Dvadeset minuta, zahvaljujem. Reč ima ministarka Verica Kalanović.

Poštovana poslanice, naravno da mogu taksativno da vam odgovorim na sva pitanja koja ste postavili. Prosto, branim zakone iz ekonomske oblasti koji nemaju nikakve veze ni sa personalnim, ni sa partijskim, ni sa institucionalnim bilo kakvim vezama sa onim ko predlaže zakon, sa institucijama na koje se odnosi, sa novcem koji se plasira, sa ovim o čemu vi pričate.
Zadržaću se na dva odgovora. Prvi je vezan za Fond za razvoj, oko koga postoji neverovatna mistika u vašoj poslaničkoj grupi. Prosto, da ste jedanput otvorili sajt Fonda za razvoj i detaljno pročitali sve što u njemu piše, videli biste da je ministar za ekonomiju i regionalni razvoj samo predsednik upravnog odbora, u kome pored njega sede još pet članova iz Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike, Ministarstva infrastrukture, Ministarstva trgovine i usluga i ministar bez portfelja za održivi ekonomski razvoj.
Odobravanje kredita privrednim subjektima prolazi dva stepena, pre nego što dođe na sednice upravnog odbora. To znači detaljno sagledavanje i ocenjivanje od strane menadžmenta Fonda za razvoj. Iza toga komisije, koje takođe svaki predmet razmatraju i ako bilo kakvu nejasnoću ima po pitanju dodele tog kredita, traže dodatna objašnjenja od službi koje rade taj posao.
U Fondu za razvoj sede ljudi profesionalci, kojih nema niti iz partije kojoj pripadam, niti iz partije posebno, gde se i ne razgovara o politici, što potvrđuju svi oni koji su korisnici Fonda, a to su privrednici.
Pozivam vas da zajedno sa ministrom ekonomije učestvujete u nekoj tribini sa privrednicima i čujete da oni zbog kojih je osnovan fond kažu i u vašem prisustvu kakva su njihova iskustva i kakve su usluge koje Fond za razvoj pruža njima.
Prisustvovala sam jednom velikom broju tih tribina i gotovo da nisam čula primedbu na rad Fonda za razvoj, sem primedbe da u Srbiji nema dovoljno novca kao što su plasmani Fonda za razvoj, koji bi obezbedio sve potrebe malih i srednjih preduzeća i korisnika Fonda za ono za šta oni plasiraju novac, a to su najčešće investicije i trajna obrtna sredstva.
Vaša veza sa izborima u Boru i odobravanjem kredita mislim da nije primerena, a ako malo pogledamo matematiku, vi kažete 66 kredita je odobreno sa 122 miliona. Da budem iskrena, ne znam koliko je kredita odobreno u Boru, ali da vas podsetim o čemu se radi.
Pre dve godine Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj je pokrenulo program "start-ap" kredita, jer je Srbiji potrebna nova krv. Potrebna su nova mala i srednja preduzeća i ima divnih primera, vama je blizu, vi ste, koliko znam, iz Užica i blizu vam je Arilje, pa pogledajte, iz "start-ap" kredita je otvorena porodična firma koja danas zapošljava 33 radnika i bavi se proizvodnjom tekstila.
Znači, "start-ap" krediti su oni krediti koji se opredeljuju početnicima, uz određene garancije, za otvaranje novih preduzeća. Ti krediti su maksimalno 30 hiljada evra, a ako podelite ova dva broja, videćete da su u Boru ti krediti od kojih su svi "start-ap" u proseku u vrednosti po dva miliona dinara.
Na našu sreću, u Srbiji se pojavio veliki broj uglavnom mladih ljudi koji su pokazali ne samo interesovanje, nego veliki entuzijazam za otvaranje sopstvenih preduzeća, podstaknuti i pomognuti od strane države, između ostalog i od stručnih službi koje rade i u Fondu za razvoj, i u Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj i u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj.
Ti ljudi su se u velikom broju prijavili na svim konkursima koje je Ministarstvo do sada objavilo. Radi se o nekoliko hiljada prijava, od čega u svim gradovima u Srbiji, a ja sam pravila detaljne analize, pretpostavljam da su vaši podaci tačni, 66 ih je bilo iz Bora.
Međutim, da vas podsetim na još jednu stvar. Govorite o zloupotrebama Fonda za razvoj, a niste rekli javno ko je zloupotrebe onih koji su se prijavili za "start-ap" kredite, a onda ih koristili za kupovinu kola, pokrenuo zbog nekoliko slučajeva na terenu, do kojih je došao saznanjem upravo iz rada Agencije za regionalni razvoj. Sam ministar Mlađan Dinkić. Proverite podatak da li je Mlađan Dinkić pokrenuo i prijavio one koji zloupotrebljavaju sredstva opredeljena za "start-ap" kredite.
Nema govora o tome što vi želite da napravite, a to je korelacija između politike i Fonda za razvoj. Tu politike nema, bez obzira što vi želite to da u ovom trenutku predstavite, pretpostavljam, građanima Srbije. I dalje vas ubeđujem da je Fond za razvoj najjača institucija, potpuno primerena određenim stubovima razvojnih banaka u Evropi, koja se bave finansiranjem malih i srednjih preduzeća, sa gotovo identičnim programima i kriterijumima.
I nije istina da je surogat i da ne postoji, jer ako pogledate jednu od najvećih razvojnih banaka, to je Nemačka razvojna banka, ona ima deo koji se bavi malim i srednjim preduzećima, gotovo analogan sa Fondom za razvoj. Znači, ako pogledate koje je koristi Fond za razvoj doneo privredi i privrednicima Srbije, onda ćete videti da to o čemu danas govorite nema utemeljenje u praksi.
Što se turizma tiče, što se infrastrukture tiče u turizmu, vi se odlično sećate da kada smo branili Zakon o regionalnom razvoju upravo smo govorili o koncentraciji i o onome što sam nazvala kompatibilnost, ali sada bih rekla usklađenost razvoja infrastrukture sa master planovima i sa turističkim potencijalima.
Jako se dobro sećam da ste tada imali velike primedbe na ulaganje u infrastrukturu u Mokru goru i Zlatibor, a u tom trenutku mi smo upravo imali na umu one desetine hiljada ljudi koje su letos posetile ove dve turističke destinacije.

