Poslanik Lidija Dimitrijević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici,  vodimo spojenu raspravu o četiri tačke dnevnog reda. Vrše se izmene i dopune Zakona o turizmu i uz zaista mnogo napora ne može se jasno videti kako su rešenja u tom zakonu povezana i međusobno uslovljena sa izmenama i dopunama preostala tri zakona.
U osnovi ta tri zakona je i izmeštanje sedišta van Beograda pojedinih organa koji funkcionišu na teritoriji čitave Republike. To je jedina izmena Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, dok se u Zakonu o Fondu za razvoj i u Zakonu o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije vrše i neke druge izmene. Da napomenem samo da su sve to službe Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja.
Nešto ću više reći o zakonu i izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza.
Stav SRS o svim javnim agencijama, pa tako i o ovoj je poznat, da su to paradržavni organi smišljeni sa ciljem da se mnogostruko usloži državni aparat, s obzirom na to da je privreda uništena, pa je to način da se zbrinu mnogi kadrovi i da tu budu zadovoljni i položajem i platom i svim ostalim što prati takve institucije.
Ovo ću ponavljati uvek kada je na dnevnom redu neki zakon o bilo kojoj agenciji. Ponavljaću to zbog svih onih ljudi koji su radili u lokalnoj administraciji ostali bez posla.
Inače, dolazim iz kraja koji je gospođa Kalanović u četvrtak prilikom predstavljanja zakona pominjala po najvišoj stopi nezaposlenosti. U Jablaničkom okrugu su i Bojnik i Lebane, sa stopama 54 i 60,5%. Od svih lokalnih samouprava traženo je da sprovedu Zakon o racionalizaciji ili će im biti smanjeni ionako već umanjeni transferi.
Želim građanima da kažem da je pre nekih sat vremena članovima Odbora za finansije podeljen nov materijal. U rukama sada držim pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u službi Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i na ovaj pravilnik saglasnost daje odbor nadležan za finansije u Narodnoj skupštini.
U ovoj komisiji nakon toga, to nemojte sumnjati, jer će odbor pošto ima većinu dati saglasnost, radiće novih 70 ljudi, ni manje ni više. Od toga 68 državnih službenika na položaju i na izvršilačkim radnim mestima i dva nameštenika. Ova služba imaće 70 novih radnika.
Uvek kada se osnivala neka od mnogobrojnih agencija, komisija i slično predstavnici SRS su predlagali da poslovi koji se poveravaju na obavljanje javnim agencijama budu organizovani u okviru legitimnih državnih organa koje priznaje Ustav Republike Srbije.
Međutim, vlast nikada nije pristala na to, jer bi to podrazumevalo jednog, eventualno nekoliko rukovodioca i određen broj zaposlenih, što stručnjaka, što pomoćnog osoblja i to bi bilo sve. Ovako stvoreni su posebni organi sa priličnim brojem zaposlenih, a o platama direktora i naknadama članova upravnih odbora smo više puta govorili i složili da su u ovom trenutku ekonomske krize nepristojno visoke.
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije ima prema zvaničnim podacima koji su dostupni na sajtu 34 zaposlenih u pet sektora, pet odeljenja, tri direkcije, sekretarijatu, odboru za reviziju. Takođe, ima i upravni odbor koji ima predsednika, zamenika predsednika i još tri člana, izvršni odbor koji pored predsednika broji još dva člana. Ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama, pored toga što će se sedište agencije izmestiti iz Beograda u Užice, predviđeno je da agencija može imati jednu ili više filijala i predstavništva.
Čim se nešto ovako predvidi u zakonu, odmah možemo očekivati da se to sprovede u delo. Mnogi drugi bitni zakoni se donose i nikada se ne primenjuju, ali ovakva jedna odredba kada se donese možemo očekivati da bude sprovedena u najskorije vreme. To potvrđujem sledećim činjenicama. Usvojena su u ovoj skupštini dva zakona o racionalizaciji i o ograničavanju zapošljavanja u državnoj administraciji i oni spadaju u onu grupu zakona koji se selektivno poštuju.
Mi u SRS uopšte ne sumnjamo da će se ova odredba da se formiraju nova predstavništva i filijale Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, pored budućeg sedišta u Užicu, sprovesti ekspresno.
