ponovo državna preduzeća.
Zakon o Fondu se menja tako da sada mogu ponovo da se finansiraju iz ovog istog Fonda i državna preduzeća, pa čak i ona koja imaju 40% društvenog vlasništva. Kažem, mi se vrtimo, gospođo Kalanović, u krugu. Znači, kada ne uspete sa privatizacijom vi taj problem rešavate tako što ćemo sada ponovo da stvaramo državnu svojinu i da iz ovoga dajete ponovo državnim preduzećima. To se zove jurenje sopstvenog repa.
Ako ste naveli kolike su regionalne razlike, ako ste naveli kolike su razlike u platama, ako ste naveli kolika je ogromna nezaposlenost, mogli ste dodati i siromaštvo, mogli ste još milion takvih indikatora da pokažete. Šta su rešenja za to? Tri zakona gde fizički, i to gospodin Senić zove nekakvom modernizacijom, fizički menjate njihove mesto.
Pa, kada konkurišem na određeni projekat preko Interneta, što da jurim u Niš uopšte, što će neko da juri u Beograd. Vi to određujete teritorijalno, vi određujete tako što to zovete dekoncentracijom, što ćete koncentrisanog Dinkića da prebacite malo u Niš, malo u Beograd. Tu je koncentracija, a ne u fizičkoj koncentraciji.
Da bi bilo ono što kaže on, to znači da se formira autonomni fond za razvoj u Nišu za jug Srbije, gde ne učestvujete gospodin Dinkić i vi. Onda smo napravili decentralizaciju i dekoncentraciju, jer decentralizacija gospođo znači decentralizacija moći. Moć se ničim ovde ne decentralizuje.
Nismo mi volovi, ja sam ipak doktor sociologije, da me učite šta je dekoncentracija vlasti. Nema dekoncentracije vlasti. Znači, da ste onda osposobljavali opštine, da ste vratili imovinu opštinama, da ste osposobili lokalne zajednice da preuzmu razvoj, vi radite fizičkim prostorom i onda kažete ovako da čovek zaista lepo pošašavi.
Da nacionalnu instituciju za zapošljavanje prebacujete u Kragujevac i kažete – onda će da bude blizu zapošljavanje. Gospođo Kalanović, stopa zaposlenosti uopšte ne zavisi od Nacionalne službe za zapošljavanje. Da li vi znate, treba da postoji potreba za radnom snagom, treba da se razvija privreda da bi bilo zapošljavanja, a ne da razne agencije, pa gde god da je ona, ona ne može nikog da zaposli. Ona samo kada dođe, ona mu nudi radna mesta. Svuda imate te zavode za zapošljavanje, to ima i u Kragujevcu. Nisu oni ljudi do sada trčali u Beograd.
Kome služi ovo zavaravanje i kome služi ovakva jedna priča. Umesto da nam pokažete da je ovo što svako može da vidi zaista vlasništvo jednog ministarstva. Nikada nismo napravili javnu debatu o ovom pitanju. Kako da zaista ozbiljno pravimo i dekoncentraciju vlasti i moći, kako da idemo na decentralizaciju, kako da zaista imamo regionalizaciju.
Ne, nego kada se pravi stranka koja se zove "Ujedinjeni regioni" onda ćemo mi da pravimo filijale i da udarimo udar, ovo smatram udarom na politički sistem u Srbiji. Već po opštinama krenulo se sa kupovinom glasova. Nema više ni elementarnog petooktobarskog rezultata zašto smo se borili. Imali smo autoritarnu vlast, nismo imali poštene izbore, ali više ih ni sada nemamo.
Pričate o političkim strankama, o finansiranju stranaka. Vi ste sada patentirali sistem da se finansirate preko države. Sada ćete da otvorite filijale, da zapošljavate vaše ljude, da idete u siromašne krajeve i da tim ljudima, stručnjaci najviše vole sirotinju i idu tamo da njih kupuju. I to nama prezentirate preko tri zakona koja su potpuno besmislena.
Šta ima veze podsticanje izvoza, da juri neko u Užice preko one magistrale gde stalno ti je glava u torbi? Pa, to je neshvatljivo. Ili, da li u Vašingtonu kad imate Nacionalnu biblioteku u Kongresu, ajde da prebacimo na Aljasku, pa to je decentralizacija. Izvinite, da vam kažem nešto, to je primitivizam, a ne decentralizacija.
Znači, to je stvarno jedna najobičnija varka, a onda primetila sam da vi imate politiku jednu koja kažnjava ljude. Ako, recimo, "Hemofarm" iz Vršca traži nekoliko miliona pomoći, ko ne dobije to? Zašto? Zato što je odbio Dinkića da njegova regionalna stranka uđe u URS.