Pravo na repliku, dva minuta, narodna poslanica Nataša Mićić.

Ovo je samo bilo kao da ste advokat, kao odbrana Mlađana Dinkića. Vi niste rekli da u Fondu za razvoj sede i drugi ministri, nego ste samo rekli da je on predsednik upravnog odbora. Dobro, nisam, ali jeste on predsednik upravnog odbora Fonda za razvoj i ministar ekonomije i tačka.
Šta imamo tu da polemišemo? Sad treba da ga hvališemo – on je pokrenuo i pronašao neku zloupotrebu i on je to pokrenuo. Pa šta? Zar to nije normalno? Ne treba svako od nas kad god vidi neku zloupotrebu, a on još ministar, i još na tako važnim mestima, mi se apsolutno ne razumemo, za kakvu je to pohvalu, kao on je otkrio? Nego ko će?
Ne mogu ja otkriti. Šta ću da idem tamo po Fondu za razvoj i Ministarstvu ekonomije? Sad mi treba da ga hvalimo što je otkrio. Treba više da otkriva možda. Niko ne kaže ništa za te ljude, profesionalce, zato što apsolutno ne znam i ne mogu da kažem. Ne možete da mi kažete da nema veze sa partijskom državom, sa pravljenjem stranke, sa Ujedinjenim regionima Srbije.
Kažete – ne znate u Boru koliko. Ja ću da vam kažem, pošto sam na sajtu upravnih odbora sednica Fonda za razvoj celu noć to čitala. Kad se vi niste spremili, ja sam se spremila. Dali ste Boru krajem aprila za jedan projekat 120 miliona, a zatim 17. juna za 66 projekata, za 300 radnih mesta, 122 miliona i 350 hiljada.
Pazite sad ovo, šlag na tortu, dali ste Boru subvencije 980 i nešto miliona takođe u vreme kampanje. To sam malopre zaboravila da vam kažem, odnosno ne mogu da stignem, svašta bih vam rekla. RTB Bor. Baš tad, a pre toga mesecima im ništa niste davali. Izvinite, to izaziva sumnju. Možda grešim, a direktan nosilac liste. Molim vas, objasnite mi to.
Dozvoljavam sebi da grešim, ali mislim da je važno da to znamo, da to nije dobro zato što to nisu samo vaša sredstva i nisu samo odluke vaše. Vi morate nekome da odgovarate za te odluke.
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
Kažete – pravi se mistika. Mistiku pravite vi zato što je netransparentno poslovanje Fonda za razvoj, a ja sam sve što je bilo pronašla o radu tog Fonda i nije zadovoljavalo. Molim vas, samo još jednu rečenicu. Naravno da ima zadovoljnih ljudi. Neki ljudi su stvarno dobili kredite zato što su zaslužili, naopako još i da ne postoji to, ali bilo bi ih i više ili bi dobijali veća sredstva da vi radite transparentnije i da poštujete sve finansijske instrumente.