Što se tiče ostalih izmena zakona, ubuduće će se, pored osiguranja, vršiti i reosiguranje izvoznih poslova i investicija u inostranstvu, ali i osiguranja naplate potraživanja izvoznika na domaćem tržištu, najviše do iznosa vrednosti izvoznog posla. Takođe će se izdavati garancija i druga jemstva po kratkoročnim poslovima izvoza, a ne kao ranije samo za srednjoročna i dugoročne poslove. Ovakav protekcionizam bi možda i mogao da bude razumljiv kada su u pitanju izvozno orijentisani subjekti, jer smo svi svesni značaja koji ima izvoz.
Međutim, neprihvatljiv je očigledni protekcionizam - da se omogućava da rade samo oni subjekti čiji rad su zainteresovani pojedini politički moćnici. Upravo te sprege političkih i privrednih moćnika su odlučujuće u tome ko će na tržištu opstati, a ko neće. Kada država nekome da nerealno visoke subvencije iz budžeta, znači, novac svih nas poreskih obveznika, njegov proizvod će biti konkurentniji u odnosu na one koje su prepušteni samostalnoj borbi na tržištu.
U Srbiji je pronađen zanimljiv model da se to sprovede: subvencije poslodavcu po radnom mestu. To je najranjiviji deo, jer je privreda u Srbiji uništena u neposrednom procesu privatizacije, u kome je mnogo ljudi ostalo bez posla, najveći deo njih uz mizerne, ponižavajuće otpremnine.
Samo ću kratko prokomentarisati događaj od pre nekoliko dana. Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor sa bugarskom firmom "Bulcvat" o prodaji leskovačke fabrike "Nevena", jer kupac nije održavao kontinuitet proizvodnje i poštovao socijalni program. Raskidom ugovora završena je agonija 257 radnika kojima mesecima nisu uplaćivani doprinosi i plate.
Predstavnici samostalnog sindikata izrazili su nadu da firma neće otići na doboš, a radnici na ulicu. Ova njihova nada zasnovana je na obećanju koja su dobili od Agencije za privatizaciju, da će fabrika biti restrukturirana. Inače, "Bulcvat" je kupio 15 srpskih firmi, od kojih je u čak 13 raskinut kupoprodajni ugovor. Ovo je samo jedna od mnogobrojnih priča iste sadržine.
Kada bi neko rekao da ne treba stimulisati poslodavce preterano visokim subvencijama za nova radna mesta, to bi zaista moglo da bude pogrešno shvaćeno – da je neko protiv zapošljavanja. Naprotiv, poslodavce treba stimulisati da otvaraju nova radna mesta, da zapošljavaju ljude, ali razumnim iznosima.
Nikako ne treba davati nekome previsoke iznose po radnom mestu, a taj neko radniku isplati najminimalniju platu, ne plaća mu prekovremeni rad, ne dozvoljava bolovanje, prijavljuje sa najnižom stručnom spremom i na taj način državi uplaćuje minimalne doprinose i poreze na zarade. To je jedan od specijalno kreiranih modela da se iz budžeta novac prosledi samo određenim privrednicima, naravno, prema izboru onih koji u svojim rukama imaju moć da u tome odlučuju.
Što se tiče Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza RS, važno je istaći da je osnovni kriterijum da preduzeće dobije kredit od Agencije da ima ostvaren izvoz u prethodnoj poslovnoj godini od najmanje 300 hiljada evra i da ima ugovore sa ino partnerima.
Međutim, kada se radi o preduzećima koje imaju status pretežnog izvoznika, a to znači da preko 70% svoje realizacije ostvaruju na inostranom tržištu ili da su u prethodnoj kalendarskoj godini ostvarili izvoz od 10 miliona evra, takva preduzeća stiču mogućnost za dobijanje poreskih olakšica, u smislu bržeg povraćaja PDV, u roku od 15 dana i povoljnije uslove kreditiranja kod Agencije. Inače, uslovi pod kojima Agencija kreditira i sufinansira sa poslovnim bankama su takvi da su kamatna stopa i svi troškovi maksimalno do 10% godišnje.
Prema podacima koje je u javnost iznela sama Agencija, u 2009. godini odobreno je 199 kratkoročnih kredita za finansiranje izvoznih poslova, u vrednosti od oko 72 miliona evra, što je 10% više kredita neko u 2008. godini. Ovi krediti bili su odobreni uglavnom preduzećima koja spadaju u top 300 srpskih izvoznika, jer su to bonitetna preduzeća.