Čim nije prihvatila to, onda nema ni kinte iz ovog vašeg fonda. Znate šta, kažem, sramota je da uopšte razmišljamo o ovako površnim stvarima u eri interneta, gde vi fizički kažete – ne, sada nećemo trčati u Beograd, ne treba nigde niko da trči. Sada ćemo svi da trčimo u Niš. Šta ćemo sad?
Pošto ste vi izneli, lepo vaše ministarstvo prebacila bih sa svim vašim saradnicima i poslala u Trgovište, pa tamo vi krenite da taj razvoj u Trgovištu promovišete, a ne da sedite ovde u Beogradu, idite u Trgovište. Prebacite ministarstvo u Trgovište, mislim da bi to bilo najbolje i da vidimo iz tog najnerazvijenijeg dela šta biste tamo uradili i koji bi bili vaši rezultati.
Drugo, da vam kažem, videli smo sada iz izlaganja da je tu veliki broj ljudi, i druge kolege su to rekle, mi ne možemo da dozvolimo da se stvara ovakav haos od naše države. Vidite, tu su neki ljudi zaposleni, videli smo šta radi, na šta troše pare.
Veliki je problem sada šta će biti? Da li ćete te ljude koji su ovde sve da otpustite, pa ćete onda lokalno da zapošljavate tamo neke ljude, neću ni da pominjem iz koje će stranke da uđu i šta je stvarno pravi motiv. Ali, svako ko nije lud vidi šta je vaš motiv ovde, jer ovo ničemu neće da doprinese, ni dekoncentraciji, ni decentralizaciji, jer ono što je suštinska stvar tu, nikad ništa nije ozbiljno urađeno.
Molim vas, hoće li ti da sedaju na vozove, na autobuse, da idu da lome glave tamo gde su zaposleni, da trče u Užice? Svaki dan je posao tamo. Ili ćete njih da otpustite? Šta će biti sa tim ljudima? Koje kadrove ste tamo pripremili? Da li vi planirate otpuštanje ovih 40 ljudi iz ove nacionalne službe u Beogradu ili će oni 120 kilometara svaki dan da trče u Kragujevac? Znate šta, to je haos, a nikakav rezultat.
Vi kažete kod tog zakona – biće im bliže u Kragujevcu zapošljavanje. Kakve to veze ima, to što se zove Nacionalna služba za zapošljavanje, gde je ona fizički? Može da bude fizički u Londonu, nikakve to veze nema. Ali, pogotovo što oni u Kragujevcu nisu ni do sada trčali u Beograd da bi se zapošljavali. Drugo je sad to premeštanje.
Ne vidim zašto ste uopšte tako nešto uzeli da radite, gde ste sada, kažem, doprineli tome da mi vidimo da ćete i ovo malo pravila koja postoje da potpuno srušite ovako ludačkim idejama, gde izmeštate nekoliko ustanova, gde vi, kao vlasnici ministarstva, stavili i zapošljavanje i turizam.
Znamo kako se svaki put pravio projekat ministarstva prema željama neke partije, koliko mu treba moći da ima to ministarstvo, pa smo imali pre toga Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom, ali kada je Dinkić postao ministar, pošto je bio ministar finansija, onda mora ovako da se ugoji to ministarstvo i da bude jedna debela svinja, da svašta bude u tom ministarstvu, da bi zadovoljilo njegove apetite.
Je li to država? Ministarstva treba da budu institucije, to treba da budu sobe prazne, kada se promeni vlast, da svaki put uđemo u iste prostorije, a ne da svaki put po koalicionom sporazumu delite sve što je narodno, sve što je građansko i sve što je javno.
Tvrdim, lepo je imati veći broj stranaka, ali kada vi pitate u Nemačkoj zašto zeleni i na osnovu čega vole da imaju više stranaka, zato što građanin ima više opcija, da će ako ima zelena stranka, onda ulazi nešto iz njegovog programa što mu je prioritet u program nacionalni, a ne tako što vi sedite da delite upravne odbore, da delite zapošljavanje, da delite institucije, da delite ministarstva, više ne znam šta sve niste podelili.
Nije to ono što je budućnost Srbije. Ako ste to rešili da radite, da nas na ovaj način varate, da će sada da se zapošljavaju ljudi u Kragujevcu zato što ste dali nacionalnu službu, pa prebacite i nacionalni muzej u Gadžin Han, to bi možda najbolje bilo, pa da tamo ljudi imaju prilike da to rade. Ovo, verujte mi, nije način.
Ovo je najobičnija prevara. Mene je sramota da danas prisustvujem gde se nešto zove decentralizacija, još i dekoncentracija, kada je ovo sve centralizovano, samo što treba da bude jedan čovek, jedna stranka koja će da rukovodi time da bi sabrala neki broj glasova i da bi obezbedila vlast da i sledeći put bude na vlasti.