Narodni poslaniče, podsećam vas da govorite o tački dnevnog reda.

Govorim upravo o onome što je govorio Milivojević, znači Bugarska i Rumunija, zbog toga.

Narodni poslaniče, dobili ste pravo da govorite kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, niste dobili pravo na repliku, tako da vas molim da govorite o dnevnom redu, tj. o amandmanu na član 13.

Ovde je polemika oko engleskog jezika i ovih izveštaja koji mogu biti dostavljeni na engleskom jeziku, pa je ovde pomenuto da su i poslanici u Bugarskoj, pozicija i opozicija, smogli snage da ubrzano donesu te proevreopske zakona koji su čak bili neprevedeni, na engleskom jeziku, tako da su Bugari mogli da usvoje zakon da se svi podšišaju za nedelju dana, ne bi znali šta su izglasali.

Iskorišćeno je minuti i 30 sekundi vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković, Milan Dimitrijević, Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? Reč ima Milan Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman koji je napisan ima za cilj da ukaže na jednu nedorečenost zakona i na njegovu nedovoljnost, a ne, kao što je u obrazloženju napisano, da tim amandmanom predviđamo da se ukida inspekcijski nadzor.
Da je neko iz ministarstva čitao ovaj amandman i njegovo obrazloženje verovatno bi video da u tekstu obrazloženja stoji – smatramo da je to važno, ali da inspekcija ne može da utvrdi da je to posao nekog drugog.
Dakle, nijednog trenutka nismo osporili važnost inspekcije nego smo govorili o nečem drugom, ali izmena i dopuna ovog zakona daje samo formalnu nadležnost inspektoru, a u suštini se ništa ne menja. To je bila naša zamerka.
Šta se dešava sa Agencijom za hemikalije? Zašto ona nije ta koja će da utvrdi da li su ti podaci tačni ili nisu? Tako je to kada se pišu zakoni, kada se samo stvara privid da se nešto radi, kada se takvi zakoni navrat-nanos donose u Skupštinu i onda stoje ovakve primedbe i, prema tome, zakon da bi bio dobar zakon mora biti precizan i jasan, a ne nedorečen, ne nedovoljan.
Mi kada vam ukažemo na tu činjenicu vi onda izvrnete stvar, pa napišete u obrazloženju da predviđamo nešto što nismo ni napisali, a nismo ni pomislili. Razmislite logikom, šta je predmet ovog amandmana. Mi kažemo jasno – ovo je nedovoljno, ovo je nedorečeno i ne vidim razlog zašto niste prihvatili ovaj amandman.

Iskorišćeno je 15 sekundi vremena poslaničke grupe.

Ovo je bio poslednji amandman u pretresu pojedinostima na Predlog izmene i dopune Zakona o hemikalijama.

Da li još neko od učesnika u raspravi koji imaju vreme na raspolaganju želi da uzme reč? (Ne.)

Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazima na 5. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BIOCIDNIM PROIZVODIMA (pojedinosti)

Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Milorad Krstin, zajedno Milan Dimitrijević, Donka Banović, Milica Vojić Marković i Nikola Lazić, Srboljub Živanović, Dobrislav Prelić, Radica Jocić, Radoslav Milovanović, Radiša Ilić, Vlada Milojković i Vitomir Plužarević. Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima. Primili ste izveštaj Odbora za zaštitu životne sredine.

Narodni poslanici Milan Dimitrijević, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Nikola Lazić, pisanim putem, 20. oktobra 2010. godine, povukli su amandman, sa ispravkom, na član 17. Predloga zakona.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Nikola Lazić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Milica Vojić Marković.

Gospođo predsedavajuća, ministra još nema, dame i gospodo narodni poslanici, DSS smatra da treba promeniti u članu 7. stav 1. i ovako smo ga formulisali: "Proizvođač ili uvoznik može da stavi biocidni proizvod u promet samo ako je za njega dobio odobrenje za stavljanje u promet."

Sada vi nama odgovarate da se amandman ne prihvata, između ostalog, zbog toga što član 7. osnovnog zakona daje mogućnost da biocidni proizvod za koji je izdato rešenje o upisu biocidnog proizvoda u privremenu listu za dostavljanje tehničkog dosijea ostane u prometu, dok se za njega ne izda odobrenje na osnovu provere i procene tehničkog dosijea.

Sada nam dalje obrazlažete da bi to značilo da bi mnogi biocidni proizvodi morali da budu povučeni sa tržišta, dok se ova procedura ne obavi, da dugo traje itd.

Hoću da vam kažem nekoliko vrlo važnih stvari koje treba da znate. Ono na šta u stvari aludiramo ovim amandmanom jeste ta privremena lista. Ta privremena lista jeste jedna vrlo neprijatna usluga koju nudite, a ona nije na korist građana Srbije. Čime to obrazlažem?