Prosečna vrednost kredita bila je oko 350 hiljada evra, a veći deo je odobren preduzećima iz oblasti prehrambene i prerađivačke industrije. Jadan od sve zastupljenijih poslova Agencije je otkup potraživanja i u 2009. godini Agencija je otkupila 75 miliona evra potraživanja domaćih izvoznika na ino tržištu.
Sredinom godine predstavnici vlasti počeli su da se hvale time da se Srbija zabeležila značajan pad spoljnotrgovinskog deficita. Napravljena su poređenja sa susednim zemljama i konstatovano je da je pad srpskog deficita iznosio 24,2% u odnosu na prošlu godinu, dok je susedna Bugarska imala rast od 30%, a Hrvatska 14,4%.
Kada se pogledaju cifre, evidentno je da Srbija izvozi dvostruko manje u odnosu na Hrvatsku. Takođe je rečeno da je Srbija zabeležila za prvih šest meseci najviši rast izvoza u okruženju i taj rast je iznosio 53,7% . napravljeno je poređenje sa zemljama u okruženju. Stopa rasta izvoza u Bugarskoj je iznosila 27,7%, Rumuniji 16,6% i Hrvatskoj 14,4%.
Međutim, ono što oslikava pravo stanje u Srbiji jeste uvoz. Srbija je u prvih šest meseci, u odnosu na Hrvatsku, ostvarila dvostruko niži rezultat, izdvojivši 4,64 milijarde dolara, dok je u Hrvatskoj izdvojeno više od devet milijardi. Kada napravimo poređenje prema broju stanovnika, sve je jasno. Kupovna moć stanovnika Srbije drastično je opala.
Pre nedelju dana Republički zavod za statistiku objavio je podatak da je prosečna plata u Srbiji u septembru iznosila 34.570 dinara, a mnogo je primera da radnici rade za desetak hiljada mesečno, a nije loše ponoviti da su plate direktora javnih agencija prošle godine bile 355.205 dinara, 344.149 dinara, 325.598 itd.
Još ću kratko samo reći nešto o prevelikom forsiranju priče o "Fijatu". Svi smo svedoci koliko je novca Vlada Srbije uložila u tu fabriku koja je privatizacijom dobila svog vlasnika. Sada smo bukvalno zatrpani pričom da će investicija "Fijata" u Srbiji omogućiti državi u 2013. godini izvoz vredan oko 2,5 milijarde evra. "Fijat"je do sada uložio 100 miliona evra od planiranih 940 miliona evra, što znači nešto više od jedne desetine. Pitanje je koliko je uložila RS iz budžeta?
Strašno je i to što politički moćnici previše forsiraju pojedine privrednike i od toga prave priču kako su uspešni u vođenju države, dok se na očigled svih nas dešava propadanje ogromnog broja građana. Ne mogu da ne pomenem da je Privredna komora Srbije iznela poražavajuće podatke o tome da je Srbija uvoznik veliki količina mesa i to prvih osam meseci ove godine u iznosu od 26 miliona dolara, naviše iz Makedonije, BiH i Nemačke.
Proizvodnja svinjskog mesa u Srbiji u poslednjih deset godina smanjena je sa 400 hiljada na manje od 300 hiljada tona, goveđeg sa 110 hiljada na 80 hiljada tona, jagnjećeg sa 35 hiljada na 25 hiljada tona, pilećeg sa 85 hiljada na 75 hiljada tona godišnje. Potrebe za uvozom nisu veće samo iz jednog razloga: pad životnog standarda stanovništva koje ne može sebi da priušti potrebne količine mesa.
Izneću jedan pozitivan primer. Vredni i dovitljivi srpski poljoprivredni proizvođači zasadili su kultivisanu borovnicu, udružili se u zadrugu i ovog leta izvezli ceo rod borovnice: ranu borovnicu po ceni od devet evra, a kasniji rod po malo nižoj ceni.
Za njihov proizvod čulo se u svetu, ali što se tiče nadležnih u Srbiji i pomoći države preostalo im je samo da izraze nadu da će nadležni imati više sluha za ovu vrstu voćarske proizvodnje koja bi mogla da postane jedno od važnih opredeljenja srpske poljoprivrede.