Reč ima narodna poslanica Suzana Grubješić. Izvolite.

Poštovani predstavnici Vlade, ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, pre nego što kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu, samo bih htela da uvaženoj koleginici Mićić, dopustiću joj priliku da može da mi replicira, kažem da je Mlađan Dinkić predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj po funkciji.
Ne, pre nego što krenete da mi objašnjavate, vi ćete mi reći kako je to po funkciji tadašnji potpredsednik Vlade Čedomir Jovanović bio predsednik Upravnog odbora Veterinarskog zavoda, na primer? Kakve je on veze imao sa Veterinarskim zavodom? Ministar ekonomije i regionalnog razvoja jeste po funkciji predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj. Da li tu nešto ima čudno? Ima samo vama. Nikome drugom nisu te stvari čudne.
Druga stvar, s vama se apsolutno slažem da DRI, da treba da je zaposlimo malo više, da zađe i u javna preduzeća, da zađe i u Fond za razvoj, ali zaći će i u političke stranke.
Državna revizorska institucija, prema novom zakonu o finansiranju političkih stranaka, kontrolisaće stranačke izveštaje, neće se više dešavati da mi sami sebe kontrolišemo, da smo svi vezani nekim zavetom ćutnje, da se o tome ne govori.
Iskreno se nadam, pošto sam bila u Radnoj grupi za izradu zakona, da će zakon doći u skupštinsku proceduru u najskorije vreme, da ćemo ga usvojiti, pa ćemo onda da vidimo kako se to finansira.
Što se tiče Bora i povezivanja sa finansiranjem Ujedinjenih regiona Srbije, mogu samo da kažem da ko izgubi može da se ljuti. Toliko smo isfinansirali da smo osvojili 25%.
Vaš je problem što ste našli grupu građana, što ste sa Radmilom Gerom išli na izbore u Bor, niste mogli da pobedite nikako. Da nismo osvojili toliko glasova koliko jesmo, zar bi razlika bila od drugoplasiranog 7%. To bi možda bila tesna pobeda. Ovako je razlika i pobeda čista kao suza.
I sada i pre neki dan je vaš kolega poslanik pričao o Boru. Zašto vam taj Bor toliko smeta? Pokazali smo da možemo da pobedimo. I vama želim pobedu svuda u Srbiji, gde god možete, bez ikakvih problema, jer se radujem vašim pobedama i prelazima cenzusa, jer znam da smo na zajedničkom poslu, koliko god vi pričali o Dinkiću, a evo, sprema se i gospođa Pešić.
Pričajte vi slobodno, ukazujte na probleme, ali nemojte da govorite o stvarima koje ne stoje. Kao da je on birao da li će biti predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj. Nije, stavljen je tamo. Da je mogao da bira, verovatno bi izabrao nešto drugo što mu donosi višestranačke i ostale koristi.
Da se vratimo na ovo zbog čega smo danas tu. Radi se o tri izmene zakona, uslovno rečeno, zakona o institucijama, o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, o agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza i izmene i dopune zakona o Fondu za razvoj.
Pošto je ministarka objasnila koje su to još izmene osim promene sedišta, želeo bih da kažem da ono što ste pominjali Zaječar, da je nacionalna Agencija za regionalni razvoj već izmeštena u Zaječar, da je njeno sedište u istom tom Zaječaru, ali da zbog toga nismo morali da menjamo Zakon o regionalnom razvoju, jer u samom zakonu nije određeno sedište. Pošto u ovim zakonima i fondovima sedište je bilo određeno zakonom, tako da jedino kroz izmenu i dopunu to sedište možemo da promenimo.
Inače i za ubuduće, mislim da nije dobro u zakone stavljati gde će biti sedišta, već da se to može urediti što internim aktom same agencije ili fonda, što nekim podzakonskim aktom, kao što je to urađeno u slučaju premeštanja centrale Agencije za regionalni razvoj.
Pričali smo o tome i ovde da je Srbiji potrebna decentralizacija i regionalizacija, ali potrebna je za početak i dekoncentracija. Dekoncentracija jeste jedan oblik decentralizacije i nije jedini. Postoji još devolucija, i ta dekoncentracija jeste oblik decentralizacije, međutim, nije njena suština. Planovi u dislociranju ove četiri institucije iz Beograda imaju izvesnu simboliku. Kako ko vidi tu simboliku, a ja je vidim na sledeći način.
Centrala Nacionalne službe za zapošljavanje seli se u Kragujevac, u grad koji je nakon dolaska "Fijata" doživeo ekonomski progres, ali isto tako i grad koji je 2007. godine proglašen za grad budućnosti, za najboljeg domaćina u Srbiji i koji je 2008. godine dobio sertifikat kao dobro poslovno udruženje, jedan od tri grada u Srbiji koji su to dobili, nažalost, samo tri grada, ali se nadamo da će sledeće godine
biti više gradova u Srbiji i da će svako mesto u Srbiji postati dobro okruženje. Svi znamo da bez omogućavanja dobrih uslova investitorima, mi ne možemo da krenemo napred, ma koliko institucija selili širom Srbije.