Obrazlažem time što su zapravo biocidi hemijski ili biološki proizvodi koji se upotrebljavaju za hemijsko ili biološko uništavanje nepoželjnih organizama. Kada se ti proizvodi pojave u prevelikim količinama i na mestima gde su nepoželjni, gde ugrožavaju zdravlje ljudi, utiču na njihove aktivnosti, utiču na proizvode koje ljudi koriste ili utiču na životinje ili na životnu sredinu, biocidni proizvodi štete zdravlju ljudi, ali poboljšavaju performanse proizvoda i osiguravaju efikasan, bezbedan i dugotrajan proizvod.

Upravo smo na tome, na tim osobinama i svojstvima biocidnih proizvoda, mi gradili ovaj stav da tu privremenu listu jednostavno treba ukinuti. Treba dati mogućnost da se da prava dozvola ili da se jednostavno proizvod ne pušta na tržište sve dok se procedura ne završi. Upravo zato što je opasan, što može da bude opasan i upravo zato što ćete ih dostavljati na engleskom jeziku i upravo zato što možda službenik tog dana nije bio tu, pa neko drugi treba da dođe do toga da taj proizvod dalje pušta u promet.

Ono na šta još hoću da odgovorim jeste činjenica i podatak koji se ovde iznosi kao netačan i ono što se ovde dozvoljava, što predsedavajući dozvoljava samo nekim poslanicima da mogu da komentarišu i ono što nije na dnevnom redu, njihove opservacije svi mi slušamo danas ovde, pa ću iskoristiti vreme ovlašćenog predlagača, zato što mislim da primer koji nam je ovde naveden, da su Bugarska i Rumunija u jednom momentu, žureći da uđu u EU, zapravo usvajale zakone na engleskom jeziku, jako dobar primer upravo za ono na šta mi poslanici DSS ovde skrećemo pažnju.

Niti su se Bugarska i Rumunija usrećile usvajanjem takvih zakona, jer su i dalje na začelju liste onih koje su siromašne u EU, niti su se usrećile da su ravnopravan partner u EU, nego su trećerazredni partner, ili ako su uopšte partner u tom odnosu na EU.

Smatram da je vrlo važno da mi poslanici vodimo računa o svojoj zemlji, o upotrebljivosti zakona u svojoj zemlji. Zato moramo pričati o nekim zakonima na jeziku koji se koristi u našim zemljama, u Srbiji srpski, nadam se, ili jezik nacionalnih manjina, ali ti zakoni su primenjivi na ovom terenu, sa našom strukturom, sa kapacitetima naše države i vrlo je normalno da o njima razgovaramo na ovaj način. Toliko o tome.

Sada bih nešto o tom većinskom opredeljenju stanovnika i građana Srbije za EU. Nadam se da poslanici čitaju dnevne novine. Nedavno je izašlo jedno "Galupovo istraživanje'', koje kaže da samo 44% građana Srbije ovog trenutka podržava ulaženje Srbije u EU. Naravno, postoje i oni koji su evro-skeptici, postoje i oni koji sada kažu da postoji i neko drugo istraživanje "Stratedžik marketinga", rađeno na nekom drugom uzorku, nekim drugim metodama itd.

Prosto vas molim da kada hoćemo da branimo amandman koji se odnosi na biocidne proizvode, to radimo isključivo tako što pričamo o tome. Kada govorimo o hemikalijama, to radimo na ovaj način. Prosto mi se čini da činimo vrlo neprijatnu, da ne kažem, magareću uslugu, kako se to kaže u ovom jeziku, i ovoj državi, i ovom časnom domu, i ministru i njegovim saradnicima koji su uradili zakon, ovde pred nama, da o njemu govorimo na način na koji to zaslužuje.

Iskorišćeno je tri minuta i 15 sekundi vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Na član 5. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Milica Vojić Marković, Donka Banović i Nikola Lazić. Ovaj su amandman i Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.Da li neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 5. stav 2. gde se reč "može" zamenjuje rečju "mora".
Pročitaću vam zahtev iz stava 1. ovog člana "...može da podnese i više uvoznika zajedno". Tu reč "može" ovde sam izbrisao i napisao reč "mora". Naime, vrlo je malo reči posvećeno biocidnim proizvodima i moram vam reći, u kontaktu sa mnogim licima koja se bave da li hemijom, veterinom ili lekari, razgovarao sam vezano za ovaj biocidni proizvod i vrlo je malo ljudi upoznato, jer je to u stvari jedna aktivna supstanca, virus ili gljiva koja ima opšte ili specifično dejstvo na nepoželjne organizme.
Ono što je vrlo bitno jeste da su uvoznici ili oni koji proizvode te biocidne proizvode, da tako kažem, zemlje porekla ovih proizvoda. Takođe je mali broj, jer, u stvari, u tom cilju se želi uspostaviti, želi se sprečiti, kao što reče koleginica, da li putem biološkog ili hemijskog uništenja da se odvrati taj učinak bezopasno, delovanje ili kontrola nepoželjnih organizama.
Zato smatram da reč "može" treba zameniti rečju "mora", jer je ovo ipak supstanca koja je danas još nepoznata, ali koja je još u fazi jednog velikog, dugotrajnog ispitivanja rada stručnog tima u laboratorijama, a normalno, u zemljama koje se bave ovom proizvodnjom.