Poslednjih dana smo imali prilike da primetimo iznenadnu brigu pojedinih predstavnika vlasti zbog prevelike nezaposlenosti. Izgleda da su konačno prepoznali ključni problem u Srbiji ili će pre biti da su sad prepoznali interes da to glasno izgovore, pa ne štede obećanja o zapošljavanju, misleći da će tako pridobiti građane kao glasače na narednim izborima.
Građani Srbije, kako je maločas moja uvažena koleginica gospođa Paunović Milosavljević rekla, još uvek nisu zaboravili na ostvarena obećanja iz prethodne predizborne kampanje, kao što su besplatne akcije od 1.000 evra, 200.000 novih radnih mesta i mnoga druga.

Vašoj poslaničkoj grupi ostalo je još tri minuta. Dajem reč narodnom poslaniku Marini Toman.

Zaista nam je ostalo vrlo malo vremena, pa ću samo neke od osnovnih stvari od onog što sam htela da kažem ja i moj kolega Krasić.
Znači, osnovno pitanje koje se ovde postavlja je da li će se seljenjem administracije van Beograda i obezbeđivanjem veće decentralizacije stvoriti preduslovi za ravnomerni regionalni razvoj, kako to tvrdi predlagač? Odgovor je vrlo jednostavan - neće.
Predložene izmene i dopune zakona nisu dovoljne da bi nas država ubedila da regionalizaciju ne tretira kao puku administrativnu podelu Srbije, doduše sa ciljem da se stvore politički i nacionalni regioni.
Ako je cilj stvaranje moderne, funkcionalne i razvijene države, a on bi to svakako trebao da bude za sve nas, smanjivanje regionalnih razlika mora da se posmatra pre svega kao ekonomsko pitanje. Dogod se to ne promeni imaćemo regione koji imaju isključivo administrativno politički karakter.
U prilog našim tvrdnjama idu i izmene ovih zakona čija je jedna od glavnih, a za neke i jedina odluka seljenje činovničkog aparata. To seljenje bi trebalo da predstavlja nekakav simbol spremnosti države da radi na smanjenju tih drastičnih razlika između regiona.
Da zaključim, zbog toga ne jednak regionalni razvoj neće se rešiti seljenjem administracije, već rešavanjem ekonomskih i socijalnih problema koji postoje. To je jedan od razloga zbog koga SRS neće podržati ove zakone. Neće ih podržati zbog toga što se ne slažemo oko pristupa rešavanju problema nejednakog regionalnog razvoja, nećemo podržati zbog toga što su ovim zakonima stvari i suviše pojednostavljene, pojednostavljene, ministarsko Matić, do apsurda.
Na kraju, postavlja se ono glavno pitanje – šta će građani dobiti izmenama ovog zakona? Građani neće dobiti ništa, a pogotovo neće dobiti bolji život.

Pošto je isteklo vreme prijavljenima sa liste, dakle na listama nema grupa koje su prijavljene, a ima još uvek vremena za učešće u raspravi, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa koji nisu iskoristili svoje pravo iz člana 96? (Da.)

Gospodin Borislav Pelević, izvolite.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Vlade, nažalost, moram da ponovim da Vlada apsolutno ne shvata značaj turizma kao privredne grane. To se vidi i po tome što je Vlada uputila na ovu sednicu kao svoje predstavnike ministre koji zaista, uz dužno poštovanje, nisu kvalifikovani i kompetentni da govore niti o Zakonu o turizmu, niti o ova tri spojena zakona.
Očekivao sam da će makar danas doći ministar za ekonomiju koji je nadležni ministar za oblast turizma. Međutim, nije se udostojio da dođe. Ne samo da je ova Vlada ukinula Ministarstvo turizma, iako svi govore da je turizam jedna od naših velikih privrednih šansi, već gospodini ministar Dinkić ne shvata za potrebno da pred Skupštinom, pred narodnim poslanicima brani svoj zakon za koji je nadležan – zakon o izmenama i dopunama Zakona o turizmu.
O tome da Vlada nije zainteresovana za turizam vidi se u svim članovima ovog zakona, a posebno u članu 11. koji govori o prioritetnim turističkim proizvodima države Srbije. Taj član 11. navodi: "Gradski odmori, na prvom mestu, kružna putovanja, poslovni turizam, zdravstveni turizam, planinski i jezerski turizam, nautički turizam, manifestacije i kongresi i drugi događaji, ruralni turizam i specijalni interesi".