Drugo, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza se seli u Užice, u pravu ste i vi i ministarka, Užice jeste grad izvoznik, 13% srpskog izvoza dolazi iz Užica zbog bakra, aluminijuma, vojne opreme. Logično je da agencija koja se bavi izvozom ima sedište u Užicu.
Fond za razvoj simbolički ide u Niš. Zašto? Zato što je upravo Niš jedan od gradova koji je pogođen ekonomskom krizom, grad u kome nema ni malih ni srednjih preduzeća, doskora nije bilo investicija, a potpisano je osam ugovora sa južnokorejskim i ostalim investitorima, grad gde je stopa nezaposlenosti skoro 30%.
Zašto je Zaječar izabran kao grad za sedište Nacionalne agencije za regionalni razvoj? Upravo kao primer devastiranog grada do koga ne dolaze ni investitori zbog slabe infrastrukture i slabe putne povezanosti sa Koridorom 10.
Iskreno se nadam da je ovo tek početak seobe institucija iz Beograda ka svim delovima Srbije i sigurna sam da će i ova, a i naredna Vlada koja bude, raditi na tome da upravo agencije za koje bi bilo logično da im centrale budu van Beograda, da budu razmeštene po unutrašnjosti.
Recimo, novoosnovana Uprava za agrarno plaćanje pri Ministarstvu poljoprivrede je sada smeštena u Šabac. Naravno, postoji i inicijativa koja jeste potekla od G 17 plus i koja nema stranačko obeležje, već će biti prihvaćena od pokrajinskih vlasti, da deo Sekretarijata iz Novog Sada premesti u druge delove Vojvodine.
Mogli bi za prvo vreme da budu izmešteni sekretarijati za poljoprivredu, delovi javnih preduzeća "Vode Vojvodine", "Vojvodinašume", agencije i zavodi koji tek treba da se osnuju, znači da osnovni cilj svega ovoga bude da institucije budu bliže građanima i da država dođe do kuća svakog građanina, ali ne samo u svojoj najčistijoj formi, već kroz seljenje institucija, agencija i fondova i približavanje korisnicima usluga.
Ovi razlozi za izmeštanje treba da budu ekonomski, jer institucije ne treba da budu koncentrisane u jednom centru, ne treba da bude sve u Beogradu, i ja kao neko ko dolazi iz Beograda, to mogu slobodno da kažem bez da me neko optuži da navijam za svoje mesto, da ću sada da tražim da se neka institucija preseli u neki grad.
Ne, ja sam iz Beograda, živim u Srbiji, ali želim da Srbija živi i izvan Beograda. Podaci koje smo čuli, ne samo od ministarke, nego ono što svi znamo, da se Srbija prazni i da se gasi, i da se svi sele u Beograd, ne odgovara ni Srbiji kao državi, ni Beogradu gradu u kome ja živim. Nadam se da oko toga nema spora.
U važnost ove dislokacije izmeštanja sedišta institucija ne treba uvek sumnjati, treba je podsticati, jer seljenje tih centrala, daće podršku i podsticaj sredinama u one koje se sele, te sredine dobijaju afirmaciju, institucije postaju generatori raznih sadržaja. Ne treba zanemariti ni troškove, četiri do pet puta su niži troškovi što rentiranja prostorija, što ostalih pratećih troškova nego što jedna institucija ima u Beogradu.
U Beogradu je najskuplji poslovni prostor, uglavnom većina i ovih institucija i drugih o kojima sam pričala taj prostor rentiraju i plaćaju velike troškove zakupa.
Povećaće se zaposlenost lokalnog življa, a ne mogu unapred da znam iz koje će stranke neko da bude zaposlen. Valjda će se zaposliti lokalno stanovništvo, biće svih stranaka, valjda će se zaposliti oni kojima je posao potreban i oni koji nešto znaju. Valjda će doći vreme da pobeđuje znanje partijsku pripadnost. Možda sam utopista, ali u to iskreno verujem. Mislim da se slažem s mnogima od vas.
Kao što sam rekla, dekoncentracija jeste jedan oblik decentralizacije, ali ima pretežno administrativno značenje i njome se samo ublažava centralističko uređenje jedne unitarne države.
Ono što Srbiji treba jeste suštinska decentralizacija i regionalizacija. Držeći se iskustava razvijenih zemalja, nesporno je da treba da usvojimo stav da se većoj jedinici ne poverava ono što može da uradi manja jedinica, da ono što može da se učini u kvartu ne treba prebacivati na nivo opštine, ono što može da se učini u opštini ne treba prebacivati na nivo regiona, ono što može da se učini u regionu ne treba da se prebacuje na nivo centralnih vlasti.
Ukoliko verujemo u to načelo, onda neće imati nikakvih prepreka da Srbija postane i decentralizovana i regionalizovana država u kojoj će svi njeni građani imati i šansu i mogućnost da se i lokalno i regionalno organizuju i ujedinjuju, jer dobro upravljanje je moguće samo izbliza, a izdaleka iz centrala se može samo vladati. Mi ne želimo Srbiju kojom se vlada, mi želimo Srbiju kojom se dobro upravlja. Iz tog razloga ćemo podržati izmene ovih zakona.