Vrlo, interesantno neki pojmovi koji se prvi put sreću, a to je recimo pojam "specijalni interesi". Molio bih da mi gospođa ministar, ukoliko je u mogućnosti, objasni šta znači pojam "specijalni interesi". Ali, s obzirom da gospođa nije, uz dužno poštovanje, kompetentna za oblast turizma, ne očekujem kvalitetan odgovor.
U ove glavne, prioritetne proizvode turističke nisu navedeni oni turistički proizvodi koji su zaista najbrojniji po posetama stranih turista, a i ne samo po tome nego i po prihodu koji ostvaruju. To su sportski turizam, samo u protekla dva meseca imali smo dva svetska prvenstva i nebrojano u ovoj godini balkanskih prvenstava, evropskih prvenstava, mnogobrojnih međunarodnih utakmica itd.
Zatim, kulturni turizam, potpuno ste zaboravili gospodo iz Vlade da postoji Bemus, Bitef, Belef, da postoji Fest, pa zašto da ne pomenemo i trubački Sabor u Guči, Egzit u Novom Sadu, Bir-fest i mnoge druge manifestacije koje zaista okupljaju na stotine hiljada turista, među njima i mnogo stranih turista. Uvodite nove kategorije, nove turističke proizvode kao što su nautički i lovni turizam. Uz poštovanje ove dve oblasti turizma, one se ne mogu porediti sa onim turističkim oblastima koje sam naveo, sa sportskim, sa kulturnim, sa umetničkim i ekoturizmom.
Samo nekoliko gradova duž Dunava i Save imaju svoja pristaništa, svoja plovila, svoja sidrišta, jahte itd. To je veoma mali broj i veoma mali prihod. Da ne govorim o lovnom turizmu koji zaista u Srbiji ima dosta poklonika, ali vrlo malo prihoda, posebno ne od stranih lovaca.
Dakle, sve ono što spada u oblasti turizma koje su veoma brojne i koje su veoma profitabilne se ovde ne navodi i stavlja se u marginu. Apsolutno ih nema čak ni na margini ni prvog zakona koji je usvojen prošle godine niti predloga izmena i dopuna ovog zakona. Jasno je da ne postoji zainteresovanost Vlade za razvoj turizma.
Mi smo jedina zemlja koja nema informacionu bazu podataka, niko se ne u ovoj zemlji ne bavi istraživanjima razvoja turizma, niko ne objavljuje rezultate istraživanja niti se ti rezultati mogu implementirati u praksu.
Ako dozvolite, iskoristio bih preostalo vreme poslaničke grupe.

Upravo ste to i koristili. To je četiri i po minuta. Iskoristili ste sve osim četiri i po minuta koje ste sada koristili i to kao ovlašćeni predstavnik, a niste na spisku prijavljenih i ne mogu vam dati reč po tom osnovu.

Ponovo pitam, da li želi reč neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)

Na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o turizmu, Predloga zakona o izmeni zakona o zapošljavanju i osiguranju u slučaju nezaposlenosti, Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije i Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, napravićemo pauzu sada. U 15.00 časova nastavljamo rad o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona o potvrđivanju sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta.

Zahvaljujem na saradnji do sada.

(Posle pauze – 15.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo popodnevni rad povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta.
Obaveštenje o pozvanima na sednicu. Obaveštavam narodne poslanike da je predsednica Narodne skupštine, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa 15. i 30. tačke dnevnog reda, pored predstavnika predlagača Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu, pozvala da sednici prisustvuju i Rade Tomašević i Dejan Lasica, pomoćnici ministra za infrastrukturu.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
I to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa G 17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa "Napred Srbijo" - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslanička grupa SPS - JS - 18 minuta; poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, na osnovu člana 96. stava 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Obaveštavam vas, takođe, da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Siniša Stamenković, poslanička grupa PUPS; narodni poslanik Jasmina Milošević, poslanička grupa SPS - JS; narodni poslanik Zoran Šami, poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica i narodni poslanik Nikola Savić, poslanička grupa SRS.
Ukoliko još neko od poslaničkih grupa ima odluku o ovlašćenom predstavniku, molim vas da nam dostavite obaveštenje da bismo mogli da obavestimo narodne poslanike.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o transportu opasnog tereta i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Arapske Republike Egipta.