Iskorišćeno je 12 minuta i 40 sekundi vremena predsednice poslaničke grupe. Pravo na repliku, narodna poslanica Nataša Mićić.

Prvo da kažem, gospođo Grubješić, stvarno vas jako cenim i iz poslaničke grupe G17 vas najviše, zato što imate hrabrosti, pričali ste i o Srebrenici i uopšte, kao da niste G17, pričate i o politici, ali ovaj put niste apsolutno u pravu. Prvo, niste ni dobro obavešteni.
Čedomir Jovanović nije bio nikada predsednik Veterinarskog zavoda, pod jedan. Pod dva, imam blagi osećaj da Mlađan Dinkić ne bi izabrao Veterinarski zavod nego bi mu se više dopao ovaj Fond za razvoj. Treća stvar, Mlađan Dinkić je po funkciji, znači, usvojen je zakon koji je pripremalo njegovo ministarstvo i u tom Zakonu o Fondu za razvoj on je po funkciji predsednik upravnog odbora. Znači, on je vrlo lako mogao da se oslobodi tog tereta. Nije morao biti predsednik Upravnog odbora Fonda za razvoj. Naprotiv, on je predložio, preuzeo je tu odgovornost i zato danas ovako govorim.
Što se tiče naših rezultata u Boru…
Izvinjavam se, ministarka, obraćam se poslanici, nije lepo.
Što se tiče naših rezultata u Boru, osvojili smo 7% i mi smo time apsolutno zadovoljni. Znate li zašto, gospođo Grubješić? Zato što su to 7% čistih ljudi, bez trošenja para poreskih obveznika. To smo zaista postigli radom, našom politikom, a ne kupovinom glasova.

Pravo na repliku, narodna poslanica Suzana Grubješić.        

Izvinjavam se, nisam bila precizna, Čedomir Jovanović je bio predsednik tenderske komisije pri privatizaciji Veterinarskog zavoda.
Samo da vas podsetim, vi bar znate, učestvovali ste u tome, ko je bio na čelu Upravnog odbora Fonda za razvoj, prvo Zoran Đinđić, pa Aleksandar Vlahović, pa Predrag Bubalo. Bilo im je u opisu posla da to obavljaju. To je funkcija koja se obavlja bez naknade. Da li je na tom mestu Mlađan Dinkić ili Mirko Cvetković, to je nebitno, ali prosto po funkciji se ta pozicija uzima i obavlja bez nadoknade.