Da li predstavnik predlagača Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu želi reč? (Da)
Reč ima Milutin Mrkonjić.

Poštovani predsedavajući, odnosno gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, kao i uvek, i ovoga puta mi je čast da u ovom visokom domu mogu da govorim i da predložim dva nova zakonska projekta.
Prvi je zakon o transportu opasnog tereta. To je zakon koji je potpuno nov. On zamenjuje Zakon o prevozu opasnih materija koji je donela SFRJ iz 1990. godine i Uredbu Vlade iz 2002. godine o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju, koji je trebalo da otkloni neuređena pitanja koja su nastala zbog toga što ovaj zakon nije pratio dinamične promene međunarodnih propisa.
Zakon o transportu opasnog tereta je potpuno usklađen sa međunarodnim sporazumima i omogućava primenu tehničkih propisa koji se nalaze u njihovim prilozima: Sporazum za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju, Međunarodni sporazum za transport opasnog tereta u železničkom saobraćaju i Međunarodni sporazum o transportu opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima.
Zakon omogućava sprovođenje zahteva bezbednosti i međunarodnih propisa koji su znatno viši od onih u dosadašnjim propisima, kroz sledeće novine:
1. Omogućavanje svakom učesniku u transportu opasnog tereta da imenuje savetnika za bezbedan transport opasnog tereta, čiji je zadatak da se stara o potpunoj primeni međunarodnih sporazuma u vodnom, drumskom i železničkom saobraćaju;
2. Utvrđen je centralni organ za sprovođenje zakona o transportu opasnog tereta – Uprava za transport opasnog tereta, sa svim ovlašćenjima koje međunarodni propisi sadrže u procedurama gde nadležni državni organi odobravaju pojedine prevoze, ovlašćuje tela za ocenjivanje usaglašenosti za ispitivanje, kontrolisanje, sertifikovanje ambalaže, posude pod pritiskom i cisterni, kompletnim inspekcijskim nadzorom transporta opasnog tereta u drumskom, železničkom, vodnom i vazdušnom saobraćaju, izuzev za eksplozive, gde je nadležan organ MUP-a; ovlašćuje pravna lica za stručno osposobljavanje savetnika za bezbednost vozača vozila za transport opasnog tereta, lista sa sertifikatom međunarodnog sporazuma za transport opasnog tereta na unutrašnjim plovnim putevima; dostavljanje godišnjih izveštaja o transportu opasnog tereta po saobraćajnicama Srbije, postupanjem po nepravilnostima koje strani prevoznik učini u Srbiji, odnosno domaći prevoznik u stranoj državi; omogućavanje neposredne saradnje savetnika za bezbednost iz Srbije sa kolegama iz drugih država objavljivanjem registra savetnika i dostavljanjem na razmenu u nadležnim međunarodnim telima za koordinaciju;
3. Utvrđuje obaveze učesnika u transportu opasnog tereta, pored navedenih, u Međunarodnom sporazumu za transport opasnog tereta u drumskom saobraćaju, Međunarodnom sporazumu za transport opasnog tereta u železničkom saobraćaju i Međunarodnom sporazumu za transport opasnog tereta u vodnom saobraćaju;
4. Izgradnju tehničke podrške za primenu zakona o prevozu opasnog tereta koju čine osposobljena i opremljena tela za ocenjivanje usaglašenosti primene drugih standarda kojima obiluju ova tri međunarodna sporazuma u realizaciji posebno važnog pravnog instituta, kodirana ambalaža, posuda pod pritiskom i cisterna.
Glavni cilj ovog zakona je da deluje preventivno na sve učesnike u transportnom lancu i smanji broj akcidenata koji se dešavaju u prevozu opasnih tereta.
Očekujem da će primedbe poslanika biti vrlo korektne, konstruktivne i da ćemo ih ugraditi u ovaj zakon. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? Da li izvestilac Odbora za saobraćaj i veze, narodni poslanik Velimir Ilić, želi reč? (Ne) Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne) Predsednik Odbora za evropske integracije, narodni poslanik Laslo Varga? (Ne)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, počevši od najmanje do najveće poslaničke grupe ili voljom predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika koji se javljaju za reč? Narodni poslanik Nikola Savić ima reč.